Sombor.info

Dodatak za drugo dete, koji se isplaćuje u 24 rate, sada iznosi 329.643,66 dinara (mesečno 13.735,15 dinara), za treće dete mame dobijaju u 120 rata, 1.977.861,97 dinara (mesečno 16.482,19 dinara), a za četvrto dete 2.966.792,95 dinara takođe u 120 rata (mesečno 24.723,28 dinara).

Jednokratna pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta za decu rođenu od 1. januara 2024. godine i kasnije je 123.871,49 dinara, dok paušal za nabavku opreme za dete iznosi 6.867,58 dinara, predviđeno je Rešenjem o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka, paušala za nabavku opreme za dete, jednokratne pomoći za rođenje drugog i trećeg deteta i dečjeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečji dodatak od 1. januara 2024. godine.

Iznosi roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak i iznos dečjeg dodatka usklađuju se dva puta godišnje, 1. januara i 1. jula, na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije, u prethodnih šest meseci.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 192. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 16 tačaka.

Između ostalog, utvrđen je Predlog programa korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine grada Sombora za 2024. godinu, a prema programu opredelјena su sredstva u iznosu od 19 miliona dinara za potrebe: monitoringa stanja životne sredine na teritoriji grada Sombora, sufinansiranja aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine putem konkursa, informisanja i objavlјivanja podataka o stanju i kvalitetu životne sredine, edukacije i jačanja svesti građana o potrebi zaštite životne sredine, sadnje zelenila u gradu i drugo.

Na 192. sednici, usvojen je Predlog kriterijuma za raspisivanje konkursa za sufinansiranje programa u oblasti sporta u 2024. godini. Odlukom o budžetu grada Sombora za 2024. godinu, opredelјena su sredstva za sufinansiranje programa u oblasti sporta za godišnji program klubova u ukupnom iznosu od 65 miliona dinara, a pored toga, izdvojeno je dodatnih 3 miliona dinara za stipendiranje najperspektivnijih mladih sportista.

Gradski većnici su prihvatili ponude JKP „Zelenilo“ Sombor za uređenje prostora oko sportskih terena koji se nalaze u centru Bačkog Monoštora, zamenu rasvete u ulici Mite Popovića u Mesnoj zajednici „Stara Selenča“, kao i postavlјanje javne rasvete uz biciklističko – pešačku stazu uz reku Mostonga u Mesnoj zajednici „Gornja Varoš“. Pored toga, prihvaćena je i ponuda JKP „Prostor“ Sombor za izvođenje radova na rekonstrukciji kapele u Svetozar Miletiću. Navedeni radovi će biti realizovani u sklopu projekta participativnog budžetiranja.

Članovi Gradskog veća su na 192. sednici usvojili finansijski plan za dotacije verskim zajednicama u iznosu od 16 miliona dinara.

Proteklog vikenda na novosadskom Spensu održan je završni finalni turnir odbojkaške juniorske lige Vojvodine. Nakon takmičenja po grupama u meču za tituli nadmetali su se četiri najbolja tima naše pokrajine: Vojvodina, Novi Sad, Sombor, Bavanište.

Somborski juniori su se u prvom meču sastali sa starim – novim prvacima ekipom Vojvodine. Domaćini su opravdali ulogu favorita i maksimalnim rezultatom su prošli u finale. Somborci su u utešnom finalu ubedljivo u tri seta (25:12, 25:14 i 25:15) porazili sastav Bavaništa.

Treće mesto i osvojena bronzana medalja je odličan uspeh za klub i ovo je nastavak odličnih rezultata iz prošle i ove sezone – kazao nam je trener Odbojkaškog kluba Sombor Miloš Aleksić, koji je još napomenuo da je ovo samo pokazatelj dobrog rada.

Odlična igra celog tima nije prošla neopažano organizatorima turnira koji su igrača Sombora, Novaka Stjelju proglasili za najboljeg blokera finalnog turnira.

Za ekipu Sombora su nastupili: Borković, Čuvardić, Milisavljević, Ranisavljević, Zubović, Broćilović, Kolar, Milković, Bodrožić (kapiten), Čortan, Gajić, Vukelić, Stjelja.

Izvor: somborsport.org

Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavlja Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Turistička organitacija opštine Apatin i ove godine organizuje tradicionalno plivanje za „Časni krst“ koje će se održati u petak 19. januara na plaži kod restorana „Plava ruža“.

Sam čin plivanja će se održati od 11:30, a prethodiće mu liturgija u Hramu kraj Dunava koja će početi u 9 časova.

Prijave za učešće mogu se podneti u Turističkoj organizaciji Apatin ili putem telefona 025/772-555 do srede u 14 časova, a svi učesnici su u obavezi da urade besplatan lekarski pregled u Domu zdravlja Apatin u sredu ili četvrtak u 7:30.

Za sve učesnike je nakon događaja predviđen ručak u Restoranu „Marina Nani“.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) saopštila je da će se od 1. februara primenjivati nove, sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini usklađene osnovice dnevne i mesečne novčane naknade.

Osnovica dnevne novčane naknade će iznositi 1.407 dinara, najniži mesečni iznos novčane naknade 31.503 a najviši 73.029 dinara, navela je NSZ.

NSZ je uradila godišnje usklađivanje iznosa osnovice dnevne novčane naknade, najniži i najviši mesečni iznos novčane naknade sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini.

Ovi iznosi su shodno zakonskim odredbama usklađeni sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, koji je lane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosio 107,6.

Novi, usklađeni iznosi će se primenjivati na utvrđivanje visine i obračun novčane naknade počev od 1. februara.

Glavni pretres u suđenju 29-godišnjem P.B. iz Apatina za ubistvo 83-godišnje žene početkom marta 2023. godine zakazano je za 23. februar u Višem sudu u Somboru.

U sudu su 16. januara izneti i usvojeni dokazni predlozi odbrane radi uvođenja dodatnih dokaza, a na glavni pretres biće pozvani veštaci Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, piše Dnevnik.

Sudski proces okrivljenom za teško ubistvo u ovom predmetu počelo je 17. novembra, kada je pročitana optužnica.
Nakon toga su saslušani okrivljeni P. B, svedok oštećena J. M, veštak specijalista neuropsihijatrije i sudske psihijatrije, veštak specijalista sudske medicine i veštak molekularni biolog sa NCKF, Odeljenja DNK veštačenja Beograd i svedoci M.J, J.I. i Ž.G.

Zločin je izazvao veliku pažnju javnosti jer postoji osnovana sumnja da je okrivljeni ubio stariju ženu na svirep i podmukao način, iz koristoljublja, zadajući joj 15 ubodnih rana i posekotina od kojih je ona preminula, pri čemu je trpela bolove jakog intenziteta i jake psihičke patnje.

Beživotno telo starice pronađeno je 6. marta u jutarnjim časovima u porodičnoj kući u Apatinu, a za njeno ubistvo osumnjičen je P. B, školski drug njene unuke.

Izvor: 021.rs

Teško je odrediti "pobednika"

Svakako da je samopouzdanje ključna stvar za uspeh, ali i za mentalnu dobrobit; međutim, kada samopoštovanje i samosvesnost prerastu u egoizam i narcizam - ove vrline mogu brzo postaju mane.

A da li znate koji horoskopski znaci imaju najveću tendenciju da se hvalisaju?

1. Strelac

Avanturistički Strelac, zauvek u potrazi za novim horizontima i uzbudljivim eskapadama, jednostavno voli da se hvali. Kada postignu nešto izuzetno, oni vam "slikaju" živopisnu sliku koja vas prenosi do samog trenutka trijumfa.

Slušati Strelca kako deli svoja dostignuća je kao da ste se upustili u posredničko putovanje oko sveta, mada ponekad njihovo detaljno opisivanje može da bude odbojno.

2. Ovan

Sledeći na listi je vatreni i odlučan Ovan. Ovi pioniri jure u svet neumoljivom energijom i gorućom željom da budu najbolji.

Njihov entuzijazam je zarazan, ali je u pojedinim situacijama potpuno neprikladan.

3. Lav

Kralj džungle i kralj ega...

Sa srcem punim hrabrosti i rikom koja može da potrese planine, lav ne može protiv svoje navike hvalisanja. Lavovi apsolutno vole da pokažu svoja dostignuća i to ne jednom, ne dva puta, već dokle god vam ne dosadi da slušate, prenosi "Astrotalk".

Vrlo su osetljivi na kritike, te se pazite i samo ih hvalite.

Izvor: Ona.rs

Beli luk je mnogima prvi štit odbrane od virusa.

A kakav uticaj beli luk ima na organizam.

Preporučljivo je jesti najmanje šest čena belog luka nedeljno, jer dobro deluje na srce, a evo šta se dešava u telu nakon jedenja belog luka.

Tokom prvog sata: Luk se vari u želucu i postaje idealna hrana za organizam.

Četiri sata nakon jela: Pomaže u borbi protiv postojećih bakterija i virusa.

Šest sati nakon jela: Aktivira se proces sagorevanja uskladištenih masti u telu.

Posle sedam sati: Luk ima antibakterijski efekat na krvotok.

Beli luk je jedna od najstarijih gajenih biljaka na svetu i može se naći u skoro svakoj kuhinji. On, međutim, nije samo sjajan dodatak vašim obrocima, već je i veoma zdrava namirnica.

Volimo da koristimo beli luk kada smo prehlađeni, jer pomaže u borbi protiv kašlja i jača imuni sistem. On sadrži mnoga aktivna hemijska jedinjenja i antioksidanse koji obezbeđuju zdravlje celog organizma, zbog čega se često naziva prirodnim „antibiotikom“.

Beli luk je izuzetno hranljiv, pozitivno utiče na nivo šećera u krvi, smanjuje sintezu holesterola i rizik od kardiovaskularnih bolesti, deluje antiinflamatorno i brine o zdravlju gastrointestinalnog trakta.
Posebno veliki broj lekovitih svojstava krije se u belom luku zbog moćnog jedinjenja alicina, koje inače štiti biljku od bakterija i gljivica.
Da biste maksimalno iskoristili blagotvorno dejstvo belog luka, redovno ga konzumirajte i pripremajte na sledeći način:

Beli luk je najbolje jesti sirov i najmanje tri čena dnevno, ako ste prehlađeni;
Pre jela, zgnječite ga da biste stimulisali enzimsku reakciju koja proizvodi alicin, sastojak koji čini beli luk tako zdravim;
Ako termički obrađujete beli luk, to treba učiniti vrlo brzo.

Mnogi ljudi izbegavaju beli luk zbog njegovog mirisa. Ali upravo ovaj ‘mirisni’ sastojak daje belom luku njegova lekovita svojstva. Ako ste zabrinuti zbog lošeg zadaha, možete ga rešiti žvakanjem peršunovog lišća ili zrna kafe, piše Aktivni.si.

Da li vam je nakada palo na pamet da se baterija vašeg ključa za automobil može isprazniti?

Sve više modernih automobila oslanja se na praktičnu tehnologiju, u kojoj ključnu ulogu igra daljinski ključ. Klasične brave na vratima automobila danas su gotovo nestale. Ali, šta se dešava ako se baterija beskontaktnog pametnog ključa isprazni?

Danas gotovo da nema novog automobila koji nema daljinski ključ, koji vozač više ne mora da vadi iz džepa ili tašne da bi pokrenuo motor. Ali šta da radite kada se baterija isprazni?

Uprkos ovoj prepreci, automobil se može otključati i pokrenuti, pošto su proizvođači automobila takođe ugradili ključ za slučaj nužde u daljinski upravljač. A savremeni automobili, iako se ne vidi, imaju klasični ulaz za ključ na vratima, koji se krije iza malog poklopca na bravi, pa otključavanje automobila možete izvesti na klasičan način, prenosi portal Fenix.

U savremenim automobilima bez klasične brave za paljenje moguće je pokrenuti vozilo čak i ako je baterija u ključu prazna. U većini slučajeva, ključ treba samo držati malo bliže dugmetu za pokretanje koje omogućava automobilu da se pokrene, a detaljna uputstva se mogu naći u pratećem uputstvu za upotrebu vozila - ppiše Danas.

Kako se nastavljaju borbe između Izraela i Hamasa, mnogi se mogu zapitati zašto je ovaj rat – i, šire gledano, višedecenijski izraelsko-palestinski sukob – tako nerešiv.

Što se aktuelnog rata tiče, treće strane kao što su UN, SAD i Katar imale su samo manje taktičke uspehe kao što je kratka razmena talaca i zarobljenika koja je preovladala krajem novembra, piše Nafees Hamid, direktor istraživanja i politike Kraljevskog koledža u Londonu, za CNN.

„Što se tiče dužeg sukoba između Izraelaca i Palestinaca, koji traje od 1948. dugoročni mir danas ne izgleda bliži nego pre 75 godina.

Zašto je tako teško rešiti ovaj sukob? Zašto su toliki mirovni napori, koje je sprovodilo toliko vlada i lidera tokom decenija, samo doveli do rata?

Odgovor ide dalje od geopolitike i govori o osnovnoj psihologiji o tome šta znači biti čovek i zašto se borimo.

Srećom, istraživanje o ovoj psihologiji takođe ukazuje na potencijalne puteve rešavanja.

Da budemo jasni, geopolitika je bitna: borbe za moć među liderima, cinična upotreba izraelsko-palestinskog sukoba od strane stranih aktera za svoje domaće interese, ekonomski motivi, strateški i ideološki savezi, svi su radili protiv mira.

Ali ovi faktori su pod uticajem i dalje utiču dubljim psihološkim impulsima koji postoje u različitim sukobima, ali se kombinuju u začaranim krugovima u Izraelu i Palestini, što dovodi do stalnog nasilja.

CNN je izdvojio ključne psihološke koncepte koji su proučavani u izraelsko-palestinskom kontekstu i šta oni znače za rešavanje sukoba.

Parohijski altruizam: sa nama ili protiv nas

Ljudi imaju dobro utvrđene pristrasnosti u grupi i van grupe. Ove opšte tendencije nam i dalje dozvoljavaju da budemo izuzetno kooperativna vrsta, ali problem nastaje kada te pristrasnosti počnu da se polariziraju.

Ljudi nailaze na probleme kada dođu do krajnosti altruizma (pokazujući favorizovanje sopstvene grupe) dok istovremeno idu do krajnosti parohijalizma (pokazujući neprijateljstvo prema onima izvan nje).

Kada se jaki oblici parohijskog altruizma pojave na svim stranama sukoba, dolazi do neumoljivosti.

Veruje se da su parohijalizam i altruizam ko-evoluirali u ljudima kroz ponovljeno ratovanje. Kada druga grupa ugrozi naše postojanje, najbolja strategija opstanka je da se što kohezivnije povežemo sa svojom grupom.

Ovo je često praćeno percipiranjem sopstvene grupe kao moralno superiorne ili čiste, dok se druga grupa preterano zlikuje ili dehumanizuje.

Ovo stvara oštar kontrast između dobrih „nas“ i zlih „drugih“. Ovo zauzvrat opravdava upotrebu prekomernog nasilja protiv druge strane, uključujući i njihove civile.

Ovo se može manifestovati u tome da budete neozbiljni u pogledu velike „kolateralne štete“, ili još gore, u namernom gađanju civila.

To možemo da vidimo u izraelskom ministru odbrane kako čitavih 2,3 miliona stanovnika Gaze dovode do izgladnjivanja kroz potpunu opsadu i to opravdava rekavši da se Izraelske odbrambene snage „bore protiv ljudskih životinja i mi se ponašamo u skladu sa tim“, ili sada suspendovanih Izraelski ministar za pitanja Jerusalima sugeriše da bi Izrael mogao da baci atomsku bombu na pojas Gaze.

Čini se da je logika ovog poslednjeg u rangu Hamasa: naš opstanak zavisi od uništenja drugih.

Svete vrednosti: nikada ne pravite kompromise

Naravno, većina Izraelaca i Palestinaca ne razmišlja ovako. Ali postoji bezbroj faktora koji teraju nekoga da prihvati ovaj neprijateljski način razmišljanja.

Glavni među tim faktorima je dogmatska ideologija zbog koje kompromis sa drugom stranom izgleda kao moralno odvratan pojam.

Ova vrsta ideologije je prožeta onim što se naziva „svetim vrednostima“. To su vrednosti od takvog moralnog značaja da prevazilaze materijalne brige svakodnevnog života; ljudi bi bili spremni da daju svoje živote za njih.

Izraelci i Palestinci drže do vrednosti koje dolaze u direktan sukob jedna sa drugom, kao što su pretenzije na zemlju.

U granicama savremenog Izraela i palestinskih teritorija su oblasti koje Avramove vere smatraju Svetom zemljom.

Konzistentno su se vodili ratovi zbog suprotstavljenih pretenzija na njegovu svetost. Neki su spremni da prihvate njegovu zajedničku svetost, dok drugi veruju da ona s pravom pripada samo njihovoj grupi.

Ali spor oko svete zemlje nije sve oko religije. Može i jeste kooptirana u politiku, i odatle potiče veliki deo sukoba.

Na jednom krajnjem kraju je Hamas, čiji je tadašnji lider, Kaled Mešal, rekao 2017. da „nećemo odustati ni od inča palestinskog matičnog tla“.

Na drugom kraju je izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič, koji je prošlog jula, u svojoj dvostrukoj ulozi šefa Uprave za naselja Ministarstva odbrane, izneo svoje planove za aneksiju Zapadne obale.

U martu je govorio pored mape „Velikog Izraela“ koja je uključivala delove Jordana, dok je raspravljao protiv palestinske državnosti „zato što ne postoji takva stvar kao što je Palestinski narod“ i zato što je palestinski narod, po Smotričevim rečima, „izum“.

Kada nekompatibilne vrednosti poput ovih postanu svete, kompromis postaje izuzetno težak.

Karakteristika svetih vrednosti je da se njima ne može ustupiti profanim vrednostima kao što su materijalni podsticaji za kompromis. Ovo predstavlja ozbiljno pitanje za mirovne pregovore.

Kada treće strane (npr. UN, SAD, itd.) pokušavaju da pomognu u pregovorima o mirovnim sporazumima, njihova glavna sredstva za (de)stimulisanje su materijalne prirode, kao što su strana pomoć i sankcije.

Studija koja je vodila Nova škola za društvena istraživanja istraživala je kako bi Izraelci i Palestinci reagovali na sporazum o rešenju o postojanju dve države. Uzorak je uključivao jevrejske izraelske naseljenike i Palestince koji su se identifikovali sa Hamasom.

Generalno, obe strane nisu podržale ponuđeni dogovor. Kada je svakoj strani ponuđena strana pomoć da se podstakne dogovor, to je izazvalo negativan efekat među onima koji su držali svete vrednosti.

Oni za koje su istraživači utvrdili da su „moralni apsolutisti“ u vezi sa određenim pitanjima – kao što je Izrael ustupa zemlju Palestincima ili dozvoljava palestinskim izbjeglicama da se vrate kući – vjerovatnije je da će iskusiti ljutnju i gađenje zbog sporazuma i vjerovatnije je da će podržati nasilje protiv njega kada je strano u mešavinu je dodata pomoć.

Što znači, dodavanje strane pomoći kao podsticaja za prihvatanje sporazuma samo je pogoršalo stvari.

Kako onda podstaći mirovni sporazum među onima koji drže suprotstavljene svete vrednosti? Srećom, postoji odgovor.

U istoj studiji, istraživači su testirali efekat simboličkih ustupaka. To je uključivalo stvari poput izvinjenja Izraela za nepravde koje su učinjene palestinskom narodu tokom svih ovih proteklih godina, i Palestinaca koji priznaju legitimnost prava jevrejskog naroda na zemlju Izraela.

Kada je ponuđen simbolični ustupak, oni koji drže svete vrednosti bili su manje ljuti i zgroženi sporazumom, a podrška nasilnoj opoziciji je opala.

Posrednici trećih strana posmatraju sukobe kroz sočivo pregovora u poslovnom stilu, gde se moraju pozabaviti čvrstim činjenicama kada su u pitanju taoci, zemlja, militarizacija itd.

Iako je o ovim činjenicama potrebno razgovarati, istraživanje ukazuje na važnost socijalno-emocionalnih potreba koje se prvo rešavaju, jer one podržavaju nespremnost na kompromis u vezi sa materijalnim pitanjima.

Politika šargarepe i štapa, kao što je obećanje strane pomoći u kombinaciji sa pretnjom sankcijama, ima negativan efekat kada se predstavi onima koji drže svete vrednosti.

Nasuprot tome, simbolični ustupci preokreću ovaj obrazac i deluju kao prethodnici daljim pragmatičnim pregovorima.

Trauma i žrtva: Prošlost nikada nije prošlost

Kolektivna trauma samo otežava rešavanje ovog konflikta. Za obe strane, trenutno nasilje vraća traumatične uspomene.

Za Izraelce, napadi 7. oktobra — i događaji nakon toga, poput upada na aerodrom u Ruskoj Republici Dagestan, gde je gomila tragala za putnicima Jevrejima, ili oktobarski napad zapaljivim bombama na berlinsku sinagogu — podsećaju ih na pogrome Jevreja suočeni sa rukama nacista i drugih.

Za Palestince, rat koji je terao ljude iz njihovih domova na ulice i izbeglička naselja podseća na Nakbu 1948. godine, kada su Palestinci ostavljeni kao narod bez državljanstva tokom stvaranja Izraela.

Kolektivne traume postaju deo priče koju svaka grupa priča o sebi. Oni takođe mogu biti prepreka rešavanju tako što će navesti neke da se odupru kompromisu, kako ne bi dozvolili da se prošlost ponovi.

Ova reakcija može biti pojačana nečim što se zove konkurentska žrtva. Kao što ime govori, svaka strana se takmiči ko je veća žrtva.

Konkurencija nije uvek eksplicitna, ali se može čuti kao element u raspravi o ovom aktuelnom ratu. Izraelci ističu da su pretrpeli ničim izazvan napad u kojem je ubijeno preko 1.200 ljudi i videli više od 240 talaca koje je Hamas odveo u Gazu.

Palestinci napominju da njihova viktimizacija seže daleko u prošlost, kroz decenije potčinjavanja.

Bilo to priznato ili ne, ovo takmičenje može dovesti do beskonačnog nazadovanja, gde svaka strana ukazuje na raniju istorijsku činjenicu kako bi demonstrirala svoju veću žrtvu, a time i pravo na veće simpatije.

Pored toga, poricanje međusobnih kolektivnih trauma je jednako preispitivanju kolektivnih identiteta jednih drugih i doživljava se kao ponovna viktimizacija. Ovo stvara dinamiku u kojoj svaka strana očekuje od druge da napravi prvi i veći ustupak, što često dovodi do zastoja.

Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu sproveli su eksperimentalna istraživanja Izraelaca i Palestinaca i otkrili da jednostavno priznavanje trauma jedni drugima može smanjiti konkurentsku žrtvu i povećati pomirenje.

U ovim studijama, izraelskim Jevrejima su predstavljene informacije o Palestincima koji priznaju Holokaust kao veliki viktimizirajući događaj, dok je Palestincima rečeno o izraelskim Jevrejima koji priznaju patnju u vezi sa Nakbom.

Šta su istraživači otkrili: Priznanje sopstvene kolektivne traume povećava spremnost da se priznaju traume druge strane, čime se smanjuje konkurentska žrtva.

Što je još više iznenađujuće, ovo recipročno priznanje dovelo je do toga da su obe strane spremnije na kompromis oko spornih pitanja kao što su podela Jerusalima, izraelska naselja na Zapadnoj obali i palestinsko „pravo na povratak“.

Put napred: Srećom, alati postoje

Koliko god bila depresivna poslednja tri meseca, psihološka literatura jasno pokazuje da postoje alati koji omogućavaju mir.

Simbolični ustupci smanjuju barijere rešavanju, čak i među apsolutistima. Priznavanje trauma jedno drugog smanjuje konkurentsku žrtvu i povećava spremnost na kompromis u spornim pitanjima. Ti elementi dijaloga su važni za otvaranje vrata za diskusiju o bilo kom određenom mirovnom planu.

Ovi alati mogu da se koriste samo ako se lideri sa obe strane slažu sa prekidom nasilja i iskreno žele mir.

Sve istraživanje ukazuje u jednom pravcu: potrebu da se javno i nedvosmisleno prihvati realnost jedni drugih i time udostoji ljudskost jedni drugih. Kada se to desi, mogu se pristupiti pragmatičnim pregovorima u vezi sa materijalnim sporovima. Ali do tada, jake psihološke poluge će nastaviti da rade protiv mira“, piše Hamid.

Izvor: danas.rs