Sombor.info

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je konkurs za dodelu bespovratnih srestava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2024. godinu. Za ovu namenu je predviđeno pola milijarde dinara, a rok za prijavljivanje je otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 01.11. tekuće godine.

Pravo učešća na javnom konkursu za seoske kuće sa okućnicom imaju punoletni državljani Srbije, pojedinci, samohrani roditelji i parovi, mlađi od 45 godina.

Podnosilac prijave samostalno pronalazi kuću sa okućnicom i obraća se lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se kuća nalazi, a i ove godine davaće se najviše 1,2 miliona dinara za kupovinu jedne kuće.

Kompletna dokumentacija

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli, tokom vikenda isklјučili su iz saobraćaja trojicu vozača koji su vozili pod dejstvom alkohola.

Policija je u Kuli zaustavila tridesetdvogodišnjeg vozača „Opela“ sa 1,64 promila alkohola u organizmu, četrdesetjednogodišnjakinju koja je upravlјala vozilom marke „Ford“ sa 1,55 promila i tridesettrogodišnjeg muškarca koji je vozio bicikl sa 2,36 promila alkohola.

Vozači su zadržani i protiv njih će biti podnete odgovarajuće prekršajne prijave.

Deca su pod velikim uticajem stavova roditelja kada je u pitanju upotreba alkohola i droga. Dok se neki roditelji brinu da bi razgovor o drogama mogao da podstakne upotrebu različitih opijata, otvorena komunikacija uopšte, a posebno u razgovorima o drogama, povezana je sa nižim stopama upotrebe droga.

Razgovor o drogama roditelji mogu pokrenuti sa decom još u ranom detinjstvu. Što ranije započnu taj razgovor znači da će mlada osoba već imati dobro formirane stavove pre nego što na scenu stupi uticaj njihovih vršnjaka. Čak i pre nego što dođu u školu, možete razgovarati sa njima o zloupotrebi opijata, savetuju stručnjaci.

Otvoreno razgovarajte sa detetom

Kako deca postaju tinejdžeri, dobijaju sve više informacija, što iz okruženja, što na mrežama. Zato roditelji uvek mogu da pokrenu razgovor pozivajući se na neke aktuelne događaje, poput vesti da je neko stradao zbog zloupotrebe droga.

Nađite vreme za razgovor kada ste i vi i dete bistre glave, kada ste nasamo i imate dovoljno vremena. Recimo dok se vozite kolima.

Postavljajte pitanja, slušajte šta vaš tinejdžer ima da kaže i oduprite se želji da mu pridikujete. Znamo da iskrene informacije najbolje funkcionišu. Taktike zastrašivanja i preterivanja su generalno beskorisne i mogu podstaći tinejdžere da iz radoznalosti probaju drogu.

Na primer, tvrdnje da će postati zavisni nakon što jednom probaju drogu ili da upotreba droge izaziva trenutna i nepovratna oštećenja mozga nisu verodostojne tinejdžerima i oni će ih verovatno ignorisati.

Pitajte šta znaju o toj temi i šta misle. Zatim im dajte činjenice bez osude. Razgovarajte o razlozima zbog kojih se neki ljudi odlučuju za upotrebu droga i o rizicima.

Izbegavajte veličanje upotrebe droga, kao što je pričanje o zabavnim trenucima koje ste imali kada ste kao mladi koristili drogu. Neki roditelji misle da ih to čini kredibilnijima, ali to takođe potencijalno predstavlja popustljiv stav prema drogama.

Naglasite ličnu odgovornost

Ako je vaš tinejdžer zabrinut zbog pritiska vršnjaka ili zbog toga što se izdvajaju od svojih prijatelja ako ne želi da koriste drogu, može biti od pomoći da prođete kroz nekoliko scenarija sa njima. Šta bi rekli da ih neko pita da li žele da probaju MDMA (ekstazi)?

Naglasite ličnu odgovornost i važnost donošenja nezavisnih odluka i pomozite im da naprave planove za vanredne situacije ako neko vrši neželjeni pritisak. To može uključivati preporuku da na žurci zatraže pomoć prijatelja koji ne koriste drogu, da planiraju kako da odu sa žurke ili da pozovu roditelje.

Apsolutno je u redu da postavite zahteve i budete jasni u svojim očekivanjima u vezi sa upotrebom droga, ali pokušajte da ne pretite. Izgovaranje stvari poput „neću da te vidim ako se budeš drogirao“ je beskorisno jer ako upadnu u nevolju možda neće osetiti da mogu da vam se obrate za pomoć.

Zauzmite pristup svođenja štete na minimum

Ponekad, međutim, šta god da radite, neki mladi ljudi će želeti da eksperimentišu. Rizikovanje je prirodan deo adolescencije i mladosti.

Uverite se da vaše dete zna kako treba da reaguje u hitnim slučajevima. Posledice od nedozvoljenih droga često se mogu poništiti ako se na vreme reaguje, pa se pobrinite da vaš tinejdžer zna da li on ili njegovi prijatelji koriste nešto nedozvoljeno i da u slučaju da počnu da se osećaju loše da se odmah da dobiju medicinsku pomoć.

Na festivalima, na primer, uvek postoji služba hitne pomoći. Uverite se da znaju da pozovu 194 i da obavezno lekarima kažu šta je izazvalo tegobe.

Neka imaju u vidu da ne strahuju od policije, jer se ona obično ne poziva kada su u pitanju hitni slučajevi zbog droge.

Uverite se da osećaju da mogu da vas pozovu za savet ili da ih pokupe, a da ih nećete ispitivati ili grditi. Mnogo je bolje da kasnije razgovarate sa njima o tome šta su naučili iz incidenta.

Ako znate da vaš tinejdžer povremeno koristi rekreativne droge ili to namerava da radi, ili da to rade njegovi prijatelji, možete biti direktniji sa informacijama o smanjenju štete.

Obavestite ih da je moguće proveriti drogu na nekim mestima kako bi tačno znali šta uzimaju.

Uverite se da znaju da prvo treba da uzmu malu količinu da vide kako utiče na njih. Najbolje je da uzmu četvrtinu ili polovinu kako bi bili sigurni da nema neželjenih reakcija, a idealno bi bilo da sačekaju najmanje 45 minuta pre nego što uzmu više, s obzirom na to da je nekada potrebno više od sat vremena da se oseti efekat ekstazija.

Mešanje droge sa alkoholom ili mešanje više različitih opijata, uključujući i lekove koji se dobijaju na recept, značajno povećava rizik da nešto krene naopako i treba ih upozoriti da to izbegavaju.

Izvor: RTS

Inteligencija čoveku može da donese mnogo lepih stvari, ali ima i svoju tamnu stranu o kojoj se retko govori, a vodi u izolaciju i depresiju.

Biti jako pametan nije uvek garancija uspeha ili sreće. Kod ljudi sa veoma visokim kvocijentom inteligencije dolazi do obrnutog slučaja – o kojem se ne govori tako često. Kod njih češće dolazi do stanja egzistencijalne teskobe, socijalne izolacije, emocionalnih problema i kontinuiranog ličnog nezadovoljstva usled neispunjavanja mnogih visokih ciljeva koje većina osoba s velikim sposobnostima sebi postavlja.

Neki ljudi ne oklevaju da kažu da inteligencija nije isto što i mudrost, i da je mudrost nešto što mnogi od tih ljudi (ne svi) nemaju sa IQ iznad 120-130. Tako, Žan Sjo-Fašen (Jeanne Siaud-Facchin), psihoterapeutkinja i jedna od najpriznatijih stručnjakinja u području visokih sposobnosti, objašnjava da ništa ne može biti paradoksalno kao mozak tih ljudi.

“Želim da živim savršenim životom. Jedini način da se to postigne jeste izolacija, usamljenost. Uvek sam mrzeo gužvu”, kazao je jednom Vilijam Džejms Sajdis, poznat kao najinteligentniji čovek na svetu.

Biti vrlo inteligentan podrazumeva pak određenu krhkost. Suočavamo se s vrstom uma sposobnom za stvaranje hiljade ideja odjednom. Oni su brzi, originalni i mogu proizvesti za nekoliko sekundi beskrajan broj argumenata i koncepata. Međutim, nisu uvek u stanju da upravljaju svim tim informacijama. Njihovi kognitivni svetovi imaju toliko kapaciteta da je jedan podsticaj dovoljan da njihovi neuroni odmah zapale i daju oblik mnogim idejama, ali istina je da oni ne uspevaju uvek da daju konkretan ili čak uspešan odgovor.

Sve to može izazvati veliku frustraciju i zbunjenost. Nije sve tako neverovatno ili jednostavno za osobu ili dete s visokim sposobnostima. Niko nije objasnio kako koristiti taj mozak tako sofisticiran, tako željan informacija i produktivan u idejama. Zapravo, stvarnost postaje mnogo složenija za ljude s IQ-om preko 180. U tim slučajevima, i kao što smo već videli u istoriji najinteligentnijeg čoveka na svetu koji je imao IQ od 250 bodova, njihovi životi mogu postati prave tragedije.

Biti jako pametan – paradoksalni dar

Živimo u društvu u kojem se poštuju darovi. Oduševljeni smo ljudima s jedinstvenim talentima i sposobnostima, divimo se onima koji dominiraju određenim područjem nauke, umetnosti, sporta… Nema tate i mame koji kažu da ne bi voleli da imaju dete s visokim IQ-om, jer je na neki način ideja da je inteligencija sinonim za uspeh još uvek vrlo prisutna u našem svakodnevnom životu.

S druge strane, i sama deca imaju uverenje da ništa ne može biti tako fantastično kao „biti jako pametan“. Može li postojati nešto bolje? „Nadareni“, kažu oni, polažu ispite s dobrim ocenama bez problema ili učeći malo. Sada svaki staratelj, svaki psiholog ili otac deteta s visokim sposobnostima zna da to i nije baš uvek tačno.

Štaviše vrlo je moguće da će učenik s visokim IQ-om ostati nezapažen tokom većeg dela školovanja. Takođe je verovatno da on ne dobija dobre ocene, da nije dobar u sklapanju prijateljstava i da je on taj odsutni student koji je uvučen u svoj vlastiti svet, koji sedi u poslednjem redu učionice, gde ne privlači pažnju.

Inteligenciju je teško kontrolisati

Razlog zbog kojeg biti vrlo inteligentan ne garantuje uvek da će učenik ili student biti prvi u klasi leži u nekoliko dimenzija. Prvi je dosada. Dete s visokim sposobnostima ne oseća se zainteresovano ili stimulisano onim što je oko njega i jednostavno odvaja i zauzima pasivni stav – zbog čega može čak doći do neuspeha u školi.

U drugim slučajevima, suočavamo se s učenicima koji ne znaju kako da kontrolišu svoje ideje i reči. Ponekad, pre jednostavnog ispitivanja, dete može upasti u neku vrstu lutanja, razmišljanja i zaključaka gde ne uspeva uvek da da konkretan odgovor. Zapravo, u knjizi „Previše pametan da bi bio srećan“ devojka objašnjava da, dok njene kolege dolaze do jedne ideje kako bi pronašli rešenje, ona dolazi do 25 ideja i oseća se nesposobnom za donošenje zaključka.

Ovakvo razmišljanje naziva se arborescentno. Takvo razmišljanje ljudi s visokim sposobnostima objašnjava se na sledeći način: kada primi podsticaj, um počinje da generiše jednu ideju za drugom, iako u mnogim slučajevima bez jasnih asocijacija. Sve se ilustruje slikom gustog stabla s beskonačnim granama u kojima osoba ne može kontrolisati ili organizovati te podatke. Ukratko, jedna misao rađa drugu i tome nema kraja.

Emocionalne kataklizme

Drugi aspekt koji treba razmotriti jeste onaj koji se odnosi na preosetljivost. Biti vrlo inteligentan podrazumeva preuzimanje duboke i transcendentalne vizije o stvarnosti i o samom svetu. Ponekad, samo gledanjem vesti na televiziji osoba s visokim veštinama oseća nerazumevanje, ljutnju i skepticizam pred samim čovečanstvom.

Emocije ih hvataju, ne mogu kontrolisati uticaj određenih događaja koji za ostale ljude obično ostaju nezapaženi.

Dimenzije kao što su laži ili izdaja ih nadilaze, kao i društvene nejednakosti, ratovi – kao da shvataju da možda nisu u stanju da postignu mnoge od tih uzvišenih ideala koje imaju na umu.

Osim toga, izvan klasične ideje da su vrlo inteligentni ljudi hladni, potrebno je shvatiti da je njihov empatijski kapacitet ogroman. Ponekad više vole da se izoluju kako ne bi patili, da bi održavali udaljenosti kako se ne bi previše uključili i da bi se na neki način povredili.

Međutim, njihovi emocionalni svemiri su složeni i taj se intenzitet takođe usmerava kroz kreativnost i inspiraciju, razvijajući do maksimuma mnoge njihove prirodne talente.

Inteligencija ne bi trebalo da bude prepreka za sreću

U ovom trenutku sasvim je moguće da bi neko mogao pomisliti da je biti vrlo inteligentan neka vrsta patologije. Ali to nije istina. Ono što moramo da uradimo jeste da probamo da olakšamo život darovitim pojedincima. Darovito dete koje prolazi kroz školski sistem neotkriveno razviće malo akademskog interesovanja i živeće u ličnoj izolaciji gde se mogu pojaviti druge vrste problema kao što su anksioznost ili depresija.

S druge strane, SZO nas upozorava na sledeće: IQ se ne može koristiti samo kao dijagnoza darovitosti jer inteligencija se ne može razumeti bez emocionalnog dela, bez preosetljivosti, hiperestezije, hiperemotivnosti, hiperzrelosti, hiperstimulacije, bez arborescentnog razmišljanja i brzih misli…

Biti vrlo inteligentan može značiti život u vrlo složenom ličnom uglu gde su emocije i misli haotične, duboke i vrlo intenzivne. Stoga je naša uloga roditelja, majki, staratelja, vaspitača ili psihologa da darovitoj deci ponudimo odgovarajuće strategije kako bi pronašli mir i ravnotežu. Tako da mogu doseći svoj maksimalni potencijal i, naravno, sreću, piše uniqorner.com.

Ivana i Goran Babić, na mrežama poznati po stranici "Dva ranca - beg iz kanca", kažu da je najjeftinija zemlja koju su posetili u 2023. godini - Uzbekistan.

Valuta je uzbekistanski sum i za 1€ dobijalo se u aprilu 2023. oko 12.000 suma dok je početkom 2024. kurs 13.400, tako da ste već milioner kada promenite 100€, napominju ovi travel blogeri.

Tamo je im je bio najjeftiniji gradski prevoz – 0,12 evra i metro i bus; obrok u restoranu plaćali su oko 2 evra, kafu od 0,6 do 1,8, a čaj 0,5 evra – za dvoje; najskuplja ulaznica za neku atrakciju je bila manje od 4 evra; voz između gradova manje od 10 evra. Svojim objavama svakako su zaintrigirali pratioce, s obzirom na to da Uzbekistan definitivno nije čest izbor turista iz Srbije, a za Nova.rs otkrivaju kako su se oni tamo zadesili i šta im je sve bilo interesantno.

Ivana i Goran Babić su Uzbekistan posetili u aprilu 2023. godine na njihovom mesečnom proputovanju kroz Aziju na kome su posetili Indiju, Kuvajt, Emirate, Uzbekistan, Kirgistan i Kazahstan. Ipak, Uzbekistan su posebno izdvojili, a kažu da su mnogi njihovi pratioci imali isto pitanje kao mi: Zašto baš tamo?

„Uzbekistan je veoma značajna država na putu svile i mnogo turista sa raznih delova sveta ga posete. Kod nas još uvek ova destinacija nije toliko popularna i drago nam je što smo je otkrili velikom broju ljudi. Znamo da su nakon našeg povratka neki ljudi organizovali sebi putovanje tamo, a znamo i spram pitanja na društvenim mrežama da ima puno predrasuda vezanih za Uzbekistan. Jedno od glavnih pitanja je bezbednost, higijena i šta uopšte ima da se poseti kao i konstatacija pojedinaca kako nisu očekivali tako lepe i živopisne građevine“, kažu Ivana i Goran, koji su ipak na startu imali drugačiji fokus.

„Nama je dugo ova država na listi, prvenstveno je bila zbog Aralskog mora odnosno jezera koje je uništeno za vreme sovjetskog saveza zbog eksploatacije pamuka. To je jedna od prirodnih katastrofa izazvanih nemarom i pohlepom ljudi. Posle toga kada smo krenuli da istražujemo videli smo šta sve u Uzbekistanu ima. Na kraju na Aralskom jezeru, tačnije onom što je od njega ostalo nismo ni bili, jer nismo imali dovoljno vremena, ali smo zato uspeli da posetimo tri grada“, ističu, a budućim putnicima namernicima preporučuju da „stave na mapu Samarkand, Buharu i Kivu kao tri važna mesta, a za Taškent, glavni grad Uzbekistana, ostave dan čisto da probaju tradicionalni pilav na čuvenom mestu“.

Najveće iznenađenje: Nigde ni trunke smeća

Možda sami nisu imali predrasuda, ali – već na startu je bilo iznenađenja.

„Najviše nas je iznenadilo definitivno to koliko su čisti gradovi. Nijedna fasada nije išarana grafitima, ima samo murala, a na ulici retko gde možeš da vidiš smeće, možda negde od nekog nemarnog turiste iz druge države ili od vetra i životinja. Čak u Taškentu u metrou gde nema kante zbog terorističkih napada, nema ni trunke smeća. To definitivno nismo očekivali“, ističu kao glavni utisak.

„Druga stvar je ta što smo novac isključivo menjali na pijacama kod dilera, kao kod nas devedesetih i kurs je bio bolji nego po menjačnicama i bankama. Cene su nas isto veoma iznenadile, kao i razni kineski električni automobili koje smo tamo videli prvi put“, pričaju u dahu.

Što se tiče turističkih atrakcija, na svom sajtu objavili su veliki vodič za Uzbekistan u kojem kažu da vam je, u zavisnosti šta sve želite da obiđete, potrebno od 5 do 15 dana. Oni su ostali 8 dana, a među lokacijama za koje kažu da ne treba propustiti su:

– u Samarkandu: Registan trg, Shah-i-Zinda, Hazrat Khizr džamija, Bibi-Khanym džamija, Amir Temur mauzolej, Siab bazar.

– u Buhari: Tvrđava Ark, Kalyan trg, Ulugbek medresa, pijaca Tim Abdulla Khan, Lyabi Khauz trg, Nodir Devonbegi medresa, Chor Minor medresa, džamija Bolo Hauz.

– u Taškentu: Amir Temur trg, Hast-Imam kompleks unutar koga su Tilla-Sheikh džamija, Biblioteka Svete knjige i Mausolej Kaffal Shashi, Čorsu pijacu, Trg nezavisnosti, Memorijalni park žrtvama represije.

„Kao što rekosmo dosta stranih, mada i naši turisti koji su bili i imaju želju da idu znaju po čemu je sve Uzbekistan poznat. Dovoljno je da ukucate imena ovih gradova u Google i videćete šta se sve preporučuje i po čemu je poznat Uzbekistan i šta treba obići. Verujemo da će vam zagolicati maštu, ali verujemo da će i ove fotke koje vidite u tekstu“.

Koliko para zapravo treba za Uzbekistan

Povratne avio karte od Beograda do Uzbekistana možete često da nađete za oko 200€, a bilo je termina kada smo ih nalazili i za 130€, naveli su. Ipak, priznaju da za ovo putovanje nemaju baš preciznu računicu, budući da je to bila jedna od zemalja koje su obišli u nizu.

„Možemo samo reći da je Uzbekistan prilično povoljna destinacija. Hrana, prevoz, ulaznice za atrakcije su jako jeftine. Smeštaj zavisi od kategorizacije, pa ako niste izbirljivi i bitan vam je čist smeštaj za 25 do 30€ za noćenje sa doručkom za dvoje možete naći solidne smeštaje. Sve zavisi od mesta, lokacije, ali sajtova na kojima gledate. Mi savetujemo da pogledate na pretrazi koju smo ubacili kod nas na sajtu dvaranca.com jer ona poredi nekoliko sajtova za rezervaciju smeštaja, između ostalog i booking i agodu i daje najbolje cene. Hrana po restoranima je od 2€ za njihov tradicionalni pilav sa jagnjetinom, pa do nekih 10. Sve zavisi od mesta, ali opcija je mnogo po veoma povoljnim cenama“, objašnjavaju nam.

Izvor: nova.rs

Prema podacima PIO fonda, svaki deseti penzioner u Srbiji otišao je u penziju pre 65. godine starosti uz posebne uslove koji su donosili i veća primanja do 20 odsto. Prošle godine tačno 170.426 penzionera bilo je na listi onih koji su ostvarili pravo na beneficirani radni staž što znači da im se jedna godina staža računala kao 14 ili 15 meseci ili čak i godinu i po dana.

Beneficirani radni staž iskoristilo preko 170.000 penzionera

I na toj listi bili su mnogi, i naše komšije i rođači i članovi uže porodice. Jer na listi je skoro 40 industrija i institucija i razna zanimanja su u pitanju.

Pravo na beneficirani radni staž imaju svi koji su zaposleni na poslovima na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan po zdravlje sa jedne strane. Na listi su i poslovi čije je obavljanje ograničeno navršenjem određenih godina života, ali i oni koji utiču na pad fizioloških funkcija u meri da onemogućavaju rad.

Posmatrajući institucije na listi su zaposleni u MUP, BIA, VBA, VOA, Ministarstvu spoljnih poslova, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, Poreskoj policiji, Vojsci Srbije, a od decembra 2019. godine i sudije, tužioci i zamenici tužioca.

MUP, MSP, BIA, VBA, VOA, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Poreska policija, Vojska Srbije: sa navršenjem 55 godina života i 24 godine staža osiguranja od čega 14 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staža osiguranja računa sa uvećanim trajanjem
podoficir i oficir u Vojsci Srbije: 53 godine života i 40 godina penzijskog staža
pukovnik u Vojsci Srbije: 54 godine života i 40 godina penzijskog staža
pripadnici specijalnih jedinica BIA, VBA i VOA: 53 godine života i 20 godina efektivno provedenih na određenim specifičnim poslovima u specijalnoj jedinici
ostali policijski službenici: 60 godina života i 25 godina rada od čega 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staža osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
Sa druge strane, pravo na beneficirani radni staž imaju i zanimanja definisana u Pravilniku o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Na tom spisku se nalazi 37 različitih industrija, tj. sektora:

Rudnici
Geološka i rudarska istraživanja
Crna metalurgija-železare
Obojena metalurgija
Livnice
Kovačnice
Proizvodnja vatrostalnog materijala
Vatrostalno zidanje
Proizvodnja i prerada nafte i proizvodnja tečnog naftnog gasa
Šumarstvo i drvna industrija
Hemijska industrija
Namenska proizvodnja eksploziva i eksplozivnih materija
Rečna brodogradnja i brodoremont
Proizvodnja stakla
Saobraćaj
Izgradnja i održavanje dalekovoda i nadzemnih vodova
Građevinarstvo
Grafička industrija
Kožarsko-prerađivačka industrija
Tekstilna industrija
Gumarska industrija
Farmaceutska industrija
Proizvodnja električne energije (termoelektrane i toplane)
Proizvodnja akumulatora
Industrija mesa
Industrija kablova
Rad na niskim temperaturama
Rad pod vodom
Industrija viskoznih proizvoda i celuloze
Proizvodnja hlora i lužine
Komunalna delatnost
Zdravstvene ustanove
Proizvodnja vagona
Umetnička delatnost
Nuklearna postrojenja i laboratorije

Da bi se staž osiguranja računao sa uvećanim trajanjem potrebno je da se lice efektivno bavilo opasnim poslovima minimum 10 godina, za starosnu penziju, i 5 godina, za invalidsku penziju. Takođe, pravo na beneficirani radni staž imaju i svi koji sami sebi plaćaju staž, pod uslovom da se utvrdi da su zaista radili teške i opasne poslove koji su zakonski obuhvaćeni ovom beneficijom.

Kako se računa beneficirani radni staž?

U slučaju beneficiranog staža, svakih 12 meseci efektivno provedenih na poslovima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, računa se najviše kao 14, 15, 16 ili 18 meseci staža osiguranja.

Staž osiguranja računa se sa uvećanim trajanjem pod uslovom da je na radnim mestima odnosno poslovima iz člana 53. ovog zakona osiguranik efektivno proveo ukupno najmanje 10 godina, odnosno ukupno najmanje pet godina ako je utvrđena invalidnost.

Staž osiguranja se uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu.

Kako utiče na visinu penzije?

Iz PIO Fonda objašnjavaju da visina penzije, shodno propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, zavisi i od penzijskog staža koji je navršio osiguranik. Kako se staž osiguranja uvećava za vreme koje je efektivno provedeno na radu na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, i to u zavisnosti od stepena uvećanja staža osiguranja koji su utvrđeni za rad na takvim radnim mestima, to za iste periode rada, zaposleni koji su radili na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem mogu da navrše više ukupnog penzijskog staža od zaposlenih koji nisu radili na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

- Na taj način, dužina ukupno navršenog penzijskog staža osiguranika, u koji ulazi i staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, može uticati na visinu penzije. Isto tako, osiguranicima iz člana 42. Zakona o PIO, osim osiguranicima iz člana 42. stav 1. tačka 4a tog zakona, koji ispunjavaju uslove u pogledu penzijskog staža za sticanje prava na starosnu penziju iz člana 43. i 43a tog zakona, iznos penzije se uvećava za 20 odsto, u skladu sa članom 79. Zakona o PIO.

Rast penzija zavisi od usklađivanja penzija, bez obzira na to da li je korisnik imao navršen staž osiguranja sa uvećanim trajanjem ili ne.

Snižavanje starosne granice zbog beneficiranog radnog staža

Kako piše na sajtu Zavoda za socijalno osiguranje, starosna granica se snižava osiguraniku, koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž), navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja, zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:

za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;
za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 15 meseci;
za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 16 meseci;
za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.
Starosna granica se može sniziti najviše do 55 godina života, a osiguranicima koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem tako da se 12 meseci računa kao 18 meseci, starosna granica se može sniziti najviše do 50 godine života.

Izvor: blic.rs

Princeza od Velsa Kejt Midlton nalazi se od prošlog utorka u privatnoj londonskoj bolnici gde je podvrgnuta operaciji abdomena. Kako je saopštila Kensingtonska palata, procedura je uspešno obavljena, a nju čeka dva do tri meseca oporavka. Vest o njenom zdravstvenom problemu izazvao je čak i negativne komentare u kojima se ističe da supruga princa Vilijama ima drugačiji tretman od pacijenata u državnoj bolnici kao i da je "lenja" jer će dugo odmarati. Saopšteno je nakon toga da će buduća britanska kraljica raditi dok se bude oporavljala u Vindzoru, a svoj sud o njenom oporavku dao je i Dr Maks Pemberton .

Kejt Midlton boraviće u bolnici do 14 dana. "Jadna Kejt. Da, na mnogo načina ona ima pozlaćen život. Živi u palatama, okružena neprocenjivom umetnošću i ima sluge i pomoćnike. Lepa je, elegantna i ima novca... Ali zdravlje je izvrstan nivelator. Kada ste bolesni, ništa od toga zapravo nije važno. Dok je Palata uveravala ljude da je operacija abdomena bila zbog nekancerogenog problema, dvonedeljni prijem, čak i u privatnoj bolnici jeste neobičan. Stoga nije drsko pretpostaviti da se radi o nečemu sasvim ozbiljnom.

To je veliki stres za svakoga, a kamoli za majku troje dece. Kako je to užasna stvar!".

Nakon što je istakao da bolest ne pita koliko imate para odnosno da na zdravstvene probleme niko nije imun, objasnio je samu operaciju: "Operacija abdomena je ozbiljna. Naravno, uvek se nađe neko ko će vam reći kako je imao histerektomiju u pauzi za ručak ili kako im je slepo crevo uklonjeno dok su bili u školi".

Naglasio je da je oporavak veoma bitan. "I ja sam nedavno imao operaciju abdomena - poput Kejt, u privatnoj bolnici i, gledajući unazad, voleo bih da sam shvatio koliko je složena bila moja operacija i odvojio vreme potrebno za oporavak.

Moja operacija bila je zbog kile, koja nije opasna po život - to je mesto gde deo creva vire kroz slabu tačku u trbušnim mišićima, do prepona, hirurg je ipak bio zabrinut da bi mogao da se ugušim.

Imao sam još jednu laproskopsku operaciju abdomena, pogrešno sam pretpostavio da će sam proces biti manji, bezopasniji. Radio sam na hirurgiji i stvarno je trebalo da znam bolje. Moj hirurg je pokušao da mi objasni da to jednostavno znači da će ožiljci biti mali, ali da je sama operacija ozbiljna, iako sam u bolnici bio dan ili dva. Ha! Kako sam odbacio njegova upozorenja!

Igrom slučaja moje komšije imale su slične operacije. Naleteo sam na jednog nedelju dana nakon što je bio otpušten iz bolnice i otišao je na trčanje. Koliko ozbiljno može da bude, pitao sam se. Narednog dana ću se pokrenuti (razmišljao je).

Pogrešio sam.

Operacija je uključivala diseciranje mišića od pupka do prepona, povlačenje ostalih creva nazad na mesto i ušivanje mrežice kako bi se zakrpile rupe. Bio sam tako siguran da ću biti u dobroj formi nakon operacije, dogovorio sam se sa prijateljima da se nađemo na ručku već naredni dan i rekao na poslu da ću obaviti nekoliko poziva i da mi treba samo nekoliko slobodnih dana pre nego što se vratim. Čim sam se probudio iz anestezije, shvatio sam da je to bila greška".

Čitajte i o novim detaljima o oporavku Kejt Midlton.

Usledile su komplikacije zbog kojih nije mogao da mokri, trebalo je šest nedelja da se bešika vrati u normalu. "Ali ono na šta nisam obraćao pažnju bili su bol, nelagodnost i preosetljivost, jedva sam hodao nedelju dana. A i kada sam to uradio, nelagoda je bila takva da nisam mogao da hodam uspravno. Tri nedelje samo morao da nosim široke trenerke, obično na poslu nosim elegantne pantalone".

Lekari su mu naredili odmor i pauziranje od teretane šest meseci. "Morao dam da obećam da ću tri nedelje odmarati kod kuće, i to sam i uradio, a kada sam se vratio na posao, iznenadio sam se koliko sam se umorno i slabo osećao".

Otkrio je da je komšija kog je sreo na trčanju nakon operacije, morao da se javi lekaru jer su mu šavovi popucali. Doktor je naglasio je opasno potceniti značaj oporavka, i onog fizičkog i onog mentalnog, u suprotnom raste rizik od komplikacija.

"Nadam se da će se Kejt brzo oporaviti, ali takođe se nadam da se neće vratiti svojim dužnostima dok ne bude dobro i spremna za to", prenosi Daily mail.

Izvor: blic.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 24. januara, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Na 13. Međunarodnom takmičenju u boksu za žene koji se održao u Gradskoj hali „Mostonga“, lјubitelјi ove plemenite veštine mogli su da vide izuzetno kvalitetne i zanimlјive borbe. Na ovom prestižnom takmičenju su učestvovale 104 takmičarke iz deset država: Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kazahstana, Rumunije, Rusije, Slovenije, Slovačke, Uzbekistana i Srbije.

Poslednje i finalne večeri, na programu je bilo 16 borbi, a reprezentativke Srbije osvojile su čak pet zlatnih i pet srebrnih medalјa.

Najbolјa seniorska reprezentacija na takmičenju je Srbija, a najbolјa reprezentacija turnira u svim kategorijama je Rusija. U kategoriji najbolјih bokserski, najbolјa domaća bokserka je Dragana Jovanović, najbolјa strana bokserka je Feruza Kazakova iz Uzbekistana, dok je za najbolјu bokserku turnira proglašena Sara Milјković iz Srbije.

Finalnom delu takmičenja prisustvovali su poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Goran Milić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić i predstavnici Bokserskog saveza Srbije koji su uručili pehare i medalјe najbolјim takmičarkama.

„Kup nacija“ je organizovao Bokserski savez Srbije uz podršku Bokserskog kluba „Sombor“ i Grada Sombora.

Do kraja februara meseca tekuće godine, svi ljubitelji filatelije u prilici su pogledati Međunarodnu online filatelističku izložbu “Apatin 2023”. Kako saznajemo od Željka Popovića, predsednika Organizacionog odbora izložbe, postavka nema takmičarski karakter, te su tako izložene veoma raznolike kategorije, sa preko 50 izlagača iz celog sveta.

“Dragi prijatelji, dragi filatelisti, Vi koji izlažete svoje kolekcije i Vi koji ćete gledati ove prelepe kolekcije, hvala Vam što ste odvojili malo svoga vremena da pogledate onlajn izložbu “APATIN 2023”. Ova izložba nije takmičarska, već služi svrsi promocije ovog lepog hobija – filatelije. Nadam se, dragi filatelisti, drage kolege, da će uz vašu pomoć ova izložba prerasti u tradiciju. Još jednom hvala svima koji su mi pomogli oko realizacije izložbe i same promocije”, poručio je Popović, koji je u međuvremenu ponovo izabran u Upravni odbor Saveza filatelista Srbije.

Autor galerije i teksta onlajn izložbe “Apatin 2023” je Bojan Dražić, a svi zainteresovani izložbu mogu pogledati OVDE.

Izvor: radioapatin.com