Sombor.info

I stidljiv i miran, ali i ekscentričan i pun energije.

Predstavljaju se na dva načina: s jedne strane kao stidljivi i mirni, a sa druge strane mogu biti ekscentrični i energični. U oba slučaja su duboki mislioci koji vole da pomažu drugim ljudima. Visoko intelektualan, ovo je znak vatrene nezavisnosti iz koje proizlazi intuicija praćena logikom. Reč je o Vodolijama.

I jedan i drugi tip ličnosti Vodolije veoma je sposoban da vidi, bez predrasuda, obe strane, pa odlično rešavaju probleme. Iako su veoma prilagođeni energiji koja ih okružuje, Vodolije imaju duboku potrebu da budu neko vreme same i daleko od svega kako bi obnovile energiju.

Ključna reč za ovaj znak je “mašta”. Vodolije mogu da vide svet pun mogućnosti iako se čini da ih nema – zato su često neshvaćene i idu ispred svog vremena. Ipak, to su najkreativniji ljudi koje ćete sresti i za koje možete reći da su genijalni. Mocart je, na primer, bio Vodolija. Bob Marli je bio Vodolija. Vodolije su i Opra Vinfri, Džastin Timberlejk, Majkl Džordan, Joko Ono.

Vodolija je vazdušni znak i koristi svoj um u svakoj prilici. Ako ne postoji mentalna stimulacija, njoj je dosadno i nedostaje joj motivacije da postigne najbolji rezultat.

Uran, vladajuća planeta ovog znaka, ima plahu, naglu i ponekad agresivnu prirodu, ali on takođe Vodolijama daje vizionarske kvalitete jer su u stanju da proniknu u budućnost i znaju tačno šta će raditi za pet ili 10 godina. Uran im je podario moć brze i lake transformacije, pa su poznate kao mislioci, progresivci i humanisti. Dobro se osećaju u grupi i zajednici, te teže da stalno budu okruženi drugim ljudima.

Vodolija je simbol čuvara vode, vode koja leči ljude, biljke i životinje i osigurava da se život nastavlja. Zato Vodolije teže da osete udeo u životnom ciklusu i u stanju su da urade bilo šta da bi se on održao.

Najveći problem za Vodoliju predstavlja osećaj da je ograničena ili sputana. Zbog želje za slobodom i jednakošću za sve uvek će težiti da osigura slobodu govora i kretanja kako joj odgovara. Ovaj znak ima reputaciju hladne i bezosećajne osobe, ali to je samo njen odbrambeni mehanizam protiv prerane bliskosti. Naučiti da veruju drugima i izražavati emocije na zdrav način jesu dve veštine koje stiču rastom i razvojem tokom vremena.

Ljubav i seks

Intelektualna stimulacija je daleko najveći afrodizijak za Vodolije. Ništa je više ne može privući od interesantnog razgovora sa nekom osobom. Kada je u pitanju ljubav, najviše im odgovaraju osobe koje ne shvataju olako njihovu iskrenost. Otvorenost, komunikativnost, maštovitost i spremnost da rizikuju jesu kvaliteti koji se dobro uklapaju u perspektivu života ovog znaka. Poštenje i iskrenost su od suštinskog značaja za nekoga ko želi dugoročnu vezu sa ovom dinamičnom osobom.

Prijatelji i porodica

Iako su pripadnici ovog znaka komunikativni, za zbližavanje sa ljudima im treba vremena. S obzirom na to da su vrlo osetljive i oprezne, za Vodolije bliskost podrazumeva ranjivost, a to se ne shvata olako. Neposrednost Vodolija u kombinaciji sa njihovim čvrstim stavovima na neki način ih čini izazovom za upoznavanje.

Ona će učiniti sve za voljene osobe do tačke samožrtvovanja ako je potrebno. U prijateljima najčešće traže osobine kreativnosti, intelekta i poštenja. Kada je reč o porodici, očekivanja nisu ništa manja. Iako imaju osećaj dužnosti prema rođacima, oni neće stvarati bliske veze ukoliko ista očekivanja kao i kod prijateljstva ne budu ispunjena.

Karijera i novac

Vodolije unose entuzijazam u posao, imaju izuzetnu sposobnost iskorišćavanja svoje mašte u poslovne svrhe. Karijera koja omogućava razvoj koncepta i demonstracije može dobro da odgovara ovom znaku.

“Ja znam” je ključni izraz za Vodoliju. Visoki intelekt u kombinaciji sa spremnošću da dele svoje talente inspiriše mnoge koji rade u njihovom okruženju. Vizionarski tip, Vodolija voli da se uključi u poslove kojima je cilj da čovečanstvo učine boljim.

Kada je u pitanju novac, ovaj znak zaista ima talenat da održi balans između trošenja i uštede novca. Kada izađu u kupovinu, ekstravagantne, sjajne stvari sa šljokicama će im prvo zapasti za oko, iako su im kuće obično uređene sa puno stila i ukusa. Nije neuobičajeno videti Vodoliju obučenu u smela odela jarkih boja. Većina osoba rođenih u znaku Vodolije su dobro prilagođene svom osećaju za stil i ne plaše se da ga pokažu.

Poslovi poput glume, pisanja, nastave, fotografije ili pilotiranja im veoma odgovaraju. Najbolje okruženje je ono koje im daje slobodu da rešavaju problem bez striktnih smernica. Vodolija je nekonvencionalan tip i, ukoliko dobije priliku da iskaže svoj talenat, može postići zavidan uspeh. Za Vodoliju – najbolje okruženje je bilo kakvo okupljanje ljudi radi razmene ideja.

Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, Božić, rođenje Isusa Hrista, proslavljaju 7. januara.

Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara. Post proslavlja Boga i njegove svete. Takođe, služi da se očisti duša i telo od telesnih i duševnih strasti. Post podrazumeva molitve i činjenje dobročinstava, uzdržavanje od loših misli, želja i dela, kao i uzdržavanje od mrsne hrane.

„Najviše sam se radovala Božiću dok je moj ujko Aco bio živ. Najdraže mi je bilo da odem u Balugu kod njega, budući da sam odrasla bez oca i majke. Tamo su mi bile sestre koje najviše volim, a ujna je grejala rakiju i vino na Badnji dan“, priča Buba Karović. Ona se priseća da je ujna uveče unosila slamu i bacla orahe, bombone i druge poslastive pa je sa sestrama Marijom i Mirjanom kupila to iz slame.

„Kasno se postavljala večera, isključivo sa posnom hranom, a ja i sestre smo čekale da prođe ponoć kako bi ujko iz furune izvadio prasence pa bismo probali vrelo pečenje“, kaže naša sagovornica.

„Božićni rituali su opstali zahvaljujući srpskom selu, tamo se i danas upražnjavaju nepromenjeni, u izvornom obliku“, kaže za naš portal etnolog Narodnog muzeja Čačak, Snežana Šaponjić Ašanin.

Najradosniji hrišćanski praznici, Božić i Badnji dan koji mu prethodi, vezani su za rođenje Isusa Hrista, bogočoveka i spasitelja ljudskog roda, a crkve koje primenjuju julijanski kalendar ih obeležavaju 6. i 7. januara. Ovi dani u Srba vezani su za brojne i raznovrsne običaje u kojima se prepliću pravoslavni hrišćanski i stari paganski običaji i značenja, koji čine jednu od osnovnih kulturnih osobenosti našeg naroda.

„Badnji dan i Božić obiluju obredima i običajima. Mnogi su potekli iz predhrišćanskog razdoblja koje je crkva prihvatila i zaodenula u pravoslavno ruho. U tome leži krasota božićnih običaja, jer je rodjenje isusa Hrista samo po sebi velika svečanost, a poseban značaj i lepotu dobija kada mu se doda izvornost srpskog naroda“, navodi kustos – etnolog.

Namena božićnih rituala i simbolike jeste da podstaknu snagu Sunca, koja je najslabija tokom zime. Najvažniji simbol Božića je badnjak, koji se seče na Badnji dan, u ranim jutarnjim satima, pre izlaska sunca. U šumu se često kretalo svečano, uz pucanj oružja, kako bi se proslavio i najavio radostan praznik. Obavezno se nosilo žito, kojim se darivalo božićno drvo i vodilo se računa da ono bude bogato lišćem, kako bi godina bila rodna.

„Prema badnjaku se ophodi kao prema živom biću i osobi. Nazdravljalo mu se dobro jutro i čestitao Badnji dan i Božić, i pozivao se da kao najdraži gost pođe kuči čoveka koji je došao po njega. Prilikom seče okretalo se ka istoku, drvo se posipalo, darivalo žitom, a badnjak se nije smeo dodirivati golim rukama, kako se ne bi oskrnavio, pa su rukavice bile obavezne. Potom se donosio pred kuću, prislanjao uz ulazna vrata do večeri, kada se unosio u kuću“, objašnjava Šaponjić Ašanin.

Drvo se unosilo sa slamom, koje je simbol hrišćanstva, jer se Hristos rodio u jaslama, ali ima i pagansko značenje. Ona je simbol hleba i žita, i treba da obezbedi dobre prinose od čega zavisi opstanak porodice i čitavog čovečanstva. Badnjak se posipa žitom, daruje orasima, voćem, šećerom i drugim poslasticama, koje su skupljala deca, a ti darovi treba da garantuju berićetnu godinu.

Etnološkinja navodi da se badnjak nalagao na ognjište, kako bi se iz njega stvorio novi život, a nad njim se bdelo čitavu noć, mazan je medom i celivan, i ukazivana mu je velika čast kao uvaženom gostu.

„Rano ujutru na dan Božića u kuću je dolazio položajnik, koji je bio jedini gost, jer je ovaj praznik porodični. Njemu su davani pokloni, a on je zauzvrat nalagao parče badnjaka, džarao vatru i ručao sa ukućanima, jer se od njega očekuje da porodici donese sreću i napredak. Zato se vodilo računa da položajnik bude srećan i napredan čovek, kako bi svoj berićet preneo kući u koju dolazi, iako bi trebalo da bude slučajan gost“, dodaje ona.

Za Božić se prinose žrtve u vidu obrednog hleba česnice i životinje, najčeće praseta. Česnica je simbol svega onoga što je donela prethodna godina, kako bi nastupajuća bila bogatija i srećnija. U nju se stavljaju novčić i simboli vezani za zdravlje i napredak, pa se očekuje da će članovi porodice biti uspešni u različitim poslovima, u skladu sa predmetom koji su izvukli iz česnice, zrnima pasulja i grančicom, koji se odnose na ratarstvo i stoku.

Najradosniji srpski praznik je poslednji, 40. dan velikog božićnog posta, kada se svi pripremaju da se ritualno omrse u ranim jutarnjim satima. Svečani ručak treba da bude veoma bogat, a obavezan deo je bilo i pečeno prase, kao žrtvena životinja. Povodom proslave Hristovog rođenja čitave porodice su zajedno odlazile na liturgiju u crkvu.

Šaponjić Ašanin podseća da su se Božiću najviše radovala deca, kojoj se tada posvećivala velika pažnja i dozvoljavano im je da čine ono što im je tokom godine inače zabranjeno.

„Od starijih ljudi se može čuti da im je to bio najradosniji dan u detinjstvu. U seoskim sredinama priređivane su i božićne vožnje zapregama čitavih porodica, a ukoliko je bilo snega korišćene su saonice“, ističe ona.

Međutim, ovi običaji i obredi delimično su izmenjeni poslednjih nekoliko decenija, usled ubrzane urbanizacije i modernizacije srpskog društva, pa su se u izvornom obliku očuvali pre svega na selu.

„Mnogi za Badnje veče odlaze u staru kuću koju su odavno napustili, kako bi na otvorenom ognjištu naložili vatru i oko nje okupili porodicu. U gradovima ima odredjenih promena, ne mogu svi ići u šumu i seći badnjak, već ga kupuju. On se ne može nalagati u stanovima, ali mnogi makar jednu grančicu sagore iznad sveće i tako zadovolje osnovnu formu“, zaključila je Šaponjić Ašanin.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru presretačima su zaustavili i isključili iz saobraćaja dvojicu vozača zbog nasilničke vožnje.
Policija je zaustavila dvadestsedmogodišnjeg vozača koji je upravljao automobilom marke „bmv“ brzinom 114,9 kilometara na čas sa 2,06 promila alkohola u organizmu. Određeno mu je zadržavanje.

Zaustavljen je i tridestdevetogodišnji vozač „golfa“ koji se na putu Kljajićevo-Sivac kretao brzinom 181,3 a zatim u Sivcu 153,5 kilometara na čas kada se nije zaustavio na znak ovlašćenog službenog lica. Efikasnim radom policija ga je ubrzo pronašla i kontrolisala.

Apelujemo na vozače da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola, kao i da poštuju sve saobraćajne propise, jer na taj način čuvaju svoj život i živote drugih učesnika u saobraćaju.

U Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ u Somboru, Kolo srpskih sestara je održalo tradicionalno duhovno veče uz pesme, blagoslove i običaje koji slave rođenje Hrista. Brojni gosti su mogli da uživaju u bogatom kulturno – umetničkom programu i nastupu Crkvenog hora „Car Konstantin i carica Jelena“, KUD „Carza“ iz Apatina i harmonikaškom duetu Milana i Miloša.

Na početku svečanosti, gostima se obratila predsednica Kola srpskih sestara Natalija Olujić, koja je pozdravila predstavnike sveštenstva, lokalne samouprave i goste toplim rečima dobrodošlice.

„Časni oci, poštovani gosti i dragi prijatelјi, dobro došli na „Duhovno Božićno veče“ koje tradicionalno, na Tucindan, uoči Božića organizuje Kolo srpskih sestara. U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku, rođenju Hristovom, večeras pevajmo, veselimo se i praštajmo uz pozdrav Hristos se rodi“, rekla je Natalija Olujić u svom obraćanju.

Kao i prethodnih godina, za ovu priliku domaćice su pripremile kolače simbolično ukrašene hrišćanskim simbolima, a u izboru za najlepši kolač pobedila je Ljilјana Simin.

Postoje brojne priče o najvećoj muzičkoj zvezdi na našim prostorima, a jedna od njih je da je davne 1974. godine Zdravko Čolić želeo da bude svetska zvezda.

Čola je sklopio ugovor sa kompanijom Warner Bros Records i snimio par singlova za Nemačko govorno područje. I tako je Zdravko Čolić postao Dravco.

Da ne postoji njegova slika na omotu albuma ne bismo znali da je on, mada bi nam glas bio poznat.

Mini album „Madre Mia (Meine Mutter)“, na srpskom „Majko moja“, ima tri pesme – „Madre Mira“, „Rock’n Roll Himmel“ i „Alles was Ich Hab“.

Dravko, mladi talentovani pevač lepog izgleda i prijatnog glasa, potencijalno buduća zvezda najjače disko korporacije WBA do sada tri snimljena singa sa prepevima svetskih hitova na nemačkom jeziku u očekivanju poziva na novo snimanje.

– Pred ovogodišnju letnju sezonu za nemačko govorno područje će izaći moj novi singl koji ću snimiti u minhenskom studiju WBA početkom juna. Na tom planu došlo je do izvesnih novina. Firma nije bila zadovoljna radom mog producenta Rajnera Piča sa kojim sam do sada snimao sve ploče za WBA i dodelila mi je Dika Hagelmana. Pored toga moraću izvesno vreme da boravim u SR Nemačkoj da bih tu ostao prisutan. Za firmu WBA me veže ugovor još dve godine i mislim da ću za to vreme uspeti da steknem izvestan renome. Nego, mnogi mi zameraju što sam izmenio ime. To je bilo neophodno radi lakšeg proboja. Zamislite nekog Nemca ili Engleza kako pokušava da izgovori Zdravko. Ovako je samo prvo slovo izbrisano i mnogo je lakše, ispričao je Zdravko Čolić za Džuboks 1976. godine, a prenosi Yugopapir.

Tu nije kraj. Dravco je imao izdanje i 1987. godine na engleskom jeziku. Izdao je singl „Light Me – I’m Not a Robot Man“.

O ovom vremenskom periodu i misterioznom Dravcu ima malo podataka, jer je upravo 1977. godine Čola zavladao jugoslovenskom muzičkom scenom sa albumom „Ako priđeš bliže“ – a ostalo znate.

Izvor: danas.rs

U njihovom jeziku nema reči koje opisuju oca ili muža.

“Kad bi žene vladale svetom, ne bi bilo ratova” – to je samo jedna od mnogobrojnih izreka koje ukazuju na vrline žena kao vladara. A da nije reč o praznoj priči, pokazuje i primer iz Kine, gde i danas živi pleme Mosuo, poznato i kao kraljevstvo žena. Smatra se možda i poslednjim matrijarhatom na svetu.

Mosuo je mala etnička grupa koja živi u provincijama Junan i Sečuan u Kini, u blizini granice s Tibetom. Čini je populacija od oko 40.000, a mnogi od njih žive u Jongning regiji, oko Lugu jezera, koje se nalazi visoko u Himalajima.

Žene se za sve pitaju

Mosuo pleme ima prilično dugu istoriju koja datira čak 2.000 godina unatrag. Specifično za ovo pleme svakako je to što su oduvek negovali tradiciju i kulturu matrijarhata. Naime, u ovom plemenu žene su te koje uvek donose odluke i koje su na čelu porodice.

Svaka porodica se obično sastoji od 10 ili više članova, ali sva imovina je uvek u rukama žena. Zanimljivo za ovo pleme je i to što praktikuju jednu vrstu otvorenog, liberalnog braka – ženama je dozvoljeno da imaju koliko god ljubavnika žele.

Znak za raskid – muške cipele ispred kuće

Zapravo, one i nisu vezane klasičnim brakom, već muškarac kog Mosuo žena poželi noću dolazi u njenu kuću, provede noć s njom, a iz kuće mora da ode pre nego što svane. Ukoliko žena ne želi vezu sa svojim dotadašnjim ljubavnikom, ona simbolično stavlja muške cipele ispred svojih vrata, dajući mu do znanja da je njegovo mesto zauzeto. Ako se iz jedne takve veze rodi dete, odgaja ga majčina porodica i ono dobija majčino prezime.

 Inače, u prošlosti Mosuo pleme je bilo prilično izolovano i gotovo da nije imalo kontakta sa spoljašnjim svetom. Međutim, poslednjih godina njihovo mesto je postalo poznata turistička destinacija i oni se polako otvaraju prema svetu. Pritom su se pokazali kao izuzetno gostoljubivi.

Iako mnogi smatraju da je pleme Mosuo poslednji matrijarhat na svetu, činjenica je da njihovu zajednicu ne možemo porediti s ostatkom planete jer su dugo bili izolovani, a samim tim ne mogu se ni upoređivati s vrednostima zapadnog sveta. Naime, dok je žena glava kuće i sva imovina njena, činjenica je da one danas nisu toliko uključene u aktivno donošenje odluka, već je to, ipak, prepušteno muškarcima.

Zapravo, u ovom plemenu muškarci nemaju nekih posebnih odgovornosti: dakle, nemaju posao, odmaraju ceo dan, a sve kako bi bili odmorni za noćne posete svojim ženama. Generalno, njihova jedina uloga je stočarstvo i ribolov.

Nepodobno je imati samo jednog partnera

Bitno je i to što se žene iz ovog plemena ne udaju, tj. kod njih nema nikakvih klasičnih ceremonija stupanja u brak. U njihovoj kulturi i tradiciji je čak nepoštovanje predaka imati samo jednog partnera i to se smatra nepodobnim. Upravo zato u njihovom jeziku nema reči za oca ili muža.

Postoji nekoliko aspekata Mosuo kulture koji privlače pažnju ostatka sveta, a jedan od najvažnijih je liberalna veza – žena može birati svog ljubavnika, a pritom nije obavezna da živi s njim pod istim krovom. Zajednički život uopšte nije preporučljiv jer to jednostavno nije u njihovoj tradiciji, piše atma.hr.

Muškarci do kraja života žive u majčinoj kući

Nije tajna da Mosuo žene ne veruju u brak, bar ne u instituciju braka kakva je nama poznata. Inače, muškarci nemaju svoju imovinu i do kraja života žive u majčinoj kući.

 Svako veče oni odlaze kod žene koja ih pozove, tu ostaju celu noć, a pre zore se vraćaju u majčinu kuću. Zanimljivo je da niko od njih te svoje veze ne shvata ozbiljno. Naime, kada više ne žele da se druže, tj. kad žena više ne želi da poziva svog ljubavnika u kuću, oni se mirno razilaze, bez suda i bez razvoda.

Majke svu imovinu ostavljaju ćerkama

Interesantno je da muškarac i žena čak mogu biti i u dugogodišnjoj vezi, ali njihova imovina svakako nikada neće biti zajednička jer je sve materijalno uglavnom u vlasništvu žena. Uz to, majke svu svoju imovinu nakon smrti ostavljaju ćerkama, nikada sinovima, iako im je dozvoljeno da žive u majčinoj kući.

Deca iz takve veze pripadaju isključivo majčinoj porodici, a očevi imaju minimalni kontakt s decom. Toj deci najveći muški uzor predstavlja ujak, koji u ovom društvu ima bolju poziciju od biološkog oca deteta. Ujaci su ti koji brinu za sestrinu decu, a kada ujaci ostare, o njima preuzimaju brigu nećaci.

Prema pravilima plemena, devojčice ne smeju nositi suknju sve do 13. godine, kada se službeno “uvode u društvo” i tada od majke dobijaju zasebnu sobu u koju dovode svoje „momke“. Zanimljivo je da žena nikada neće pričati o svojim intimnim stvarima u prisustvu muškarca jer je intima rezervisana isključivo i samo za žene

 Takođe, kada žena iz plemena želi da pokaže nekom muškarcu da joj je interesantan, ona će mu ostaviti otvorena vrata kakobi je noću posetio.

Iako je poslednjih godina porastao interes turista za njihov kraj, zanimljivo je da Mosuo žene nikada neće pogledati nekoga sa strane, već isključivo Mosuo muškarce. Takođe, specifično za njihovu kulturu je to što se stari i nemoćni nikada ne napuštaju, već se porodica brine o njima do samog kraja.

Mosuo pleme je, uprkos spoljašnjim uticajima, i danas jedna vrlo jaka zajednica. Oni svoje pripadnike uvek stavljaju na prvo mesto u odnosu na strance i turiste. I za razliku od ostatka Kine gde su ženska deca uglavnom neželjena, ovde je poželjno dobiti upravo ćerku jer su one te koje se više cene od muškaraca.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli uhapsili su M. V. (2003) iz okoline ovog mesta zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo razbojništvo, saopštila je Policijska uprava u Somboru.
Sumnja se da je on u Sivcu, maskiran fantomkom, uz pretnju nožem, od zaposlene oteo novac.

Policija ga je operativnim radom identifikovala i pronašla.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden osnovnom javnom tužiocu u Vrbasu.

Izvor: RTV

Vrednost vaučera za odmor u Srbiji ove godine podignuta je na 10.000 dinara. Takođe, početak akcije neće biti 1. već 15. januar, tako da će svi zainteresovani, uključujući i studente i zaposlene, imati ravnopravne mogućnosti za prikupljanje dokumentacije.

Kako je najavljeno, u prvoj turi, koja će biti puštena u opticaj 15. januara, biće podeljeno 100.000 vaučera, a prva lista ugostitelja će biti objavljena 8. januara.

Građani će moći da se prijavljuju ISKLJUČIVO sa rezervacijama izdatim nakon 8. januara 2024. godine.

Iznos zarade za zaposlene, koji mogu da koriste vaučere, je podignut na 80.000 dinara.

Osnovne informacije o vaučerima:

Vaučer za subvencionisani odmor u Srbiji se može koristiti na sledeći način:

*vaučer se može koristiti isključivo u ugostiteljskim objektima izvan mesta prebivališta i izvan mesta studiranja korisnika vaučera;

*vaučer se može koristiti u trajanju od najmanje pet noćenja;

*vaučer može pokriti maksimalan iznos u vrednosti od 10.000 dinara. Ukoliko je iznos računa veći, korisnik je dužan da ostatak sume isplati iz sopstvenih sredstava. Ukoliko je iznos računa manji, vaučer pokriva ceo iznos, a razlika do 10.000 dinara se ne može naknadno iskoristiti;

*korisnik vaučera prijavu podnosi lično i tom prilikom stavlja na uvid, odnosno prilaže potrebnu dokumentaciju. Izuzetno, za maloletno ili poslovno nesposobno lice, koje ispunjava uslov za dodelu vaučera, prijavu podnosi zakonski zastupnik (roditelj, odnosno staratelj), uz dokaz o zakonskom zastupanju.

Ko može dobiti vaučer?

Mogućnost dobijanja vaučera imaju:

1) korisnici prava na penziju;

2) lica starija od 65 godina, računajući od dana u kome se podnosi prijava za dodelu vaučera, koja ne ostvaruju pravo na penziju;

3) nezaposlena lica iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje i druga lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (korisnici posebne novčane naknade i privremene naknade);

4) korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, koji to pravo ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita;

5) korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, koji to pravo ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje;

6) radno angažovana lica sa primanjima, koja ne prelaze iznos od 80.000 dinara mesečno;

7) ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata sa primanjima, koja ne prelaze iznos od 80.000 dinara mesečno;

8) korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu;

9) nosioci aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji su se izjasnili da se bavi isključivo poljoprivredom, upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS“, br. 41/09 i 10/13 – dr.zakon i 101/16),

10) studenti.

Korisnik vaučera može ostvariti pravo na subvencionisano korišćenje usluga u ugostiteljskim objektima samo po jednom osnovu.

Kako dobiti vaučer?

 Do vaučera možete doći vrlo lako! Pre svega morate izvršiti rezervaciju smeštaja i popuniti Prijavu.

Obrazac Prijave za vaučere možete preuzeti ako kliknete OVDE.

KAO POTVRDA O REZERVACIJI PRIHVATAĆE SE JEDINO REZERVACIJA GENERISANA IZ CIS-A. KORISNICIMA UGOSTITELJI DOSTAVLJAJU POTPISANU POTVRDU O REZERVACIJI ELEKTRONSKIM PUTEM KAO SKENIRAN DOKUMENT ILI PUTEM POŠTE. POTVRDA TREBA DA SADRŽI PODATKE O POTENCIJALNOM KORISNIKU VAUČERA (IME, PREZIME I JMBG), PODATKE O UGOSTITELJU (ID PRIJAVE, NAZIV, VRSTU, KATEGORIJU, ADRESU I MESTO OBJEKTA), PERIOD REZERVACIJE I SAGLASNOST O KORIŠĆENJU LIČNIH PODATAKA POTENCIJALNOG KORISNIKA, POTPISANU OD STRANE KORISNIKA.

Uz prijavu se obavezno stavljaju na uvid i sledeći dokazi:

1) Korisnici prava na penziju stavljaju na uvid fotokopiju rešenja o ostvarenom pravu na penziju ili penzioni ček odnosno drugi originalni dokument (overeni izvod, potvrda i sl.) koji izdaje banka sa teritorije Republike Srbije, a koji potvrđuje novčani priliv po osnovu ostvarenog prava na penziju, za ostale korisnike prava na penziju. Korisnik prava na penziju iz inostranstva stavlja na uvid originalni dokument koji izdaje banka sa teritorije Republike Srbije, a kojim se potvrđuje novčani priliv po osnovu ostvarenog prava na penziju.

2) Lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju prilažu potpisanu izjavu da ne ostvaruju pravo na penziju, na obrascu koji se objavljuje na sajtu Ministarstva i JP “Pošta Srbije“

3) Radno angažovana lica sa primanjima, koja ne prelaze iznos od 80.000 dinara mesečno stavljaju na uvid original potvrde o zaposlenju i ostvarenoj zaradi isplaćenoj u mesecu koji prethodi mesecu u kome se podnosi prijava, koju izdaje poslodavac ili isplatni listić za zaradu isplaćenu u mesecu koji prethodi mesecu u kome se podnosi prijava.

4) Studenti prilažu original potvrdu visokoškolske ustanove o statusu studenta prvog, drugog ili trećeg stepena, za tekuću školsku godinu.

Korisnik vaučera prijavu podnosi lično i stavlja na uvid, odnosno prilaže potrebnu dokumentaciju.

Obrazac Potvrde za zaposlene o visini primanja možete preuzeti ako kliknete OVDE.

Popunjena Prijava, sa potrebnom dokumentacijom, isključivo se podnosi preko šaltera JP “Pošta Srbije“, na teritoriji cele Republike Srbije.

Broj prijava za dodelu vaučera ograničen je raspoloživim budžetskim sredstvima i rangiranje prijava će se vršiti na osnovu datuma i vremena prijema na šalteru JP „Pošta Srbije“.

Prijavljenim licima, koja su stekla pravo na vaučer, Ministarstvo, preko, JP “Pošta Srbije“, dostavlja vaučere, lično na adresu, putem preporučene pošiljke.

– Vaučer može koristiti samo lice na čije ime vaučer glasi.

– Vaučer se može iskoristi isključivo u ugostiteljskom objektu za koji je izdat, odnosno u kom je izvršena rezervacija smeštaja. Ime ugostiteljskog objekta biće odštampano na samom vaučeru.

– Period od dana podnošenja prijave do prvog dana korišćenja rezervisanog aranžmana ne može da bude kraći od 30 dana.

– Akcija može biti prekinuta i pre navedenih rokova ukoliko ranije bude podeljena kompletna predviđena količina vaučera.

Petu prvenstvenu pobedu, prvu u novoj godini, ostvarili su sinoć košarkaši kraljevačke Sloge pred svojim navijačima.

U bez dileme najboljoj partiji ove sezone „beli“ su u okviru 16. kola Košarkaške lige Srbije na parketu nove hale sportova kraj Ibra ubedljivo savladali Džoker iz Sombora sa 102:69 (23:12, 28:23, 29:23, 22:11) i tako zabeležili važan trijumf u borbi za opstanak u elitnom društvu.

U šuterski veoma raspoloženoj Slogi najefikasniji je bio Simeunović sa 21 poenom, a u stopu su ga pratili američki internacionalci Kangu sa 20 i Heris sa 19, dok je njihov sunarodnik Dejvis sa 15 poena bio najefikasniji u redovima Somboraca.

U narednom 17. kolu Kraljevčanima predstoji gostovanje Spartaku u Subotici, dok će Džoker u Užicu gostovati ekipi Slobode.

Izvor: novosti.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 189. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 12 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće je utvrdilo predloge rešenja o davanju saglasnosti na pravilnik o trećim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Prostor“, petim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Vodokanal“, drugim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Zelenilo“ i drugim izmenama i dopunama pravilnika o radu JKP „Čistoća“ Sombor. Pored toga, utvrđen je i Predlog rešenja o davanju saglasnosti na program rada Turističke organizacije grada Sombora za 2024. godinu, Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju za 2024., kao i program rada javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti za 2024. godinu.

Gradski većnici su usvojili Finansijski plan Odelјenja za polјoprivredu i zaštitu životne sredine za 2024. godinu po Programu „Polјoprivreda i ruralni razvoj“.Prema planu i programu, predviđeni budžet Odelјenja za polјoprivredu i zaštitu životne sredine iznosiće 192,2 miliona dinara u 2024. godini.

Na 189. sednici, članovi Gradskog veća su odobrili sredstva za sufinansiranje projekta „Svi u vrtić“, koji realizuje Predškolska ustanova „Vera Gucunja“ Sombor, u iznosu od 570.000 dinara za potrebe isplate zarade i putnog troška angažovanog vaspitača u objektu vrtića u Bačkom Monoštoru. Projekat „Svi u vrtić“ je sastavni deo projekta „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ koga sprovodi Ministarstvo prosvete, a realizuje se od 2020. godine. Cilј projekta je unapređenje koordinacije i saradnje učesnika u pružanju holističkih i kvalitetnih predškolskih usluga deci i roditelјima iz najosetlјivijih društvenih grupa.