Čovek sa lupom u ruci i dugačkim kišnim mantilom — verovatno ovako izgleda prva slika detektiva koja vam je pala napamet. Ipak, usluge kao što su prisluškivanje mobilnih telefona i provera zloupotrebe bolovanja svedoče da rad privatnih detektiva danas izgleda drugačije. Ko angažuje detektivske agencije i na koji način je ova oblast regulisana u Srbiji?
„U detektivskom poslu nikada nema dosadnih slučajeva”, ocenio je za Danas Ratko Jolić, licencirani detektiv i direktor jedne beogradske detektivske agencije.
To zaista deluje kao slučaj nakon listanja prospekta usluga koje detektivske agencije nude — među njima se nalazi sve od poligrafskog testiranja i forenzike mobilnih telefona do provere kandidata za zaposlenje i istraga zloupotrebe prava na bolovanje.
Ova oblast uređena je Zakonom o detektivskoj delatnosti iz 2013. godine koji definiše uslove licenciranja privatnih detektiva i poslove kojima oni mogu da se bave.
„Da bi neko postao detektiv, on mora biti državljanin Republike Srbije koji ima završene osnovne akademske ili strukovne studije, obavljenu bezbednosnu proveru, završenu stručnu obuku i položen stručni ispit pred komisijom MUP-a. Ukoliko lice ispuni sve uslove, MUP izdaje licencu za bavljenje detektivskom delatnošću koja se obnavlja na pet godina. Postoje dve vrste licence, za fizičko i pravno lice, a nadležno ministarstvo vrši kontrolu nad radom agencija”, objašnjava Nikola Novak iz jedne od detektivskih agencija.
Ko su korisnici detektivskih usluga?
Sagovornici našeg lista objašnjavaju kako se fizička lica najčešće obraćaju detektivskim agencijama za usluge pružanja zaštite i pomoći porodici.
„Podjednako su zastupljena fizička lica koja najčešće zanimaju porodične istrage poput provere dece i društva u kojem se kreću, kao i klijenti iz korporativnog sveta za istrage unutar kompanija i prikupljanje podataka o njihovim konkurentima”, objašnjava Jolić.
Da angažovanje privatnog detektiva u te svrhe može biti korisno, svedoči primer koji je za Danas ispričao Nikola Novak.
„Našoj agenciji se obratio klijent koji je primetio iznenadni pad profita u svojoj kompaniji. Došli smo do saznanja da su tri osobe iz njegove kompanije otvorile paralelnu firmu koja se bavi istim poslom, a obavljali su ga tako što su naizmenično uzimali bolovanje. Sve smo dokumentovali video snimcima sa datumima, fakturama koje su vađene iz đubreta pa ponovo lepljene, kao i nadgledanjem kurira koji su raznosili materijale. Ubrzo je pokrenut sudski proces koji je okončan u korist klijenta”, ispričao je on.
Ratko Jolić objašnjava kako je poligrafski centar naročito popularan među pravnim licima koja angažuju detektive za različite provere svojih zaposlenih — od provere zloupotrebe bolovanja i drugih povreda radne discipline, pa sve do rasvetljavanja krađa i pronevera.
„Pravna lica često traže usluge istraživanja lažnih bolovanja, a po nekim poslednjim analizama takvih slučajeva je oko pedeset odsto. Ona nam se javljaju i zbog sumnji na industrijsku špijunažu, ‘curenje informacija’ i saradnju sa konkurencijom, a interesuju ih i krađe robe i novca iz kompanije”, dodaje Novak.
Uređaji koje detektivi koriste
Napredak tehnologije je znatno promenio obavljanje detektivskog posla.
Poznate metode kao što su praćenje i klasično prikupljanje informacija su danas samo jedni od načina za obavljanje detektivskog istraživanja.
Jolić objašnjava da detektivi iz njegove agencije običnu idu na teren opremljeni alatima za fotografisanje i naoružani, u skladu sa Zakonom o detektivskoj delatnosti.
„Mi imamo sopstveni softver za nadgledanje mobilnih telefona koji je razvio naš IT tim i koji klijentu omogućava da ima uvid u sve što se dešava na telefonu na kom je softver instaliran. Taj softver koristimo kod klijenata koji žele da kontrolišu kretanje i komunikaciju svoje maloletne dece, ali i poslovne telefone radnika neke firme. Vlasnici na taj način štite interese svoje kompanije i kontrolišu protok informacija”, objašnjava Novak.
Kako zakon reguliše rad detektiva?
„Donošenjem Zakona o detektivskoj delatnosti svi su dobili – detektivi licence i ovlašćenja, a klijenti garanciju da imaju posla sa profesionalcima koji su obučeni i licencirani za detektivsku delatnost”, objašnjava Ratko Jolić za Danas.
Zakon detaljno propisuje uslove za dobijanje detektivske licence, proces obuke i ovlašćenja detektiva, ali i kaznene odredbe u slučaju njihovog kršenja.
Nikola Novak kaže da je tu reč o konačnom regulisanju delatnosti koja je do tada bila “u sivoj zoni i pravnom vakuumu”.
„Pre donošenja zakona, svako je mogao da otvori detektivsku agenciju jer nisu postojali uslovi za njeno osnivanje. Detektivska oblast je bila degradirana jer su se tim poslom bavili ljudi koji nisu kompetentni. U roku od godinu dana od donošenja zakona, veliki broj agencija se zatvorio jer nije mogao da ispuni neophodne uslove za poslovanje. Zakon je zaštitio interese i klijenata i detektiva time što je definisao uslove za njihovo angažovanje i neophodnu papirologiju koja se prilikom njega popunjava”, objašnjava on.
Saradnja detektiva i nadležnih organa
Zakon propisuje da detektivi mogu prikupljati i obrađivati podatke u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Zbog toga, veliki deo posla se obavlja u obaveznoj saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.
„Tokom posla dolazimo do raznih informacija na terenu i zbog toga imamo obavezu da sva saznanja do kojih dođemo, a koja mogu ukazivati na izvršenje krivičnog dela, podelimo i prosledimo Ministarstvu unutrašnjih poslova”, navodi Novak.
Sa druge strane, MUP je dužan da izađe u susret detektivima kojima je potrebna neka informacija iz njihovog sistema.
„Mi podnesemo zahtev MUP-u za dostavljanje informacije u ime klijenta, zajedno sa njegovim ovlašćenjem i dokazom o pravnom osnovu u skladu sa kojim klijent potražuje određenu informaciju. To je osnovni preduslov za dobijanje bilo kakve informacije iz MUP-a, a njihov odgovor dobijamo u roku od 15 dana”, objašnjava on.
Koliko košta angažovanje privatnog detektiva?
Cene detektivskih usluga se obično razlikuju u odnosu na lokaciju i to da li je detektiv angažovan radnim danom ili vikendom, navedeno je na stranici jedne od agencija.
Poligrafske, forenzičke i usluge bezbednosnog konsaltinga su zasebno definisane.
Primera radi, provera lažnog bolovanja i invaliditeta kreće se od 25 evra po radnom satu, a detektiva je moguće angažovati za minimalno pet sati po danu. Ista je i cena prikupljanja informacija i provere konkurencije, poslovnih partnera i zaposlenih u okviru kompanije.
Cene popularne usluge poligrafskog testiranja se uglavnom kreću od 150 evra, a ostale cene su dostupne na sajtovima pomenutih agencija.
Izvor: danas.rs
