Sombor.info

Juniorski tim košarkaškog kluba Sombor Basketball City poražen je u drugom kolu plej – ofa KSV lige od ekipe Željezničara iz Inđije sa 86:92 (27:16, 15:27, 24:24, 20:25).

Domaći sastav je odlično otvorio meč i već posle deset minuta igre stekao je dvocifrenu prednosti. Ipak, gosti su ekspresno uzvratili u drugoj deonice meča, te su na odmor otišli sa pola koša prednosti (42:43). Nakon izjednačene treće četvrtine, odluka je pala u poslednjih deset minuta meča. Ekipa iz Inđije je bila skoncentrisanija i mirnija u samoj završnici, te je zasluženo upisala novu pobedu kojom su preuzeli vrh tabele.

Nakon dva odigrana kola Željezničar i Sombor BC imaju po sedam bodova, Sombor ima bod manje, dok je Futog sa četiri boda.

U trećem kolu sastaju se Futog – Željezničar i Sombor BC – Sombor. Gradski derbi na programu je u utorak, 5. maja od 18 časova - piše somborsport.org.

U crkvi Srce Isusovo u Apatinu postavljena je nova izložba posvećena graditeljima muzičkih instrumenata Apatina.

Predsednik udruženja Nemaca „Adam Berenc“ iz Apatina, istoričar Boris Mašić je istakao da ova proizvodnja traje od 18 veka i da Apatin može da se pohvali neprekinutim razvojem proizvodnje muzičkih instrumenata sve do danas. Istorijski podaci svedoče da je upravo ovde postojala i prva fabrika za proizvodnju muzičkih instrumenata na prostoru tadašnje Mađarske, što ovu sredinu svrstava među značajna mesta muzičke i zanatske baštine regiona - piše Radio Dunav.

Ovom izuzetno zahtevnom i prefinjenom umetničkom zanatu, kao i majstorima koji su ga generacijama negovali, posvećena je aktuelna izložba, koja posetiocima nudi uvid u razvoj instrumenata, tehnike izrade i istoriju lokalnih graditelja.

Za sve zainteresovane, svake subote od 10 sati organizuje se stručno vođenje kroz postavku u Podunavsko-nemačkom crkvenom muzeju u Apatinu, a posetioce kroz muzej vodi istoričar Boris Mašić.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u ponedeljak 4. maja, organizuje redovnu akciju davanja krvi.

Akcija će biti sprovedena u periodu od 9 do 13 časova, u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor na adresi Apatinski put 19.

Crveni krst poziva sve sugrađane, od 18 do 65 godina starosti, koji se osećaju zdravim i sposobnim, da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Policija u Srbobranu podneće krivičnu prijavu protiv D. Š. (71) iz okoline ovog mesta zbog trgovine drogom.

Pregledom osumnjičene i pretresom njene kuće policija je pronašla 20 paketića marihuane - piše 021.rs.

Takođe, pronađeno je šest paketića amfetamina.

Po nalogu višeg javnog tužioca u Somboru, protiv osumnjičene će biti podneta krivična prijava.

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila blizu raskrsnice puta Odžaci - Ratkovo, oko 12 časova, život je izgubio osamdesetogodišnji vozač automobila marke "punto".
Drugi učesnik nesreće, 23-ogodišnji vozač "audija", zadobio je povrede i trenutno se nalazi u Opštoj bolnici Sombor.

Nesreća se desila usled direktnog sudara između "audija" i "punta", a uzrok je, prema još nezvaničnim informacijama, gubitak kontrole nad vozilom od strane vozača "punta", koji je iz nepoznatih razloga prešao na suprotnu saobraćajnu traku - piše RTV.

Policijski uviđaj trajao je skoro dva sata, tokom kojih je saobraćaj na toj deonici bio obustavljen.

S obzirom na ovu tragediju, apeluje se na vozače da budu maksimalno oprezni tokom vožnje i da uvek poštuju ograničenja brzine kako bi se sprečile nesreće i sačuvali životi na putevima.

Priča o Veri Pešić jedna je od najzagonetnijih iz perioda Drugog svetskog rata na ovim prostorima – priča o ženi koja je, po svemu sudeći, znala previše.

Rođena 1919. godine u okolini Leskovca, odrasla je daleko od sveta u kojem će kasnije provesti život. Njen put nije bio pravolinijski niti unapred određen. U Beograd dolazi kao mlada žena, u grad koji već živi pod tenzijom nadolazećeg rata, u atmosferi u kojoj se sve menja brže nego što može da se razume.

Ubrzo ulazi u krugove ljudi koji nisu bili obični – oficira, političkih aktera i osoba povezanih sa obaveštajnim strukturama Kraljevine Jugoslavije. Njeno ime dovodi se u vezu sa nemačkim oficirima, ali i sa pripadnicima jugoslovenskih i četničkih struktura, uključujući i krugove bliske Draža Mihailović - piše Direktno.

Tu počinje priča koja nikada nije do kraja razjašnjena.

Tokom Drugog svetskog rata, Vera Pešić postaje deo složene mreže odnosa u kojoj je bilo gotovo nemoguće razaznati ko zaista kome pripada. Beograd pod okupacijom bio je mesto gde su informacije vrednije od lojalnosti, a ljudi su često igrali više uloga istovremeno.

U njenom slučaju, ta višeslojnost postaje suština.

Postoje tvrdnje da je sarađivala sa Abver, ali i da je održavala kontakte sa jugoslovenskim oficirima i pripadnicima pokreta otpora. Njeno ime pojavljuje se u različitim izveštajima, ali nikada sa potpunom sigurnošću – kao da je uvek bila korak ispred onih koji su pokušavali da je definišu.

U takvom svetu, granica između saradnje i preživljavanja nije bila jasno povučena.

Njena ličnost često je opisivana kroz prizmu šarma i uticaja koji je imala na muškarce iz političkih i vojnih krugova. Ipak, iza tih opisa krije se mnogo složenija slika.

Kretala se u prostoru u kojem su informacije bile valuta. Znala je kome da priđe, kada da ćuti, a kada da govori. To nije bila slučajnost, već veština koja se u ratu brzo uči – ili se ne preživi.

Ljudi oko nje donosili su odluke koje su imale posledice po mnoge živote. U takvom okruženju, bliskost nikada nije bila bez rizika.

Godine 1944, kako se rat bližio kraju i odnosi snaga menjali, prostor za manevrisanje postajao je sve uži. U takvim okolnostima, oni koji su se kretali između strana najčešće su prvi dolazili na udar.

Vera Pešić biva uhapšena i iste godine streljana. Imala je svega 25 godina.

Njena smrt nije donela razjašnjenje. Nije zatvorila pitanja koja su ostala iza nje – naprotiv, otvorila je nova.

I danas, njeno ime nosi više verzija nego što ih istorija može pouzdano potvrditi. U jednoj je špijunka koja je igrala opasnu igru. U drugoj, žena koja je pokušavala da opstane u vremenu u kojem su izbori bili ograničeni.

Možda je istina negde između. Možda je bila i jedno i drugo, a možda je najveći deo njenog života ostao upravo tamo gde je i nastao – u senci, među ljudima koji nikada nisu govorili sve što znaju.

U potrazi za dugovečnošću i kvalitetnijim životom sve više pažnje privlače jednostavne, svakodnevne navike koje ne uključuju skupe tretmane ni rigorozne režime.

Upravo takav pristup: sporiji tempo, više kretanja i naglasak na međuljudskim odnosima, danas se na društvenim mrežama naziva nonnamaxxing. Iako zvuči kao prolazni trend, iza njega stoje vrlo konkretne, dugoročno održive navike.

Italija je među vodećim zemljama po očekivanom životnom veku, a broj stogodišnjaka stalno raste. Život italijanskih baka zato je pravi uzor i inspiracija, a od njih se zaista može mnogo toga naučiti.

Dakle, u čemu je tajna?

Prihvatanje starenja

U italijanskoj kulturi starenje se ne skriva. Starije žene ne pokušavaju da izgledaju mlađe po svaku cenu: nose ono što žele, odlaze na plažu bez ustručavanja i ne odriču se sopstvenog stila. Takav stav nije samo estetski, već i psihološki važan. Istraživanja pokazuju da pozitivan pogled na starenje može uticati na sporiji biološki proces starenja i bolje opšte zdravlje - piše B92.

Aktivna uloga u porodici i zajednici

Bake u Italiji često imaju ključnu ulogu u svakodnevnom životu porodice, naročito kada je reč o brizi za unuke. Osim emocionalne vrednosti, takva uključenost povezuje se i s boljim kognitivnim funkcijama u starijoj dobi.

Ali i van porodice pomaganje drugima, volontiranje ili svakodnevne sitnice, dokazano doprinose dužem i ispunjenijem životu.

Kretanje kao stil života

Hodanje je sastavni deo svakodnevice. Gradovi i sela prilagođeni su pešacima, a mnogi stariji ljudi i dalje se oslanjaju na svoje noge kao primarno prevozno sredstvo. Redovno hodanje, čak i u kraćim intervalima, smanjuje rizik od prerane smrti i donosi bolje zdravlje.

Sporiji ritam i prisutnost u trenutku

U italijanskim kafićima često se može videti kako starije žene jednostavno uživaju u kafi, bez mobilnog telefona i žurbe. Taj dolce far niente odražava širi kulturni pristup životu. Manje multitaskinga, više fokusa na trenutak. Upravo takva svesnost smanjuje stres i doprinosi mentalnoj otpornosti.

Sezonska i jednostavna ishrana

Naglasak je na svežim, sezonskim namirnicama, pripremljenima na jednostavan način. Mediteranska ishrana, bogata maslinovim uljem, povrćem, voćem i celovitim žitaricama, već je dugo se dovodi u vezu s dugovečnošću i s manjim rizikom od hroničnih bolesti.

Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima kojima se predviđa mogućnost da svako tokom života izjavi da li želi da daruje svoje organe i tkiva nakon smrti.

Predviđeno je da osobe koje potpišu izjavu o darivanju budu upisane u Registar lica koja žele da daruju svoje organe odnosno tkiva, ali da postoji i Registar lica koja su izjavila da ne žele da budu donori - piše n1info.rs.

U saopštenju Vlade Srbije piše da će srodnici umrlog odlučivati o doniranju njegovih organa samo u slučaju da ta osoba prethodno nije dala izjavu o doniranju ili izjavu o protivljenju.

Utvrđen je i redosled prvenstva u tim situacijama, pa će punoletno dete imati prednost u odnosu na supružnike ili vanbračne partnere, a njih slede roditelji i punoletni brat ili sestra umrlog.

Ukoliko nijedan član porodice ne stekne pravo da daje ili odbije saglasnost u skladu sa zakonom, to može da učini etički odbor zdravstvene ustanove.

"Jasno i precizno su definisane dužnosti koordinatora, odnosno člana koordinacionog tima, pre nego što započnu procedure preuzimanja organa, odnosno tkiva sa preminulog lica, postupci upoznavanja i komunikacije sa članovima porodice preminulog lica, kao i čuvanje tela preminulog na način koji ne vređa poštovanje i dostojanstvo preminulog i porodice", piše u saopštenju.

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici i Odluku o izmeni Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2027. godine. "Odluka predviđa jačanje sveobuhvatnog institucionalnog odgovora u skladu sa međunarodnim standardima i kroz koordinisane javne politike. Uspostavlja se sistem obaveznog nadzora i psiho-socijalnog savetovanja za učinioce krivičnih dela iz ove oblasti", navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da je predviđeno prikupljanje i analiza podataka, kao i uspostavljanje centralne evidencije o slučajevima nasilja koju vodi nadležno tužilaštvo.

Naučnici ukazuju da bi poremećaj u nivou neurotransmitera mogao da igra važnu ulogu u pojavi tinitusa – upornog zujanja u ušima, što otvara vrata novim terapijama.

Tinitus, stanje koje milioni ljudi širom sveta opisuju kao uporno zujanje, pištanje ili brujanje u ušima, mogao bi biti bliže povezan sa hemijom mozga nego što se do sada mislilo.

Novo istraživanje ukazuje na značajnu ulogu jednog ključnog neurotransmitera u nastanku ovog poremećaja, što bi u budućnosti moglo dovesti do preciznijih i efikasnijih načina lečenja.

Iako se tinitus često dovodi u vezu sa oštećenjem sluha ili izloženošću glasnoj buci, naučnici sve više sumnjaju da se njegovi koreni nalaze dublje – u načinu na koji mozak obrađuje zvučne signale, prenosi RTS.

Neurotransmiter serotonin, najpoznatiji po svojoj ulozi u regulisanju raspoloženja, takođe može uticati na težinu tinitusa, otkrilo je novo istraživanje.

Prema studiji naučnika u SAD i Kini na miševima, povećanje signalizacije serotonina u određenom moždanom krugu povećalo je ponašanja povezana sa neurološkim poremećajem.

Pošto je serotonin često usmeren na ublažavanje simptoma depresije i anksioznosti, ovo otkriće bi moglo pomoći u razvoju tretmana koji ublažavaju ova stanja bez pogoršanja tinitusa.

„Sumnjali smo da serotonin ima veze sa tinitusom, ali nismo zaista razumeli kako. Sada smo, koristeći ponašanje miševe, pronašli određeno moždano kolo koje uključuje serotonin i koje ide direktno u slušni sistem – i otkrili smo da može izazvati efekte slične tinitusu“, kaže neuronaučnik Ženg-Ćuan Tang sa Univerziteta Anhui u Kini.

Mnogi pacijenti koji pate od tinitusa, prijavljuju i ansioznost i depresivna stanja

Tinitus se obično definiše kao „fantomski“ zvuk koji čuje samo pacijent, često visokofrekventno zvonjenje, šištanje, zujanje ili pulsiranje. Neki od osnovnih mehanizama su poznati, kao što su gubitak sluha ili nakupljanje cerumena, ali u mnogim slučajevima izgleda da je u pitanju neurološki problem, generisan ne u ušima već u sistemu funkcionisanja mozga.

Teško je opisati neumoljivu patnju slušnog sistema koji jednostavno neće da se ućuti, ali mnogi pacijenti takođe prijavljuju depresiju, anksioznost i suicidalne ideje. Lečenje ovih poremećaja raspoloženja često uključuje klasu lekova koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), koji blokiraju reapsorpciju serotonina u neuronima, povećavajući signalizaciju serotonina.

Nekoliko studija u poslednjih nekoliko decenija ukazalo je na vezu serotonina i tinitusa, ali su nedostajali direktni dokazi o vezi i mehanizmu. Da bi istražili ovaj mehanizam, istraživači su osmislili eksperiment na miševima.

Prvo su mapirali put od regiona koji proizvodi serotonin u moždanom stablu, do slušnog regiona. Taj put pomaže u regulisanju načina na koji se zvučni signali obrađuju u mozgu. Zatim su genetski izmenili miševe tako da mogu da koriste ili svetlost ili lekove za aktiviranje neurona koji oslobađaju serotonin.

Miševi sa uključenim serotoninskim kolima i kontrolna grupa miševa su zatim testirani korišćenjem nekoliko modela kako bi se videlo da li se ponašaju na način koji sugeriše da doživljavaju subjektivni zvuk.

„Kada stimulišete ove serotonergijske neurone, možemo videti da to stimuliše aktivnost u slušnom regionu mozga. Takođe smo videli da se životinje tada ponašaju kao da pate od tinitusa. Drugim rečima, to proizvodi simptome koje bismo očekivali da se dožive kao tinitus kod ljudi“, kaže neurolog Lorens Trasel sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregona.

Kada su koristili inhibitorne alate da bi potpuno isključili ovo serotonergičko-slušno kolo, ponašanje slično tinitusu kod miševa se smanjilo. I konačno, kada su koristili glasnu buku da bi izazvali tinitus, miševi su se ponašali na isti način kao kada je aktivnost serotonina bila pojačana.

Rezultati ukazuju na to da je veza između serotonina i tinitusa stvarna i da ovo moždano kolo može igrati direktnu ulogu u stvaranju fantomskih zvukova koje doživljavaju pacijenti, što zahteva dalja istraživanja na ljudima.

Takođe ukazuje na to da lečenje depresije ili anksioznosti koja se javlja sa tinitusom zahteva pažljivost u procesu lečenja.

„Naša studija ukazuje na delikatnu ravnotežu. Možda je moguće razviti lekove specifične za ćelije ili regione mozga koji usmeravaju povišenje serotonina u nekim regionima mozga, ali ne i u drugima. Na taj način, možda je moguće odvojiti korisne i važne efekte antidepresiva od potencijalno štetnih efekata na sluh“, dodaje dr Trasel.

Nalazi su objavljeni u Proceedings of the National Academy of Sciences.