Sombor.info

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su R. V. (1983) zbog sumnje da je juče, oko 17 časova, u Riđici, izazvao saobraćajnu nezgodu u kojoj je jedna osoba poginula.
Osumnjičeni je, upravljajući automobilom "škoda oktavija", udario šezdesetpetogodišnju ženu koja se biciklom kretala u istom smeru i koja je preminula na licu mesta.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Kao jedna od najčešćih tema koja se poteže kada je put Srbije ka Evropskoj uniji u pitanju, dominira pitanje ekologije. Somborci, posebno osetljivi na svoje zelenilo i ekologiju u prilici su, od pre neki dan, da dodatno porade na zaštiti životne okoline, zahvaljujući još jednom u nizu projekata podržanih od zemlje članice EU, Nemačke.

Naime, zahvaljujući projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja - GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak, Reciklažni centar u Somboru prvi je u Srbiji dobio 150 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu.

Prema rečima Vanje Vlaškalić, pomoćnice direktora za oblast higijene i zaštitu životne sredine ovdašnjeg Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ u čijem okviru radi i Reciklažni centar, u krug ovog JKP je stigao poslednji i kontigent od 50 kontejnera namenjenih prikupljanju isključivo staklene ambalaže. Ovaj zamašni projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini a implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Gradovi Sombor i Niš su jedini koji su prepoznati kroz ovaj pilot projekat. Ovih 150 kontejnera do kraja marta biće postavljeno u gradskim jezgrima, ugostiteljskim objektima, kao i u svih 15 naselja gradskog područja, pojašnjava osnove celog projekta Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Kako naglašavaju svi uključeni u ovaj projekat njegov prevashodni cilj je da se prikupljanje staklene ambalaže poveća za 20 odsto, pri čemu somborski gradonačelnik ističe da je obavezujuće za jedan Zeleni grad da upravo on učini pionirske korake u ovoj oblasti zaštite životne sredine.

Sombor je 2012. postao prvi grad u Srbiji u kom je uz podršku Fonda za zaštitu životne sredine izgrađen reciklažni centar s dnevnim kapacitetom devet tona u kome se vrši separacija, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njegovo pakovanje, podseća Ratković i ujedno dodaje da je napore lokalne samouprave u cilju unapređenja i zaštite životne sredine prepoznalo i nadležno ministarstvo.

Miroslav Kovačić, član Gradskog veća Sombora za komunalnu oblast i investicije ističe da je Sombor ušao u ovaj projekat zahvaljujući činjenici da u ovom gradu već postoji Javno komunalno preduzeće u kojem je već uspostavljen i razrađen sistem sakupljanja ambalažnog otpada. Upravo ova činjenica je pomogla da baš Sombor bude izabran za lokalnu zajednicu u kojoj će se realizovati ovaj pilot projekat, pošto se u njemu već sada godišnje prikupi oko 200 tona staklene ambalaže. Kako kažu ovde, uz novih 150 kontejnera cilj je da se ove količine povećaju za 20 odsto i postigne daleko veća isplativost reciklaže stakla.

Dnevnik.rs

NA području Policijske uprave Sombor,koja pokriva grad Sombor, opštine Apatin, Kula i Odžaci, u minulih sedam dana evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.Jedini na području apatinske opštiine nije bilo saobraćajnih nezgoda,što je za svaku pohvalu.

U odžačkoj opštini bila je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na teritoriji opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Napisano 36 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 346 prekršajnih naloga.

Podjednako zastupljeni uzroci saobraćajnih nezgoda su neprilagođena brzina kretanja, neustupanje prvenstva prolaza i vožnja pod dejstvom alkohola,navode u PU.

I na 8. sednici gradskog parlamenta sve odluke usvojene su velikom većinom glasova, pojedine jednoglasno

Jedan čas rada bilo je dovoljno da u velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije u petak 12. marta bude održana osma sednica Skupštine grada Sombora kojom je predsedavao predsednik Skupštine Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 13 tačaka dnevnog reda

Usvojili su odluku o uniformi, vozilima, plovilima i opremi komunalne milicije kojom se propisuje izgled, oznake i način nošenja uniforme komunalnih milicionara, boja i način označavanja vozila, plovila, kao i oprema Komunalne milicije grada Sombora.

Skupština je takođe usvojila odluke o osnivanju četiri ustanove u oblasti kulture, Galerije „Milan Konjović“, Kulturnog centra „Laza Kostić“, Narodnog pozorišta Sombor i Gradske biblioteka „Karlo Bijelicki“, a osnivačke odluke su donete kako bi lokalni propisi formalno bili usklađeni sa novim zakonskim aktima.

Za vršioca dužnosti Javnog komunalnog preduzeća Energana imenovan je Đurađ Milanović. Ranije je ostavku kako je naveo, iz ličnih razloga podneo dotadašnji direktor Aleksandar Čorak.

Usvojen je i Lokalni akcioni plan za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Gradu Somboru za period 2021 - 2023. godine.

Izvestioci su bili gradski većnici Sava Dojić, Mirosav Kovačić, Darko Smiljanić, načelnica Gradske uprave Helena Roksandić Musulin, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Nevena Rosić, predsednik skupštinskog Odbora za izbor, imenovanja i administroativno-mandatna pitanja Dejan Matijević. I za ovu sednicu ostaje karakteristično usvajanje svih odluka velikom većinom glasvoa (pretežno 52-3) ili jednoglasno.

Novi Radio Sombor

Kako saznajemo u Kuli se pojavio ptičji grip, otkriven kod labuda koji je pronađen u kanalu.

Ptičji grip otkriven je u kanalu Dunav–Tisa–Dunav gde je pronađen uginuli labud. Analizom je utvrđeno da je slučaj uginulog labuda uzrokovan virusom ptičjeg gripa.

Ptičji grip može da pogodi sve vrste ptica, a može da se širi preko zaražene hrane, vode i mesta gde noće, a ljudi virus mogu da raznose preko obuće, opreme i vozila.

nasemesto.rs

Kao i prethodnih nedelja i ovog utorka nam je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin govorila o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u našoj opštini.

Ono što nam je trenutno najvažnije, jeste imunizacija naših sugrađana. Mogu reći da za sada ide sve po planu, te da je vakcinisano 4679 građana, od kojih je 1688 i revakcinisano. Na žalost, trend porasta broja obolelih se nastavio, ali nema naglog porasta. Trenutno imamo 75 sugrađana pozitivnih na virus Kovid 19, rekla je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin

Branka Bajić je apelovala na građane da se što savesnije ophode prema sebi i okolini poštujući sve propisane mere.

Praznična euforija povezana sa proslavom Međunarodnog dana žena, 8.marta, bila je odlična prilika za Somborce da posete svoj Gradski muzej u potrazi za prikladnim poklonom majkama, sestrama, suprugama i ostalim pripadnicaama lepšeg pola.

Naime, umesto klasičnih poklona u ovoj ustanovi kulture su mogli da priušte autentičan poklon, odnosno repliku srednjovekovnog srebrnog prstenja po više nego pristupačnim cenama.

Ovi prsteni su nastali kao rezultat projekta „Konzervacija i restauracija prstenja iz srednjovekovne zbirke Gradskog muzeja Sombor” koji je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u 2020. godini, iz oblasti muzejskog nasleđa, a konkretni rezultati projekta predstavljeni su pre nekoliko dana kada je otvorena i izložba posvećena ovom delu aktivnosti Gradskog muzeja.

Predmete je konzervirala Danijela Jovanović, fotografije je izradio Veljko Džikić iz Centralnog instituta za konzervaciju u Beogradu, specijalističke gemološke analize nedestruktivnim metodama identifikacije obavio je dr Zoran Miladinović, dok je rukovodilac projekta bila Viktorija Uzelac, kustos arheolog ovdašnjeg Gradskog muzeja.

I dok se originali brižljivo čuvaju, replike srednjovekovnog nakita iz arheoloških zbirki Gradskog muzeja Sombor, raskošno izvedenih i vešto osmišljenih ornamenta na prstenju, predstavljaju luksuzan suvenir sa porukom srednjovekovne tradicije. Kompletnim konzervatorskim tretmanom obuhvaćeno je više od 70 predmeta (zlato, srebro i bronza) u cilju izlaganja i dalje stručne obrade. Ponovnim obezbeđivanjem fizičke i strukturalne stabilnosti predmeta, omogućeno je bezbedno rukovanje predmetima, što je neophodno za svako stručno istraživanje i prezentaciju arheološkog materijala.

Srednjovekovno prstenje je najbrojnija vrsta nakita u arheološkoj zbirci Gradskog muzeja Sombor, zastupljena primercima od najjednostavnijih formi, preko masivnih komada naglašene profilacije glave i karike, do luksuznih primeraka. Pored prstenja koje može biti idealan poklon ženama, u muzejskoj suvenirnici se mogu videti i kupiti replike muških srednjovekovnih pečatnih prstenova, čije težine variraju u zavisnosti od izlivene serije i obrade. Svi modeli su izrađeni od srebra 925, a u zavisnosti od izrade i težine cene se kreću od više nego popularnih 1.200 pa sve do 7.500 dinara.

Izvor: dnevnik.rs

Početak sezone 2021. godine, kao uostalom i celu prošlu godinu, obeležila je pandemija korona virusa tako da i dalje ne postoje uslovi za održavanje uličnih trka, a određena držvana prvenstva su odložena za drugi deo godine.

Sa druge strane održavanje trejl (planinskih) trka zbog svojih specifičnosti se nastavlja tako da su članovi Atletsko rekreativnog kluba ''Somaraton'' iz Sombora ovogodišnju sezonu započeli na ''Čičak trejlu'' na Višnjici pored Beorada. Na drugom izdanju ove trejl trke učestvovalo je preko tri stotine takmičara. Trkači su imali mogućnos da trče jednu od dve trke i to na 12 kilometara sa 400 metara visinske razlike i 23 kilometra sa 800 metara visinske razlike. Somaraton je imao predstavnike na obe trke: kraću distancu su istrčali Danijel Šokac, Jelena Perenčević, Miroslav Liščević, Ivana Šokac kao i Sanja Vojvodić kojoj je ovo bio debi na trejl trkama. Težu i dužu distancu istrčali su Milica Stojišić , Marina Brbaklić Tepavac i Milan Kovačić Mumba somaratonac sa najviše istrčanih trejl trka.

Somaraton je uz pomoć Srpskog Atleskog Saveza započeo program podrške svojim najuspešnijim članovima u nabavci nove opreme kao preduslova boljih rezultata. Prva među jednakima koja je dobila podršku iz ovog programa je Bojana Marić, bronzana sa državnog prvnestva u ultramaratonu na 50 kilometara u prošloj godini. Program se nastavlja podrškom za sve ostale članove koji u narednom periodu mogu da očekuju pomoć u nabavci neophodne sportske opreme i uspešnom nastavku sezone.

Epidemijska situacija na teritoriji Zapadnobačkog orkuga zahvata sve starosne kategorije, a klinička slika je nešto teža nego u prethodnom periodu i ranije se razvijaju upale pluća. Sa porastom broja obolelih, raste i broj vakcinisanih i revakcinisanih građana kažu za RTV u Zavodu za javno zdarvlje Sombor. Takođe, u Somboru su na Glavnoj ulici prisutni prodavci i zantlije iz cele zemlje koji kažu da im uprkos pandemiji prodaja u ovom gradu dobro ide. Neki do njih su preležali kroronu ili su već vakcinisali, dok pojedini kažu da čekaju svoj termin za imunizaciju.

Ova nedelja je u Zapadnobačkom okrugu startovala sa preko 850 obolelih od korona virusa. Građani se uglavnom pridržavaju propisanih mera, a početak sedmice je u Sombor doveo prodavce rukotvorina iz različitih krajeva Srbije, koji kažu da im prodaja ide bolje nego u mestima iz kojih dolaze.

"Prodaja ide dobro, mnogo bolje nego kod nas, a mogu vam reći da nam fale manifestacije, pa se snalazimo kako možemo. Preležala sam koronu i bila bolesna dva meseca. Vakcinisaću se kada mi lekari budu dozvolili, jer sam preležala virus i sačekaću svoj termin", rekla je Marija Živadinović, prodavac iz Kruševca.

"Građana na tezgama ima manje nego lane, nešto su se svi skolonili, jer se plaše virusa. Prodaja ide solidno. Nisam se vakcinisao, prijavio sam se i čekam da me pozovu“, kaže Živko Đođević, prodavac iz Trstenika.

"Prodaja ide dobro, mi smo se sa našim proizvodima ogradili od svih ostalih kolega na tezgama i kupaca. Vakcinisaću se, kod nas to malo ide slabije nego kod vas u Somboru“, dodala je Elvira Pejović, prodavac iz Zrenjanina.

Proces imunizacije završilo je 11.696 građana u okrugu, a za oko 20 odsto je povećan broj pregleda u Kovid ambulantama.

"U Somboru je obolelo 192 pacijenta od korone, u Apatinu 83, u Kuli je pogoršanje veliko tamo imamo 480 aktivnih slučajeva, a u Odžacima 102, pogoršanje je vidljivo", izjavila je dr Gordana Cvetić, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Somboru.

"U planu je da se vakciniše oko 200 nepokretnih građana. Ukupan broj aplikovanih doza od strane Doma zdravlja u Somboru i OB Sombor je 18.783, a ukupno je obe doze primilo 6.569 građana u Somboru, dok drugu dozu čeka 5.792 građana. Protekle nedelje smo testirali 235 građana u kovid ambulanti, pozitivnih na Kovid -19 bilo je 57, a prema OB Sombor smo uputili 57 građana", rekao je dr Zdravko Hlodik, koordinator za masovnu imunizaciju u Somboru.

"U Apatinu je prosec imunizacije završilo 1.685 građana, u Odžacima 1.508, dok je u Kuli 1.934, a Opšta bolnica u Somboru je vakcinisala i revakcinisala 230 građana“, dodala je Cvetić.

Zbog pogoršanja epidemijske situacije, povećanog broja pacijenata u respiratornoj ambulanti, i prijema pacijenata u Kovid odeljenju za plućne bolesti somborska bolnica je od 5. marta ponovo otvorila Kovid infektivno odeljenje, leči se 28 pacijenata od kojih je jedan na respiratoru.

Izvor: RTV

Vojvođani generalno, a pogotovo oni sa severa, uz naravno neizbežne Leskovčane, smatraju se za najveće ljubitelje jako začinjene hrane, a nadasve ljutih delicija, pa je normalno da ovdašnji plastenici i polja sve češće osvanu pod zasadima ljute paprike.

Donedavno je pojam bila horgoška ili leskovačka, ali došla je globalizacija, pa se ljubitelji što više skovila, internacionalnih jedinica koje mere ljutina u nekoj namirnici, okreću karipskim, tropskim papričicama. Takvih ne manjka u ataru Sombora i za „pelcere“ se sve češće javljaju Davoru Demonji, ovdašnjim povrtarima poznatijem kao proizvođač rasada salate, kupusnjača raznih fela i „obične“ paprike iz plastenika, koje je zasnovao sa nekoliko prijatelja.

Veliko iskustvo u gajenju rasada paprike, babura ili „ajvaruša“ Davor je stekao i zahvaljujući globtroterskom duhu bubnjara poznatog somborskog benda „Neozbiljni pesimisti“, jer je svoj deo investicije u plastenike i staklenike imanja na obodu Sombora obezbedio zaradom sa nastupa na kruzerima, koji krstare najtoplijim delom atlanskog i pacifičkog okeana.

- Sve više ljudi se interesuje za egzotične ljute papričica, a pošto tropski i suptropski delovi planete imaju idealne uslove za uzgoj ovih super ljutih papričica, moramo im omogućiti bar slične uslove za uzgoj, pa ih negujemo u grejanom stakleniku - kaže Davor, prema čijim rečima svaka od tih papričica, pored ljutine koju može da izdrži samo okoreli ljubitelj „plamena na nepcima“, daje i posebnu aromu. - Sad smo, pored uzgoja plodova, ušli i u eksperimentalnu priču kreiranja tinktura i soseva od papričica, koji se sve više koriste i u našoj gastronomiji, a dokle ćemo „dobaciti“, videćemo - veli Demonja, koji je sklon eksperimentisanju, pa je sa kolegama svojevremeno započeo i proizvodnju sušenog čeri paradajza u maslinovom ulju, od koje su odustali zbog previše složenih procedura uslovljenih bezbrojnim srpskim propisima vezanim za standardizaciju usklađenu sa EU zakonodavstvom.

Već su imena malih crvenih, žutih i narandžastih paprika, donetih sa toplijih meridijana ilustrativna, jer od „tajlandskog zmaja“, „naga vajpera“ „trinidad škorpiona“ ili „karolina riper“ sigurno se ne može očekivati slatkasti i nepcu ugodan ukus.

- Pa, za razliku od naših ljutih paprika, iz Horgoša, Kupusine, Bezdana ili Leskovca, ove sa Kariba su 20 do 50 puta ljuće, a u našem plasteniku, pored „tajlandskog zmaja“ i „habanere“, ima i onih sa više od milion skovila. Uz ogradu da možda grešim, pošto se neprestano rade neka ukrštanja, tzv. „krosevi“, trenutno svetski rekord drži „karolina riper“ sa preko dva miliona skovila, mada je, po mom mišljenju, „habanera“ sa svojih 200.000- 300.000 skovila više nego dovoljna i za najzagriženijeg ljubitelja ljutog - ubeđen je Davor. - Dok se kod nas paprika smatra za isključivo jednogodišnju biljnu vrstu, na Karibima i tropskom pojasu najčešće su to višegodišnje biljke, pa je i kod nas jedan „zmaj“ već četiri godine u dobroj formi, formirao je pravo drvenasto stablo, pa ako se ne omakne da ga uhvati ledeni vazduh, nadam se da će davati plodove još koju godinu.

Kako kaže ovaj preduzetni mlad čovek, nisu Somborci prvi, a pogotovo jedini u Srbiji imaju ideju o proizvodnji sosova i tinktura đavolski ljutih papričica, ali imaju jednu od, kako se popularno kaže, komparativnih prednosti. Objekte koji mogu da obezbede sve uslove za uzgoj.

- Proizvodnja takvih prerađevina je i u našoj zemlji odavno prerasla običan hobi, ima u Srbiji ljudi koji se više nego ozbiljno bave ovim poslom, ali je preskupo obezbeđivati ovakve mikroklimatske uslove isključivo za uzgoj superljutih papričica, pa smo se, pored redovne proizvodnje rasada uobičajenih povrtarskih kultura, mi lako uključili i u proizvodnju rasada „habanere“, „tajlandskog zmaja“...- pojašnjava Davor, kojem uz njegove kolege ne nedostaje avanturističkog duha ni kada je u pitanju zaštita bilja, koju je i studirao na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.

Naime, poučen iskustvom evropskih zemalja, koje imaju najrazvijeniju poljoprivredu, sa jednim od ovdašnjih biologa, ekipa sa Centrale, prigradskog dela Sombora, na kojem se nalazi i salaš sa njihovim plastenicima i staklenicima, upustila se u eksperimentalnu proizvodnju insekata-predatora koji uništavaju druge insekte štetočine koje napadaju povrće. - Počeli smo oglede sa više od 20 vrsta insekata, domaćih i južnoameričkih, jer mislimo da je to budućnost poljoprivrede. Bio sam u Holandiji i video uživo načine da se smanji upotreba hemije i insekticida na najmanju moguću meru. Za sprečavanje bakterioza već uveliko postoje bezopasna, prirodna sredstva, što nije neka novina ni za naše poljoprivrednike, ali je nama cilj da se insektima borimo protiv insekata - pun je planova Davor, roker sa jakim ratarskim bekgraundom.

Izvor: Dnevnik