Sombor.info

Grad Sombor počeo je krajem 2019. godine izgradnju puta Stapar-Sivac, koji spaja teritoriju Grada Sombora i opštine Kula. Tada je najavljeno da će put biti rađen u fazama. Hoće li nakon prve faze od 2,2 kilometra radovi biti nastavljeni? ...
U atar izmedju Stapara i Sivca sada se može samo zemljanim putem, što poljoprivrednicima često predstavlja problem, naročito tokom jeseni kada se u ratarstvu i najviše radi.

"Najveći problem je u jesen kada padne dosta kiše, stvore se bare, bude dosta blata, tako da je teško prolaziti", kaže Milan Gajin iz Stapara

"Koristim redovno taj put, jer u tom delu atara imam njivu. Značilo bi nam puno. Brže bi došli do njiva. Koliko sam čuo planira se nastavak asfaltiranja", kaže Stojša Stambolija.

"Treba i po dva, tri traktora da jedan drugog vučemo kada zapadnemo natovareni kukurozom ili repom. Taj deo koji je do sada urađen izgleda kao auto-put i bilo bi dobro da se nastavi", kaže Milan Joka.

Stapar i Sivac biće povezani asfaltnim putem koji će se raditi u nekoliko faza. Prva faza duga 2,2 kilometra je završena, a grad Sombor dobo je sredstva i za nastavak radova odnosno za drugu fazu.

"Sada započinju radovi druge faze koja se odnosi na izgradnju 1,8 kilometara puta. Radove će finansirati Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, jer je grad Sombor za te radove dobio oko 150 miliona dinara. Završetak radova druge faze planiran je do 30 oktobra", kaže Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika Grada Sombora.

"Ovaj put je višestruko značajan. Povezuje Stapar i Sivac, ali i lokalne samouprave Apatina, Sombora i Kule", kaže Tica.

Put Stapar Sivac dug je 12 kilometara povezaće ova dva mesta, ali će završetkom ovog puta ovaj deo Zapadnobačkog okruga imati kraću vezu prema Vrbasu i Novom Sadu.

Izvor: RTV

Od početka novog milenijuma Sombor je izgubio oko 20.000 stanovnika, odnosno 20 odsto populacije.

Demografska slika u celoj zemlji je izuzetno loša, pretpostavlja se da će kroz nekoliko decenija Srbija imati znatno manje stanovnika, a da se to spreči – mere se moraju preduzimati odmah, potvrdio je prilikom posete Somboru Radomir Ratko Dmitrović, ministar za demografiju i brigu o porodici u Vladi Srbije.

- Došlo se do spoznaje da je naš najveći problem, nacionalni problem broj jedan, demografija. Mi smo narod koji se topi kao grudva na vreloj plotni, mi nestajemo i ukoliko ne zaustavimo ove trendove koji su trenutno prisutni i koji su decenijama ovde i razvijali su se, a podmukli su u smislu da nisu od danas do sutra, da se vidi rezultat i zato i jesu tako strašni – ukazao je Dmitrović, naglašavajući da je ministarstvo kojem je na čelu pre svega strateške prirode i izraz svesti o veličini problema sa kojim se Srbija suočava – Formiranje ovakvog ministarstva je pre svega proisteklo iz pokušaja da zaustavimo takve trendove, da radimo na menjanju svesti, jer da je sve samo u parama u jednoj Norveškoj bi svaka porodica imala po sedmoro dece, a činjenica je da je u toj bogatoj zemlji fertilitet žena neznatno viši, skoro jednak onom u Srbiji – naglasio je Dmitrović.

Ministar je upozorio da se bitka za oporavak demografske slike naše zemlje gubi i dobija u selima. U razgovoru sa gradonačelnikom Sombora Antoniom Ratkovićem, ministar Dmitrović je uputio i pohvale somborskoj lokalnoj samoupravi na do sada preduzetim merama populacione politike. Gradonačelnik je izneo ideje o kupovini kuća po selima i drugim načinima da se motivišu mladi da se dosele na selo ili da oni koji žive na selu tu i ostanu.
Ministar Dmitrović je posetio i pohvalio somborski Servis za podršku roditeljstvu. Reč je o usluzi koja u okviru gradske organizacije Crvenog krsta funkcioniše već dve godine.

Izvor: dnevnik.rs

Nekada osnovna zanimanja, a danas tradicionalni zanati ili rukotvorine opstaju još kao hobiji ili se predmeti izrađeni na starinski način čuvaju u etno kućama kao simboli jednog nepovratnog vremena. U Bačkom Monoštoru kod Sombora su meštani do pre nekoliko decenija živeli baveći se poslovima koji su bili vezani za prirodno okruženje i materijale, a danas svega nekoliko vremenšnih majstora su čuvari tih zanata, dok su mlađi okrenuti hobijima kako se isti ne bi zaboravili.

Nekada je Bački Monoštor bio nadaleko poznat po raznim zanatlijama od kovača i potkivača do klompara, kolara, korpara, rogozara ili onih koji se bave izradom ribarskih alata. Danas, u ovom mestu umeće kovačkog zanata čuva poslednji kovač 84-godišnji Adam Pašić.

Adam Pašić, poslednji kovač iz Bačkog Monoštora: "Koliko ću potkovica da iskujem i da potkujem zavisi od konja koliko su dobri, a kada ne valjaju onda bude problema da potkivam. Oko desetak nogu mogu prišiti, jer se kopita moraju očititi i doterati. Može biti i više potkivanja tokom dana, ali konji su obično nemirni, pa i ne bude".

Ruke su vremenom zamenile mašine u vezanju trske, kaže Violeta Ralenac, proizvođačica predmeta od trske: "Nekada smo imali dva razboja i tako se vezivala ručno trska, vezalo se žicom na velikim ramovima,pa snalazili smo se. Međutim, sada se sve radi mašinski, a i brže je. Nekada se za ceo dan moglo vezati oko 20 kvadratnih metara, a sada više od 100 kvadrata, sve zavisi od dimenzija koje se rade i traže".

Opstanak unikatnih predmeta od drveta još uvek nije upitan.

Ivan Periškić, zanatlija izrade duboreza: "Ovo što radim nije zanat, već je hobi, to je moja ljubav i sve što radim, radim iz ljubavi. Međutim, koliko god to voleo, da se živi od toga ne može, barem ne kod nas".

Zdenka Mitić, sekretar UG "Podunav"Bački Monoštor: "Mnoge stvari i poslove su zamenile mašine i jednostavno ne postoji više ni interesovanje za neke od tih zanata. Na primer, ranije su postojali ljudi koji su se bavili iradom različitih predmeta od drveta i stolara koji su pravili čamce, pa kolari, korpari, potkivači, rogozari i trskari i svi ovi stari zanati su bili vezani za prirodu i njene resurse koji nas okružuju. Danas smo u situaciji da negde imamou selu svega oko sedam ili osam zanatlija od svih zanata i mnogih koji su se time bavili".

Ranije je u ovom selu bilo petnaestak različitih tradicionalnih zanata od kojih su mnogi ljudi živeli, a sa godinama se taj broj smanjio na nekoliko sačuvanih zanata i zanatlija. Većinom su ti zanati svedeni na hobije od kojih nastaju suveniri ili predmeti koji ipak imaju svoju upotrebnu vrednost.

Izvor: RTV

Prvog martovskog petka (5. mart) ljubitelji somborskog pozorišta dočekuju novu predstavu.

Reč je o premijeri predstave "Tramvaj zvani želja" Tenesi Vilijamsa u režiji Juga Đorđevića. Glumci će na scenu izaći u 18 časova. Pretpremijera predstave je večeras (četvrtak, 4. mart), takođe u 18 časova.

Podsetimo, rad na novoj predstavi počeo je još 14.decembra, ali je premijera odlagana zbog vanredne situacije.

U predstavi igraju Milijana Makević, Aleksandar Ristoski, Ivana V. Jovanović i Nemanja Bakić. Dramaturg predstave je Tijana Grumić, kostimograf Velimirka Damjanović, scenograf Andreja Rondović, a kompozitor Julija Đorđević.

 Regionalni projekat "Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu" proširen je na još osam opština u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, a Sombor je prvi grad u Vojvodini i jedan od četiri grada u našoj zemlji koji je dobio specijalizovane kontejnere za prikupljanje staklene ambalaže.

U Srbiji se reciklira tek 44 odsto staklene ambalaže, u Severnoj Makedoniji 30 odsto, a u Bosni i Hercegovini 12, što je nedovoljno za uspostavljanje isplativog sistema reciklaže na Zapadnom Balkanu.

Kompletna oprema biće postavljena do kraja marta, u gradskim jezgrima, ugostiteljskim objektima, kao i u prigradskim naseljima.

U Somboru se godišnje prikupi oko 200 tona staklene ambalaže, a uz novih 150 kontejnera cilj je da se ove količine povećaju za 20 odsto i postigne veća isplativost reciklaže stakla.

"Trenutno je ovde 100 komada, treba da stigne još 50 koji će biti montirani. Postavlajnje će biti na samoj lokaciji grada Sombora, a 40 kontejnera će biti po mesnim zajednicama, a ostatak u prigradskim naseljima Nenadić, Bukovac i drugi. Drago nam je što je Sombor prvi grad u Vojvodini koji je dobio ove kontejnere, dok je drugi grad Niš, pa ostali", kaže za RTV Marijeta Malbaša, referent zaštite životne sredine u JKP "Čistoća" Sombor.

Miroslav Kovačić, Većnik za komunalnu oblast i investicije objašnjava da je za odabir grada Sombora ovome projektu je bilo presudno to što već postoji JKP gde je već uspostavljen i razrađen sistem sakupljanja ambalažnnog otpada.

"I drugo, što Sombor ima sertifikat povoljnog poslovnog okruženja i što smo predviđeni za Reginalni centar za upravljanje otpadom u nacionalnoj strategiji", navodi Kovačić.

Staklena ambalaža mora da se izvozi što je dodatni trošak, kažu operateri ambalažnog otpada, a posledica je to što većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne.

"Treba imati u vidu da neke vrste stakla, poput automobilskog, laboratorijskog, vatrostalnog stakla ili ogledala, ipak nisu pogodne za reciklažu, te odlaganje takvog materijala treba izbegavati. Svakako će, paralelno sa postavljanjem infrastrukture, biti sprovedena i edukacija javnosti o važnosti reciklaže", precizira Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.

Proširenjem projekta na nove opštine, više od 500.000 stanovnika Srbije odnosno 1,5 miliona u tri zemlje će dobiti priliku da iskorišćenu staklenu ambalažu odlaže u reciklažne kontejnere, u blizini svojih domova, i na taj način doprinese zaštiti životne sredine.

Projektom je predviđeno da Niš dodbije 300 reciklažnih kontejnera, Kragujevac 120, dok će građani Varvarina na raspolaganju imati 30 kontejnera za sakupljanje staklene ambalaže.

Projekat se sprovodi u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Izvor: RTV

Trend porasta broja zaraženih beleži se poslednjih dana na teritoriji cele Srbije. O trenutnoj situaciji sa virusom Kovid 19 u našoj opštini, govorila je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin Branka Bajić.

U poslednjih 5-6 dana povećan je broj pregleda, kao i broj zaraženih. Za razliku od prethodnog izvaštaja koji smo imali pre sedam dana, sada je broj zaraženih više nego udvostručen. Brojke nam govore da se dnevno na pregled javlja preko 15 naših sugrađana, od kojih 6-7 bude sa pozitivnim nalazom, te nam se ukupan broj zaraženih popeo na 55, rekla je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin.

Branka Bajić se osvrnula i na vakcinaciju, te smo saznali i da je u našoj opštini do sada vakcinisano 3982 naša sugrađana, od kojih je 1394 revakcinisano.

GRADONAČELNIK Sombora Antonio Ratković i zamenica gradonačelnika LJiljana Tica, sa svojim stručnim saradnicima, kao i predstavnicima Policijske uprave, upriličili su prijem građana koji su imali potrebu da postave pitanja, ili se požale na neki određeni problem.

Zbog epidemiološke situacije, kako se ne bi stvarale gužve svaki građanin je imao zakazani termin i svojih 15 minuta da prvom čoveku grada, zameniku gradonačelnika i saradnicima iz različitih oblasti ispiča šta ga muči.

Saslušano je pedesetak građana, koji su imali različite teme i probleme, od socijalnih i stambenih, do komunalnih i finansijskih.Prijemi građana su zamišljeni kao termin rezervisan za osluškivanje potreba građana.

U želji da izađu u susret potrebama sugrađana, gradonačelnik Ratković i zamenica gradonačelnika Tica nastaviće sa prijemima zainteresovanih građa krajem svakog meseca.

Izvor: novosti.rs

Epidemijska situacija na teritoriji Zapadnobačkog okruga je pogoršana, a najveći skok obolelih od virusa Kovid-19 je u Kuli, gde je 421 aktivan slučaj, skoro duplo više nego prethodne nedelje. U Somboru je 168 aktivnih slučajeva, u Apatinu 53 i Odžacima 46, kažu u Zavodu za javno zdravlje. Kada je reč o prvim dozama, na nivou okruga vakcinu je primilo 9.318 građana, dok ih je skoro toliko revakcinisanih. ...
U Zapadnobačkom okrugu je za sedam dana udvostručen broj obolelih od korona virusa, skoro 700 aktivnih slučajeva, više je pregleda u Kovid ambulantama, ali i više vakcinisanih. Do sada je 9.805 građana završilo imunizaciju.

"Najviše je u Somboru vakcinisano i revakcinisano 5.260 građana, u Apatinu je proces imunizacije završilo 1.391 pacijent, u DZ Kuli 1.657, a u DZ Odžaci 1.497", kaže dr Gordana Cvetić, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Somboru.

Dom zdravlja u Somboru je do sada dao 15.095 doza vakcina, dok je OB Sombor vakcinisala 1.394 građana, što znači da je ukupno dato 16.489 doza, a 5.902 građana je revakcinisano.

"Imamo sve vakcine od Sinofarma, do Fajzera, Sputnjika i Astra Z. Imunizacija se u sportskoj hali „Mostonga“ odvija u dve smene i po spiskovima koje dobijamo od E-uprave. Povećan je broj pregleda u Kovid ambulanti, jer smo za samo sedam dana obavili 241 pregled, PCR pozitivnih na korona virus bilo je 58 pacijenata, a prema OB Sombor smo uputili 42 pacijenta. Oko 15 dnevno je pozitivnih na koronu", navodi dr Zdravko Hlodik, koordinator za masovnu imunizaciju u Somboru.

Za građane koji se prijave preko portala E - uprava na raspolaganju su vakcine sva četiri proizvođača.

I dalje je u Somboru, Apatinu, Odžacima i Kuli na snazi vanredna situacija, a budući da raste broj obolelih o ukidanju ovih mera još uvek se ne razmišlja.

"Na snazi je i dalje vanredna situacija koja je na teritoriji grada Sombora uvedena još 30. novembra 2020. godine. Izvršeno je preko 15.000 poziva prema našim građanima, a takođe i 80 prevoza sa starije i nemoćne sugrađane u potrebi", ističe Ivan Gligorić, član Štaba za vanredne situacije grada Sombora.

Pogoršanje je i te kako vidljivo kažu u somborskoj Opštoj bolnici "Dr Radivoj Simnović“, gde se na Kovid odeljenju leči 26 pacijenata od kojih su tri na respiratoru.

Izvor: RTV

Policija u Somboru je u subotu, 27. februara, od 16 časova do ponoći, u akciji pojačane kontrole saobraćaja prekontrolisala 259 vozača, od kojih je 50 kažnjeno zbog nepoštovanja saobraćajnih propisa.

Iz saobraćaja je isključeno osam vozača, od kojih je sedam upravljalo vozilom pod dejstvom alkohola, a jedan pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, saopštila je Policijska uprava u Somboru.

U prostorijama Policijske uprave troje vozača je zadržano 12 sati - do istrežnjenja, dok je najviše vozača, njih 20, sankcionisano zbog nevezivanja pojasa.

"Apelujemo na vozače da budu odgovorni prema sebi i drugima, da poštuju ograničenje brzine, da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i koriste sigurnosni pojas na način na koji je to predvideo proizvodač vozila. Takođe, apelujemo i na sve ostale učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise, jer na taj način čuvaju svoj i živote drugih učesnika u saobraćaju", poručila je somborska policija.

Autor: Tanjug

Napadi pasa lutalica na apatinskim ulicama ne jenjavaju. Sudeći po njihovoj učestalosti, nadležni izgleda nemaju rešenje kako da stanu na kraj ovom ozbiljnom problemu, kojem smo svi izloženi. Među napadnutima se pojavljuju čak i oni koji i sami imaju pse kao kućne ljubimce, koji „umeju“ sa njima, koji ih se ne plaše...

-Mog prijatelja je napao jedan, od četiri psa koliko ih je bilo u čoporu. To se dogodilo u ulici Miće Radakovića, pre nekoliko dana. Zadobio je tri ujeda u desnu podlakticu, povreda nije nimalo bezazlena, zbog čega svakodnevno mora da ide na previjanja ruke. Inače, radi se o velikom ljubitelju pasa, navodi naš sagovornik Milan Bokulić.

On još dodaje da su česti napadi i veliki broj pasa lutalica na ulicama, problem koji treba hitno rešavati, jer se građani, posebno deca, koja su najnezaštićenija, ne osećaju sigurno. Preksinoć je, kod Vojvođanske banke, napadnuta naša sugrađanka Dušica Jarić.

-Vraćala sam se od prijateljice oko 23 časa, biciklom. Odjednom su iz trave, kod Vojvođanske banke, iskočila dva crna psa, jedan veliki i jedan manji i pojurili zamnom. Taj veliki me je zubima zakačio za butinu i tu sada imam modricu. Srećom je naišla jedna devojka i zajedno smo uspele da ih oteramo. Od straha sam zaboravila da odem u hitnu pomoć, jedva sam, onako uplašena, uspela biciklo da dovezem do kuće, priča, još uvek u šoku, Dušica.
Još dodaje da se nikada ranije nije plašila pasa, čak naprotiv.
-Neko sam ko voli sve životinje, pa i pse. Posle ovoga preksinoć ne mogu zamisliti sledeći bliži susret sa njima. Modrice će proći, ali strah je ostao. Ja sam uspela nekako da se odbranim, pitam se šta bi se dogodilo da je bilo neko dete u pitanju ili neka starija osoba, završava Dušica, uz apel nadležnima da što pre reše ovaj problem, jer se jako puno ljudi žali na napade pasa.

Da nisu samo ljudi u opasnosti, potvrđuje i incident u „esovima“, a kome je svedočila Sonja Lukić.

-Dešavalo se kod mene u komšiluku, sve sam videla svojim očima. Psi su jurili mačke, jedna se sakrila ispod komšinicinog auta, a oni, u besu što ne mogu do nje, krenuli u uništavanje kola. Besomučno su skakali po autu, po haubi najviše i grizli na njemu sve što su mogli zakačiti zubima. Bilo je jezivo za gledati, navela je Sonja i dodala da isti ti psi svakodnevno dolaze na novo igralište, sa grupom devojčica od kojih se ne odvajaju.
Podsetimo, prošle godine su, na teritoriji apatinske opštine, bile samo tri akcije hvatanja pasa lutalica. U tim akcijama uhvaćena su samo 44 psa. Za uklanjanje pasa lutalica prošle godine utrošeno je 954.720 dinara. Sa druge strane, na ime naknade štete za ujede pasa lutalica u prošloj godini, građanima je isplaćeno preko 15,4 miliona dinara.

Izvor: apatinskenovine.rs