Sombor vesti

Leto donosi sunčane dane, duže boravke na otvorenom i uživanje u prirodi, ali za mnoge ljude to znači i pojačane alergijske reakcije. Polen, prašina i grinje prisutni su ne samo napolju, već i u zatvorenom prostoru, gde mogu izazvati nelagodnosti poput kijanja, svraba očiju, zapušenog nosa i otežanog disanja.

Dok se na otvorenom teško možemo zaštititi od alergena, u sopstvenom domu možemo preduzeti niz mera kako bismo smanjili njihov uticaj i poboljšali kvalitet vazduha koji udišemo. Osim toga, leti su insekti poput komaraca dodatni problem, a njihovi ubodi mogu izazvati iritacije, pa čak i alergijske reakcije kod osetljivih osoba. Pravilnom zaštitom doma možemo stvoriti sigurnije i zdravije okruženje za celu porodicu.

Komarnici kao prva linija odbrane od insekata i alergena

Komarnici su jedno od najefikasnijih i najjednostavnijih rešenja za sprečavanje ulaska polena i insekata u dom. Osim što omogućavaju prirodnu ventilaciju bez rizika od komaraca i drugih dosadnih insekata, kvalitetni komarnici sa finim mrežicama mogu značajno smanjiti količinu polena koja ulazi kroz otvorene prozore i vrata. Ovo je posebno korisno za osobe koje pate od sezonskih alergija, jer smanjuje njihovu izloženost alergenima u sopstvenom domu. Pored toga, komarnici su ekološki prihvatljivo rešenje koje eliminiše potrebu za hemijskim repelentima i sprejevima protiv insekata, koji mogu dodatno iritirati disajne puteve.

Pravilna instalacija i održavanje komarnika osiguravaju dugotrajnu zaštitu i povećavaju udobnost boravka u zatvorenom prostoru, naročito tokom letnjih meseci. Ukoliko planirate da instalirate komarnike, birajte modele sa gustim mrežama koje ne samo da sprečavaju prolazak insekata, već i značajno filtriraju vazduh. Redovno čišćenje komarnika pomoću usisivača ili vlažne krpe osigurava njihovu maksimalnu efikasnost i produžava njihov vek trajanja.

Najčešći uzroci alergijskih reakcija u zatvorenom prostoru

Mnogi ljudi misle da su alergije problem samo napolju, ali zatvoreni prostori često sadrže još veće koncentracije alergena. Jedan od glavnih uzročnika su grinje, mikroskopski organizmi koji se nalaze u posteljini, tepisima i nameštaju. Njihove izlučevine mogu izazvati snažne alergijske reakcije, posebno kod osoba sa respiratornim problemima poput astme. Redovno provetravanje i pranje posteljine na visokim temperaturama može značajno smanjiti njihov broj.

Pored grinja, kućna prašina sadrži i druge iritanse, uključujući spore buđi i životinjsku perut. Buđ se često razvija u vlažnim prostorijama poput kupatila i podruma, a njeni spore mogu uzrokovati ozbiljne respiratorne tegobe. Održavanje optimalne vlažnosti u domu i korišćenje odvlaživača vazduha mogu sprečiti njen razvoj. Takođe, ako imate kućne ljubimce, redovno čišćenje njihovih dlaka i osiguravanje da ne borave u spavaćim sobama može smanjiti izloženost alergenima. Polen, iako tipično spoljni alergen, može lako ući u kuću kroz prozore i vrata. Kada se jednom nađe unutra, taloži se na površinama i ostaje prisutan duže vreme.

Prirodne metode za smanjenje prašine i polena u kući

Održavanje doma čistim ključno je za smanjenje prisustva alergena, ali je važno da se pri čišćenju koriste metode koje ih ne raspršuju po prostoru. Umesto klasičnih metli i suvih krpa, preporučuje se upotreba usisivača sa HEPA filterima i vlažnih krpa koje će efikasno ukloniti čestice prašine, a ne samo podići ih u vazduh. Takođe, zamena običnih tepiha i teških zavesa lakšim materijalima može smanjiti nakupljanje prašine.

Jedan od efikasnih načina za smanjenje polena u kući jeste provetravanje u jutarnjim i večernjim satima, kada je koncentracija polena u vazduhu niža. Tokom dana, kada je polen najizraženiji, prozore treba držati zatvorenima, posebno ako živite u urbanim sredinama ili blizu zelenih površina. Takođe, ukoliko boravite napolju, presvlačenje odeće i pranje kose odmah po povratku u kuću može značajno smanjiti unos polena u zatvoreni prostor.

Biljke koje pročišćavaju vazduh i poboljšavaju kvalitet života

Biljke u zatvorenom prostoru mogu biti prirodni filteri za vazduh i dodatno poboljšati kvalitet života. Aloe vera, spatifilum i zeleni ljiljan spadaju među najefikasnije biljke za uklanjanje toksina i poboljšanje kvaliteta vazduha. One apsorbuju štetne materije poput formaldehida i benzena, a istovremeno povećavaju vlažnost vazduha, što može biti korisno za osobe koje pate od alergija. Drvo života i sanseverija su takođe odlični prirodni prečišćivači vazduha koji zahtevaju minimalno održavanje. Osim što pročišćavaju vazduh, ove biljke pomažu u regulaciji vlažnosti, čime smanjuju šanse za razvoj buđi i grinja u zatvorenom prostoru. Njihovo postavljanje u spavaću sobu može doprineti boljem snu i opuštenijoj atmosferi.

Zaštita doma od alergena tokom leta može značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti neprijatne simptome alergijskih reakcija. Pravilnim čišćenjem, kontrolisanjem vlažnosti i upotrebom prirodnih metoda možemo stvoriti zdravije okruženje u kojem ćemo moći da uživamo bez brige o polenu, prašini i insektima. Ulaganje u efikasne zaštitne mere i biljke za pročišćavanje vazduha, doprinosi ne samo našem zdravlju, već i udobnosti života. Samo tako možete učiniti svoj dom pravim utočištem od letnjih alergija i nesmetano uživati u toplim danima.

Izvor: saveti.rs

U nedelju 06.04.2025. godine održano je 38. izdanje Beogradskog maratona – najveće sportske manifestacije u Srbiji. Ulicama prestonice Srbije trčalo je 14.000 trkača iz više od sedamdeset država iz celog sveta.

U okviru ovogodišnjeg Beogradskog maratona održano je i prvenstvo države u maratonu. Vicešampionsku titulu za 2025. godinu istrčala je članica Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ iz Sombora Tijana Kabić. Tijana je istrčala 42 kilometra za tri sata i deset minuta što je još jedan u nizu sjajnih rezultata Somborske dugoprugašice, a uzimajući i u obzir zahtevni profil trase Beogradske trke, rezultat dobija još više na značaju.

Maratonsku distancu u glavnom gradu istrčali su i ‘’Somaratonci’’ Dejan Nikolić, Srđan Buzadžić i Jelena Perenčević dok je Zoran Nikolić istrčao polumaratonsku distancu.

Somaraton najbrojini tim na polumaratonu u Baji!

U nedelju 06. aprila 2025. godine održano je petnaeseto izdanje polumaratona u Baji, Republika Mađarska. Ovogodišnje izdanje trke okupilo je hiljadu učesnika koji su trčali na deonica od 5, 10 kilometara i polumaratonskoj od 21 kilometara. Veoma hladno vreme sa jakim vetrovim udarcima bilo je pravi izazov za sve trkače.

Atletsko rekreativni klub ’’Somaraton’’ iz Sombora bio je najbrojini tim na trci sa dvadeset dva trkača koji su uzeli učešće na jednoj od deonica. Najbrži pojedinac na polumaratonskoj distanci bila je Jovana Miletić koja je istrčala četvrto mesto u sveukupnom plasmanu za žene a u svojoj starosnoj kategoriji zauzela je treće mesto. Kod muškaraca najbrži bio je Predrag Gagić a istu distancu uspešno su savladali i Đorđe Munjas, Branislav Katić, Zoran Popić, Mario Dugandžić, Darko Lovrić, Atila Sič, Maja Bodrožić, Biljana Vezmar I Arpad Šarkezi.

Na trci na deset kilometara najbrži Somaratonac bio je James Innes (šesto mesto u gen.plasmanu) a ovu trku istrčali su još i Boško Elek, Mario Kundit, Nikola Vranković, Bogdan Nikolić, Maja Đukić, Tijana Odobašić, Daniel Šokac i Đorđe Rackov.

Najviše uspeha na distanci od 5 kilometara imale su Ana Pešić i njena kćerka (12. i 14. mesto) ispred Dragane Bogojević i Save Rackov.

15. dečiji muzički festival „Šareni vokali“ i ove godine okupio je talentovanu decu koja su svojom glasovima i scenskim nastupom, uz pratnju Dečijeg hora „Šareni“ vokali, ostavili najlepše utiske publici u subotu, 5. aprila, u Narodnom pozorištu Sombor.

Staša Dragojević koja je nastupila sa pesmom „Dok ima snova“ ovogodišnja je gran-pri pobednica festivala, a žiri u sastavu: Anja Nedeljkov, Dragan Radović, Josip Dujmušić, Somborsko pevačko društvo i Dečiji hor „Šareni vokali“, dodelio je i nagrade u tri uzrasne kategorije, kao i kategoriji duet.

Nagrade učesnicima i zahvalnice prijateljima festivala uručila je direktorica festivala Marija Hajnal Stošić, zajedno sa predstavnicima žirija. Ispred lokalne samouprave 15. festival „Šareni vokali“ je posetio pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma Uroš Buzadžić.

Pored hora „Šareni vokali“ svoj prvi nastup su imali i „Šareni vokalčići“.

Festival je održan pod pokroviteljstvom Grada Sombora. Partner festivala bila je Turistička organizacija grada Sombora, uz podršku lokalnih kompanija i preduzetnika.

Međunarodna kajakaška regata „Bezdan 2025“ je u Bezdanu okupila 300 takmičara. Ovo je bila jubilarna 35. kajakaška regata, a takmičenje je organizovao Кajakaški klub „Dunav“ Bezdan, uz tehničku podršku Sportskog saveza grada Sombora i uz podršku Grada Sombora.

Učešće su uzela 22 kluba iz četiri države: Srbije, Slovačke, Mađarske i Hrvatske. Nadmetanje je održano na Belikom bačkom kanalu na potesu između brodogradilišta i mosta.

Organizovano je 19 trka za uzrast od 9,10,11,12 i 13 godina u muškoj i ženskoj konkurenciji, kao i za kadete, kadetkinje, juniorke, juniore, seniorke i seniore.

Ispred Sportskog saveza grada sombora podršku organizaciji su pružili Ilija Lalić i Radovan Rašković.

Program finansijske podrške za plasman meda i drugih pčelinjih proizvoda u 2025. godini sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije.

Kako navode u resornom Ministarstvu, ukupno raspoloživa bespovratna sredstva za sprovođenje ovog programa su 50.000.000,00 dinara.

Sredstva opredeljena Programom namenjena su za finansijsku podršku privrednim društvima i preduzetnicima, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i imaju upisan u Registar odobrenih objekata kod Uprave za veterinu, objekat namenjen za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela u kome se med i drugi proizvodi pčela, bez obzira na poreklo, pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Izuzetno, za sredstva mogu da konkurišu i privredna društva i preduzetnici koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i čiji osnivači imaju upisan u Registar objekata kod Uprave za veterinu, objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet. U tom slučaju, uslov je da odmah po nabavci opreme, a najkasnije do 31.12.2025. godine ovaj privredni subjekat ili preduzetnik izvrši upis, u Registar odobrenih objekata kod Uprave za veterinu, objekta namenjenog za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela u kome se med i drugi proizvodi pčela, bez obzira na poreklo, pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 50% vrednosti ulaganja. Preostali iznos za nabavku opreme privrednih društava i preduzetnika finansiraće se iz sopstvenih sredstava.

Iznos ukupno odobrenih sredstva po zahtevu može maksimalno iznositi 3.000.000,00 dinara.

Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog Programa obuhvataju:

- nabavku mašina i opreme za finalizaciju i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela (linije za punjenje i pakovanje meda, punilice za tegle i boce, etiketirke, vakuum pakerice, oprema za pakovanje u kesice i male doze...)

- nabavku opreme za skladištenje i čuvanje meda i drugih proizvoda pčela (INOX - prohromski rezervoari za med, kontejneri za skladištenje polena, propolisa, voska, kamere za kontrolisanu temperaturu skladištenja….)

- nabavku dostavnih vozila za prevoz sirovina i sopstvenih gotovih proizvoda, kao i druga transportna sredstva koja se koriste u pogonu.

Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava se podnosi Fondu za razvoj i to dostavljanjem popunjenog obrasca za prijavu, kao i prateće dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz ovog programa, elektronskim putem.

Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 30.06.2025. godine.

izvor: radioapatin.com

Na društvenim mrežama postoje bezbrojni snimci papagaja koji pričaju kao ljudi, ispuštaju smešne zvuke, izvode akrobacije i deluju vrlo neodoljivo.

Zapravo, papagaji su toliko simpatični i harizmatični u tim klipovima da mnogi požure da ih udome, a da prethodno ne saznaju dovoljno o tome šta zaista znači imati papagaja kao kućnog ljubimca.

Evo pet stvari koje bi trebalo da znate pre nego što se odlučite da udomite papagaja – uz savet stručnjaka iz vaše lokalne prodavnice kućnih ljubimaca, piše Chico.

Žive veoma dugo. Za razliku od, recimo, tigrica koje obično žive 10 do 14 godina, papagaji generalno žive više decenija — neki čak i do 80 godina! Da li ste spremni na takvu dugoročnu obavezu?

Potreban im je društveni kontakt. Ostaviti papagaja samog i ne obraćati pažnju na njega može da ima ozbiljne posledice. Ptice koje su lišene društvenog kontakta mogu početi da čupaju svoje perje, postanu agresivne ili čak prestanu da jedu. Ako često niste kod kuće, bolje je da izaberete ljubimca koji je samostalniji.

Zahtevaju posebnu negu. Papagaji su osetljive prirode i vlasnici moraju temeljno da brinu o njihovim potrebama. Potreban im je prostran kavez, sveže voće, semenke, igračke, svež vazduh, kupanje, sečenje noktiju i redovni pregledi kod veterinara.

Dakle, nemojte misliti da je dovoljno da svakog dana napunite činiju vodom i zrnevljem ako ste udomili ara papagaja ili sivog žakoa.

Mogu da ujedu. Papagaji imaju snažan kljun napravljen da lomi orahe. Zato njihovi vlasnici moraju da budu pažljivi prilikom rukovanja i da vode računa da ptica ne pomeša prst s komadom voća. Iz tog razloga, nije preporučljivo udomiti papagaja ako imate malu decu, jer deca, ne znajući bolje, mogu da iznerviraju pticu i izazovu da ujede u samoodbrani.

Često bivaju napušteni. Nije retkost pronaći mlade, zdrave papagaje u azilima za životinje. Razlozi za napuštanje najčešće se odnose na ponašanje ptice (na primer, da vrišti, grize ili je previše bučna), ili na zahtevnu negu koju traži.

Izvor: n1info.rs

Automehaničar Skoti Kilmer upozorio je vozače da zvuk struganja prilikom kočenja može da ukaže na ozbiljan problem. Kočione pločice su ključni deo sistema kočenja – to su ravni komadi čelika prekriveni debelim slojem tarnog materijala koji omogućava sigurno zaustavljanje vozila. Međutim, svaka upotreba kočnica uzrokuje njihovo postepeno trošenje.

Kada se kočione pločice previše istroše, vozači reskiraju oštećenje kočionih diskova, što može dovesti do skupih popravki i ugroziti sigurnost na putu. Automehaničar Skoti je na svom Jutjub kanalu upozorio vozače da odmah zaustave automobil ako osete da nešto nije u redu s kočnicama.

Naglasio je: "Zvuk škripanja pri kočenju može biti prvi znak istrošenosti pločica. Ako primetite buku, najbolje je da odmah skinete točak i proveriti stanje pločica. Ako je materijal kočionih pločica tanji od novčića, vreme je za zamenu. Ako se čuje struganje, znači da su pločice potpuno istrošene i da dolazi do oštećenja kočionih diskova".

Kilmer je upozorio: "Ako vaši kočioni sistemi proizvode užasne zvukove – stanite i odmah ih popravite. Imao sam slučaj gde je vozač ignorisao problem toliko dugo da mu je otpala glavčina točka!"

Stručnjaci iz RAC-a ističu da mnoga moderna vozila imaju senzore upozorenja koji obaveštavaju vozače kada je vreme za zamenu kočionih pločica. Životni vek kočionih pločica varira – mogu trajati između 50.000 i 100.000 kilometara, pa čak i duže. Međutim, način vožnje igra ključnu ulogu u njihovom trošenju.

Stručnjaci savetuju izbegavanje naglog kočenja i korišćenje motorne kočnice kad god je to moguće kako bi se produžila trajnost kočionog sistema.

Konačno, redovna provera i pravovremena zamena kočionih pločica ne samo da štedi novac, već i sprečava opasne situacije na putu.

Izvor: zena.blic.rs

Premeštanje većih komada nameštaja ili kućnih aparata za čišćenje površina ispod njih je uglavnom neželjeni posao za svakoga i jedan od najgorih zadataka u okviru temeljnog čišćenja kuće. Ali, ako iskoristite stari sunđer za pranje sudova ili bilo koji drugi sunđer koji imate u domaćinstvu, ovaj posao ćete obaviti bez po muke.

Površine ispod ormara ili frižidera često akumuliraju prljavštinu, a čišćenje često predstavlja naporan i težak posao. Jedna Tiktokerka je prevazišla ovaj problem tako što je napravila jedinstveni alat od starog sunđera i drvene varjače pomoću koje više ne mora ni da pokušava da pomeri ove teške predmete da bi očistila površinu ispod njih. Trik je prikupio veliki broj pregleda, a domaćice su oduševljene, jer je čišćenje postalo lako kao pero!

Na svom profilu pod nazivom @Washy Vash, gde deli zanimljive savete i trikove za brzo i efikasno čišćenje za koje možda niste znali, otkrila je da se ove nepristupačne površine mogu očistiti za samo nekoliko sekundi, a njen savet je oduševio mnoge. Sve što vam je potrebno je stari sunđer u kojem ćete izbušiti rupu za dršku drvene varjače. Kada podesite svoj novi "alat" ovako, jednostavno ga gurnite ispod frižidera ili nameštaja i zamahnite ga nekoliko puta.

Prvo ovakvo čišćenje moglo bi neprijatno da vas iznenadi kad vidite koliko nečistoća je stari sunđer pokupio, ali ako ovu praksu uključite u svoju rutinu, svakog narednog puta na sunđeru će ostajati sve manje prljavštine.

Postoji i nekoliko stvari koje treba imati na umu s ovim trikom za čišćenje. Ovako "produženi" sunđer možete da gurnete onoliko koliko je duga drška drvene varjače, pa svakako izaberite onu najdužu koju imate pri ruci.

Ako koristite običan sunđer, da biste bolje očistili usku površinu koristite mešavinu deterdženta za suđe i vode u koju ćete ga potopiti kako biste bolje "obavili posao". Istovremeno, važno je znati da u ovom slučaju morate imati dva koraka, to jest, nakon čišćenja ovom tečnošću dobro isperite sunđer običnom vodom i još jednom prođite kroz površinu koju želite da očistite.

Takođe je važno znati da ovaj način čišćenja neće pokriti sve centimetre ove teško dostupne i često prljave površine, ali će sigurno produžiti vreme između dva pomeranja velikih kućnih aparata ili nameštaja kada je površina dostupna za temeljno ribanje.

Mnoge domaćice ovo ne znaju, a može dosta da vam olakša posao u kući.

Sunđeri za pranje sudova, ali i ostali koje koristite u domaćinstvu, mogu da budu veoma korisni i van kuhinje. Čak i oni koje bi inače završili u kanti za smeće zbog dotrajalosti, mogu vas spasiti u nekim situacijama.

Evo gde ih možete iskoristiti:

1. Napravite posebnu hvataljku za čišćenje teško dostupnih mesta. Takođe će služiti kao držač igle. Stavite sodu bikarbonu na sunđer i stavite ga u frižider - neutralisaće neprijatne mirise.

2. Izrežite ga malo i gurnite sapun unutra, imaćete sapun za puno pranja. Stavite ga u saksiju, ispod zemlje. Sunđer će zadržati vlagu. Nanesite lepak na sunđer kada sa svojom decom pravite kreativne slike na papiru.

3. Isecite ga po dužini i poprečno. Možete očistiti metalnu zaštitu na ventilatoru bez mnogo muke.

4. Starom sunđerom odvojite zeleni deo za ribanje, smotajte ga i umetnite u crevo za vodu, u deo koji se spaja na slavinu. Otvorite vodu naglo, a taj komad sunđera će izleteti na drugu stranu i istovremeno očistiti naslage prljavštine unutra.

5. Namočite nekoliko sunđera, stavite ih u malu vrećicu, čvrsto zatvorite i zamrznite. To će vam poslužiti da ohladite hranu i piće kada idete na put sa porodicom ili prijateljima.

6. Odsecite komad većeg sunđera u obliku mača, obojite ga i vaše dete će imati super igračku koja nikoga ne može da povredi.

7. Smotajte komad sunđera, stavite u malu teglicu, dodajte malo acetona i imate savršenu posudu za skidanje laka za nokte - samo stavite svaki prst unutra.

8. Odsecite sunđer na centimetar po dužini, stavite seme unutra i navlažite sve komadiće vodom - seme će brzo proklijati, prenosi Jutarnji.hr

Jaja su jedna od osnovnih namirnica u svakoj kuhinji – od doručka do kolača, gotovo da ne postoji domaćinstvo koje ih ne koristi. Ipak, večita dilema ostaje – da li su domaća jaja zaista bolja od onih iz prodavnice?

Mnogi tvrde da su razlike ogromne, a portal Index je nabrojao nekoliko osnovnih karakteristika i potencijalnih razlika između domaćih i industrijskih jaja:

1. Boja ljuske i žumanca – mitovi i istina

Jedna od prvih stvari koju primećujemo kod jaja jeste boja ljuske. Domaća jaja često imaju braon ljusku, dok ona iz prodavnice mogu biti i bela. Međutim, boja ljuske ne znači nužno i bolji kvalitet – ona zavisi isključivo od rase kokoške.

S druge strane, boja žumanca često otkriva više o načinu ishrane kokoški. Domaća jaja obično imaju intenzivnije narandžasto žumance jer kokoške iz slobodnog uzgoja imaju raznovrsniju ishranu, uključujući travu i insekte. Kod industrijskih jaja, boja žumanca može se kontrolisati dodavanjem specijalnih pigmenata u hranu.

Boja ljuske nije pokazatelj kvaliteta, ali intenzivnija boja žumanca može ukazivati na kvalitetniju ishranu kokoški.

2. Ukus – osećate li razliku?

Mnogi ljubitelji domaćih jaja tvrde da su znatno ukusnija od industrijskih. Ali koliko je to tačno? Nekoliko istraživanja pokazalo je da većina ljudi ne može da prepozna razliku u ukusu kada su jaja pripremljena na isti način.

Ipak, razlika se može primetiti kod prženih jaja, gde domaća često imaju bogatiji ukus i kremastiju teksturu. To se pripisuje višem udelu zdravih masti kod kokoški koje se hrane prirodnijom ishranom.

Razlika u ukusu postoji, ali nije uvek drastična – više zavisi od ishrane kokoški nego od porekla jaja.

3. Hranljiva vrednost – koja jaja su zdravija?

Studije su pokazale da jaja iz slobodnog uzgoja često sadrže više omega-3 masnih kiselina, vitamina D i bolji odnos omega-6 i omega-3 masti. To znači da su potencijalno zdravija od jaja iz velikih industrijskih farmi, gde kokoške dobijaju standardizovanu ishranu bogatu sojom i kukuruzom.

Takođe, domaća jaja mogu sadržati manje ostataka pesticida i antibiotika, iako su količine tih supstanci u industrijskim jajima strogo regulisane u EU. Iako domaća jaja mogu imati nešto bolji nutritivni profil, razlike nisu ogromne.

4. Svežina

Domaća jaja obično su svežija jer dolaze direktno od uzgajivača, dok industrijska mogu provesti i nekoliko nedelja u skladištima i prodavnicama pre nego što stignu do potrošača.

Jedan trik za proveru svežine je potapanje jajeta u vodu – ako ostane na dnu, sveže jeje ako ispliva, starije je i možda više nije jestivo.

Domaća jaja su uglavnom svežija, ali datum pakovanja kod jaja iz prodavnice može pomoći pri izboru svežijih komada.

5. Cena – za domaća jaja ćete često morati da izdvojite više

Industrijska jaja su znatno jeftinija.

Glavni razlog za to je način proizvodnje – industrijske farme proizvode jaja u velikim količinama, dok domaće kokoške daju manji prinos, ali žive u boljim uslovima. Ako vam je cena prioritet, jaja iz prodavnice su isplativija opcija. Ako vam je važan kvalitet i dobrobit životinja, domaća jaja su bolji izbor.

Zaključak – koja jaja odabrati?

Ako vam je važan ukus, svežina i potencijalno bolji nutritivni sastav, domaća jaja su svakako bolji izbor. Međutim, ako često koristite jaja za pečenje ili vam je cena odlučujući faktor, industrijska jaja mogu biti sasvim prihvatljiva.

Idealna opcija je pronaći pouzdanog lokalnog proizvođača koji nudi kvalitetna jaja po razumnim cenama – tako ćete dobiti i kvalitet i dobru vrednost za novac.

Izvor: n1info.rs