Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje organizma, posebno za zdravlje kostiju i imunitet. Takođe, sve više istraživanja sugeriše da može pomoći u prevenciji određenih vrsta raka i zaštiti od hroničnih bolesti kao što su osteoporoza, depresija, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i multipla skleroza.
Koliko je vitamina D potrebno?
Deficit vitamina D se obično definiše kao nivo ispod 20 ng/mL u krvi, dok se vrednosti između 21-29 ng/mL smatraju nedovoljnim. Većini odraslih osoba preporučuje se dnevni unos od 1.500 do 2.000 internacionalnih jedinica (IU) vitamina D.
Međutim, nedostatak ovog vitamina je jedan od najrasprostranjenijih nutritivnih deficita u svetu. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama gotovo 42% odraslih pati od nedostatka vitamina D, dok je taj procenat čak 63% kod Latinoamerikanaca i 82% kod Afroamerikanaca.
Simptomi nedostatka vitamina D
Česte infekcije i bolesti – Vitamin D direktno utiče na ćelije imunog sistema koje se bore protiv infekcija. Njegov nedostatak je povezan sa povećanim rizikom od respiratornih infekcija, uključujući prehladu, bronhitis i upalu pluća.
Hronični umor i iscrpljenost – Niz studija je povezao nizak nivo vitamina D sa osećajem hroničnog umora, lošim snom i smanjenom energijom.
Bolovi u kostima i leđima – Vitamin D igra ključnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i zdravlju kostiju. Njegov deficit može izazvati bolove u donjem delu leđa i povećati rizik od osteoporoze.
Anksioznost i depresija – Istraživanja su pokazala da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa depresijom i anksioznošću, naročito kod starijih osoba.
Usporeno zarastanje rana – Nedostatak vitamina D može ometati proces zarastanja rana, posebno nakon operacija ili povreda.
Gubitak kose – Istraživanja su pokazala vezu između niskog nivoa vitamina D i alopecije, stanja koje uzrokuje ozbiljan gubitak kose.
Slabost mišića i bolovi – Vitamin D igra ulogu u funkciji mišića, a njegov deficit može doprineti hroničnom bolu i smanjenoj mišićnoj snazi.
Povećanje telesne mase – Postoji povezanost između niskog nivoa vitamina D i gojaznosti, a neka istraživanja sugerišu da može doprineti povećanju telesne mase - piše Nova.rs.
Ko je u riziku od deficita vitamina D?
Nedostatak vitamina D može biti posledica različitih faktora, uključujući:
Tamniju boju kože (melanin smanjuje sposobnost kože da proizvodi vitamin D iz sunčeve svetlosti)
Nedovoljno izlaganje suncu (osobe koje žive u područjima sa malo sunčane svetlosti)
Starija životna dob (osobe preko 65 godina teže sintetišu vitamin D)
Prekomernu telesnu masu (gojaznost može smanjiti dostupnost vitamina D)
Hronične bolesti (bolesti bubrega, jetre, digestivnog sistema)
Dugotrajnu upotrebu određenih lekova (statini, kortikosteroidi)
Kako se leči nedostatak vitamina D?
Lečenje deficita vitamina D obuhvata:
Suplementaciju – Uzimanje dodataka vitamina D u obliku kapsula ili tečnosti. U slučaju ozbiljnog deficita, lekari mogu prepisati visoke doze (do 50.000 IU) ili injekcije vitamina D.
Povećan unos hrane bogate vitaminom D, poput masne ribe (losos, tuna, skuša), jaja, goveđe jetre, mlečnih proizvoda i žitarica obogaćenih vitaminom D.
Izlaganje suncu – Sunčeva svetlost je prirodan izvor vitamina D, ali je važno voditi računa o prekomernom izlaganju UV zracima kako bi se izbeglo oštećenje kože.
Kada se obratiti lekaru?
Budući da simptomi nedostatka vitamina D mogu biti suptilni, važno je obratiti se lekaru ako primetite umor, bolove u mišićima i kostima, česte infekcije ili promene raspoloženja. Krvni test (25-hidroksi vitamin D) može pomoći u dijagnostici, a lekar će na osnovu rezultata prepisati odgovarajući tretman.
Vitamin D je esencijalan za zdravlje, a njegovo održavanje na optimalnom nivou može značajno doprineti kvalitetu života i prevenciji raznih bolesti. Zato je ključno voditi računa o ishrani, izlaganju suncu i, po potrebi, suplementaciji.
