Sombor.info
Vređanje i podsmevanje među vršnjacima se normalizuje, naziva “dečjim zadirkivanjem” i ignoriše se. Kako da se postavite kad vam dete brizne u plač jer mu drugari u školi govore ružne stvari?
Urednica sajta Zelena učionica Aleksandra Cvjetić otkriva ličnu priču o tome kako je reagovala kada joj se ćerka jednog dana vratila iz škole i briznula u plač jer su joj drugarice rekle da ima ružnu kosu i da je glupa. Prenosimo vam njen tekst.
„S vrata je ušla i kao i svaki roditelj što zna, bez ijedne reči istog trenutka sam znala da nešto nije u redu.
“Mila, šta je bilo?”
“Mama, drugarice su rekle da imam ružnu kosu i da sam glupa” – rekla je i briznula u plač.
Na ovako nešto je retko koji roditelj potpuno spreman. Ali trebalo bi da bude.
Prva stvar koju treba da imate na umu jeste da se ne pridružite emotivnom haosu i ne upadnete u zamku napada na drugarice. To će joj otežati da, sutra kad se s njima pomiri (a pomiriće se), bude iskrena s vama.
Ostala sam mirna i zamolila je da mi ispriča detalje.
“Kaži mi, šta se tačno desilo?”
Kad mi je ispričala sve, najpre sam je pitala šta ona o sebi misli? Da li veruje u to što su drugarice rekle?
Jasno je bilo da ona ne misli da je glupa, ali nije mogla da razume zbog čega bi one bile takve prema njoj.
“Nije mi jasno zašto? Zašto bi rekle tako nešto?!” – pitala je kroz suze.
Onda sam joj rekla jednu važnu istinu.
“Deca se ponašaju onako kako su sama tretirana od strane onih koji ih vole. Ako ti je neko od drugara rekao da si glupa, verovatno je to zato što je njemu to rekao neko drugi, njemu blizak” – kazala sam joj.
(Naravno da ovo nije jedini razlog zbog kog se deca nekad tako ponašaju prema drugarima, ali jeste najčešći.)
“To što je neko prema tebi bio zao, verovatno znači da je prema njemu neko bio zao pre toga.” – rekla sam joj, “Ali to ne opravdava tvoje drugare i ne znači da imaju pravo da budu takvi prema tebi. Samo nam pomaže da razumemo da to što govore i što rade nema baš nikakve veze s tobom.“
Sve vreme sam je držala u krilu dok smo razgovarale. Ona se malo umirila, slušala me i klimala glavom. Videla sam da razume.
“Mi možemo i trebalo bi da razumemo razloge zbog kojih je neko loš prema nama, ali ne moraš da se družiš niti da se igraš s nekim ko se prema tebi tako ponaša. Tad možeš slobodno jasno i glasno da kažeš: ‘Neću se igrati niti ću razgovarati s tobom sve dok se tako ponašaš!’” – rekla sam joj i dodala da je to način na koji treba da se zauzme za sebe.
Tu me je već pogledala zabrinuto.
“Ali, mama, šta ću ako onda stvarno ne budu htele da se igraju sa mnom? Šta ću ako prestanu da me vole?” – upitala me je.
“Nije tvoj zadatak da nekog navedeš da te zavoli. Tvoj zadatak je da budeš onakva kakva jesi. Jer si vredna ljubavi baš takva kakva jesi, ni manje, ni više.”
A evo najvažnije stvari koju svaki roditelj treba da zna. Deca uče šta da očekuju od ljudi u svom životu i kakvo ponašanje treba da tolerišu gotovo isključivo na osnovu njihove veze s nama.
Ako smo mi ljubazni, ako im pokazujemo poštovanje i razumevanje, isto to će očekivati od svojih prijatelja, učitelja, partnera… I isto to će umeti da daju.
Međutim, kad dožive nasilje, naš posao je da ih osnažimo, da im pomognemo da razumeju da to nikad nije zbog njih samih i da ih naučimo da se zauzmu za sebe.
I da bude odmah jasno, ovo je reakcija, lekcija na prvu takvu situaciju. Ako bi se vređanje nastavilo, bez obzira na njene pokušaje da se odbrani, naravno da bih reagovala. Otišla bih u školu i razgovarala sa učiteljicom, pedagogom, direktorom. S kim god da treba. Jer naš posao nije da normalizujemo vređanje i nasilje. Naš je posao da osiguramo da naša deca odrastaju i obrazuju se u sigurnom okruženju koje ih prihvata i ceni.
O ovome se, nažalost, ne govori dovoljno, a vređanje i podsmevanje među vršnjacima se normalizuje, naziva “dečjim zadirkivanjem” i ignoriše. A svakom roditelju je teško da gleda dete koje u takvim situacijama vidno pati. I tu se vidi snaga veze koju smo sa svojim detetom izgradili. Osećaj sigurnosti i i povezanosti koji ima sa svojim roditeljima detetu daje snagu da se suoči sa svim lošim stvarima koje dolaze iz sveta koji ga okružuje.
Zato, kad neko povredi vaše dete, najbolja stvar koju možete da uradite jeste da budete njihova sigurna luka. Da ih bezuslovno volite. Da im stavite do znanja da su vredni svake pažnje i ljubavi. To je najbolji put da ih osnažite da postanu otporni na sve loše što ih stiže kad izađu iz svoje sigurne luke.“
Izvor: nova.rs
Pedagoškinje Dijana Radojković i Jelena Ivančević Petrović za naš portal otkrivaju ključne greške koje mame i tate prave tokom predškolskog uzrasta, ali i na šta treba najviše da obrate pažnju.
Testiranja za upis u prvi razred su uveliko u toku, a stručnjaci kažu da je ovo još jedna godina u kojoj su ostali zatečeni manjkom koncentracije koju deca imaju, kao i činjenicom da većina njih ne zna da veže pertle ili zakopča jaknu, kao i mnoge druge radnje koje ukazuju da je samostalnost skoro potpuno oduzeta od mališana.
Čini se da smo pogrešno shvatili šta deca treba da znaju kada krenu u prvi razred.
Dijana Radojković, pedagoškinja i međunarodno sertifikovana edukatorka za roditelje u oblasti Pozitivne discipline, sa dugogodišnjim iskustvom na poziciji stručne saradnice pedagoškinje u predškolskoj ustanovi, kao i Jelena Ivančević Petrović, školska pedagoškinja koja sprovodi testiranja, otkrivaju za naš portal kako izgleda testiranje za polazak u školu, šta bi deca trebalo da znaju, ali i na koji način ih od najranijeg uzrasta spremamo za školske klupe.
Dijana se na samom početku osvrnula na greške koje primećuje kod roditelja još tokom predškolskog uzrasta mališana.
„U svom pedagoškom radu primećujem stavove koji dominiraji među roditeljima, a tiču se predviđanja budućeg uspeha njihove dece u školi. Smatra se da će dete dobro pripremiti za školu, ukoliko ga nauče da piše, čita i računa pre upisa u prvi razred. Tako, u najboljoj nameri, može da se desi da dete dođe na testiranje uplašeno, pod pritiskom roditeljskih očekivanja. Deca osećaju šta njegovi roditelji očekuju od njega, čak iako to njemu nisu rekli. Upravo, ovo je jedan od mojih zadataka u predškolskoj ustanovi – da objasnim i ohrabrim roditelje u tome da razumeju da nije potrebno, pa i da je štetno unapred učiti dete školskim znanjima. Može da se desi da je dete zainteresovano da nauči slova ili brojeve, ali i tada je potrebno pružati mu znanja u obimu koji dete traži, a ne više od toga“, priča ona.
Šta zapravo predstavlja testiranje, kako izgleda sam proces i kako spremiti dete
„Sam proces testiranjaja je prilagođen deci predškolskog uzrasta, gde se procenjuje spremnost, odnosno gotovost deteta za polazak u školu. Test je standardizovan i primenjuje se na teritoriji Republike Srbije. Svrha testiranja je utvrđivanje predznanja sa kojim deca stižu u školu, socio-emocionalne zrelosti, kao i intelektualne i jezičke sposobnosti, a na osnovu kojih se formiraju i ujednačavaju buduća odeljenja“, objašnjava Jelena, pa dodaje:
„Na testiranje budući đak prvak dolazi u pratnji roditelja i svi zajedno ulaze kod pedagoga/psihologa. Dok se uzimaju osnovni podaci o porodici i detetu, kroz jedan opušten razgovor, dete se ohrabruje da samo odgovara na uopštena i poznata pitanja, kako bi se oslobodilo treme i uspostavilo komunikaciju sa pedagogom. Kada se proceni da se dete opustilo i da je spremno za testiranje, roditelji se upute kod Sekretara škole da završe formalnosti za upis“.
Ne šaljite decu na pripreme za testiranje
„Sam proces prolaženja kroz test pitanja, davanja uputstava i zadataka detetu zapravo otkriva koliko je dete spremno da se snađe u novoj situaciji sa nepoznatom osobom, u novom okruženju, da saluša i shvati šta je zadatak, da ga reši, da mirno sedi više od pola sata, bude koncentrisano i završi testiranje je zapravo najbitniji pokazatelj detetove spremnosti, odnosto gotovosti za polazak u školu. Često se dešava da su roditelji u zabludi, misleći da dete treba da ide na pripreme kako bi što bolje prošlo na testiranju za polazak u prvi razred. Takav pristup samo otežava detetu, jer se boji da će nešto pogrešiti, pa se ne dobiju realni kapaciteti deteta na testiranju. U praksi je to veoma vidljivo jer deca posle svakog odgovora pitaju da li su tačno odgovorili ili kažu „nije mi to mama rekla pa ne znam“, „ne mogu da se setim“, priča Jelena.
U tim trenucima pristup stručnog kadra je od ključnog značaja.
„Naravno i sam pristup pedagoga/psihologa na testiranju je značajan, jer vodi dete kroz test pitanja i kvalitetnom podrškom, hrabrenjem deteta i osmehom dobije najkvalitetnije mogućnosti deteta, koje po samom završetku testa treba da se oseća srećno, uspešno i zadovoljno, da se oseća dobrodošlo u školu i da mu taj prvi zvaničan kontakt sa školom ostane u lepoj uspomeni“, ističe ona.
Jedna od stavki koje se procenjuju tokom testiranja su i porodični odnosi.
„Svaka škola ima formulare koje roditelji popunjavaju pred samo testiranje deteta, u kojima se vidi da li dete dolazi iz potpune ili nepotpune porodice, broj članova u porodici, uslovi stanovanja… Svakako, tokom osmogodišnjeg školovanja može doći do promena u porodičnim odnosima usled raznih faktora (smrt ili teži vid bolesti roditelja, razvod, gubitak posla, selidba, prinova u porodici…) To se naravno prati i ukoliko postoji potreba, pruža se podrška učeniku“, navodi Jelena.
Kako okruženje utiče na detetovu spremnost za polazak u prvi razred?
„Šestogodišnje dete ima uzrasne karakteristike koje odgovaraju zahtevima uključivanja u školu. Naravno, svako dete ima specifične osobine koje su kombinacija naslednih osobina, stečenih navika, veština, znanja i socijalnoemocionalnog statusa, koji su sabrana iskustva iz porodičnog života, iskustva koje je dete sticalo boravkom u vrtiću i širem okruženju – šira porodica, vršnjaci, kontekst u kome je odrastalo. Na primer, ukoliko je porodica deteta na prihvatajući način predstavljala i pripremala dete za polazak u školu, kao nešto što je očekujuće, nešto što je pripremljeno za svako dete njegovog uzrasta u kome će se snaći i gde će imati podršku porodice, dete će pristupiti toj situaciji testiranja bez teškoće. Ipak, ima slučajeva gde roditelji, ne znajući, naprave greške zbog kojih dete oseti nelagodnost ili anksioznost prilikom dolaska u školu na testiranje i u susretu sa nepoznatom osobom, koja stupa u kontakt sa njim sa određenim zahtevima. U tom slučaju, dete će imati teškoću pri susretu sa pedagogom ili psihologom škole, imaće otpor u testovnoj situaciji i neće uspeti da završi zadatak koji se od njega traži. Ipak, moguće je prevazići tu teškoću, u saradnji sa roditeljem koji je u pratnji deteta“, podvlači Dijana.
Kako roditelj treba da pripremi decu za testiranje
„Priprema za testiranje treba da se sastoji u tome da roditelj objasni detetu gde idu, šta će tamo da pričaju i šta će tražiti od njega da uradi. U pripremu za testiranje ne spadaju informacije o pitanjima koja će biti postavljana, a koja nisu poznata roditeljima, i ne treba ih prepričavati kao što se dešava među roditeljima. Pitanja i zadaci na testiranju nisu uvek ista, ali su standardizovani. Ukoliko se pokušava „učiti unapred“, veoma je verovatno da će se dete zbuniti i uplašiti i time će se postići suprotan efekat. Drugim rečima, dete treba da bude opušteno i sigurno pred testiranje, a ne uplašeno. Isto tako, celokupna atmosfera kao i porodična klima utiču na detetov način snalaženja u toj, za njega nepoznatoj situaciji. Ukoliko se dete vaspitava preterano strogo, i prisutne su kazne, dete će takođe biti uplašeno i neće moći da ispolji svoje kapacitete“, akcentuje ona.
Stvari koje dete treba da zna na testiranju
Dijanu smo zamolili i da izdvoji nekoliko saveta za sve roditelje budućih prvaka, a ona navodi vrlo jednostavne preporuke i podatke koje bi roditelji trebalo da pomognu deci da usvoje.
- Svoje ime i prezime i koliko ima godina, adresa stanovanja
- Ime i prezime mame i tate
- Da se obuče i svuče, samostalno jede i pije, služi se priborom za jelo, zna da seče nožem mekano meso, jede viljuškom i kašikom, zna da postavi sto.
- Da se samo istušira, opere zube, obuče pidžamu, namesti krevet, skloni svoje stvari na mesto.
- Da delimično ili potpuno savlada vezivanje pertli, zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi.
- Da govori maternji jezik.
- Da učestvuje u kupovini pribora za školu (školska tašna, sveske, knjige, pribor za crtanje i pisanje)
- Da učestvuje u pripremi prostora za školski rad kod kuće
- Da broji do 10 i nazad
- Glasovna analiza reči – da razlaže jednostavne reči na glasove, najmanje do 6 glasova.
Šta dete ne mora da zna na testiranju
Na pitanja šta roditelji misle da bi deca trebalo da znaju, a nije neophodno i zašto, Dijana odgovara:
„Nije potrebno da deca pre škole znaju da čitaju, pišu i računaju. To su znanja koja su predviđena školskim programom prvog razreda osnovne škole, pre toga mnoga deca nisu spremna da ih nauče. Nije potrebna određena količina pesmica, priča i slično. Ta znanja deca stiču u vrtiću, ali koliko i koje je veoma individualno, u vrtiću znaju da odrede koja literarna dela su prilagođena tom uzrastu. Nije potrebno da se obraćaju odraslim osobama sa „Vi“, pre nego što krenu u prvi razred. To će tamo naučiti. Uobičajeno je da se deca obraćaju svima sa „ti“ u predškolskom uzrastu“.
„Sve u svemu, priprema za školu NIJE učenje unapred. Učenje određenih znaja i veština pre nego što je određeno dete spremno za to može naneti štetu detetovom razvoju samopouzdanja i slici o sebi“, zaključuje Dijana.
Izvor: bitiroditelj.com
U Ulici Batinska broj 13 u Somboru planira se gradnja višeporodičnog stambenog objekta, spratnosti Su+P+3.
Suterenska etaža projektovna je kao prostor za garažiranje putničkih automobila vlasnika stanova u objektu tako što je unutar tog prostora projektovano 17 garažnih mesta i manipulativna površina.
Iz suterenske etaži omogućena je direktna vertikalna komunikacija sa prizemljem objekta na način da sa kote ove etaže kreće lift i stepenište u okviru stepenišnogi prostora.
Pored stepenišnog prostora projektovane su tehnička prostorija namenjena za smeštaj podstanice i opreme za grejanje objekta i tehnička prostorija iz koje se obezbeđuje održavanje lifta i održavanje higijene zgrade.
Prostor za ostavljanje bicikala projektom je predviđen između dva garažna mesta u površini od 5,80 m2.
Na ovoj etaži rezervisan je još jedan prostor za održavanje higijene zgrade na samom ulasku u suteren.
Korisna površina garažnog prostora iznosi 393,97 m2 a prostor koji obuhvata stepenišni prostor sa liftom i tehničke prostorije ima korisnu površinu 28,93 m2.
Jugozapadni izgled - detalj (Foto: Print screen / Urbanistički projekat / Hyper)Jugozapadni izgled - detalj
U prizemlju objekta projektovano je sedam stambenih jedinica, hodnik i stepenišni prostor (lift i trokrako stepenište blagog nagiba), ulazni prostor sa vetrobranom i pristupnim platoom.
Na prvom i drugom spratu projektovano je po osam stambenih jedinica, a na trećem spratu projektovano je sedam stambenih jedinica.
U objektu je projektovano ukupno 30 stambenih jedinica.
Slobodne površine planirane su kao manipulativne kolske i pešačke površine, otvoreni parking prostor, površine pod zelenilom, prostor predviđen za smeštaj kontejnera i zaštitni trotoar oko objekta.
Investitor je Prestige Line Invest iz Subotice, a projektant Hyper doo iz Novog Sada.
Javni uvid traje do 13. maja.
Izvor: ekapija.com
Za duborez su važne vešte ruke, tehnika i dobar alat, a da bi ideja bila urezbarena u drvo važan je talenat i strpljenje. Pretežno religijske motive rezbari Zdravko Borojević iz Sombora, koji nam je otvorio vrata skromne kućne radionice.
Pre skoro tri decenije Zdravko Borojević iz Sombora počeo je da radi duborez, počeo je sa manjim predmetom kao što je zidni sat, da bi prešao na slike u drvetu. Iako slika tehnikom ulje na platnu, kada je reč o duborezu, najčešći su religijski motivi, poput Bogorodice na kojoj trenutno radi. Vreme, kaže, ne meri, jer je u svaki uklesana ljubav i stpljenje.
"Davno sam počeo, nakon sata, uradio sam u drvetu Kosovku devojku, to je bilo jako teško, sva sam gleta pokidao, ali sam duborez završio, nisam odustao", kaže Borojević, slikar i pesnik.
Zdravko kaže da je za duborez najzahvalnije drvo lipa, orah i crvena vrba. Komad drveta koji uzima u ruku treba da je tvrd, kako bi se lakše radilo. U predahu od duboreza, ovaj somborski umetnik piše pesme i slika tehnikom ulje na platnu.
"Pišem pesme o ženama, otac sam dvoje dece, pesme su o majci, o ćerki, sestri, prijateljici...sve radim o ljubavi…", kaže.
Život je ljubav i darivanje i tako treba živeti, ističe Zdravko, koji je inače petnaest duboreza "Hristova golgota" poklonio Srpskoj čitaonici u Somboru.
Izvor: RTV
Đulijanov Magični show je zasnovan na najnovijoj modernoj magiji i Iluziji.
PREDSTAVA ZA CELU PORODICU očekuje vas u ponedeljak, 13. maja, u 18.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.
Cena ulaznice je 800 dinara, a karte možete obezbediti na biletarnici Kulturnog centra.
Radno vreme biletarnice: utorak i sreda od 10.00 do 13.00 časova, a četvrtak, petak i subota od 15.00 do 20.00 časova ( za vreme praznika biletarnica ne radi).
Publiku očekuje Čarobno putovanje, a kroz čarobno putovanje ući će zajedno sa najnovijim modernim trikovima, komičnom magijom, kao i sa Velikom Iluzijom – OSLOBADJANJE iz lanaca i katanaca EFEKTI I ILUZIJE : Teleportacija predmeta, komična magija, predmeti koji nestaju na sceni, novac koji se pojavljuje iznenada,razne stvari koje se pojavljuju u rukama Mađioničara Đulijana,velika rubikova kocka koja nestaje za tren.
Deca će imati priliku da na tren postanu Mađioničari na sceni sa Đulijanom.
Raspored sahrana na somborskim grobljima za period 30.april - 2. maj
| Datum | Vreme | Pokojnik | Groblje |
|---|---|---|---|
| 30.04.2024 | 12:00 | ANDRIN LJUBICA (1966) | Veliko pravoslavno groblje |
| 30.04.2024 | 12:00 | VULETIĆ MIROSLAV (1947) | Mesno groblje Svetozar Miletić 2 |
| 30.04.2024 | 13:00 | VUKSAN ANKA (1935) | Veliko pravoslavno groblje |
| 30.04.2024 | 14:00 | BRBAKLIĆ SLOBODAN (1962) URNA | Veliko katoličko groblje |
| 30.04.2024 | 15:00 | KORICA MARA (1925) | Veliko pravoslavno groblje |
| 02.05.2024 | 12:00 | TOPIĆ MILORAD (1932) | Veliko pravoslavno groblje |
| 02.05.2024 | 12:00 | DRAGOJEVIĆ NIKOLA (1937) | Pravoslavno groblje Kljajićevo |
Prvi apatinski Tolstolobik KUP zakazan je za 12. maj, a kako saznajemo od organizatora, USR “Bucov”, ostalo je još svega nekoliko slobodnih mesta.
“Za sada je prijavljeno 57 takmičara, a maksimalan broj je 60. Zamolili bi prijavljene takmičare, a koji nisu u mogućnosti da prisustvuju istom , da to i jave bar nedelju dana pre takmičenja, kako bi se oslobodilo mesto za one koji žele da pecaju”, poručili su iz Bucova.
Kako dalje navode, peca se u četiri sektora, a pobednicima sektora će biti uručen po pehar i nagrade:
1. mesto ukupno - štap i mašinica
2. mesto ukupno - štap
3. mesto ukupno - mašinica
4. mesto ukupno - veliki šaranski meredov
Druga i treća mesta u sektoru će biti nagrađena medaljama i nagradama u vidu paketa tableta i primama za lov tostolobika.
Podsećamo, takmičenje će se održati u rukavcu Dunava, na takmičarskoj stazi kod restorana " Plava ruža". Kotizacija iznosi 2.500 dinara po takmičaru. Obezbeđene su vredne robne nagrade i pehari za najbolje. Pecaće se u 4 sektora po 15 takmičara. Posle takmičenja, biće organizovan ručak za sve takmičare.
Satnica:
Skup takmičara do 7:30 h
Izvlačenje pozicija od 7:30 do 08:00 h
Odlazak na poziciju i priprema za takmičenje od 08:00 do 09:00 h
Start takmičenja u 09:00 h
Završetak takmičenja u 14:00 h
Posle toga vaganje, proglašenje pobednika i ručak.
Pravila i propozicije:
Svaki takmičar peca na maximalo dva štapa, broj rezervnih štapova - neograničen.
Takmičar bira kojim sistemom će da peca, plovak ili dubinski.
Na sistemu ne sme da bude više od dve udice.
Takmičari sebi obezbeđuju sami tablete i primame.
Takmičari moraju da poštuju prostor svoga boxa, koji će biti obeležen i prostran.
Ukoliko žele, takmičari mogu da pomognu jedan drugom oko merediranja ribe.
Takmičari su dužni da iznesu ribu na vaganje do sudija i lično pogledaju kilažu.
Boduje se samo tostolobik, ostale vrste ulovljenje ribe neće biti vagane.
Maximalna količina hrane za dohranu je 10kg.
Svi zainteresovani mogu se prijaviti preko facebook stranice USR “Bucov” Apatin, ili na broj telefona 064/233-54-01 (Milan).
Izvor: Radio Apatin
U nedelju 28. aprila u Novom Bečeju održan je Kup Vojvodine za kadete, juniore i seniore. Karate klub „Dušan Staničkov“ vratio se sa ovog takmičenja sa dve osvojene medalje u disciplini sportske borbe.
Kako navode predstavnici najstarijeg somborskog karate kolektiva, juniorka Daria Đurković (- 66 kg) osvojila je drugo mesto i srebrnu medalju u svojoj težinskoj kategoriji, dok je juniorski tim u sastavu (Todor Repaja, Rade Ciganović, Boris Cvetkom i Luka Terzin) zauzeo treće mesto i tako osvojio bronzano odličje.
Ovim plasmanima stekli su pravo nastupa na predstojećem Kupu Srbije.
Izvor: somborsport.org
U subotu, 18. maja biće održan “Apatinski festival zanatskog piva” na kojem će ove godine svoje brendove predstaviti šest renomiranih pivara, pa će pivopije imati priliku da probaju više od dvadeset različitih piva.
Svoj dolazak su najavili kraft pivare “Ravangrad”, “3bir”, “Birokrate”, “Dogma” “HOG” i “Two Hoppy Sisters”, kao i proizvođači brze hrane “Kamion Food Truck”.
Posetioce festivala na apatinskom trgu “Nikola Tesla” će zabavljati bendovi “Crni med” iz Sombora i čuveni “Perpetuum Mobile”, a početak programa je najavljen za 18 časova.
Izvor: Radio Dunav
Stručnjaci Centra za nestalu i zlostavljanu decu na teritoriji Vojvodine sprovode pilot projekat koji za cilj ima obuku dece kako da se sačuvaju od diginalnog nasilja. U edukativnim radionicama deca se upoznaju sa fišingom, sajber-bulingom, onlajn-zavođenjem i drugim opasnostima koje ih vrebaju na internetu, i obučavaju da saznanja prenose svojim vršnjacima.
Radionice na kojima deca mogu da čuju koje su aktuelne opasnosti koje vrebaju na internetu do kraja ove kalendarske godine biće održane u školama u Subotici, Novom Sadu, Somboru… Osnivač Centra Igor Jurić za N1 kaže da će u narednih nekoliko nedelja obići veliki broj gradova u Vojvodini, a nakon završetka tekuće, u planu je da se u sledećoj školskoj godini projekat proširi na celu Srbiju.
Deca na obukama mogu da čuju koje su aktuelne opasnosti na internetu i ukazuje im se na neke najvažnije stvari koje treba da znaju poput toga šta su fišing, sajber-buling, onlajn-zavođenje. Edukativne radionice usmerene su i na obuku osnovaca da saznanja prenose svojim vršnjacima.
„Prikazujemo im filmove gde su na osnovu istinitih događaja mogli da lakše uvide šta je zapravo opasnost. Tri su aktuelne teme koje prolazimo sa njima – krađa ličnih podataka, seksualno zlostavljanje i sajber buling, odnosno vršnjačko nasilje. Na taj način ih pre svega zainteresujemo za temu, a onda se oni sami kasnije prijavljuju da budu deo tima“, kaže za portal N1 Jurić.
Ideja ovog projekta je, prema njegovim rečima, da delegiraju jedan broj malih „detektiva“ koji će kasnije pregledavati i prijavljivati štetan sadržaj na internetu.
„To je klasična obuka dece. Organizuju se predavanja i radionice. Kasnije se deca koja su zainteresovana sama javljaju. Mi razgovaramo sa roditeljima i njihovim nastavnicima i, ukoliko dobijemo saglasnost roditelja, staratelja, oni postaju deo našeg tima, prijavljuju sadržaje na jednoj posebnoj platformi i postaju naši detektivi koji prijavljuju štetan sadržaj“, navodi Jurić.
Projekat je, pre svega, usmeren na decu koja pohađaju 5. i 6. razred osnovnih škola.
„Okrenuli ka deci 5. i 6. razreda osnovnih škola zato što smatramo da će oni biti svesniji nego mi odrasli i da će mnogo bolje reagovati na sam problem, a da će se i kasnije bolje to prenositi uz njihovo odrastanje i da će problem biti manji zato što će oni biti svesniji u ranom uzrastu“, kaže Jurić.
Objašnjavajući koje sve škole mogu da učestvuju u ovom projektu, Jurić navodi da im se sada, s obzirom da Centar za nestalu i zlostavljanu decu već dugi niz godina sprovodi radionice, škole same javljaju, ali da i oni preuzimaju incijativu i šalju upite školama sa kojima do sada nisu imali saradnju.
Jurić ističe da je porast nasilja nad decom na internetu ogroman problem na globalnom nivou, ali da ni kod nas nije ništa novo.
„Ono što je važno znati da su neke druge države ranije krenule u suzbijanje tog nasilja. Mi sada uz neka dobra iskustva zemalja koje su razvijenije u tom pogledu i uz naše iskustvo pokušavamo da to podignemo na nacionalni nivo i da svest o tom problemu svi zajedno podižemo na viši nivo“, zaključuje Jurić.
Izvor: n1info.rs
Slobodno vreme
Lifestyle
Hipertenzija je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udara, kao i za hroničnu bubrežnu bolest....
Kutak za roditelje
Lifestyle
Disclaimer I
Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.
Disclaimer II
Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.
Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.