Za duborez su važne vešte ruke, tehnika i dobar alat, a da bi ideja bila urezbarena u drvo važan je talenat i strpljenje. Pretežno religijske motive rezbari Zdravko Borojević iz Sombora, koji nam je otvorio vrata skromne kućne radionice.
Pre skoro tri decenije Zdravko Borojević iz Sombora počeo je da radi duborez, počeo je sa manjim predmetom kao što je zidni sat, da bi prešao na slike u drvetu. Iako slika tehnikom ulje na platnu, kada je reč o duborezu, najčešći su religijski motivi, poput Bogorodice na kojoj trenutno radi. Vreme, kaže, ne meri, jer je u svaki uklesana ljubav i stpljenje.
"Davno sam počeo, nakon sata, uradio sam u drvetu Kosovku devojku, to je bilo jako teško, sva sam gleta pokidao, ali sam duborez završio, nisam odustao", kaže Borojević, slikar i pesnik.
Zdravko kaže da je za duborez najzahvalnije drvo lipa, orah i crvena vrba. Komad drveta koji uzima u ruku treba da je tvrd, kako bi se lakše radilo. U predahu od duboreza, ovaj somborski umetnik piše pesme i slika tehnikom ulje na platnu.
"Pišem pesme o ženama, otac sam dvoje dece, pesme su o majci, o ćerki, sestri, prijateljici...sve radim o ljubavi…", kaže.
Život je ljubav i darivanje i tako treba živeti, ističe Zdravko, koji je inače petnaest duboreza "Hristova golgota" poklonio Srpskoj čitaonici u Somboru.
Izvor: RTV
