Sombor.info

ASOCIJACIJA žena Sombor, tradicionalno je priredila humanitarnu izložbu torti i kolača u prostorijama Doma učenika srednjih škola Sombor, povodom obeležavanja 8. marta.

Kao i predhodnih godina, sve izložene poslastice namenjene su deci koja pohađaju Školu za osnovno i srednje obrazovanje „Vuk Karadžić“ Sombor i štićenike Doma „Mika Antić“.

predsednica Okružnog, opštinskog i gradskog odbora i potpredsednica Republičke organizacije Asocijacije žena Jelica Polovina zahvalila se svima na učešću, a posebno ženama, organizacijama i udruženjima koji su se i ove godine potrudili da obraduju decu.

Ovom prilikom otvorena je i petnaesta izložba radova sa likovnog konkursa „Cvet za moju mamu“ u kojoj su učestvovali đaci prvaci. Izložbu je zvanično otvorila članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić.

Najlepše poslastice proglasio je žiri Somborskih novina: treće mesto pripalo je UG „Rubac“ Kljajićevo, drugo mesto Ani Gužvanj, a najlepšu poslasticu napravila je Tatjana Blanuša.

Asocijacija žena Sombor dodelila je zahvalnice učesnicima programa, pojedincima i organizacijama koje su podržale organizaciju 31. osmomartovske izložbe torti i kolača. U okviru manifestacije priređen je i kulturno – umetnički program.

Planirana isključenja struje u Somboru za ponedeljak, 9. mart

08:00 - 09:30
ULICE: HAJDUК VELJКA 5-21 i 2-14 i JUG BOGDANA 1-7 i 2-14

10:00 - 11:30
ULICE: DEO SV.STEFANA ARHIĐAКONA

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da će od 9. do 15. marta, u 34 države članice organizacije ROADPOL (Evropska mreža saobraćajnih policija) biti sprovedena pojačana kontrola saobraćaja, a akcenat će biti na otkrivanju prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoženja dece u vozilima.

“Ova akcija ima za cilj unapređenje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju i podizanje svesti o značaju upotrebe sigurnosnog pojasa, koji predstavlja jednu od najefikasnijih mera zaštite u slučaju saobraćajne nezgode. Nekorišćenje sigurnosnog pojasa i dalje predstavlja jedan od najvećih problema bezbednosti saobraćaja u Srbiji, jer na godišnjem nivou, u saobraćajnim nezgodama, život izgubi više od 100 osoba”, stoji u saopštenju.

Kako dalje navode, tokom prošle godine, saobraćajna policija je sankcionisala više od 150.000 vozača zbog ove vrste prekršaja, kao i više od 8.000 vozača i suvozača zbog nepropisnog prevoženja dece u vozilu.

MUP još jednom apeluje na sve vozače i putnike da dosledno koriste sigurnosni pojas na svim sedištima u vozilu, kao i da decu prevoze isključivo u skladu sa propisima, uz upotrebu odgovarajućih dečjih sedišta i sigurnosnog pojasa.

Rukometaši Dalmatinca trijumfalno su završili prvenstvo Druge lige Vojvodine. Riđičanci su u poslednjem kolu slavili na gostovanju u Srbobranu nad istoimenom ekipom sa 28:33 (7:19). Pitanje pobednika rešeno je nakon pola časa igre kada su gosti stekli plus 12. U nastavku su spustili gas, te su domaćini izborili častan poraz. Mihajlo Vučković postigao je osam pogodaka, dok je Alen Bajrović dao gol manje na pobednički sastav.

Sombor je poražen u okružnom duelu od PIK Prigrevice 39:34 (19:11). Milan Đukić je bio najefikasniji igrač poraženog tima sa deset pogodaka. Strahinja Aćić je pridodao sedam golova, dok je Danijel Kokrehelj utakmicu završio sa pet postignutih golova. Pobednički tim predvodio je Đorđe Vilić sa 11 golova. 

Apatin je ubedljivo poražen od Hajduka iz Čuruga sa 25:40 (13:20). Zapisnik… Takmičenje se nastavlja za dve nedelje utakmica ple – ofa i olej – auta.

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom namenjen je parovima i pojedincima do 45 godina starosti, koji žele da žive na selu i ispunjavaju propisane uslove. Pravo učešća na konkursu imaju državljani Republike Srbije bez uknjižene nepokretnosti na svoje ime, a željenu kuću u selu sami pronalaze. Za kupovinu kuće koja se nalazi na teritoriji Grada Sombora, zainteresovana lica potrebno je da se prijave Gradskoj upravi grada Sombora, kako bi dalje zajedno nastavili proceduru prijave na konkurs. Ove godine je povećan maksimalni iznos bespovratnih sredstava na 1,5 miliona dinara.

Javni konkurs je otvoren do utroška opredeljenih sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2026. godine. Više informacija o potrebnoj dokumentaciji, uslovima i načinu prijave možete da pogledate na zvaničnom sajtu Grada Sombora.

Regionalna privredna komora Zapadnobačkog upravnog okruga i Ambasada Republike Slovenije u Republici Srbiji organizovali su sastanak pod nazivom „Unapređenje poslovne saradnje između Zapadnobačkog upravnog okruga i Republike Slovenije“, koji je održan u prostorijama Regionalne privredne komore u Somboru.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ambasade Republike Slovenije u Republici Srbiji na čelu sa ambasadorom dr Slobodanom Šešumom, direktor Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga Slobodan Stevančev sa saradnicima, članovi Gradskog veća Sava Dojić i Tamaš Кanižai, predstavnici preduzeća sa kapitalom koja posluju na teritoriji Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga, predstavnici Slovenačkog poslovnog kluba, kao i predstavnici regionalnih privrednih komora iz Slovenije i Vojvodine.

Ovom prilikom učesnici sastanka razmenili su iskustva u radu, uspostavili nove mogućnosti za saradnju, a predstavljeni su i potencijali Zapadnobačkog upravnog okruga za nove investicije.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. mart

Mnogi vlasnici oduševljeni su kada vide svoje pse pored vrata, ali postoji razlog zašto se raduju kada okrenete ključ u bravi.

Uobičajeno iskustvo za bezbrojne vlasnike pasa uključuje otvaranje ulaznih vrata i susret sa ljubimcem kao da je nekako predvideo njihov povratak kući.

Dok mnogi veruju da je to isključivo odanost ili oštar sluh, stručnjaci ukazuju na to da je objašnjenje složenije i izrazito naučno.

Studije ponašanja životinja pokazale su da psi ne zavise samo od zvuka. Izuzetno su osetljivi na rutinu, sitne signale iz okoline, pa čak i fluktuacije u koncentraciji mirisa unutar domaćinstva.

Kris Maksted, direktor britanske kompanije za sigurnosna vrata za pse "Dog-G8", objašnjava da ponašanje proizlazi iz prepoznavanja obrazaca.

„Psi su majstori u uočavanju sitnih promena u svom okruženju. Prate obrasce, a vaš povratak kući jedan je od najpredvidljivijih događaja u njihovom danu“, kaže on.

Kako navodi, vlasnici često pretpostavljaju da njihov pas čuje motor automobila iz udaljenih ulica. Ali u mnogim slučajevima psi već očekuju vaš dolazak pre nego što uopšte skrenete u ulicu.

Psi razvijaju očekivanja zasnovana na vremenskim rutinama, obrascima zvukova u komšiluku, varijacijama osvetljenja i kretanju unutar imanja, piše Wales Online.

Rutina i naučena asocijacija

„Ako se obično vraćate u 18 časova, vaš pas počinje da povezuje određene signale iz okoline sa tim događajem. Vremenom, to nagomilavanje postaje deo rituala“, smatra Maksted.

Iako privrženost svakako igra ulogu, Kris objašnjava da je ponašanje sistematičnije nego što mnogi pretpostavljaju - prenosi N1.

„Naravno, psi stvaraju snažne veze sa svojim vlasnicima. Ali ovo ponašanje na vratima uglavnom je stvar rutine i naučene asocijacije. Nesvesno ste ih istrenirali da predvide vaš ulazak“, kaže Maksted

Napominje da veoma dosledni rasporedi pojačavaju iščekivanje, što objašnjava zašto su pojedini psi imali poteškoća kada su se obrasci naglo promenili.

„Kada se obrasci promene, psi mogu delovati zbunjeno ili uznemireno jer su im očekivanja poremećena“, ističe stručnjak

Jedna hipoteza, koju su ispitivali istraživači kognitivnih sposobnosti pasa, ukazuje da psi mogu da otkriju i postepene promene u koncentraciji mirisa unutar doma.

„Kako vaš miris bledi tokom dana, potencijalno deluje kao svojevrsni senzorni marker. Kada dostigne određenu tačku, u kombinaciji sa rutinskim signalima, vaš pas može predvideti da ćete se uskoro vratiti kući“, objašnjava Kris.

Ulazna vrata kao „vruća tačka iščekivanja“

Postoji i poseban razlog zašto pse privlače ulazna vrata.

„Ona su mesto sa visokom energijom u većini domova. To je mesto gde počinju šetnje, stižu dostave, a vlasnici odlaze i vraćaju se. Psi brzo nauče da se tamo dešavaju važni događaji“, kaže on.

Vremenom, taj prostor postaje ono što bihejvioristi često opisuju kao „vruća tačka iščekivanja“.

„Zato neki psi postaju vidno uzbuđeni ili nemirni kako se približava vaše očekivano vreme dolaska“, objašnjava on.

Iako je čekanje, na vratima obično bezazleno, u određenim situacijama može prerasti u skakanje, lajanje ili čak pokušaje bekstva.

„Pokušajte da pozdrave održite mirnima, umesto da ih pretvorite u veliki događaj“, savetuje Kris, predlažući ljudima da uđu smireno, spuste kese, a zatim pozdrave psa.

On smatra da je takođe važno nagraditi ponašanje koje želite da vidite. Dakle, ako vaš pas mirno sedi ili čeka, posvetite mu pažnju i pohvalite ga. Vremenom će naučiti da smirenost izaziva reakciju, a skakanje i lajanje ne.

Poslednji put loto sedmica izvučena je 1. avgusta prošle godine, u vrednosti od 298.000 evra, a dobitni listić uplaćen je u Beogradu, na opštini Čukarica. Premija u narednom loto kolu za loto sedmicu iznosi 4.450.000 evra, a igra se ovog petka, 6. marta, u organizaciji Državne lutrije Srbije (DLS).

Izvlačenja u igri „Loto“ odvijaju se dva puta nedeljno: utorkom i petkom, uz direktan TV prenos na TV Prva.

Činjenica da od avgusta prošle godine nije izvučena „sedmica na Lotu“ zagolicala je interesovanje javnosti ovih dana. Ipak, dug vremenski period od izvlačenja prethodne sedmice nije razlog za kovanje teorija zavere oko ove igre na sreću.

Da je u pitanju „čista matematika“, uverio nas je Dragan Vukmirović, profesor Fakulteta organizacionih nauka FON.

Profesor, koji se decenijama bavi statistikom, pomogao nam je da razumemo fenomen igre na sreću, da ga osvetlimo iz ugla verovatnoće, te građanima stručno pojasnio koje su im „šanse“ da ubodu lutriju.

– Verovatnoća dobitka „sedmice“ u sistemu 7/39 je fiksna i iznosi tačno 1 prema 15.380.937. To što dobitak nije izvučen mesecima nije statistička anomalija, već direktna posledica broja uplaćenih kombinacija – kaže profesor Vukmirović za Danas.

Prema njegovim rečima, u statistici se to posmatra kroz binomnu raspodelu. Ako je broj uplaćenih listića mali u odnosu na ukupan broj mogućih kombinacija (preko 15 miliona), sasvim je prirodno da prođu nedelje, pa i meseci bez pogotka, pojašnjava profesor.

– „Loto“ nema „pamćenje“ – svako izvlačenje je nezavisan događaj. Verovatnoća da se sedmica ne izvuče u jednom kolu izuzetno je visoka (99,9999935%), a kada se ti nezavisni događaji nanižu, dobijamo periode bez glavnog dobitka koji su matematički potpuno očekivani – objašnjava Vukmirović.

Profesora smo upitali i da li je moguće unapred izračunati ili predvideti dobitnu kombinaciju, a on kratko odgovara – ne.

– Loto je igra na sreću zasnovana na principu slučajnosti. Svaka od 15.380.937 kombinacija ima apsolutno identičnu šansu da bude izvučena u svakom kolu. Ne postoje „vrući“ ili „hladni“ brojevi koji povećavaju šansu za dobitak. Jedina strategija koju statistika priznaje nije kako da pobedite, već kako da, ako dobijete, ne delite dobitak – ukazuje Vukmirović.

Naime, profesor objašnjava da ljudi često biraju datume rođenja (brojevi do 31), pa statistički gledano, biranjem brojeva preko 31 ne povećavate šansu za izvlačenje, ali smanjujete šansu da nagradu delite sa velikim brojem ljudi.

Njega smo pitali i da li se statistički može proceniti kada bi u budućnosti sedmica mogla biti izvučena, na šta je odgovorio: „Možemo izračunati očekivanu učestalost na osnovu prosečnog broja uplata, ali ne i tačan datum“.

– Što je veći fond dobitka, takozvani „jackpot“, veći je i broj uplata, što automatski povećava verovatnoću da će bar jedan listić „pokriti“ izvučenu kombinaciju. Ipak, to je i dalje igra velikih brojeva, gde zakon verovatnoće vlada na dugi rok, dok je na kratak rok sve prepušteno čistom slučaju – objašnjava Vukmirović.

A s obzirom na to da je stručnjak u oblasti statistike, zanimalo nas je da li i profesor igra „Loto“.

– Kao profesor statistike, svestan sam da je loto zapravo „porez na nadu“ ili, kako se u šali kaže, „porez na nepoznavanje matematike“. Ipak, ponekad uplatim kombinaciju, ne zato što očekujem dobitak na osnovu kalkulacija, već zbog onog ljudskog faktora – zabave i simbolične šanse koju taj listić pruža. Statistički gledano, šansa je skoro nula, ali psihološki ona je uvek veća od nule ako imate listić u džepu – kaže profesor Vukmirović.

Naša misija je sreća

Dragana Milićević iz Državne lutrije Srbije (DLS) podseća da interesovanje igrača raste sa porastom premije, a igra Loto iz kola u kolo ima uplaćeno više od pola miliona kombinacija.

– Pored tradicionalne Loto igre, od decembra 2024. imamo i igru Loto 5. Izvlačenja su takođe dva puta nedeljno – ponedeljkom i četvrtkom (TV Prva) – i u njoj je za dobitnu kombinaciju potrebno pogoditi manji broj brojeva – kaže Milićević.

Upitana koji je najduži period u istoriji ove igre na sreću koji je protekao bez izvlačenja sedmice, ona podseća da je to bilo tokom 2018. godine, tačnije u periodu od 9. januara 2018. do 15. januara 2019.

Tog 15. januara 2019, kaže Milićević, izvučena je sedmica najveće vrednosti u istoriji DLS, u iznosu od 6.054.148 evra, a dobitni listić je uplaćen u Subotici.

– Smatramo da je važno znati da se od svake odigrane igre DLS deo novca uplaćuje u budžet Republike Srbije, kojim se finansiraju: Crveni krst, organizacije osoba sa invaliditetom, ustanove socijalne zaštite i druga udruženja čiji je cilj unapređenje socioekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe, sport i omladina, jedinice lokalne samouprave, a deo sredstava odlazi i na lečenje osoba sa retkim bolestima. Zato sa ponosom kažemo da je naša misija sreća! – ukazuje Dragana Milićević.

Od kneza Miloša Obrenovića do danas

Podsetimo, lutrija na našim prostorima datira iz perioda vladavine kneza Miloša Obrenovića, početkom 19. veka. Milićević kaže da je knez Miloš Obrenović dozvolio organizovanje igara na sreću kako bi potpomogao privredu u zemlji.

– Godine 1833. knez je dao pismenu dozvolu izvesnom doktoru Mesareviću da „može svoju kuću i majur u Beogradu, u Paliluli, dati na lutriju“. Miloš je izdao dopis Visokoslavnom sudu Narodno-srbskom za ustanovljenje prve srpske lutrije – navodi Milićević podatke iz istorije.

Prema njenim rečima, izvlačenje dobitaka bilo je svake druge nedelje, izveštaji o dobicima objavljivani su u „Srpskim novinama“, a političari su morali da traže dozvolu od Državnog saveta „kako bi lutriju igrali“. Kako ističe, nagrade su bile robne i za ono vreme vredne. Tako su u februaru 1834. godine dobici na lutriji bili konj i kola, srebrna sablja i zlatni sat. Četiri godine kasnije, nažalost, prva srpska lutrija, koja je za cilj imala da prodajom srećki potpomogne privredu u zemlji, ugašena je.

– Istorija lutrijskih igara u našoj zemlji nastavlja se krajem 19. veka. Prihode Klasne lutrije kontrolisalo je Ministarstvo narodne privrede, deo je pretvaran u akcije državnih preduzeća, dok je ostatak izdvajan u humanitarne svrhe – kaže ona.

Milićević navodi da je posle samo sedam godina poslovanja, 1896. godine, njeno bogatstvo procenjeno na 3,45 milijardi dinara, odnosno trećinu državnog duga u zlatu.

– Tokom Prvog svetskog rata lutrija u našoj zemlji nije radila, a obnovljena je 1919. pod nazivom „Državna klasna lutrija“. Drugi svetski rat uništio je sav kapital koji je Državna klasna lutrija stvarala više od pola veka. Ipak, i tako osiromašena, institucija lutrije uspela je da preživi – navodi Milićević.

Prema njenim rečima, u Titovoj Jugoslaviji lutrijske igre nastavile su da se organizuju u okviru države. Od početka sedamdesetih godina prošlog veka prestala je da postoji Lutrija Jugoslavije i svaka od šest republika i dve pokrajine imala je svoju.

– Državna lutrija Srbije osnovana je 2004. godine u skladu sa Zakonom o igrama na sreću – podseća Milićević.