Sombor.info

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 10 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe poginule, tri osobe zadobile teške i devet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe poginule, tri osobe zadobile teške i šest osoba lake telesne povrede.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobile lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisano 46 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato367 prekršajnihnaloga.

Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda su neprilagođena brzina kretanja i neustupanje prava prvenstva prolaza.

Od četvrtka, 11. avgusta, do nedelјe, 14. avgusta, kod jezera „Arka“ (nekadašnja Zelena glava) u Apatinu, održaće se festival pod nazivom „Floating Man Liberland Summer Festival 2022“. Ovogodišnji izdanje festivala donosi niz različitih sadržaja, od onih rekreativnih, sportskih, sve do umetničkih i zabavnih.

Program  „Floating Man Liberland Summer Festival 2022“

Četvrtak, 11. avgust
16:00 Zabava iznenađenja
18:00 Prezentacija razvoja Arke
19:00 VIP večera
20:30 “DJ Big Money T”
22:00 Karaoke
23:00 Liberland Kamping

Petak, 12. avgust
9:00-12:00 Vožnja kanua i bicikala
12:00 Likovna kolonija
13:00 Ručak
14:30 Turnir u odbojci na pesku i takmičenje u plivanju
16:00-18:00 Radionica
20:30 “Del Arno Bend”
22:30 “Marko Luis”

Subota, 13. avgust
9:00-12:00 Vožnja kanua i bicikala
12:00 Radionica grnčarije
13:00 Ručak
14:00-19:00 Konferencija
18:00-19:00 Nenad Pagonis
20:30 “The Gift”
22:30 “Nipple People”
24:00 “Dj Yonix”

Nedelјa, 14. avgust
10:00 Regata do Liberlanda
11:00 Proglašenje Ustava Liberlanda i proslava novih građana
13:00 Ručak
14:00 Tibetanski gongovi i zabava na plažama pored Liberlanda
21:00 Vatreni šou na plaži

Mnoštvo generacija svoje prve plivačke korake učilo je na bazenu u okviru Rekreacionog centra. Sa gašenjem, najpre „Kulskih štofova“ koje je bilo vlasnik, a nedugo zatim i Rekreacionog centra, a samim tim i bazena, najmlađi sugrađani su bili primorani da u okolnim mestima idu na časove plivanja. Ipak, plivanje je opet u modi, a neplivači su opet tu gde treba da budu, u Kuli, i to na impozantnom plivačkom kompleksu na „Vašarištu“. Jovan Vasilјević, instruktor plivanja sa višedecenijskim iskustvom, ne krije svoje zadovolјstvo što opet ima priliku da uči najmlađe čarima plivanja i izrazio je očekivanja da će ova škola plivanja biti praksa i u godinama koje dolaze:

„Posle dvanaest godina smo opet na našem omilјenom mestu, na bazenu. Ovo je stvarno jedno predivno mesto i bazeni su odlični, voda je ispravna, bistra i čista. Imamo veliki odziv neplivača koji su, moram da kažem, veoma uspešni u plivanju, položili su danas ispit, tako da sam prezadovolјan. Učenje plivanja je moja lјubav, tako da mi je veliko zadovolјstvo da posle dugo godina opet radim sa decom. Upisali smo stotinak dece, dok je u ovoj grupi kod mene njih 29 i svi su uspešno položili. Upis druge grupe počinje sutra i nadamo se da će se ovaj trend uspeha nastaviti. Ima naznaka plivačkog talenta kod njih, a izdvojio bih malog Erdelјija koji ima odličnu leđnu tehniku. Ne čudi me što je ogroman afinitet prema plivanju prisutan, jer je Kula oduvek bila rasadnik plivačkih talenata.

Vihor vremena i bizaran splet okolnosti doveli su do toga da Kula ostane bez bazena. Ipak, jedan bazen je lepa uspomena, a drugi, ovaj današnji, zahvalјujući volјnom momentu i ogromnom radu i trudu lokalne samouprave, objekat za ponos i mesto okuplјanja svih onih kojima je plivanje u srcu, makar na rekreativni način. Rekordna posećenost i ogromna količina pozitivne energije dokaz su sreće i oduševlјenja što naša lokalna sredina opet ima bazen i što će neki novi klinci moći da se podiče diplomom stečenom ovde, u njihovom mestu, u Kuli.

Uobičajenim simptomima kovida, kao što su umor, bol u grlu i glavobolja, posebno se kod ranije vakcinisanih pacijenata učestalo javlja još jedan.

Prema podacima koje je prikupila aplikacija ZOE Health Study, dijareja je uobičajen simptom kovida kod vakcinisanih pacijenata. Do porasta broja ljudi koji su prijavili ovaj simptom došlo u januaru 2022. i to prvenstveno kod onih koji su ranije primili dve ili tri doze vakcine, a ipak se zarazili novim sojem.

Dijareja može biti rani simptom virusa, koji počinje od prvog dana infekcije i pogoršava se tokom cele nedelje, prenosi Independent.

„Obično traje u proseku dva do tri dana, ali kod odraslih može trajati i do sedam dana“, navodi je tim ZOE, ali podseća da postoji i „talas drugih stomačnih virusa koji nisu kovid“.

Podaci pokazuju da je ovaj simptom postajao manje rasprostranjen sa svakom varijantom, jer je skoro trećina odraslih starijih od 35 godina prijavila da ima dijareju tokom Alfa talasa, dok je tek svaki peti rekao da je to iskusio tokom Omicron i Delta talasa.

Ukoliko se susretnete s ovim problemom nakon pozitivnog testa na koroni, savet je da vodite računa da budete hidrirani, dosta odmarate i jedete kada osećate da možete.

Izvor: nova.rs

Obaveštavamo građane Grada Sombora da će 11.08.2022. godine preduzeće „ORIS“ d.o.o. Sombor i „Ciklonizacija“ AD sprovesti tretman suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlјe na području priobalne zone Dunava i naselјenih mesta Bezdan, Kolut, Bački Breg i Bački Monoštor, ukoliko meterološke prilike budu povolјne.

Tretman iz vazduha će se sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin. Tretman sa zemlјe u istim naselјenim mestima izvršiće se ULV tehnikom, preparatom na bazi aktivne materije deltametrin.

Navedeni preparati su štetni za pčele, te se mole pčelari da zašite ili izmeste svoje košnice najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana. Telefon, dostupan za sva pitanja je: 025/ 5155055.

Mohebola, sedamnaestogodišnji mladić, jedan je od mnogobrojnih izbeglica koje žive u napuštenim vagonima na želenizničkoj stanici u Somboru. Napustio je Avganistan pre više od devet meseci, tražeći sigurnu luku što dalje od terora Talibana. To utočište Mohebola želi da pronađe u nekoj od država Evropske unije, ali put do tamo nosi brojne opasnosti.

- Manje me plaše prepreke na ovom putu nego život pod Talibanima - kaže Mohebola za SOinfo.

Prilikom posete železničkoj stanici u Somboru, on se, zajedno sa nekoliko saputnika pripremao da pođe na gejm. Kako je rekao, nije prvi, ali nada se da je poslednji. Već nekoliko puta pokušavao je da dođe do Austrije, ali bi ga svaki put uhvatila mađarska policija i vratila među zarđale zidove starih vagona.

- Neki spavaju u šatorima malo dalje u šumi, a neki ovde, u vagonima - rekao je Mohebola, koji je preuzeo uloga vodiča kroz jedini smeštaj dostupan izbeglicama iz Avganistana u Somboru.

Naime, Prihvatni centar u Somboru, koji prema poslednjem izveštaju UNHCR-a broji 809 korisnika, mogu koristiti samo izbeglice iz arapskih zemalja.

- Migranata iz Avganistana nema u Prihvatnom centru u Somboru. Ima ih u drugim centrima u Srbiji, ukupno 1.519 - rečeno je iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS) u odgovoru za portal SOinfo.org.

Zbog blizine graničnog prelaza izbeglice iz Avganistana primorani su da borave na železničkoj stanci, bez minimuma humanih uslova za život.

- Teško je, ali bolji život nas čeka tamo preko - priča sedamnaestogodišnjak dok se penjemo u jedan od zarđalih vagona.

U uglu se nalazi metalna šerpa puna pepela pored koje su naslagana drva.

- Kada je hladno moramo da pronađemo način da se ugrejemo - objasnio je Mohebola.

Razgovor prekida šuškanje u travi. Dva pokrivača, a ispod njih naziru se obrisi ljudskog tela. Jedan od njih se budi, dok drugi i dalje spava čvrstim snom. Mohebola objašnjava da su danima bili na gejmu, u šumi, ali bezuspešno.

Kao najveći problem života u vagonima, ovaj vodič i sagovornik, izdvaja nepostojanje uslova za održavanja adekvatne lične higijene.

- Nemamo vodu, nemamo tuševe, nemamo gde da operemo stvari - govori Mohebola i dodaje da se snalaze na raznorazne načine.

- Ponekad pronađemo mesto gde možemo da se istuširamo. Oni koji imaju više novca plate da im se operu stvari, drugi koriste obližnju česmu - govori on.

Zdravstvenu zaštitu mogu da pronađu u obližnjoj ambulanti ili u izbegličkom kampu u Šikari.

- Ukoliko je nekome od izbeglica iz Avganistana potrebna medicinska pomoć, primarnu zaštitu mogu da potraže u lekarskoj ambulanti našeg centra, bez obzira na nacionalnost - rečeno je iz KIRS-a.

Prema Mohebolinim rečima, najviše zdravstvenih problema javlja se kao posledica prelaska granice. Posekotine, uganuća, lomovi, neke su od povreda koje se najčešće dešavaju prilikom gejma. Upitan da li se nakon poslednjih dešavanja koja su se odigrala kod Subotice plaši odlaska na gejm, Mohebola ponavlja da će rađe rizikovati nego živeti u državi koju vode Talibani. Ubrzo potom pozdravlja se sa nama i užurbano odlazi ka grupi sa kojom kreće da još jednom oproba sreću na takozvanom gejmu.

Izvor: telegraf.rs

Poljoprivrednici okupljeni u udruženju Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije najavili su da će u utorak 9. avgusta u devet časova krenuti u protestne vožnje radnim mašinama i traktorima.

Vožnje bi trebalo da budu završene protestnim skupovima u gradovima sedištima okruga, koji su planirani za 12.01 časova.

Skupovi će se održati u Subotici, Kikindi, Somboru, Novom Sadu, Staroj Pazovi, Šapcu, Požarevcu i drugim gradovima i mestima, prenosi AgroSmart.

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije predala je 4. avgusta prijavu protesta MUP-u Srbije, u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju.

Razlog za protestnu vožnju i okupljanje poljoprivrednika su, kako se navodi u prijavi, "ponižavajuće i očajno stanje u agraru Republike Srbije i ćutanje institucija na takvo stanje".

Njihovi zahtevi su da cena suncokreta ne bude niža od 700 evra po toni, te gorivo za jesenje radove po 170 dinara, na svim pumpama, i to da se omogući najmanje tri točenja dnevno po kartici i dva u rezervoare radnih mašina.

Za prolećnu setvu traži se obavezan plavi dizel i oslobađanje akciza na gorivo.

Organizatori su najavili da će se učesnici protesta kretati isključivo po putevima i saobraćajnicama na kojima je dozvoljena vožnja traktorima i radnim mašinama i saopštili da će svako zaustavljanje i prekidanje protestne vožnje od strane MUP-a, nadležnih organa ili privatnog obezbeđenja smatrati blokadom i uskraćivanjem Ustavom zagarantovanih prava.

U ime više od 3.400 članova Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije prijavu je predao prdesednik udruženja Radoslav Adamović.

U sutrašnjem protestu učestvuju i poljoprivrednici iz Udruženja "Stig" iz Požarevca. Kako je za Agrosmart rekao Nedeljko Savić, predstavnik braničevskih poljoprivrednika, nisu postignuti rezultati na prošlonedeljnim i svim prethodnim sastancima sa ministrom poljoprivrede, članovima kabineta predesednika Srbije i drugim predstavnicima nadležnih institucija.

Problem je u državnom vrhu koji nema sluha za poljoprivedu, kazao je Savić i dodao da će sutrašnji protesti u ovom delu Srbije biti jednaki prethodnim – blokiraće se saobraćajnice u okolini Požarevca.

Izvor: 021.rs

Kako bi se pobolјšali uslovi dijagnostike i lečenja, u somborsku bolnicu „Dr Radivoj Simonović“ su stigle baterijska oscilatorna testera i pištolј za automatsku biopsiju za potrebe Odelјenja za hirurgiju, a bez nove akvizicije nije ostala ni bolnička Služba za radiologiju, koja je dobila ultrazvučni aparat visoke klase sa linearnom i konveksnom sondom za potrebe Službe za radiologiju.

Sve to nabavlјeno je na osnovu Javnog konkursa Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo za finansiranje odnosno sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja zdravstvenih ustanova u 2022. godini.

Time je na Odelјenju hirurgije značajno olakšan rad i podignut standard izvođenja operativnog zahvata kod amputacije donjih ekstremiteta kao i omogućena primena savremene dijagnostičke metode u lečenju karcinoma dojke, pri čemu su uzorci dobijeni ovom metodom dovolјni za dalјu analizu receptorskog statusa čijom verifikacijom se određuje dalјi personalizovani način lečenja pacijentkinje u slučaju otkrivanja maligne bolesti. Sa druge strane, u sklopu Službe za radiologiju Opšte bolnice Sombor, nalaze se tri kabineta za ultrazvučnu dijagnostiku, a do sada su sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo nabavlјena dva nova savremena uređaja. Novom nabavkom trećeg aparata omogućen je rad u sva tri kabineta i time obezbeđena adekvatna i brza dijagnostika, primena najsavremenijih dijagnostičkih protokola za radiološku oblast, ubrzan proces rada i omogućeno smanjenje liste čekanja.

Kako uz dobre vesti obično ide i neka koja „sreću kvari“, u prepodnevnim satima u četvrtak je na četvrtom spratu Hirurškog bloka, tačnije u pomoćnoj prostoriji Odelјenja za hirurgiju, smeštenoj pored lifta izbio manji požar. Zahvalјujući brzoj intervenciji zaposlenog medicinskog osoblјa i radnika tehničke službe Opšte bolnice Sombor, svi pacijenti su brzo evakuisani iz ugroženih bolesničkih soba i bezbedno zbrinuti. Da šteta, na sreću, ipak ostane minimalna, postarali su se profesionalni vatrogasci Sektora za vanredne situacije MUP-a, koji su pristigli za svega četiri minuta i munjevitom reakcijom ugasili požar i sprečili dalјe širenje vatre.

Izvor: Dnevnik.rs

Svečanost povodom dodele opreme za rad u okviru projekta podrške samozapošlјavanju organizovana je u holu Pionirskog doma u Kuli. Zahvalјujući ovom projektu, lica iz kategorije teže zapošlјivih imaće priliku da se okušaju u svetu preduzetništva i da svojim radom steknu lični dohodak. Domaćini dodele bili su Opština Kula i Udruženje za pomoć MNRO „Plava ptica“. Predsednik Opštine Kula, Damjan Milјanić, istakao je da ovakvi programi imaju direktan značaj, kako za lokalnu sredinu putem smanjenja nezaposlenosti, tako i za pojedince koji će dobiti šansu da svojim radom doprinesu sopstvenom standardu:

„Pomoć države i ministarstva i opštine Kula nikada nije bila upitna za siromašne porodice i za socijalne slučajeve, ali ovaj program se izdvaja time što zapravo nije ona klasična pomoć nego je obuka i opremanje tih porodica da samostalno privređuju i mislim da je to jedan mnogo humaniji pristup i trudićemo se da i u narednom periodu dalјe ovakve programe realizujemo jer ovakvi programi njima omogućavaju da dostojanstveno žive. Neće živeti od socijalne pomoći već se sopstvenim radom sebi obezbediti sredstva za život i time će biti obučeni i opremlјeni za rad, što jeste i direktna korist za lokalnu samoupravu, pošto će doći do smanjenja nezaposlenosti.“

Projekat je realizovan uz podršku Stalne konferencije gradova i opština. O očekivanjima kada je sam ishod i realizacija u pitanju, ali i o ulozi Stalne konferencije gradova i opština nešto više rekao je Aleksandar Popović, menadžer projekta ispred ove organizacije:

„Ovo zaista jeste jedna svečana prilika i imamo konačno nešto konkretno da ponudimo vašim sugrađanima, a to je oprema koju dodelјujemo. Ovaj projekat se zove „Inicijativa za inkluziju“ i sprovodi se u okviru programa „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa“ koju sprovodi GIZ i, osim u Kuli, prisutan je u još devet opština. Ovo je deo koji se odnosi na samozapošlјavanje, dakle u pitanju je dodela opreme korisnicima koji sami započinju svoj biznis i unapređuju svoje poslovne ideje. Imamo i programe samozapošlјavanja i dokvalifikacije, tako da se znatno olakšava zapošlјavanje onih kategorija stanovništva koje važi za teže zapošlјivo. Drago mi je da sam ponovo u Kuli i imam velika očekivanja i nadanja kada je u pitanju krajnja realizacija ovog programa.“

Neizostavni deo čitave ove priče je Udruženje „Plava ptica“. Direktor udruženja, Marko Košutić, objasnio je šta se očekuje od korisnika ovih sredstava i istakao je da je veoma zadovolјan što su dobili mogućnost da svojim radom obezbede sebi materijalnu sigurnost:

„Mi vodimo onaj programski deo projekta, dakle saradnju sa korisnicima. Konkretnije, pomagali smo u izradi biznis planova i obuku svih lica za zapošlјavanje i samozapošlјavanje. Ovo je druga komponenta lica dobijaju opremu koja je predviđena njihovim biznis planom. Osim ovde viđene opreme, montirana su i dva plastenika u Sivcu zarad plasteničke proizvodnje. Zahvalјujući uštedi sredstava, još dva biznis plana će biti realizovana, što je odlično i negde krajem ovoga meseca očekujemo i formiranje socijalnog preduzeća, gde će raditi Romi i povratnici po readmisiji“.

Suština jednog ovakvog programa kao što je „Lokalna inicijativa za uklјučivanje na tržište rada u opštini Kula“ jeste motivacija lokalnog, dugoročno i teže zapošlјivog stanovništva da se uklјuče u rad i da dobiju priliku da postanu produktivni članovi zajednice. Trimeri za košenje, oprema za održavanje higijene prostorija, brusilice samo su neke od alatki kojima će budući korisnici trasirati svoj put ka finansijskoj sigurnosti i materijalnom situiranju.

Takmičari bezdanskog Dunava imali su odličan nastup na upravo održanom Prvenstvu u mini kajaku u Apatinu.

Bezdanci su uzeli učešće na osam trku i svih osam su završili na prvom mestu. Kako se navodi u klupskom izveštaju titulom prvaka pokrajine u pojedinačnoj konkurenciji okitili su se: Leona Kiš (9. godina), Lea Rica (11), Oliver Bezdan (11) i Sebastian Štaub (12).

Drugim pozicijama morali su da se zadovolje Emina Bojić (11) i Daniel Kantor (11). U konkurenciji dvoseda do 11. godina pobede su odneli David Dojić i Daniel Kantor u muškoj odnosno Tea Kolar i Andrea Fica u ženskoj konkurenciji.

Uspešni su bili i četverci u obe kategorije. U kategoriji do 12 godina pobede su odneli Oliver Bezdan/Sebastian Štaub/David Bojić/Vukašin Kovačević, te Andrea Fica/Lea Rica/Emina Bojić/Tea Kolar. Ovi rezultati bili su na kraju dovoljni za ekipno drugo mesto.

Izvor: somborsport.org