Sombor.info

Mađarska nacionalna zajednica proslavila je danas praznik Svetog Ištvana u Somboru.

Svečana misa održana je u crkvi Svetog Stjepana kralјa gde je posvećen novi hleb u prisustvu brojnih sugrađana, a nakon službe u crkvi je priređen i prigodan kulturno-umetnički program.

Svečanosti su prisustvovali i brojni gosti i zvanice, predstavnici Konzulata Republike Mađarske, predstavnici pokrajinskih i državnih organa, a ispred Grada Sombora bili su zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica i članovi Gradskog veća Silard Janković i Darko Smilјanić.

Manifestacija je i ove godine održana u organizaciji Asocijacije za razvoj Zapadnobačkog okruga „Dunataj“, a uprkos kiši nije izastao ni tradicionalni čardaš na Trgu Svetog Đorđa.
Nacionalni praznik mađarska nacionalna zajednica u celom svetu slavi u znak sećanja na Sent Ištvana, jednog od najznačajnijih mađarskih vladara koji se smatra prvim ujedinitelјem svih Mađara, utemelјivačem hrišćanstva i osnivačem mađarske države.

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se tokom vikenda dogodila u Somboru poginuo je dečak (11), a njegova majka je teško povređena i u komi je. Do tragedije je došlo na raskrsnici kod Vojvođanske ulice tako što je majka (41) sa električnim trotinetom, na kojem je vozila dete, iz nepoznatih okolnosti podletela pod teretni kamion aranđelovačkih registarskih tablica.

Inače, vozač je teretnim vozilom prešao preko majke i deteta na trotinetu i to u delu grada gde je zabranjen saobraćaj za tu vrstu teretnih vozila.

- Prolazio sam slučajno pred mesta nesreće i video svog sestrić mrtvog, a svoju sestru teško povređenu pored zaustavljenog kamiona - ovim potresnim rečima počinje svoju ispovest Mustafa Sahmanović, ujak dečak, koga je na električnom biciklu pregazio vozač kamiona dok je bio sa svojom majkom.

- Moja sestra i njen sin vozili su se ulicom skroz po strani, pored njih je išao kamion. Koliko mi znamo u toj ulici je zabranjeno da da prolaze kamioni i šleperi - objašnjava Mustafa i dodaje:

Vozač kamiona, navodno, je rekao da su mu moja sestra i sestrić bili u mrtvom uglu i da ih nije video. Nju je pregazio preko karlice, koja je zdrobljena skroz, a preko mog sestrića je prešao skroz i preminuo je na mestu.

Mustafa kaže da je njegova sestra Vesna sada u veštačkoj komi i da joj je potrebno mnogo krvi.

- Vesna se nije probudila još uvek i ne zna da joj je dete preminulo. Četvoro njene dece stalno pitaju za nju i ne mogu da prihvate da im je brat preminuo, dok je njen suprug najteže podneo ovo, objavio je Ucentar.

Izvor:Blic

U sportskoj sali ŠOSO „Vuk Karadžić“ u Somboru danas je održano sportsko takmičenje Promo liga „Lixotherapy – stop autizam“. Takmičenje je namenjeno deci i mladima sa autizmom i drugim smetnjama u razvoju, sa cilјem da kroz sportske aktivnosti razviju kako motoričke sposobnosti, tako i socijalne veštine i sportski duh.

Promo liga „Lixotherapy – stop autizam“ je pilot projekat na čijem čelu je Ljilјana Stanojević, a u ligi učestvuju četiri ekipe: dve iz Šapca i po jedna iz Sombora i Beograda.

Ispred Grada Sombora prisutne je pozdravila članica Gradskog veća za sport, omladinu, decu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović istakavši važnost sporta i fizičke aktivnosti za razvoj svakog čoveka, a takođe je vodila i vežbe zagrevanja učesnika pred početak takmičenja.

Učešće na turniru u Somboru uzele su ekipe „Savine pčelice“, „Šabačke bubamare“ i „Somborski golubovi“.

Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u ponedelјak, 22. avgusta, organizuje vanrednu akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 10.00 do 14.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.
Vanredna akcija organizovana je kako bi se obezbedile dovolјne količine krvi za našu nastradalu sugrađanku, te pozivamo sve punoletne sugrađane (od 18 do 65 godina), koji su zdravi i dobro se osećaju, da se odazovu na akciju davanja krvi.

Nezadovoljni odlukom Opštinske uprave o dodeli ugovora za usluge humanog hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja Aveniji MB, apatinski volonteri koji brinu o napuštenim životinjama pokrenuli su nekoliko akcija među kojima su najznačajnije peticija kojom se zahteva raskid ugovora sa Avenijom MB i sklanjanje napuštenih životinja u pansione.

Potpisivanje peticije će, kako su najavili, početi sutra. U njoj se zahteva raskid ugovora i prekid saradnje sa Avenijom MB i svih njihovih aktivnosti (odvođenje pasa na nehuman i brutalan način, prevoz u neadekvatnoj prikolici, izladnjavanje pasa dok su u prihvatilištu...).

-Zahtevamo da se novac koji se daje za Aveniju MB (1.500.000 dinara) PREUSMERI na adekvatnije i humanije rešenje - pravljenje azila od strane naših humanitaraca, koji bi rado učestvovali u tome. Avenija MB uzima od GRAĐANA OPŠTINE APATIN novac, 24.960 dinara (sa pdv-om) po psu. Ti psi nisu krivi što su na ulici sami, gladni i bez ikakve zaštite, čovek je taj koji ih je izbacio. Oni se bore za svoj život. Pomozimo onima koji glasa nemaju, stoji uz ostalo u peticiji.

Osim ovog, u planu imaju i sklanjanje pasa u pansione, gde će imati svu potrebnu negu.

-Hajde da se probamo izboriti da naše apatinske šapice ne završe kao džak po kojem će se oni iživljavati. Ne dopustimo da ih hvataju sajlama i stežu oko vrata! Ne dopustimo da ih muče u limenoj prikolici po vrućinama i po 400 km! Pas koji je na ulici je tu zahvaljujući neodgovornom vlasniku. Ne dozvolimo da nam ostatak šapica završi kao Zoi od koje nema ni traga već danima. Za spas apatinskih šapica možete donirati na PET SHOP MAU VAU, BUTIK MAMINA MAZA u Apatinu ili na račun broj 160-5500100197996-18, apeluju zaštitnici napuštenih životinja.

Izvor: apatinskenovine.rs

U saradnji Grada Sombora i Kazneno popravnog zavoda Sombor danas je održana tradicionalna 27. „Elanova likovna kolonija“. Manifestacija je i ove godine okupila umetnike i osuđena lica koji su se svojim umetničkim radovima, rame uz rame, predstavili publici u Somboru.

Na platou ispred zgrade „Županije“ posetioci su imali priliku da vide retrospektivnu izložbu izabranih dela koja su nastala u periodu od 1996. do 2021. godine.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković istakao je da je ovo jedna od najznačajnijih manifestacija tokom godine u Somboru, koja predstavlјa jednu bogatu turističku i kulturnu ponudu, gde učestvuju kako umetnici tako i osuđena lica u ravnopravnom položaju.

„27. Elanova kolonija uoči Preobraženja gospodnjeg svakako ima i simboliku da svo ono društveno i socijalno neprihvatlјivo ponašanje krene u novom pravcu i probudi sve ono dobro što čuči u svakome od nas. Tu je poruka da niko nije odbačen u društvu, nego da svakome treba pružiti i drugu šansu. Verujem da svi ovi lјudi, koji su na žalost došli u ovu situaciju, da će sledeće godine učestvovati sa ove druge strane, sa umetnicima, a mi kao grad i naredne godine, svakako, podržavaćemo maksimalno ovu manifestaciju koja iz godine u godinu dovodi sve više gostiju, kako sugrađana, tako i gostiju iz inostranstva i iz drugih gradova, na šta smo veoma ponosni“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Ispred Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, Miloš Šilјić, načelnik Odelјenja za bezbednosno – operativne poslove, zahvalio se lokalnoj samoupravi, gradonačelniku i Kazneno popravnom zavodu Sombor što sve ove godine održavaju slikarsku koloniju na visokom nivou.

„Ovo je jedinstvena manifestacija za koju se zna i van granica naše zemlјe, koja pokazuje kako kroz rad sa osuđenim licima mogu da se stvore jedna vrhunska umetnička dela. Pokazuje da nismo samo strogi državni organ koji sprovodi sudske odluke, već smo i jedan rasadnik umetnosti, gde naši štićenici mogu da ispolјe taj svoj dar od Boga na najlepši mogući način, stvarajući ovako lepa umetnička dela“ poručio je Šilјić.

Na svim auto-putevima u Srbiji odnedavno se primenjuje proširen i unapređen sistem merenja prosečne brzine. Ranije se računala na deonicama od 150 kilometara, a sada i na manje od 20 kilometara. Nove kamere snimaće i korišćenje sigurnosnog pojasa i telefona. U MUP-u očekuju da će se na ovaj način dodatno unaprediti bezbednost saobraćaja i smanjiti broj poginulih na auto-putevima.

Uz radare i presretače, srpska policija od kraja jula ima dodatni način za kontrolisanje nesavesnih vozača. Na 56 deonica na svim auto-putevima u Srbiji ugrađene su nove, sofisticirane kamere za merenje prosečne brzine.

Od Beograda do Niša postoji po 13 kamera u oba smera i to su sledeće deonice:

Vrčin – Mali Požarevac
Mali Požarevac – Umčari
Umčari – Vodanj
Vodanj – Smederevo
Smederevo – Velika Plana
Velika Plana – Markovac
Markovac – Batočina
Batočina – Jagodina
Jagodina – Paraćin
Paraćin – Pojate
Pojate – Aleksinac
Aleksinac – Niš jug
Aleksinac – Niš sever

Od Beograda do Subotice postavljeno je po sedam kamera u oba smera na sledećim deonicama:

Inđija – Beška
Beška – Kovilj
Kovilj – Novi Sad (jug i sever)
Novi Sad (jug i sever) – Zmajevo
Zmajevo – Vrbas
Vrbas – Bačka Topola
Bačka Topola – Žednik

Od Beograda do Šida postavljene su po četiri kamere u oba smera:

Pećinci – Ruma
Ruma – Sremska Mitrovica
Sremska Mitrovica – Kuzmin
Kuzmin – Adaševci – Morović

I na deonici od Beograda do Preljine, na auto-putu „Miloš Veliki“, takođe po četiri kamere u oba smera:

Ub – Lajkovac
Lajkovac – Ljig
Ljig – Takovo
Takovo – Preljina.

Kako se meri prosečna brzina

Postavljene kamere mere prosečnu brzinu po sistemu količnika između dužine konkretne deonice i vremena za koje vozilo tu dužinu pređe. Kamere na portalima snimaju svako vozilo i njegovu registraciju i beleže tačno vreme kada je svaki snimak napravljen.

Na osnovu vremena prolaska između portala utvrđuje se koliko je minuta bilo potrebno da se pređe put između portala.

Poseban softver računskom operacijom za izračunavanje brzine podeli dužinu pređenog puta s pomenutim vremenom i na taj način dobije se prosečna brzina kretanja vozila. Odnosno, utvrđuje se da li je vozač nekog vozila prekoračio brzinu kretanja ili ne.

„Sad bi ovo samo trebalo da otkloni i one vozače koji su spremni da na nekoj deonici voze 200, pa onda piju kafu na benzinskoj pumpi ili negde odmaraju pa onda nastave svoju vožnju da bi na drugoj izlaznoj naplatnoj rampi imali prosečnu brzinu 130 najviše ili da bi imali to vreme koje odgovara prosečnoj brzini od najviše 130 kilometara na sat“, kaže Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Postavljene kamere snimaće i upotrebu sigurnosnog pojasa, kako kod vozača tako i kod putnika, ali i da li vozač koristi mobilni telefon.

Kako će stizati kazne

Državljani Srbije pozive za plaćanje kazne dobijaće na kućnu adresu i moraće da se izjasne ko je vozio i napravio prekršaj kada ga je kamera snimila.

Ukoliko vozilom u trenutku učinjenog prekršaja nije upravljao vlasnik, vlasnik vozila je dužan da dostavi pisanu izjavu overenu od strane nadležnog organa na osnovu koje se na nesporan način može utvrditi ko je upravljao vozilom u tom trenutku.

Stranci koji su u tranzitu ili privremeno u našoj zemlji, biće kažnjavani na dva načina.

„Oni će biti sankcionisani u hitnom postupku, za manja prekoračenja biće im uručivani prekršajni nalozi na licu mesta i oni će moći da plate na licu mesta kod policijskog službenika korišćenjem POS terminala. Za ona veća prekoračenja biće vođena u prekršajni sud i biće sankcionisani kod sudije u skraćenom postupku“, ističe Aleksandar Radenković ispred Uprave saobraćajne policije.

Najbahatijim vozačima sledi i zatvor

Najblaža kazna od 3.000 dinara čeka one koji voze do 10 kilometara na čas brže od propisanog. Najstrože će biti kažnjeni najbahatiji vozači koji prekorače brzinu za više od 100 kilometara na čas.

Za njih je propisan zatvor od 30 do 60 dana ili dobrotvorni rad, novčana kazna od 120.000 do 140.000 dinara, 15 kaznenih poena i zabrana upravljanja vozilom bar devet meseci.

U poslednjih pet godina, u saobraćajnim nezgodama koje su se događale na auto-putevima, godišnje je u proseku ginulo 40 učesnika u saobraćaju. Osim preticanja i umora, dominantan uzrok nesreća bila je neprilagođena brzina.

Izvor: rts.rs

Narodna biblioteka Kule u saradnji sa lokalnom samoupravom i ove godine organizuje foto-konkurs „Okular“, sa temom Kula na fotografijama. Konkurs će biti otvoren do 1.10.2022. Do tog datuma treba poslati najviše tri svoje fotografije. Pravo učešća imaju svi punoletni građani, a povod je želјa da se populariše fotografija kao sredstvo umetničkog izražavanja. Fotografija treba da bude samostalna, autorska sa temom šire vezanom za Kulu, bez montaža i obrade ( osim korekcija boje i kontrasta). Fotografije slati na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., slati ih u JPG ili TIFF formatu, najmanje rezolucije 2756 x 3937 piksela.

Najbolјe fotografije biće nagrađene, a dodatno odabrane biće objavlјene na posebno publikovanom setu razglednica Kule. Ovim povodom biće upriličena i izložba na kojoj će se prikazati dvadeset najbolјih radova.

Najgora suša u Evropi poslednjih godina dovela je Dunav do jednog od najnižih nivoa u skoro sto godina, otkrivajući nemačke ratne brodove potonule rokom Drugog svetskog rata nedaleko od Prahova, prenosi Rojters.

Brodovi su bili među stotinama koje je potopila crnomorska flota nacističke Nemačke 1944. godine dok se povlačila ispred napredujućih sovjetskig snaga i još ometaju rečni saobraćaj tokom perioda niskih vodostaja, prenosi Rojters.

Međutim, ovogodišnja suša, koju naučnici vide kao posledicu globalnog zagrevanja, otkrila je više od 20 trupova na delu Dunava kod Prahova u istočnoj Srbiji, od kojih mnogi i dalje nose tone municije i eksploziva i predstavljaju opasnost za brodarstvo.

„Nemačka flotila je iza sebe ostavila veliku ekološku katastrofu koja preti stanovnicima Prahova“, kaže Velimir Trajilović, penzioner iz Prahova koji je napisao knjigu o nemačkim brodovima.

Radnici lokalne ribarske industrije su takođe ugroženi, kao i oni iz Rumunije koja se nalazi preko reke.

Meseci suše i rekordnih temperatura su uzdrmali rečni saobraćaj na vitalnim arterijama u drugim delovima Evrope, uključujući Nemačku, Italiju i Francusku. U Srbiji, vlasti su pribegle bagerovanju kako bi plovne trake na Dunavu ostale otvorene.

Kod Prahova, na pojedinim mestima je plovni deo sužen na samo 100 metara sa 180.

Razasuti preko korita, neki od brodova i dalje imaju kupole, komandne mostove, slomljene jarbole i uvrnute trupove, dok drugi leže uglavnom potopljeni pod peščanim obalama.

U martu je srpska Vlada raspisala tender za spas trupa i uklanjanje municije i eksploziva. Cena operacije je procenjena na 29 miliona evra.

Izvor: Rojters

Teška saobraćajna nesreća dogodila se juče popodne u centru Sombora.

Dete od osam godina poginulo je na licu mesta. Uviđaj je trajao više od dva sata, a prema dosadašnjim informacijama žena koja je upravljala električnim biciklom na kojem se nalazio dečak podletela je pod kamion.

Teško povređena žena hitno je hospitalizovana. Saobraćaj na deonici Venca Radomira Putnika od Batinske do Radišićeve ulice je bio blokiran.

Kako saznaje instagram stranica 192_rs, vozač je imao zeleno svetlo, a majka je navodno prošla na crveno za pešake, ali ta informacija nije potvrđena.

Inače u centru Sombora zabranjeno je kretanje teretnih vozila osim ako nemaju posebne dozvole. Da li je ovaj kamion imao dozvolu za sada nije poznato.

Izvor: kurir.rs