Pad estrogena smanjuje metabolizam u mirovanju, sagoreva se manje kalorija, povećava gubitak mišića i skladištenje masti.
Poremećaji ishrane polako, ali sigurno uzimaju maha među ženama u srednjoj i starijoj dobi.
Lekari i stručnjaci primećuju značajan porast problema među ženama između 40 i 70 godina koje traže pomoć. Pošto se ne uklapaju u stereotip nekoga sa poremećajem u ishrani,to jest, nisu tinejdžerke, njihova dijagnoza se često ne prepoznaje ili se lečenje odlaže, prenosi net.hr.
„Nema ništa gore nego kada vam lekar kaže da ste prestari za poremećaj u ishrani“, kaže Sintija Bulik, osnivač Univerzitetskog centra izvrsnosti za poremećaje u ishrani na Univerzitetu Severne Karoline.
„Ipak, to je ono što prijavljuju bezbrojne žene u menopauzi.“
Najčešći oblici su prejedanje, bulimija i zloupotreba laksativa
Istraživanja pokazuju da između dva i 13 procenata žena starijih od 40 godina ima poremećaj u ishrani, a stručnjaci ne misle da čak 30 odsto žena srednjih godina može imati simptome, sa primetnim povećanjem, prema rečima Elizabet Vasenar, sertifikovane specijaliste za poremećaje u ishrani i regionalne medicinske direktorke Centra za oporavak od poremećaja u ishrani u Koloradu.
Prejedanje je najčešći poremećaj u ishrani kod žena zrele dobi, zatim sledi bulimija, a Džejson Nagata, lekar specijalizovan za poremećaje u ishrani u Dečjoj bolnici Beniof na UCSF u San Francisku, takođe ističe porast zloupotrebe laksativa u ovoj starosnoj grupi.
Žene srednjih godina mogu iskusiti anoreksiju i ortoreksiju, poremećaj koji uključuje opsesivno vežbanje i „zdravu“ ishranu, često povezan sa perimenopauzom, što može dovesti do neuhranjenosti.
Simptomi perimenopauze i menopauze su ključni za razvoj poremećaja u ishrani zbog složenih fizioloških i psiholoških promena.
Načini na koji ova stanja povećavaju rizik od razvoja poremećaja u ishrani kod žene su sledeći:
Hormoni koji menjaju sastav tela
Menopauza može pokrenuti poremećaje u ishrani na sličan način na koji pubertet utiče na tinejdžerke.
Tokom puberteta i menopauze, estrogen fluktuira, utičući na proizvodnju serotonina u obliku raspoloženja, sreće, samopouzdanja i fizičkog života.
"Tokom perimenopauze i menopauze, žene često doživljavaju povećanje ukupne telesne masti, posebno oko stomaka“, objašnjava Nagata.
Kako naglašava, to se uglavnom dešava zbog pada estrogena, koji utiče na način skladištenja masti u telu i regulaciju apetita i raspoloženja.
Pad estrogena smanjuje metabolizam u mirovanju, sagoreva se manje kalorija, povećava gubitak mišića i skladištenje masti, smanjuje energiju, aktivnost i povećava nezadovoljstvo telom.
Povratak izgubljenog osećaja kontrole
Pored hormonskih promena, menopauza često dolazi u vreme velikih životnih promena kao što su odlazak dece od kuće, bračni problemi ili razvod, promene posla i starenje roditelja kojima je potrebna nega — promene koje takođe snažno utiču na prehrambene navike.
Pored toga, „žene srednjih godina nose veliki deo porodičnog tereta“, kaže Robin Kijevit, registrovana medicinska sestra i sertifikovani specijalista za poremećaje u ishrani iz Masačusetsa.
Pod takvim pritiscima, poremećaji u ishrani mogu se razviti kao način da se „povrati izgubljeni osećaj kontrole“, kaže Vasenar.
"Želja za kontrolom je snažan psihološki pokretač poremećaja u ishrani u svim uzrastima, ali posebno u srednjim godinama", naglašava Nagata.
Jedna pacijentkinja iz 2009. godine je rekla da je kontrolisanje hrane način na koji je upravljala svojim životom.
Pritisci da ostanu vitke
Žene u srednjim godinama suočavaju se sa pritiskom da ostanu vitke i mladalačke jer se njihova tela prirodno menjaju, što dovodi do nezadovoljstva težinom kod 73 odsto njih, situacija koju pogoršavaju svi popularni lekovi za mršavljenje poput Ozempic-a i štetni trendovi #SkinniTok.
„Tražiti od žene između 45 i 55 godina da bude onakva kakva je bila sa 15, 20 ili čak 30 godina je loše“, kaže Kijevit.
Bulik kaže da žene u perimenopauzi i menopauzi doživljavaju promene na telu koje često dovode do osećaja odvojenosti od sebe, što pogoršava poremećaje u ishrani kao način u suočavanju sa tim.
Istorija poremećaja u ishrani, anksioznosti i depresije
Žene koje su razvile poremećaje u ishrani u mladosti najviše su izložene riziku od recidiva tokom menopauze.
„Istraživanja pokazuju da mnoge žene sa poremećajima u ishrani u srednjim godinama ne doživljavaju ove probleme po prvi put“, kaže Nagata.
Dženifer Vajlds, direktorka programa za poremećaje u ishrani na Medicinskom univerzitetu u Čikagu, kaže da je ovo videla kod svojih pacijentkinja.
„Neke nikada nisu lečene ili su im simptomi nestali samo da bi se ponovo pojavili sa menopauzom“kaže ona.
Kako prepoznati i oporaviti se od poremećaja u ishrani
Glavni izazov u lečenju žena u perimenopauzi i menopauzi jeste da im pomogne da prepoznaju svoj poremećaj u ishrani, koji je često maskiran dijetama, trendovima u zdravlju ili starenjem.
Znaci da je gubitak težine van kontrole uključuju preokupaciju hranom ili težinom, često izlaganje detoksikaciji, prekomerna ograničenja, socijalno izbegavanje hrane i kompenzatorne mere poput prekomernog vežbanja, laksativa, smanjenja ili preskakanja obroka.
Prepoznavanje znakova je ključno jer „poremećaji u ishrani lečeni u prvih šest meseci imaju najbolje šanse za potpuni oporavak“, kaže Kijevit.
Dobra vest je da, kada se prepoznaju i dijagnostikuju, tretmani zasnovani na dokazima – uključujući širok spektar dokazane psihoterapije – mogu biti veoma efikasni.
Žene koje se bore sa poremećajima u ishrani u srednjim godinama mogu potražiti pomoć od obučenih terapeuta, nutricionista, lekara i organizacija.
Bez obzira gde se obrate za pomoć, Vasenar naglašava važnost da se to učini pre nego što bude kasno, piše National Geographic.
„Nikada nije kasno da potražite pomoć u lečenju poremećaja u ishrani i uspostavite miran odnos sa svojim telom“, kaže ona. i dodaje da "bez obzira da li ste prvi put razvili poremećaje u ishrani ili živite sa njima decenijama, vreme je da potražite i dobijete pomoć“.
