Astronomske cene zakupa u gradskim centrima širom Evrope i dalje rastu, a samo pet evropskih gradova ima prosečne zakupnine ispod 2.000 evra za trosoban stan, prema novom izveštaju Dojče banke, piše Euronews.
Dok cene zakupa stana u EU nastavljaju da rastu, najveći skokovi troškova u poslednjih pet godina zabeleženi su u jugozapadnoj i istočnoj Evropi. To pokazuje nedavno istraživanje Dojče banke, koje je analiziralo 67 gradova širom sveta, uključujući 28 evropskih.
Prema podacima Eurostata, cene nekretnina porasle su za 27,3% između prvog kvartala 2020. i 2025. godine, dok su kirije porasle za 12,5% u periodu od juna 2020. do juna 2025. Ipak, ovaj izveštaj navodi da su povećanja zakupnina u gradskim centrima bila znatno iznad tog proseka.
Atina najjeftinija, London najskuplji
U 2025. godini, mesečna zakupnina za trosoban stan u centru 28 evropskih gradova kreće se od 1.080 evra u Atini do 5.088 evra (ili 4.278 funti) u Londonu, prenosi Index.
Evropski gradovi mogu se grupisati u tri kategorije prema visini zakupnine:
Nakon Londona, najskuplji gradovi za zakup su Cirih, Ženeva i Amsterdam, svi sa iznosima iznad 3.800 evra. Švajcarski gradovi prednjače po cenama, sa zakupninama preko 4.250 evra. Dablin, Luksemburg, Pariz, Kopenhagen i Minhen takođe imaju visoke zakupnine, iznad 3.000 evra. Ovi gradovi su velika finansijska, politička ili međunarodna središta, što stvara veliku potražnju za stanovima.
Nekoliko razvijenih gradova spada u srednji raspon od 2.000 do 3.000 evra. Milano, Edinburg i Lisabon nalaze se pri vrhu tog opsega. Madrid, Stokholm, Berlin, Frankfurt i Barselona su nešto pristupačniji, sa prosečnim kirijama od oko 2.500 evra. Birmingem, Brisel, Beč i Prag su bliži nivou od 2.100 evra, nudeći niže troškove života u poređenju sa najskupljim gradovima.
Samo pet gradova ispod 2.000 evra
Samo pet evropskih gradova iz ovog istraživanja ima prosečne zakupnine ispod 2.000 evra: Atina (1.080 evra), Budimpešta (1.225 evra), Istanbul (1.614 evra), Varšava (1.881 evra) i Helsinki (1.928 evra).
Podaci pokazuju da zapadna i severna Evropa imaju najviše kirije. Snažne ekonomije, visok životni standard i manjak stanova glavni su uzroci. Južna i centralna Evropa imaju različite nivoe cena, dok su istočna i jugoistočna Evropa i dalje najpristupačniji delovi kontinenta.
Globalni kontekst
Kada se u izveštaj uključe neevropski gradovi, Njujork se izdvaja sa prosečnom kirijom od 7.676 evra (8.388 dolara), dok je Kairo najjeftiniji sa samo 377 evra. Zakupnine u centru Dubaija i Sidneja prelaze 4.000 evra, što ih čini skupljima od većine evropskih gradova. Toronto, Seul, Tokio, Moskva i Šangaj spadaju u srednji opseg od oko 2.500 evra.
Zakupnine za jednosobne stanove
Cene zakupa jednosobnih stanova u centru prate sličan obrazac kao i trosobni. Ipak, neki gradovi menjaju poziciju na lestvici. London (2.732 evra ili 2.297 funti) ostaje najskuplji, dok su Atina (595 evra) najjeftinije.
U proseku, jednosobni stanovi koštaju oko 50% cene trosobnih. Taj procenat raste na 64% u Oslu i 62% u San Francisku, dok u Seulu pada na 37%. Zbog toga San Francisko premašuje London u cenama zakupa jednosobnih stanova globalno.
Gde je najviše porasla cena zakupa?
Izveštaj koristi podatke u američkim dolarima, ali su za potrebe fer poređenja preračunati u evre. Promene mogu da variraju kada se gledaju u lokalnoj valuti.
Između 2020. i 2025. godine mesečna zakupnina za trosobni stan u centrima evropskih gradova porasla je od 3% u Helsinkiju do čak 206% u Istanbulu. Najveći rast cena zabeležen je u južnoj i istočnoj Evropi. Lisabon (81%), Prag (73%) i Edinburg (71%) slede Istanbul, svi sa povećanjima većim od 70%. Barselona (65%) i Madrid (59%) takođe beleže značajan rast. Atina i Varšava su takođe zabeležile više od 50% rasta.
Veliki gradovi, veći troškovi
Za jednosoban stan u centru, najveći i najmanji rast zakupa u Evropi između 2020. i 2025. godine ostvaren je u Istanbulu (191%) i Helsinkiju (18%). U Helsinkiju je rast za jednosobne bio veći nego za trosobne (18% naspram 3%).
U nekim gradovima, rast je bio izraženiji za trosobne stanove – poput Istanbula (za 15 procentnih poena više), Praga (23 pp) i Amsterdama (10 pp). U drugim gradovima veći rast zabeležen je za jednosobne stanove, kao što su Milano (20 pp) i Varšava (10 pp).
„Veliki gradovi, veći troškovi stanovanja“ pokazuje kako se cene mogu značajno razlikovati čak i unutar jedne zemlje. Na primer, stanovanje u Londonu je 50% skuplje od britanskog proseka.
