Sombor.info

PU „Pčelica“ Apatin obaveštava roditelje da će se roditeljski sastanci u svim vaspitnim grupama , u svim objektima, održati u utorak, 30.09.2022. godine sa početkom u 18,00 časova, a prisustvo je obavezno.

Polazak u predškolsku ustanovu predstavlja uglavnom prvo odvajanje deteta od roditelja na duže vreme, prvenstveno od majke, i novu životnu situaciju na koju dete treba da se prilagodi. Ovo je stresna situacija i za roditelje i za dete, jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji. Dete nema potrebu da sigurnost porodičnog okruženja menja za nešto novo i nepoznato, pa najveći broj dece burno reaguje zbog razdvajanja.

Medicinske sestre-vaspitači u jaslama i vaspitači u vrtićima su stručno osposobljeni da razumeju dete i da mu pomognu. Adaptacija dece je očekivani proces, posebno u septembru mesecu, za koji se prave posebni planovi i osmišljavaju aktivnosti kako bi se dete što bezbolnije odvojilo od roditelja i što pre naviklo na kolektiv.

Proces adaptacije je individualan i uslovljen brojnim činiocima. Odvojena od porodice, deca stupaju u jednu novu i nepoznatu sredinu u kojoj važe drugačija pravila i u kojoj se sprovodi ritam života na koji nisu navikla. Dok su u porodici imala privilegovan položaj, u kolektivu je situacija drugačija – dete mora da deli pažnju vaspitača, prostor, igračke i mnogo čega drugog. Tok prilagođavanja zavisi od detetovih individualnih osobina, od njegovog uzrasta, od zdravstvenog stanja, kao i od porodične atmosfere. Lakše se prilagođavanju deca koja su zdrava, fizički snažna, koja imaju bogata i raznovrsna socijalna iskustva pre dolaska u kolektiv, deca čiji roditelji imaju pozitivan stav prema vrtiću .

Istovremeno, adaptacija zavisi i od opštih uslova života i rada u samim jaslama ili vrtiću (opremljenosti potrebnim sredstvima, stručne osposobljenosti i karakteristika ličnosti medicinskih sestara-vaspitača ili vaspitača, broja dece u vaspitnoj grupi i drugih činilaca).

Obično se u stručnoj literaturi navode tri osnovna tipa adaptacije: lakaadaptacija, adaptacija srednje težine i teška adaptacija.

Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na promenu sredine dece koja imaju optimalne vaspitne uslove i koja su uspostavila sigurnu i stabilnu emocionalnu vezu sa roditeljima. Kod takve dece sve reakcije i promene u ponašanju prolaze u roku od mesec dana boravka u kolektivu, dete brzo prihvata novu sredinu i raduje se dolasku u nju. Adaptaciju srednje težine imaju deca čije se promene u ponašanju produže i do dva meseca boravka u vrtiću ili jaslama, tokom kojih dete uporno odbija dolazak u kolektiv.

Teška adaptacija se obično vrlo retko sreće u praksi. Odnosi se na decu kod koje se mogu zapaziti uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju koji traju i po nekoliko meseci. Obično je kod takve dece prisutno više nepovoljnih činioca koji produžavaju period adaptacije (česta odsustva iz kolektiva, nepovoljni porodični uslovi, neprimereni vaspitni uticaji i sl.). U tim slučajevima, potrebno je timsko sagledavanje problema (medicinska sestra–vaspitač / vaspitač, roditelji i stručni saradnici) i zajedničko pronalaženje načina da se teškoće prevaziđu.

Tokom perioda adaptacije može se očekivati odbijanje hrane ili prejedanje, odbijanje spavanja, često buđenje, probavne smetnje, česte prehlade, ali i plač, agresivno ponašanje ili povlačenje. Jedna od mogućih reakcija koja se sreće u slučajevima teže adaptacije je tzv.regresija, što znači da su se kod deteta pojavili oblici ponašanja karakteristični za neku od prethodnih faza u razvoju npr. sisanje prsta, mokrenje u krevet, tepanje. Sva ta ponašanja su uobičajena u periodu adaptacije i ona će postepeno slabiti i nestajati brzinom kojom se dete prilagođava novoj sredini.

Adaptacija nije završena kada dete prestane da plače, već kada sa zadovoljstvom dolazi u kolektiv i kada počne spontano i slobodno da izražava svoje emocije, misli i sposobnosti. Posebnu pažnju treba obratiti na povučenu decu koja obično tiho sede u nekom kutku i ne pokazuju nikakvu inicijativu. Najveći broj dece prođe proces adaptacije bez većih problema, a samo mali broj prolazi teži oblik adaptacije. Jedan od zadataka ustanove je da pomogne deci i roditeljima koji prvi put dolaze u nju da prevaziđu početne teškoće. Iskustva u radu su pokazala da se adaptacija može olakšati i njeno trajanje skratiti primenom odgovarajućih postupaka: prethodnim upoznavanjem sa detetom, individualnim pristupom, fleksibilnim vremenom za prijem dece i postepenim produžavanjem boravka u kolektivu shodno detetovim mogućnostima.

Radi brže adaptacije, roditeljima se može savetovati sledeće:

• da kod kuće razgovaraju o vrtiću i ponekad do njega prošetaju sa detetom pre nego što ga upišu,
• da se prethodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom...),
• da planiraju odsustvo sa posla dok je dete na adaptaciji,
• da upoznaju vaspitače / medicinske sestre sa osobenostima i navikama svog deteta,
• da dopuste detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić,
• da mu pokažu da ga vole i kad ono odbija ostanak u kolektivu,
• da razgovaraju sa detetom o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačima, da mu podstaknu interesovanje za sadržaje u vrtiću,
• da rastanke u vrtiću učine kratkim, jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima i neodlučnosti,
• da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti,
• i da uvek održe svoju reč!

Polaskom deteta u kolektiv, roditelji dobijaju partnere u vaspitanju svoje dece. Ključ uspešnosti nalazi se u stalnoj i otvorenoj uzajamnoj komunikaciji roditelja i vrtića.

U Srbiji će se od sledeće godine u svim porodilištima za novorođenu decu raditi skrining i na spinalnu mišićnu atrofiju, što znači da će četiri retke bolesti spadati u obavezni skrining u svim porodilištima, najavila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić.

Pilot studija je krenula u aprilu u porodilištu Narodni front i traje godinu dana, podsetila je.

„Kada je u pitanju spinalna mišićna atrofija, taj projekat se radi za svu novorođenu decu u porodilištu GAK „Narodni front“, ali je država odlučila da od sledeće godine uvrsti i tu bolest u obavezni skrining novorođenčadi“, navela je.

Ona je podsetila da je od juna prošle godine za novorođenu decu uveden skrining o trošku države za tri retke bolesti – cističnu fibrozu, fenilketonuriju i hipotireodizam, što se radi u svim porodilištima u Srbiji.

Najavila je i koje genetske analize će se raditi o trošku države, a koje će se i dalje slati u inostranstvo. Pogledajte video:

„Najnovije i najsavremenije metode smo uveli od juna 2021. godine, a to su tzv. postnatalni mikroerej – posebne genetske analize za razne genetske bolesti i najsavremenija metoda koja predstavlja revoluciju u molekularnoj genetici u poslednje vreme, a to je tzv. NGS ili sekvencioniranje gena“, rekla je Škodrić.

Navela je da se u našoj zemlji za sada radi sekvencioniranje od 2.500 do 3.000 gena, ali da je sa Institutom za molekularnu genetiku ugovoreno da se do kraja ove ili početkom sledeće godine to radi na čak 30.000 gena što znači ispitivanje čitavog egzoma.

Dodala je da će to biti o trošku države i napomenula da se za sada ispitivanje čitavog egzoma, u slučaju kada postoji sumnja, šalje u inostranstvo.

Škodrić je rekla da postoje genetske analize koje će se i dalje slati u inostranstvo i da je to odluka struke zato što, pojasnila je, postoje slučajevi retkih bolesti koje su toliko retke da se sa njima kvalitetno i krajnje stručno može raditi samo u dva ili tri referentna centra u svetu, i da sve zemlje šalju slučajeve u te centre, te da ćemo tako i mi.

Nabavljena najkvalitetnija vakcina za grip, stiže 1. oktobra

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić izjavila je da je o trošku države nabavljena najkvalitetnija vakcina protiv sezonskog gripa koja će, kako je najavila, da stigne prvog oktobra.

„Završen je postupak javne nabavke za vakcine protiv sezonskog grupa. Nabavljena je o trošku države četvorovalentna, najkvalitetnija vakcina i to vakcina (francuskog proizvođača) „Sanofi Paster“ u količinama od 373.360 doza“, rekla je Škodrić za Tanjug.

Od 2023. biće uveden sistem za integraciju državnog i privatnog zdravstva

U Srbiji će početkom sledeće godine biti uveden novi informacioni sistem koji će omogućiti integraciju privatnog i državnog zdravstva, kako bi se obezbedile sve informacije o pacijentu, najavila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić.

Ona je za Tanjug najavila i da će u narednih mesec dana biti dostupna aplikacija putem koje se može doći do svih informacija do kojih građani trenutno mogu da dođu jedino odlazeći na šalter RFZO - Poše N1.

Somborsko Udruženje pčelara “Avram Maksimović” pod pokrovitelјstvom Turističke organizacije grada Sombora u subotu, 27. avgusta 2022. godine organizuje 29. Međunarodni sajam pčelarstva, koji će biti održan u centru grada. Pored pčelinjih proizvoda i pčelarske opreme, na somborskoj glavnoj ulici će od 8 do 18 časova biti izloženo cveće i proizvodi starih zanata.

Na manifestaciji će pored domaćih, učestvovati i izlagači iz Mađarske i Hrvatske, a u velikoj sali Gradske kuće od 13 časova će biti održano stručno predavanje na temu pčelarstva.

Somborski bazen danas je bio domaćin takmičenju „Vojvodina Summer by Invictus”. Na ovoj sportskoj manifestaciji, koja se drugu godinu zaredom održava, u Somboru učešće su uzele četiri ekipe koje su se takmičile u zanimlјivim izazovima na vodi.

Takmičari su u mešovitim muško – ženskim ekipama kroz razne prepreke i logičke zadatke, u 10 disciplina, pokazali spretnost, timski duh, snagu i snalažlјivost, a pobednik takmičenja predstavlјaće Sombor u finalu koje se održava za vikend u Novom Sadu na otvorenom bazenu SPENS-a, gde se očekuje susret 10 najbolјih ekipa iz Vojvodine.

Ispred Grada Sombora takmičere je pozdravila članica Gradskog veća Antonija Nađ Kosanović poželevši im mnogo uspeha.

„Smatramo da ovakve manifestacije i slične, sportsko – zabavnog karaktera, itekako su potrebne Somboru, jer uklјučuju širu populaciju i mogu da se prijave učesnici, bez obzira da li se bave nekim sportom ili ne, koji žele da se pokažu i da se oprobaju u sportskim aktivnostima“, naglasila je Nađ Kosanović.

Nedelјko Rodić, ispred organizatora manifestacije, istakao je da je ovo pre svega promocija sporta, zabave, dobrih igara, druženja i ekipnog duha. „U svakoj igri smo se potrudili da napravimo tako da nigde pojedinac ne odlučuje sam za sebe nego cela ekipa. Ako kažemo da ekipu čine tri muškarca i dve devojke, i to je minimum, i da u svakoj igri učestvuju svi takmičari, i nema veze da li je neko bolјi plivač ili ne. Moram da kažem da smo 2019. godine imali ekipu koja je bila sastavlјena od reprezentativaca Srbije u plivanju i osvojili su drugo mesto, gde je jedna ekipa, koja je totalno rekreativna bila, osvojila to takmičenje, što znači da se mi trudimo da ne damo nekom prednost i da ovo bude pre svega fer-plej takmičenje“, rekao je Rodić, najavivši da se planira organizacija takmičenja na zatvorenom bazenu u Somboru i za decu i za odrasle, kako bi se ispunila očekivanja svih prvobitno prijavlјenih ekipa koje su imale želјu da se oprobaju u ekipnom izazovu, ali su morali da odustanu zbog pomerenja takmičenja koje je uzrokovalo nevreme.

Sportska manifestacija „Vojvodina Summer by Invictus” održana je uz podršku Grada Sombora, Sportskog centra „Soko“ i Sportskog saveza grada Sombora.

U Kolutu se trenutno gradi dovodnik vode od Bezdana, a radovi prve faze, koji podrazumevaju spajanje cevovoda, privode se kraju.

Kako sve protiče uverili su se i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić koji su nedavno obišli pomenute radove. Tom prilikom, Ratković je istakao da će se radovi odvijati u tri faze, nakon čega će stanovnicima Koluta biti dostupna voda za piće.

- Sledeće nedelјe kreće druga faza radova, od ulaska u Kolut do Istočne ulice, koju planiramo da završimo do kraja ove godine, a sledeće godine nam predstoji posao od ulaska u Kolut do crpne stanice, i kada budu svi ovi radovi završeni, stanovnici Koluta će imati pijaću vodu - rekao je Ratković, dodavši da se pored dovodnika grade i hidrantski šahtovi u blizini atarskih puteva, zahvalјujući kojima će moći da se naprave i otresišta za polјoprivredu.

Pored radova na dovodniku vode ka Kolutu, u toku je i izgradnja buster stanice u Staparu, koja će obezbediti pijaću vodu za Stapar i Doroslovo, a uskoro će početi i radovi na izgradnji dovodnika od Svetozar Miletića do Stanišića.

Izvor: dnevnik.rs

Sednica Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora održana je danas u prostorijama Gradske uprave, gde su članovi Saveta diskutovali o aktivnostima čija se realizacija planira do kraja ove godine.

Između ostalog, u pripremi su edukacije za sugrađane starije životne dobi koje će se realizovati u saradnji sa udruženjima penzionera. U toku je i organizacija novog ciklusa opremanja vrtića sa saobraćajnim znacima i tepisima uz čiju pomoć će najmlađi sugrađani steći svoja prva znanja o saobraćajnim propisima. Savet će i ove godine nastaviti sa opremanjem Odelјenja saobraćajne policije, a u planu je i nabavka rotacionih svetala koja će se uz edukacije uručiti trektoristima.

Na današnjoj sednici članovi Saveta za bezbednost saobraćaja razgovarali su i o finansijskom planu za 2023. godinu, kao i o aktivnostima na koje će se bazirati rad Saveta tokom iduće godine, a kao jedan od prioriteta izdvojili su obučavanje mladih vozača.

Vatrogasci iz Vatrogasnog doma Stapar kod Sombora, inače poznati po velikoj humanosti i raznim akcijama za građane, napravili su žurku za pamćenje o kojoj će se dugo pričati a koju klinci koji su u njoj učestvovali neće zaboraviti do kraja života.

Hrabri momci koji su život posvetili jednom od najplemenitijih poziva i borbi za tuđe živote, obradovali su klince iz Stapara penom parti ispred vatrogasnog doma.

Pošto, srećom, tog dana za njih nije bilo teških zadataka, ova velika deca omogućila su maloj deci da ovo leto pamte zauvek.

Podsetimo, vatrogasci iz Stapara su prošle godine, baš u ovo vreme, oglasili na društvenim mrežama da poklanjaju automobil u odličnom stanju koji je registrovan, iz svog voznog parka.

- Kažu da se dobro dobrim vraća. Prikupili smo dovoljno sredstava da našem društvu kupimo kombi. Organizovali smo se tako da u okviru prostorija imamo i kafić koji radi, znači imamo i naše prihode. Znamo kako je kada fali. Takođe, naš DVD Stapar broji oko 100 članova koji su saglasni da poklonimo automobil koji imamo, ali poklonićemo ga jednom Dobrovoljnom vatrogasnom društvu iz Srbije koje nema prevozno sredstvo za intervencije ili ima samo traktor", istakao je tada Milisav Galić - predsednik DVD Stapar, za RTV Vojvodinu.

Izvor: Blic

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), od 1. januara 2012. do 30. juna 2022. godine negativan prirodni priraštaj u Srbiji (bez Kosova i Metohije) iznosi 452.975 ljudi.

Demograf dr Goran Penev rekao je agenciji Beta da je u poslednjih deset i po godina u Srbiji živorođeno 676.137 beba, a da je preminulo 1.129.112 osoba.

„Srbija je početkom 2022. godine, prema procenama RZS-a, imala 6.797.105 stanovnika. Ukoliko se u računicu uključe i prethodni podaci o vitalnim događajima u prvih šest meseci, procenjeno stanovištvo zemlje je 1. jula. iznosilo je 6.766.093 stanovnika. To bi značilo da je Srbija ove godine u odnosu na stanje u vreme prethodnog popisu (7.233.622 na dan 1. oktobra 2011) malobrojnija za gotovo pola miliona stanovnika (467.529)“, kazao je Penev.

Po njegovim rečima, stvarno smanjenje broja stanovnika je znatno veće.

„Naime, ukoliko se prihvati pretpostavka da je negativan migracioni saldo u tom periodu iznosio najmanje 200.000 ljudi, procenjujemo da je trenutni broj stranovnika zemlje manji od 6,6 miliona, isti kao daleke 1959. godine“, istakao je demograf.

Naveo je da se promena broja stanovnika odvijala pod simultanim negativnim delovanjem i prirodne i migracione komponente.

„I pored manjka preciznih podataka o razmerama spoljnih migracija, čini se vrlo realnim da je u poslepopisnom razdoblju Srbija permanento imala veći broj odseljenih nego doseljenih. Negativan predznak je imao i prirodni priraštaj, što je, uostalom, već tri decenije jedna od osnovnih demografskih osobenosti zemlje. U periodu od 2012. do 2019, godišnja razlika između broja umrlih i rođenih kretala se u intervalu od 34.700 (2013) do 38.800 (2017. godine). Već prve godine pandemije kovida 19 negativan prirodni priraštaj je dostigao 55.200. U 2021. broj umrlih bio je za 77.400 veći od broja živorođenih, što znači da je negativan prirodni priraštaj bio dvostruko veći od prosečnog godišnjeg u razdoblju 2012-2019 (-36.500)“, objasnio je Penev.

Demograf naglašava da su 2020. i 2021. zabeleženi rekordno mali brojevi živorođene dece, kao i naglo povećanje negativnog prirodnog priraštaja, što je prvenstveno rezultat veoma velikog povećanja broja umrlih.

„Svakako, to je posledica velike smrtnosti od kovid-19, ali i zbog vanrednih prilika u javnom zdravstvu Srbije izazvanih pandemijom. U prethodnom potperiodu godišnji broj umrlih bio je vrlo stabilan (kretao se između 100,3 do 103,7 hiljada), da bi u 2020. i 2021, godišnja povećanja iznosila 15-16 odsto, dostižući u obe godine apsolutne rekorde umrlih od druge polovine 20. veka (116.900 i 136.600). Takve promene su se odrazile i na veliko skraćenje očekivanog trajanja života, posebno muškog stanovništva. Nakon vrlo umerenog, ali kontinuiranog, produženja srednjeg životnog veka (sa 74,7 u 2012, na 75,7 godine u 2019), za samo dve godine očekivano trajanje života stanovništva Srbije skraćeno je za tri godine. Za muškarce je iznosilo 3,1 (sa 73,1 na 70 godina), a za žene 2,7 godine (sa 78,3 na 75,6 godine), što je dovelo i do najveće razlike u dužini očekivanog trajanja života po polu u 21. veku“, istakao je Penev.

Na pitanje Bete da li se u prvom polugođu 2022. godine mogu naslutiti pozitivni pomaci u pogledu kretanja mortaliteta i nataliteta stanovništva, Penev navodi da je u odnosu na isti period 2021, broj umrlih smanjen za 6.500 (9,8 odsto), dok je broj živorođenih povećan za 220 (0,8 odsto).

„Međutim, treba naglasiti da je rano za donošenje zaključaka o razlozima i značaju spomenutih promena. Trenutno se za januar-jun 2022. raspolaže samo prethodnim, ne i konačnim rezultatima. Treba ponoviti da je 2021. godina zbog razmera pandemije bila izuzetna ne samo u domenu smrtnosti (ubedljivo najveći broj umrlih od kraja Drugog svetskog rata), već i rađanja (posle 2020, najmanji broj živorođenih u proteklih 120 godina). S tim u vezi, ukoliko se i vrše poređenja, metodološki bi bilo mnogo ispravnije da se to čini s podacima pre izbijanja pandemije, tj. za prvo polugođe 2019. U tom slučaju rezultati su drastično drugačiji – u periodu januar-jun broj umrlih je 2022. godine bio veći za 12,9 odsto, a broj živorođenih manji za 4,7 odsto“, kazao je demograf.

Na pitanje koliko su migraciona kretanja uticala na broj stanovnika Srbije, Penev je rekao da se ocene o najnovijim emigracionim i imigracioniom kretanjima mogu davati uz veliku neizvesnost.

„Početak pandemije kovid-19 (februar-mart 2020) uticao je na masovni povratak iz inostranstva. U zemlju se u kratkom periodu vratilo nekoliko stotina hiljada građana Srbije, uglavnom lica s neregulisanim statusom u zemljama prijema. Nakon relaksacije epidemioloških mera većina se ponovo uputila u inostranstvo, a pretpostavlja se i da je ubrzan odlazak novih ’emigranata’. Ove godine su intenzivirani i imigracioni tokovi, pre svega zbog dolaska više desetina hiljada lica iz Ukrajine i Rusije. Za sada je teško prevideti da li će se priliv imigranata nastaviti, koliko će ih ostati u Srbiji, da li će se i kada vratiti u zemlju porekla ili otići u neku treću“, objasnio je demograf Goran Penev.

Izvor: Danas

Na srčani zastoj mogu da ukažu rani, suptilni simptomi, navodi se u izveštaju Američkog udruženja za srce.

U izveštaju, objavljenom u medicinskom časopisu „Circulation“, izložena su najnovija saznanja o simptomima srčanog zastoja, kao i o drugim kardiovaskularnim bolestima, uključujući moždani udar, piše Insider.

Do srčanog zastoja dolazi kada srce ne može da pumpa dovoljno krvi i snadbeva kiseonikom druge organe, što može da bude smrtonosno. Srčani zastoj se obično ne može izlečiti, ali rano lečenje može da pomogne ljudima da žive duže sa boljim kvalitetom života, poručuju iz američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Lečenje uključuje lekove, fizičku aktivnost i smanjeni unos soli.

Pušenje cigareta, prekomerneo konzumiranje alkohola, nedovoljna fizička aktivnost i loša ishrana povećavaju rizik od srčanog zastoja. Medicinska stanja, poput srčanih bolesti, prethodnog srčanog udara, visokog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa također povećavaju rizik od srčanog zastoja.

Srčani zastoj najčešće šrouzrokuje nedostatak daha

„Nedostatak daha je glavno obeležje srčanog zastoja“, navodi se u izveštaju. Teški problemi sa disanjem povezani su sa povećanim rizikom od smrti, saopštilo je Američko udruženje za srce.

U izveštaju se navodi da se druga zdravstvena stanja koja prouzrokuju probleme sa disanjem, poput hronične opstruktivne bolesti pluća, mogu pojaviti zajedno sa srčanim zastojem.

Ostali uobičajeni simptomi srčanog zastoja uključuju osećaj umora i oticanje stopala, noge ili zglobova.

U izveštaju Američkog udruženja za srce navodi se da je umor najneprijatnije obeležje srčanog zastoja.

Mučnine

Rani simptomi srčanog zastoja uključuju probleme sa želucem, mučninu, povraćanje i gubitak apetita, navodi se u izveštaju.

Propadanje mišića kao posledica srčanog zastoja može da ukaže na to da je bolest uznapredovala.

„Rani i suptilni simptomi takođe mogu da budu „vesnici“ pogoršanja bolesti i predstojeće hospitalizacije ili smrti!, dodaje se u izveštaju.

Ostali simptomi

Pregledima je utvrđeno da je 25 do 30 odsto odraslih osoba sa srčanim zastojem prijavilo poremećaje raspoloženja, uglavnom depresiju i anksioznost, ali i nesanicu.

Srčani zastoja prouzrokuje nesanicu iz više razloga. Ljudi sa srčanim zastojem često ostaju bez daha kada leže ravno.

Drugo, nuspojava lekova za srčani zastoj može da natera ljude da uriniraju više tokom noći jer lekovi ispuštaju tečnost koja se nakuplja u plućima, što prouzrokuje nedostatak daha, prenosi N1 Zagreb.

Gubitak vida braću Matić nije omeo da postanu uspešni u muzici.

Poznati pevači blizanci Saša i Dejan Matić rođeni su u Bihaću u šestom mesecu.

Malo je poznato da pri rođenju njih dvojica nisu imali problem sa vidom. Međutim, kako su prerano rođeni bilo je potrebno da neko vreme provedu u inkubatorima, pa su ih iz bolnice u Bihaću prebacili u bolnicu u Zagrebu.

Nažalost, samo nekoliko dana kasnije došlo je do izvesnih problema i obojica su ostali slepi. Iako nije poznato šta se tačno dogodilo, pretpostavlja se da je u pitanju bila greška medicinske sestre zbog koje su braća ostali bez vida.

"To je nepažnja. Sada, koga… Nisam nešto detaljisao i raspitivao se čija. Da li je lekar, da li je medicinska sestra, nisam ulazio u to. Bilo je to rođenje pre vremena. A, da je bila nepažnja, bila je", ispričao je Dejan jednom pilikom.

Pričalo se i o tome da Saša ima mogućnost da povrati vid, ali da zbog Dejana ne želi da se operiše. Međutim, on je to demantovao.

"Ma ne, to je bezveze priča. Oni su hteli na nama da rade nekakve eksperimente. To nisu dozvolili roditelji, a ni mi. Ja tako ne volim što se godinama priča o toj temi, da vi nemate pojma! Dve najgore teme, one koje najmanje volim su: da li sam u svađi sa bratom i šta je bilo sa mojim vidom. Moji prijatelji i ljudi koju su sa mnom u stalnom kontaktu znaju kako ja živim i znaju da ovaj život volim najviše na svetu. Da li sam se ja lečio i kod koga sam se lečio, to je moja privatna stvar. Ima jedna priča kada je jedan moj prijatelj nazvao taksi, a oni su ga pitali: ‘U kom pravcu idete?’, a on je rekao: ‘Koga to zanima osim mene?", izjavio je Saša za domaće medije.

Pored ovog problema, oni su ostvareni i u poslovnom i u privatnom životu.

Takođe, poznato je da vole i da se našale na svoj račun.

Izvor: Nova.rs