Sombor.info

Gradsko veće grada Sombora danas je održalo 114. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 19 tačaka.

Između ostalog, članovi Gradskog veća usvojili su Rešenje o imenovanju komisije za dodelu priznanja „Avram Mrazović“ prosvetnim radnicima iz ustanova obrazovanja sa teritorije Grada Sombora. Grad Sombor i ove godine dodeliće priznanja vaspitačima, učitelјima i profesorima, a o tome ko će biti dobitnici nagrada odlučivaće osmočlana komisija.

Na današnjoj sednici prihvaćen je predlog za okončanje aktivnosti u vezi sa izgradnjom zalivnog polјa „Stapar“, nakon čega će se pristupiti izradi projekta za građevinsku dozvolu za izgradnju zalivnog polјa.

Gradsko veće odobrilo je raspisivanje Javnog poziva za odabir krajnjih korisnika mera stambene podrške i aktivne inkluzije na projektu „Kuće za bolјu budućnost“. U okviru projekta zbrinuće se 10 porodica iz ranjivih društvenih grupa: žene žrtve porodičnog nasilјa, Romi i deca koja napuštaju sistem socijalnog staranja. Zahvalјujući ovom projektu njima će biti obezbeđeni novi domovi, a za sve članove ovih porodica, koji su stariji od 15 godina, biće omogućeno da pohađaju kurseve zanata, bezbednosti na radu, kao i obuke iz ostvarivanja prava na socijalnu, zdravstvenu i drugu zaštitu. Partneri na projektu su Grad Sombor, Centar za socijalni rad Sombor, Savez romskih NVO Zapadno-bačkog okruga i NVO „Ženska alternativa“ Sombor, koji su učestvovali na programu „Podrška Evropske Unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji“ koji realizuje Evropska unija i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Na 114. sednici Gradsko veće je prihvatilo izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Sombor za period od 1.1. do 30.6.2022. godine.
Većnici su prihvatili i izveštaje o radu javnih komunalnih preduzeća „Energana“, „Zelenilo“, „Vodovod“, „Vodokanal“, „Prostor“, „Čistoća“ i „Parking servis Sombor“ za 2021. godinu, kao i predlog Plana razvoja Grada Sombora za period od 2022. do 2028. godine, koji će se naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

Gradsko veće prihvatilo je i Završni izveštaj Turističke organizacije grada Sombora o manifestaciji „Somborsko leto 2022. godine“ u okviru koje je organizovan niz aktivnosti među kojima su „Somborski kotlić“, koncert Miroslava Ilića i „Ulica starih zanata“.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i njegovi stručni saradnici sastali su se danas sa šefom Odelјenja za odnose sa privredom Nemačke ambasade Kristijanom Šilingom i predstavnicima NALED-a, GIZ-a, Telegroup-a i Sekopak-a.

Povod za sastanak bio je zajednički rad na realizaciji projekata prikuplјanja staklene ambalaže, usluge MIA četbota u Gradskoj upravi i meteostanica za praćenje i planiranje polјoprivredne proizvodnje na teritoriji Grada Sombora.

Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da se u Somboru aktivno radi na uspostavlјanju zelenog i održivog grada, te je gostima predstavio projekte čija se realizacija očekuje u narednom periodu.

Tokom sastanka direktorka NALED-a Violeta Jovanović zahvalila se na uspešnoj dvosmernoj saradnji, naglasivši da je Sombor lider među gradovima sa BFC sertifikatom, a Kristijan Šiling ispred Nemačke ambasade izrazio je zainteresovanost za uspostavlјanje saradnje.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici JKP „Čistoća“ sa kojima se realizuje projekat prikuplјanja staklene ambalaže. U okviru posete Somboru organizovan je i obilazak meteostanica na terenu, kao i Reciklažnog centra u JKP „Čistoća“.

Dok želјno očekuju nova parking mesta na prostoru nekadašnjeg stovarišta „Prokupca“ na Vencu Vojvode Petra Bojovića, motorizovani Somborci su svedoci da se ovih dana užurbano radi na obezbeđivanju novih parkirališta u gradu koji je pod sve većim pritiskom motorizovanih žitelјa i gostiju.

Kako teče izgradnja parkina na Staparskom putu proverio je gradonačelnik Antonio Ratković u pratnji člana Gradskog veća Đorđa Zorića, zaduženog za komunalnu oblast. Gradonačelnik je najavio da će se, pored postojećih 1.200 gradskih parking mesta, na ovoj lokaciji naći 65 novih mesta, što će uveliko olakšati evidentan problem parkiranja u gradu.

- Od ugla Staparskog puta i Venca vojvode Stepe Stepanovića, do ugla sa Samka Radosavlјevića će biti paralelna parking mesta, dok će od ulice Samka Radosavlјevića do Vojničke ulice biti kosa parking mesta. Takođe, biće rešena i problematika atmosferske kanalizacije i ono što je bitno, nijedno stablo neće biti posečeno. To je bio uslov projektantima kada su radili projekat. Kompletna investicija iznosi 10,5 miliona dinara i očekujemo da u prvoj polovini oktobra budu završeni radovi - rekao je Ratković, napominjući da izgradnju novog parkinga u potpunosti finansira Grad Sombor iz svog varoškog buyeta.

Pre mesec dana počeli su i radovi na još jednom dugoočekivanom projektu rešavanja problema parkiranja u centru grada, rušenju ruinirane zgrade nekadašnjeg proizvodno-trgovinskog giganta velike Jugoslavije, „Prokupca“, te raščišćavanju njegovog prostranog dvorišta površine 2.830 kvadratnih metara. Uporedo s čišćenjem terena pripreman je urbanistički projekat, kao i projektno-tehnička dokumentacija za parkiralište na ovom mestu.

- Ono što je bitno, projekat će se sastojati od dve faze. Tokom ove godine očekujemo završetak urbanističkog projekta i početak radova na prvoj fazi, koja podrazumeva kompletnu izgradnju parking mesta – pojasnio je gradonačelnik Ratković, koji je došao u priliku da konačno završi pravi sudski rašomon oko prostora „Prokupca“, koji je nakon niza godina suđenja ovdašnje lokalne samouprave sa stečajnim i likvidacionim upravama ovog preduzeća, po osnovu ogromnih dugova na ime poreza na građevinsko zemlјište i druge komunalije, prešao u vlasništvo grada.

Problem parkiranja u centru grada postao je akutan 2015. godine, kada je rekonstrukcijom Trga Koste Trifkovića koji je nakon završetka radova postao deo pešačke zone, „izgublјeno“ do tada funkcionalnih 96 parking mesta. Kako se već u to vreme odvijala pravosudna saga lokalne samouprave sa „Prokupcem“, upravo ova lokacija je u nadležnom JKP „Parking servis“ bila viđena kao moguće rešenje.

Izvor: Dnevnik.rs

Konkurs za dodelu stipendija i pomoći u školovanju učenika srednjih škola na teritoriji opštine Apatin je raspisan i trajaće do 15. septembra. Pravo na učeničku stipendiju u predstojećoj školskoj godini u skladu sa zakonom u iznosu od 5.000 dinara mesečno počevši od 1. septembra 2022. godine zaključno sa 30. junom 2023. godine imaju svi učenici koji ispunjavaju uslove da su upisali neku srednjoškolsku ustanovu koja se nalazi na teritoriji opštine Apatin, te da su u prethodnoj školskoj godini ostvarili ukupnu prosečnu ocenu od najmanja 4,60.

Pravo na pomoć u školovanju u iznosu od 3.000 dinara mesečno počevši od 1. septembra 2022. godine zaključno sa 30. jun 2023. godine imaju svi učenici koji pored uslova da su upisali neku od srednjoškolskih ustanova sa teritorije naše opštine i uslov da dolaze iz porodice koje su korisnici materijalnog obezbeđenja porodice i socijalne pomoći ili da su deca ratnih vojnih invalida kao i da su u prethodnoj školskoj godini ostvarili ukupnu prosečnu ocenu od najmanje 3,00. Opširnije o konkursu pročitajte OVDE

U narednih 15 dana traje će i konkurs za dodelu smeštaja i ishrane učenika srednjih škola u Domu učenika Apatin koji imaju prebivalište ili boravište van naseljenog mesta Apatin. Za predstojeću školsku godinu opština Apatin će finansirati ukupno 20 mesta u Domu učenika u visini 100% ukupne cene tokom trajanja cele predstojeće školske godine za učenike koji ispunjavaju uslove iz konkursa koji možete pročitati OVDE

U više od 500 škola širom Srbije prvi dan škole počeo je štrajkom prosvetnih radnika. U nekim školama nastava je trajala 30 minuta, a u nekim školama gde su časovi trajali 45 minuta, nastavnici su posle 30 minuta napuštali nastavu, rekla je za N1 predsednica Unije sindikata Jasna Janković. Jedan od zahteva prosvetnih radnika je povećanje plata za 20 odsto.

„Razgovori koji su vođeni u Ministarstvu jesu razgovori sa Brankom Ružićem, mi znamo da se za sve pita ministar finansija, ako se uopšte i on nešto pita, tako da nikakvih ozbiljnih razgovora tu nije bilo, s obzirom da ono na čemu mi godinama već insistiramo jesu platni razredi, a kako su nam rekli, platni razredi su trenutno odloženi za 1. januar 2025. godine. Naš narod kaže – ne lipši magarče do zelene trave. Tako da je veliko pitanje kada će se rešiti naši problemi“, rekla je Janković za N1.

Prethodno je sinidikat u saopštenju naveo da vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori, stručni saradnici, tetkice, domari, administrativni radnici, sekretari škola „poručuju da se o stubu društva – obrazovanju dece, vodi dezorijentisana i deklarativna politika“.

Navedeno je i da će se o položaju zaposlenih govoriti na trgovima, ispred školskih uprava, u bibliotekama u Užicu, Vranju, Pančevu, Kragujevcu, Bačkoj Palanci, Novom Sadu, Ivanjici, Čačku, Somboru, Kraljevu, Nišu, Boru, Gornjem Milanovcu, Zrenjaninu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici i drugim mestima.

„Čekajući novog ministra, u slaboj nadi da će sledeća Vlada Srbije razumeti šta tražimo, javnost obaveštavamo da vodimo borbu za svako dete“, saopštila je USPRS.

Ističu da „Srbiju vide kao zemlju znanja“ i da su „ponosni što mogu da daju doprinos njenom rastu i razvoju“, ali da je za to neophodno veće izdvajanje za prosvetu u narednom budžetu i više poverenja u prosvetne radnike.

Podsetimo, školska godina je počela danas neposrednom nastavom, uz intoniranje himne.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Niša Vladan Ćirić je ranije izjavio da je u tom gradu školska godina u 43 škole počela jednodnevnim štrajkom, zbog čega drže časove skraćene na 30 minuta.

Izvor: N1

Prvog dana školske 2022/2023. godine predstavnici Grada Sombora tradicionalno su poželeli srećan polazak u školu đacima koji su po prvi put seli u školske klupe. Oni su danas obišli sve škole kako u gradu, tako i u naselјenim mestima i ovom prilikom uručili su prigodne poklone đacima prvacima.

Gradonačelnik Sombora posetio je OŠ „Nikola Vukićević“ u Somboru i OŠ „Branko Radičević“ u Staparu, a predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus poželeo je mnogo školskog uspeha đacima u OŠ „Petar Kočić“ u Riđici, OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Stanišiću i OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Somboru.

„Cilј nam je pre svega bio da, kao i prošle godine, obiđemo sve đake prvake i njihove učitelјe i da im poželimo srećan polazak u školu i školovanje i svakako ono što je veoma bitno da svi mi kada dođemo u te škole, obiđemo da se uverimo u kakvom su stanju objekti u kojima borave naša deca“ naglasio je gradonačelnik Ratković.

Poklon paketi za đake prvake sadrže školski pribor koji će im pomoći da lakše i lepše savladaju školske zadatke koji su pred njima, a sadrže veliku i malu svesku, kolaž papir, raspored časova, logički lenjir, gumicu, dve grafitne olovke, drvene boje, voštane i vodene, plastelin, zarezač, nalepnice za sveske i knjige, lepilo, ukrasnu hemijsku i blokčić za poruke.

Poklone su pored gradonačelnika i predsednika Skupštine grada, prvacima uručili i zamenica gradonačelnika, članovi Gradskog veća, pomoćnici gradonačelnika, članovi Saveta za bezbednost saobraćaja, sekretarka Skupštine grada i načelnik Odelјenja za obrazovanje.

U prvi razred osnovnih škola na teritoriji Grada Sombora ovog prvog septembra krenulo je 623 učenika.

Cena struje za domaćinstava i male kupce od danas je viša za 6,5 odsto.

Poskuplјenje struje je 2. jula odobrio je Savet Agencije za Agencija za energetiku, na zahtev Javnog preduzeća EPS Beograd.

Prosečna cena kilovat sata od sada iznosi 8,144 dinara.

Somborski prevoznik “Severtrans” je saopštio da svi učenici koji u školu putuju na teritoriji grada Sombora i opštine Apatin mogu da se voze bez mesečne karte od sutra pa sve do 11. septembra, ali su u obavezi da izvade potvrdu iz škole, koju prilikom ulaska u autobus treba da pokažu voznom osoblјu.

Iz “Severtransa” dodaju da potvrda iz škole važi samo do 11. septembra, a da od 12. septembra svi đaci moraju imati vežeće mesečne markice.

Širom Srbije počele su nestašice mleka. Prazni ili poluprazni rafovi od Beograda, preko Čačka i Kraljeva do Niša. Sve je počelo pre nekoliko dana sa nestašicom dugotrajnog mleka, ali se alarm zvanično upalio kada je u radnjama postalo nemoguće pronaći i kratkotrajno mleko sa bilo kojim procentom masti.

„Javna tajna je da mleka nema, a još je pogubnije to što nema odakle da se uveze iz Evrope“, upozorio je proizvođać Nenad Plazinić iz čačanskog sela Mršinci.

Ovo upozorenje koje je Nova.rs objavila prošle nedelje postalo je realnost. Našem portalu obratilo se više čitalaca koji su upozorili da su rafovi u kojima stoji mleko prazni ili poluprazni.

Slika koja zastrašuje i podseća na 90', a pre samo nekoliko meseci ponovo smo je ponovo doživeli kada je vladala nestašica šećera. Sada je na redu nestašica mleka i nova muka za sve potrošače.

Nestašica mleka u marketima – mlekare su smanjile proizvodnju za 30 odsto, saznaje Nova.rs. Prazni rafovi u marketima na kojima stoji mleko u tetrapaku, a od skora i kratkotrajno u flašama, slika je koja se ovih dana može videti u većini lanaca prehrambene robe u Srbiji. Kako saznajemo, dva su razloga.

Prvi leži u tome da je niska otkupna cena naterala mnoge stočare da smanje broj krava, a drugi manje poznati javnosti, odnosi na veliki izvoz mleka. Količine koje stignu brzo se rasprodaju, pa su rafovi u prodavnicama uglavnom prazni, što kod kupaca izaziva zabrinutost.

"Jutros sam hteo da kupim Imlekovu flašu mleka od litar i po, sa 2,8 odsto mlečne masti, i nema. Na rafovima gde je stajalo, naslagali su jogurt, kako se ne bi primetilo da nema mleka. Čak i pored cene od 175 dinara, nema ga. Zabrinuo sam se“, kaže jedan od penzionera iz Kraljeva kojeg smo zatekli u marketu kako pogledom pokušava da pronađe flašu mleka.

Prodavci samo sležu ramenima, a na pitanje zašto nema mleka, odgovora nema. Smanjena količina mleka u tetrapaku koje se distribuira marketima, počela je da se primećuje u poslednjih više od mesec dana. Sada skoro i da ne stiže. Ali, kada se primetilo da manje ima i kratkotrajnog, alarm za uzbunu kod građana se uključio.

Mleka će biti sve manje, jer je u Srbiji sve manje krava, a razlog tome je niska otkupna cena koju nude mlekare, ali i slaba zainteresovanost države da konkretnije pomogne proizvođačima mleka.

"Smanjena je proizvodnja sirovog mleka. Otkupna cena je direktno uticala na to. Prema nekim projekcijama, mlekare su u poslednjih mesec dana smanjile proizvodnju za čak 30 odsto. To je mnogo. S druge strane, niko ne zna koliko mleka Srbija izvozi na evropsko tržište koje donosi bolju zaradu od domaćeg. Zato je najverovatnije i smanjena distribucija mleka u našim marketima“, kaže za Nova.rs izvor iz jedne od srpskih mlekara.

Po Uredbi o ograničenju cena iz oktobra prošle godine, sve mlekare i prerađivači u Srbiji, obavezni su da na tržište plasiraju istu količinu UHT mleka od 2,8 odsto mlečne masti, koju su plasirali u periodu prošle godine po nepromenjenoj ceni.

Izvor: Nova.rs.

Svi pametni telefoni dolaze sa ugrađenim uslugama lokacije (GPS) koje se mogu koristiti za otkrivanje mesta na kom se korisnik nalazi. Ali šta ako ne želite da delite podatke o lokaciji? Ako samo isključite tu uslugu, da li je i dalje moguće da telefon prati vašu lokaciju?

Ovo je očigledno samo tehnički problem jer u praksi isključivanje usluga lokacije bi trebalo da onemogući praćenje uređaja. Međutim, to nije uvek slučaj.

Kratak odgovor na postavljeno pitanje je – da, može. Samo se koriste različite metode.

Isključivanje lokacije može dobro prikriti vašu lokaciju, ali mogu se koristiti druge tehnologije i tehnike kako bi se otkrila lokacija vašeg uređaja – bez obzira da li je GPS uključen ili ne.

Načini za praćenje telefona bez GPS-a

Bazne stanice za mobilne telefone su svuda i mogu pomoći u praćenju vašeg uređaja tako što će identifikovati na koji toranj je vaš mobilni telefon povezan, a zatim izmere vremensko kašnjenje koje je potrebno da signal napravi povratni put između tornja i vašeg telefona.

Ovo kašnjenje se zatim izračunava i konvertuje u određeno rastojanje i iz toga se može dobiti prilično tačna lokacija telefona. Ovo lako funkcioniše jer je mobilni telefon sve vreme povezan sa obližnjim tornjem.

Besplatan Wi-Fi na javnim lokacijama postaje sve češća pojava, ali ako se povežete na takvu mrežu moguće je pratiti lokaciju vašeg uređaja. Većina besplatnih Wi-Fi provajdera prikuplja adresu kontrole pristupa medijima (MAC) vašeg uređaja u zamenu za vezu i na osnovu toga provajderi mogu da prate koja mesta posećujete.

„StingRays“, poznati kao simulatori baznih stanica, funkcionišu kao mobilni tornjevi, osim što je njihova jedina svrha da prate vaš telefon umesto da obezbede stvarnu mrežnu vezu. StingRay uglavnom koriste državne institucije za sprovođenje zakona i za praćenje uređaja u određenoj oblasti. Oni emituju jače signale od mobilnih tornjeva, što primorava mobilne telefone da se odvoje od legitimnih tornjeva i da se umesto toga zakače za njih.

Malver takođe može da prati lokaciju uređaja na kojima je instaliran i često je prikriven kao ažuriranje radi poboljšanja brzine interneta, piše „Make use of“

Ako želite da sprečite praćenje vašeg uređaja, nemojte se povezivati na javne Wi-Fi mreže, isključiti GPS, surfovati koristeći VPN, preuzimati aplikacije samo iz zvaničnih, proverenih prodavnica, proučavati dozvole koje aplikacija traži od vas i redovno ažurirajte svoj uređaj.

Izvor: nova.rs