PU „Pčelica“ Apatin obaveštava roditelje da će se roditeljski sastanci u svim vaspitnim grupama , u svim objektima, održati u utorak, 30.09.2022. godine sa početkom u 18,00 časova, a prisustvo je obavezno.
Polazak u predškolsku ustanovu predstavlja uglavnom prvo odvajanje deteta od roditelja na duže vreme, prvenstveno od majke, i novu životnu situaciju na koju dete treba da se prilagodi. Ovo je stresna situacija i za roditelje i za dete, jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji. Dete nema potrebu da sigurnost porodičnog okruženja menja za nešto novo i nepoznato, pa najveći broj dece burno reaguje zbog razdvajanja.
Medicinske sestre-vaspitači u jaslama i vaspitači u vrtićima su stručno osposobljeni da razumeju dete i da mu pomognu. Adaptacija dece je očekivani proces, posebno u septembru mesecu, za koji se prave posebni planovi i osmišljavaju aktivnosti kako bi se dete što bezbolnije odvojilo od roditelja i što pre naviklo na kolektiv.
Proces adaptacije je individualan i uslovljen brojnim činiocima. Odvojena od porodice, deca stupaju u jednu novu i nepoznatu sredinu u kojoj važe drugačija pravila i u kojoj se sprovodi ritam života na koji nisu navikla. Dok su u porodici imala privilegovan položaj, u kolektivu je situacija drugačija – dete mora da deli pažnju vaspitača, prostor, igračke i mnogo čega drugog. Tok prilagođavanja zavisi od detetovih individualnih osobina, od njegovog uzrasta, od zdravstvenog stanja, kao i od porodične atmosfere. Lakše se prilagođavanju deca koja su zdrava, fizički snažna, koja imaju bogata i raznovrsna socijalna iskustva pre dolaska u kolektiv, deca čiji roditelji imaju pozitivan stav prema vrtiću .
Istovremeno, adaptacija zavisi i od opštih uslova života i rada u samim jaslama ili vrtiću (opremljenosti potrebnim sredstvima, stručne osposobljenosti i karakteristika ličnosti medicinskih sestara-vaspitača ili vaspitača, broja dece u vaspitnoj grupi i drugih činilaca).
Obično se u stručnoj literaturi navode tri osnovna tipa adaptacije: lakaadaptacija, adaptacija srednje težine i teška adaptacija.
Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na promenu sredine dece koja imaju optimalne vaspitne uslove i koja su uspostavila sigurnu i stabilnu emocionalnu vezu sa roditeljima. Kod takve dece sve reakcije i promene u ponašanju prolaze u roku od mesec dana boravka u kolektivu, dete brzo prihvata novu sredinu i raduje se dolasku u nju. Adaptaciju srednje težine imaju deca čije se promene u ponašanju produže i do dva meseca boravka u vrtiću ili jaslama, tokom kojih dete uporno odbija dolazak u kolektiv.
Teška adaptacija se obično vrlo retko sreće u praksi. Odnosi se na decu kod koje se mogu zapaziti uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju koji traju i po nekoliko meseci. Obično je kod takve dece prisutno više nepovoljnih činioca koji produžavaju period adaptacije (česta odsustva iz kolektiva, nepovoljni porodični uslovi, neprimereni vaspitni uticaji i sl.). U tim slučajevima, potrebno je timsko sagledavanje problema (medicinska sestra–vaspitač / vaspitač, roditelji i stručni saradnici) i zajedničko pronalaženje načina da se teškoće prevaziđu.
Tokom perioda adaptacije može se očekivati odbijanje hrane ili prejedanje, odbijanje spavanja, često buđenje, probavne smetnje, česte prehlade, ali i plač, agresivno ponašanje ili povlačenje. Jedna od mogućih reakcija koja se sreće u slučajevima teže adaptacije je tzv.regresija, što znači da su se kod deteta pojavili oblici ponašanja karakteristični za neku od prethodnih faza u razvoju npr. sisanje prsta, mokrenje u krevet, tepanje. Sva ta ponašanja su uobičajena u periodu adaptacije i ona će postepeno slabiti i nestajati brzinom kojom se dete prilagođava novoj sredini.
Adaptacija nije završena kada dete prestane da plače, već kada sa zadovoljstvom dolazi u kolektiv i kada počne spontano i slobodno da izražava svoje emocije, misli i sposobnosti. Posebnu pažnju treba obratiti na povučenu decu koja obično tiho sede u nekom kutku i ne pokazuju nikakvu inicijativu. Najveći broj dece prođe proces adaptacije bez većih problema, a samo mali broj prolazi teži oblik adaptacije. Jedan od zadataka ustanove je da pomogne deci i roditeljima koji prvi put dolaze u nju da prevaziđu početne teškoće. Iskustva u radu su pokazala da se adaptacija može olakšati i njeno trajanje skratiti primenom odgovarajućih postupaka: prethodnim upoznavanjem sa detetom, individualnim pristupom, fleksibilnim vremenom za prijem dece i postepenim produžavanjem boravka u kolektivu shodno detetovim mogućnostima.
Radi brže adaptacije, roditeljima se može savetovati sledeće:
- da kod kuće razgovaraju o vrtiću i ponekad do njega prošetaju sa detetom pre nego što ga upišu,
- da se prethodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom...),
- da planiraju odsustvo sa posla dok je dete na adaptaciji,
- da upoznaju vaspitače / medicinske sestre sa osobenostima i navikama svog deteta,
- da dopuste detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić,
- da mu pokažu da ga vole i kad ono odbija ostanak u kolektivu,
- da razgovaraju sa detetom o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačima, da mu podstaknu interesovanje za sadržaje u vrtiću,
- da rastanke u vrtiću učine kratkim, jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima i neodlučnosti,
- da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti,
- i da uvek održe svoju reč!
Polaskom deteta u kolektiv, roditelji dobijaju partnere u vaspitanju svoje dece. Ključ uspešnosti nalazi se u stalnoj i otvorenoj uzajamnoj komunikaciji roditelja i vrtića.
