Sombor.info

Federalna obaveštajna služba Švajcarske saopštila je da će konačno otvoriti dugo zapečaćene dosijee o ozloglašenom nacističkom ratnom zločincu Jozefu Mengeleu, ali bez navođenja roka.

Jozef Mengele je pobegao iz Evrope posle Drugog svetskog rata, a godinama su kružile glasine da je neko vreme proveo u Švajcarskoj, iako je za njim izdata međunarodna poternica - piše RTS.

Istoričari su u više navrata tražili pristup dosijeima, ali su im švajcarske vlasti to do sada odbijale.

Mengele je bio lekar u nemačkom Vafen SS. Raspoređen je u nacistički logor Aušvic u okupiranoj Poljskoj, gde je vršio selekciju osuđenih na odlazak u gasne komore – procenjuje se da je život izgubilo 1,1 milion ljudi, među kojima blizu milion Jevreja.

Poznat kao "Anđeo Smrti", odabirao je zatvorenike – pretežno decu i blizance – za sadističke medicinske eksperimente, da bi ih potom takođe slao u smrt.

Kakva je veza za Švajcarskom

Posle rata Mengele je, poput mnogih visoko pozicioniranih nacista, brzo promenio i uniformu i ime.

Uz pomoć lažnog identiteta, u švajcarskom konzulatu u Đenovi, na severu Italije, dobio je putne isprave Crvenog krsta, a potom ih upotrebio za beg u Južnu Ameriku.

Crveni krst je te dokumente namenjivao hiljadama Evropljana raseljenih ili apatrida nastalih usled rata, ali su takođe uspeli da ih pribave i nacisti u bekstvu od pravde – nešto za šta se ta organizacija naknadno izvinila.

Dakle, kakva je Mengeleova veza s Švajcarskom?

Skijanje na Alpima 1956. godine

Iako je pobegao iz Evrope 1949, Mengele je 1956. godine sa sinom Rolfom boravio na skijanju u švajcarskim Alpima. Ta informacija poznata je od osamdesetih godina.

Zvanično, posle toga proveo je ostatak života u Južnoj Americi. Ali švajcarska istoričarka Regula Bohsler uvek se pitala je li se Mengele vratio ponovo – i to, ključno, posle 1959. godine, kada je za njim izdata međunarodna poternica.

Istražujući moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za odbegle naciste, Bohsler je otkrila da je austrijska obaveštajna služba juna 1961. godine upozorila Švajcarsku da Mengele putuje pod lažnim imenom i da se možda nalazi na švajcarskom tlu.

"Čini se da postoje dokazi da je Mengele planirao put u Evropu 1959. godine", rekla je istoričarka za Bi-Bi-Si. "Zašto je gospođa Mengele iznajmila stan u Cirihu?"

Stan je bio u skromnom predgrađu, a Mengeleova porodica imala je dovoljno sredstava za nešto mnogo luksuznije. No, bio je u blizini međunarodnog aerodroma.

Bohsler je imala uvid u dosijee ciriške policije, koji su potvrdili da je 1961. nad tim stanom uspostavljen nadzor; policija je čak zabeležila da gospođa Mengele vozi svoj "folksvagen" u pratnji neidentifikovanog muškarca.

Ali – da li je to bio njen muž? Hapšenje traženog ratnog zločinca, kakav je Mengele bio, uključivalo bi švajcarsku saveznu policiju. Bohsler je 2019. podnela zahtev Švajcarskom saveznom arhivu za uvid u te dosijee. Zahtev je odbijen. Dosijei su zapečaćeni do 2071. radi nacionalne bezbednosti i zaštite šire porodice.

Bohsler nije bila ni prva ni poslednja koju su odbili. Godine 2025. kolega istoričar Žerar Vetštajn pokušao je ponovo. I on je odbijen. "Delovalo je apsurdno", rekao je za Bi-Bi-Si. "Sve dok su zapečaćeni do 2071. godine, to hrani teorije zavere – svi govore: 'sigurno nešto kriju'."

Vetštajn je osporio tu odluku tužbom protiv švajcarskih vlasti – skupocen postupak za koji je potražio grupno finansiranje. "Prikupili smo 18.000 švajcarskih franaka (17.000 funti; 23.000 dolara) za svega nekoliko dana."

I tada je Švajcarska federalna obaveštajna služba konačno promenila stav. U saopštenju izdatom ovog meseca, koje nagoveštava da potpuna transparentnost možda ipak neće doći tako skoro, stoji: "Podnosiocu žalbe biće omogućen pristup dosijeu, pod uslovima i zahtevima koji će tek biti utvrđeni."

Šta piše u dosijeima

Nisu svi uvereni da će dosijei otkriti mnogo o samom Mengeleu.

Sača Zala, predsednik Švajcarskog društva za istoriju, apsolutno je "siguran da u njima nema ničeg relevantnog o Mengeleu", ali smatra da bi moglo biti pomena stranih obaveštajnih službi ili stranih informatora.

Krajem pedesetih izraelski Mosad aktivno je tragao za odbeglim nacističkim ratnim zločincima, a Zala sumnja da su možda bili u kontaktu sa Švajcarcima. To bi davalo švajcarskim vlastima razlog da dosijee drže zapečaćenim, budući da se osetljive informacije u vezi sa stranim obaveštajnim službama uglavnom rediguju.

Ali je li prosti pomen Mosada u vezi s njegovim opštepoznatim progonom nacista pre 70 godina zaista tako osetljiv? "To pokazuje glupavost procesa ukidanja tajnosti bez istorijskog znanja", smatra Zala. "Na taj način, administracija je hranila teorije zavere."

Švajcarska osetljivost i stid zbog uloge u Drugom svetskom ratu

Drugi istoričari, poput Jakoba Tanera, kažu da tajnovitost oko dosijea više otkriva o Švajcarskoj nego što će oni ikada otkriti o Mengeleu. "To je sukob između nacionalne bezbednosti i istorijske transparentnosti, a prva u Švajcarskoj neretko pobedi."

Taner je učestvovao u Beržijevoj komisiji devedesetih, koja je ispitivala odnose neutralne Švajcarske sa nacističkom Nemačkom – posebno ulogu švajcarskih banaka.

Odlično poznaje švajcarsku osetljivost i stid zbog uloge zemlje u Drugom svetskom ratu, kada su jevrejskim izbeglicama zatvarana vrata na granici, dok su švajcarske banke čuvale novac jevrejskih porodica koje su potom stradale u nacističkim koncentracionim logorima.

"To je problem za demokratsku državu što ti dosijei još nisu otvoreni", tvrdi Taner.

Ipak, smatra da je verovatno da je Mengele 1961. bio u Švajcarskoj.

Traženi nacistički ratni zločinac Adolf Ajhman uhapšen je od strane Mosada u Argentini 1960. godine, a postoje dokazi da su drugi nacisti koji su pobegli u Južnu Ameriku smatrali da su i oni tamo nesigurni i da bi Evropa – gde su im prijatelji i rodbina ostali – mogla biti bezbednije utočište.

Taner napominje da je Valter Rauf, još jedan traženi nacistički ratni zločinac koji je pobegao u Čile, neko vreme boravio u Nemačkoj 1960.

Jedan istoričar sa Beržijeve komisije nakratko je 1999. imao uvid u neke od Mengeleovih dosijea i zaključio da je nemoguće potvrditi ili opovrgnuti njegovo prisustvo na švajcarskom tlu.

No, to je bilo svega nekoliko redova u izveštaju od 24 toma o čitavom ratu. Dosijei su ponovo zapečaćeni; istoričar je preminuo pre sedam godina.

"Plašim se da će izgledati kao Epstinovi dosijei"

U međuvremenu, datum otvaranja dosijea nije određen, a formulacija o "uslovima i zahtevima" iz saopštenja Federalne obaveštajne službe deluje zlovešto Vetštajnu. "Plašim se da ćemo dobiti dosije koji je više crn nego transparentan", kaže on.

I Bohsler strahuje da će dosijei biti pretežno redigovani. "Uopšte ne verujem vlastima. Plašim se da će izgledati kao Epstinovi dosijei. Zašto su ti Mengeleovi dosijei tako dugo bili zapečaćeni?"

Mengele je decenijama predmet misterije, glasina i teorija zavere.

Nikada nije ni uhapšen, a kamoli osuđen za svoje strašne zločine. Kada je umro u Brazilu 1979. godine, sahranjen je pod lažnim imenom.

Ali glasine su se nastavile. Godine 1985. telo je ekshumirano, a 1992. DNK testiranje konačno je potvrdilo da je reč o njemu.

Zloglasni lekar iz Aušvica bio je mrtav.

Ali – da li je ikada bio u Švajcarskoj? Jesu li Švajcarci jednostavno propustili da ga uoče?

Jesu li zatvarali oči pred potencijalno neugodnim prisustvom, da bi izbegli neželjenu pažnju koju bi hapšenje privuklo? Ili je, kao i toliko toga vezanog za Mengelea, i to samo glasina?

"Možda nikada nećemo saznati pravu istinu", kaže Vetštajn. "Nikada nećemo znati da li je bio ovde... ali možda možemo imati barem nešto jasniju sliku."

Prema novim podacima koje je kompanija Oura, poznata po pametnim prstenovima za praćenje zdravlja, podelila sa magazinom Newsweek, Japanci u proseku spavaju svega 6,23 sata tokom noći. Poređenja radi, prosečno vreme spavanja u SAD iznosi 7,05 sati, dok stanovnici Novog Zelanda spavaju oko 7,11 sati.

Istraživanje pokazuje da kultura i način života mogu značajno uticati na navike spavanja, ali i da kraće spavanje ne mora automatski značiti lošije zdravlje. Među zemljama sa najmanje sna našle su se i Indija, kao i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Kultura i životna sredina

„Iako je san biološki proces, na njega snažno utiču kultura i životna sredina. To jasno vidimo u zemljama sa kraćim prosečnim trajanjem noćnog sna“, rekla je naučnica za san Heli Koskimaki, šefica odeljenja za san u Oura-i. „U Indiji je uobičajeno da porodični obroci odlažu vreme za spavanje, u Japanu dugo radno vreme pomera san kasnije, a u UAE ekstremna vrućina tera ljude da vežbaju kasno noću ili veoma rano ujutru“, rekla je za Newsweek.

Podaci studije prikupljeni su od korisnika pametnih prstenova koji prate njihovu aktivnost. U svakoj od dvanaest zemalja za koje su podaci bili dostupni, uzorak od 5.000 ljudi je korišćen za analizu obrazaca spavanja. Zanimljivo je da zemlje sa kraćim trajanjem spavanja ne moraju nužno imati lošije zdravstvene ishode. Japan, na primer, ima duži prosečan životni vek od bilo koje druge zemlje u studiji, prenosi Danas

Preporuke i zdravstveni rizici

Američka akademija za medicinu spavanja i Društvo za istraživanje spavanja preporučuju da odrasli spavaju sedam ili više sati po noći kako bi izbegli zdravstvene rizike.

Prema medicini Džons Hopkins, hronični nedostatak sna može dovesti do povećanog rizika od razvoja demencije, gojaznosti, srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i potencijalno raka dojke, debelog creva, jajnika i prostate. Takođe može uticati na vašu sposobnost funkcionisanja u svakodnevnom životu, na poslu ili tokom vožnje.

Obrasci spavanja variraju u zavisnosti od kulture

„Obrasci spavanja se dosta razlikuju u zavisnosti od kulture. Navike dremkanja poput sijeste, radnih rasporeda, vremena provedenog ispred ekrana i stavova prema odmoru su snažno pod uticajem geografskih i kulturnih normi“, rekao je Hamid Džalilijan sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.

„Međutim, ljudska biologija je prilično dosledna. Za većinu odraslih, najzdraviji raspon izgleda da je oko 7 do 8 sati noću. U velikim skupovima podataka vidimo jasan obrazac u obliku slova U, pri čemu su oba ekstrema – manje od 6 sati ili više od 9 sati – povezana sa višim stopama srčanih oboljenja, dijabetesa, depresije, kognitivnog pada, pa čak i smrtnosti.“

Ourini podaci su pokazali značajne globalne razlike u trajanju sna, iako su svi bili unutar raspona koji se generalno smatra zdravim. Koskimaki dodaje da različite populacije takođe imaju različite hronotipove – biološku tendenciju da budu jutarnji ili večernji tipovi.

„Izazov sa kojim se suočavaju ove „noćne nacije“ jeste taj što moderno društvo – posao, škola, porodica – često zahteva rana jutarnja buđenja, što znači da je san skraćen“, rekla je ona. „Ključ je razumeti da je količina potrebnog sna individualna, varira od osobe do osobe i menja se tokom života. Praćenje vašeg hronotipa i podataka o spavanju, i slušanje koliko se odmorno osećate, može vam pomoći da izgradite doslednu rutinu.“

Erik Džou, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Harvard, rekao je za Newsweek da je njegova nedavna studija odraslih u SAD otkrila prosečno trajanje sna od 7,6 sati, sa širokim rasponom od 6,5 do 8,9 sati. Jedan problem, rekao je, je „društveni džet leg“.

„Tradicionalno smo mislili da je društveni džet leg, ili pomeranje obrazaca spavanja između radne nedelje i vikenda, povezan sa lošijim ishodima. To se dešava zato što osoba možda ne spava dovoljno radnim danima, a zatim to nadoknađuje vikendom, što nije dobro, i stvara cirkadijalnu neusklađenost, što je takođe loše“, objasnio je.

„Sve ovo ukazuje na to da je nedovoljan san globalna zdravstvena epidemija koja ne poznaje granice. U današnjem svetu, sa toliko interesovanja koja se takmiče za našu pažnju u roku od 24 sata, san je najmanje zabavna aktivnost, ali može biti najkorisnija.“

Da li duša zaista postoji? Istražujemo šta o tome kažu nauka, religija, snovi, neuronauka i kvantna fizika kroz jedno od najvećih pitanja čovečanstva.

Svima nam je ovo poznato, sanjali ste potpuno neverovatne stvari za koje biste mogli da se zakunete da vam nikada nisu bile na pameti. Nepoznata mesta, nepoznati ljudi, događaji koji deluju stvarnije od stvarnosti.

Ujutru se budite pitajući se gde tačno žive vaše misli, snovi i onaj čudni osećaj krivice jer niste legli na vreme.

Da li se sve to krije u sivim ćelijama mozga ili u nečemu mnogo misterioznijem, što vekovima nazivamo dušom?

Pitanje „da li imamo dušu“ starije je od same istorije, a potraga za odgovorom vodi nas kroz uzbudljivu detektivsku priču u kojoj se prepliću vera, nauka i neobična pravila moderne fizike.

Šta religija kaže o postojanju duše?

Ako zakucate na vrata religije i duhovnosti, dileme gotovo da nema.

Prema mnogim religijskim učenjima, čovek je zapravo kosmički putnik u privremenom telu. Telo je vozilo koje iznajmljujemo na nekoliko decenija, dok je duša neuništiva iskra, pravi vlasnik volana.

Kada telo otkaže poslušnost, ta iskra nastavlja dalje: ka raju, paklu ili novom životu kroz proces reinkarnacije.

Stari Egipćani ovu ideju shvatali su krajnje ozbiljno. Verovali su da se duša sastoji iz više delova, a da najvažniji nakon smrti prolazi kroz vaganje protiv pera istine. Ishod je određivao večni opstanak ili susret sa strašnim čudovištem.

Šta nauka kaže: postoji li duša ili samo mozak?

Ako, ipak, prošetate do laboratorije i pitate prosečnog neuronaučnika da li duša postoji, verovatno će se samo nasmešiti i pokazati vam snimak magnetne rezonance.

Iz ugla moderne nauke, mozak je apsolutni gospodar.

Naša tuga, ljubav, kreativnost i svest, prema ovom pogledu, nisu ništa drugo do složen elektrohemijski proces koji varniči među milijardama neurona.

Naučnici često ukazuju na činjenicu da povrede mozga mogu potpuno promeniti nečiju ličnost. To otvara logično pitanje: ako je duša nezavisna od tela, zašto bi fizičko oštećenje tkiva menjalo ono što jesmo?

Jedan od najpoznatijih pokušaja da se naučno dokaže postojanje duše bio je eksperiment doktora Duncana Mekdugala iz 19. veka.

On je tvrdio da ljudsko telo u trenutku smrti izgubi tačno 21 gram, što je smatrao težinom duše.

Kasnija istraživanja pokazala su da je reč o metodološki nepouzdanom eksperimentu, a gubitak mase objašnjen je oslobađanjem telesnih tečnosti i vazduha.

Drugim rečima, opipljiv dokaz nije pronađen.

Kvantna fizika i teorije svesti: da li tu leži odgovor?

Priča postaje znatno zamršenija kada zakoračimo u svet kvantne fizike i filozofije.

Neki savremeni teoretičari istražuju mogućnost da svest nastaje na kvantnom nivou unutar samih ćelija mozga.

Ako je to tačno, postavlja se intrigantna hipoteza: informacije koje čine našu ličnost možda se ne brišu smrću, već se raspršuju nazad u univerzum.

Još radikalnija ideja tvrdi da je naš univerzum svojevrsni hologram ili složen kompjuterski kod.

U tom slučaju, biologija bi bila hardver, dok bi duša predstavljala softver koji se, nakon što se mašina pokvari, jednostavno prebacuje na neki kosmički server.

Za sada, ovo ostaje fascinantna teorija bez čvrstog eksperimentalnog dokaza.

Pa postoji li duša?

Ako tražite laboratorijski izveštaj sa pečatom i potpisom koji potvrđuje postojanje duše, moraćete da prihvatite da ga još nema.

Ali ako tragate za odgovorom u onom trenutku kada se naježite uz dobru pesmu, kada osetite nečije prisustvo u praznoj sobi ili kada se zapitate otkud nam uopšte potreba da postavljamo ovako duboka pitanja — možda je odgovor bliže nego što mislimo.

Možda smo samo pametni sisari sa izuzetno razvijenim mozgom.

A možda smo večna svetlost privremeno smeštena u telo od mesa i kostiju.

U svakom slučaju, prilično je fascinantno živeti i pitati se, otkud nam sve ovo u glavi?

Microsoft je predstavio Cloud-Initiated Driver Recovery, novu funkciju dizajniranu da automatski rešava probleme uzrokovane neispravnim drajverima.

Kompanija je najavila novu mogućnost za brzo rešavanje problematičnih drajvera na Windows uređajima. Ova funkcija omogućava automatsko vraćanje (roll back) problematičnih drajvera na prethodnu verziju na pogođenim računarima, bez potrebe da korisnici ili hardverski partneri preduzimaju bilo kakve korake. Nova mogućnost će biti podržana za drajvere koji se distribuiraju putem Windows Update servisa.

Do sada, kada drajver distribuiran putem Windows Update-a izazove probleme, hardverski partner je morao da pošalje ažuriranu verziju drajvera Microsoftu. U određenim slučajevima, korisnici su morali ručno da deinstaliraju problematični drajver. Ovaj proces je često ostavljao računare da duži period rade sa drajverom lošeg kvaliteta piše B92.

Bez dodatnog softvera: Akcija oporavka se isporučuje kroz postojeći Windows Update kanal, tako da nije potrebna instalacija novih agenata niti dodatni softver partnera.

Obaveštenja za partnere: Hardverski partneri će nastaviti da primaju obaveštenja putem postojećih kanala komunikacije ukoliko drajver bude odbijen tokom faze testiranja (flighting) ili postepenog uvođenja (gradual rollout).

Microsoft planira da ručno validira i testira ovu funkciju na odabranim grupama drajvera u periodu između maja i avgusta 2026. godine. Planirano je da funkcija postane automatski uključena od septembra 2026. godine u slučajevima kada drajver bude odbijen tokom testiranja ili postepenog puštanja u rad.

Iskusni srčani hirurg, koji je obavio više od 3.000 operacija na srcu, upozorava da hrana koju milioni svakodnevno jedu uništava njihovo srce i dovodi do srčanih udara.

Doktor Filip Ovadia tvrdi da su određene namirnice, prisutne u većini kuhinja, krive što toliki ljudi moraju da idu pod nož.

S godinama se na krvnim sudovima nakuplja plak

"Te namirnice podstiču otpornost na insulin, izazivaju hroničnu upalu i polako vam uništavaju srce", rekao je hirurg, objašnjavajući da tokom operacije može tačno da vidi šta je uzrokovalo srčani udar.

Opisao je nakupljanje plaka koji je bio "mekan, nestabilan i veoma upalan" i koji "iznenada puca i blokira arteriju", kao i "tvrdi, kalcifikovani plak" koji "postepeno sužava protok krvi kroz tu arteriju".

Iako dr Ovadia kaže da većina ljudi pretpostavlja da su glavni krivci crveno meso i zasićene masti, on tvrdi da je pravi uzrok u "visokoprerađenim ugljenim hidratima".

Popis namirnica koje dovode do nakupljanja plaka

Kao glavne faktore koji dovode do stvaranja opasnih naslaga naveo je "otpornost na insulin, hronično povišen šećer u krvi, upalu i visceralnu masnoću".

"Ne mislim pritom samo na slatkiše i gazirana pića", objasnio je srčani hirurg.

"Govorim o belom hlebu, pecivima, žitaricama za doručak, krekerima, testenini, čipsu, granola pločicama, aromatizovanom jogurtu, voćnom soku, instant ovsenoj kaši i većini pakovanih proizvoda od integralnih žitarica."

"Čak i hrana koja se reklamira kao zdrava, poput granole sa niskim udelom masti, integralnog hleba i pirinčanih krekera, prepuna je ovih rafinisanih ugljenih hidrata", dodao je - piše B92.

"Ove namirnice iznova podižu nivo šećera u krvi i insulina, podstiču hroničnu upalu i skladištenje visceralne masti. I stvaraju upravo ono upalno okruženje koje se pretvara u mekani, nestabilni plak koji svake nedelje viđam kako izaziva srčane udare u operacionoj sali."

Savet je izbaciti prerađenu hranu

Njegov savet ljudima je da iz ishrane izbace prerađene ugljene hidrate, jer su to namirnice za koje smatra da nanose "najviše štete" srcu. Predlaže da ih zamene "pravom, celovitom hranom" poput povrća, životinjskih proteina i "zdravih masti u njihovom prirodnom obliku".

Udruženje „Složni Romi“ poziva predstavnike institucija, prosvete i romske zajednice da učestvuju u važnom dijalogu o očuvanju romskog jezika, identiteta i unapređenju obrazovanja mladih Roma.

Udruženje „Složni Romi“ iz Sombora organizuje značajan okrugli sto pod nazivom „Izazovi i perspektive nastave romskog jezika“, koji će okupiti predstavnike institucija, stručnjake, nastavnike, aktiviste i pripadnike romske zajednice sa ciljem unapređenja obrazovanja i očuvanja romskog jezika i kulture.

Događaj se realizuje u okviru projekta „Naš jezik – naš ponos!“, uz podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a predstavlja završnicu višemesečnih aktivnosti usmerenih na jačanje nacionalnog identiteta mladih Roma u Zapadnobačkom okrugu.

Tokom projekta uspešno su organizovane radionice sa učenicima iz Sombora, Bačkog Monoštora i Novog Sada, kao i studijske posete institucijama od značaja za romsku zajednicu u Novom Sadu. Završni događaj biće prilika da se kroz otvoreni dijalog govori o trenutnom stanju i izazovima u sprovođenju nastave izbornog predmeta „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“, ali i o budućim mogućnostima za unapređenje pedagoške prakse i položaja romskog jezika u obrazovnom sistemu Srbije.

Organizatori pozivaju sve relevantne aktere, predstavnike institucija, obrazovnih ustanova, civilnog sektora, kao i zainteresovane građane da uzmu učešće u ovoj važnoj diskusiji koja ima za cilj očuvanje romskog identiteta i jačanje zajednice kroz obrazovanje.

Okrugli sto biće održan 21. maja 2026. godine u prostorijama Gradske kuće u Somboru, sa početkom u 15 časova.

Organizatori ističu da će zaključci sa skupa predstavljati važnu osnovu za buduće inicijative i konkretne korake ka unapređenju nastave romskog jezika u Srbiji.

Izvor: Telegraf

Pod pritiskom sve veće tražnje i visokih cena nekretnina u Novom Sadu, drugi, manji gradovi, u njegovoj blizini postali su sve privlačniji potencijalnim kupcima.

Iako Novi Sad ostaje dominantan, podaci sa portala 4zida pokazuju da i Subotica, Pančevo i Zrenjanin imaju svoje mesto na tržištu, dok je u Somboru i Rumi ponuda i prodaja stanova manja, ali postoji stabilna tražnja.

Dok je prosečna cena kvadrata u najvećem vojvođanskom gradu 2.760 evra na portalu 4zida, u Rumi košta u rasponu od 1.150 do 1.850 evra, u Zrenjaninu od 800 do 1.950, a u Subotici od oko 1.150 do 2.000 evra. Povoljnije cene su u Somboru i Bačkoj Palanci, gde se kvadrat može pronaći i za oko 900 evra, a najskuplji koštaju i do 1.500 evra.

Podaci pokazuju da, iako su cene niže nego u Novom Sadu, pojedini gradovi već imaju segmente tržišta koji se približavaju višim cenovnim rangovima posebno kada je reč o kvalitetnijoj novogradnji ili boljim lokacijama.

"Ubedljivo najveća potražnja i ponuda za stanovima je u Novom Sadu, koji daleko prednjači sa više od 13.500 aktivnih oglasa. To potvrđuje njegov status glavnog tržišta u Vojvodini kako po obimu ponude, tako i po interesovanju kupaca. Tražnja u urbanim sredinama je i dalje primarno usmerena na stanove, pre svega zbog praktičnosti, lokacije i infrastrukture, dok su kuće češći izbor u manjim mestima i prigradskim zonama", kaže Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.

Zašto Beograđani i Novosađani biraju Rumu?

Maja Selak iz somborske agencije "Sanema nekretnine" napominje za 4zida da je najveća potražnja u gradovima koji se razvijaju ili su na trasi značajnih saobraćajnica, poput Subotice, Pančeva, Inđije, Stare Pazove, Vrbasa, Sombora i Kikinde, ali da je najveće iznenađenje rast interesovanja u Vrbasu.

Ruma se poslednjih godina pokazala kao alternativa za one kojima su, zbog visokih cena kvadrata, Beograd i Novi Sad postali teže dostupni, a nalazi se tačno između ova dva velika grada.

Tijana Milošević iz agencije za nekretnine "M&S" kaže da to nije iznenađenje, jer se potražnja za stanovima u Vojvodini sve više pomera ka manjim, mirnijim gradovima koji nude kvalitetnije uslove za život, posebno za porodice.

"Kupci stanova u Rumi su raznovrsni, ali je uočen porast interesovanja kupaca iz Beograda, kao i, u manjoj meri, iz centralne i južne Srbije. Jedan od ključnih razloga za to jeste znatno povoljnija cena nekretnina u odnosu na Novi Sad, što Rumu čini privlačnom alternativom i podstiče veću potražnju. U Rumi se stara gradnja kreće od oko 1.200 evra po kvadratnom metru, dok novogradnja počinje od oko 1.500 evra po kvadratu, u zavisnosti od investitora i kvaliteta gradnje", kaže Tijana Milošević.

Sa druge strane, za iznos do 120.000 evra moguće je kupiti lepu, prizemnu kuću bez dodatnih ulaganja, koja je u potpunosti uknjižena. Ovakvi uslovi, navodi naša sagoornica, privlače kako lokalne kupce, tako i Novosađane i Beograđane koji traže povoljnije, a kvalitetne stambene opcije van većih gradskih centara.

"Sve je izraženiji trend interesovanja za sredine koje nude manju gužvu, više zelenih površina, povoljnije cene nekretnina i mirniji svakodnevni ritam. Takvi gradovi postaju poželjni izbor za one koji traže balans između funkcionalnosti i kvaliteta života", objašnjava Tijana Milošević.

Kvadrat za pet godina poskupeo i do 50 odsto

Ona navodi da su u u poslednjih pet godina cene kvadrata u staroj gradnji porasle za oko 30 do 40 odsto, dok je kod novogradnje taj rast još izraženiji i dostiže i do 50 odsto. Samo u poslednjih godinu dana zabeležen je rast od oko 10 odsto na teritoriji opštine Ruma, što ukazuje na kontinuiran trend rasta cena, iako nešto umerenijim tempom nego ranije.

"Osim Novog Sada, u pojedinim gradovima Vojvodine poslednjih godina povećana je potražnja kako za kućama, tako i za stanovima, što ukazuje na širenje interesovanja i van najvećeg urbanog centra. Istovremeno, beleži se i veća ponuda, naročito kada je reč o stanovima u novogradnji, koji sve više dominiraju tržištem. Ovaj trend prati rast interesovanja kupaca za savremenije i funkcionalnije stambene jedinice, pa se upravo novogradnja izdvaja kao najzastupljeniji segment ponude u gradovima koji beleže razvoj", kaže Tijana Milošević.

U manjim gradovima kvadrat jeftiniji i do 60 odsto

Maja Selak iz agencije "Sanema nekretnine" iz Sombora, kaže da su poslednjih godina i ponuda i potražnja porasle u ovom gradu, ali i u Inđiji, Vršcu, Staroj Pazovi i Subotici. Kupci uglavnom traže stanove, ali u manjim gradovima se i dalje više prodaju kuće.

"U poslednjih pet godina tržište se značajno pomerilo na gore i cene su više od 60 do 80 odsto, dok je poslednjih godinu dana taj rast negde oko 5 do 6 odsto. Nekretnine u Somboru i okolini uglavnom kupuju mlađi, kreditno sposobni ljudi. Neki od njih migriraju sa sela, ali ima i starijih koji prodaju veće stanove ili nekretnine na višim spratovima i kupuju manje na nižim, pa su tek na poslednjem mestu stranci", kaže Maja Selak.

Ona napominje da se u manjim gradovima kvadrat može kupiti po ceni koja je i do 60 odsto niža u odnosu na Novi Sad. Tako se kuća u koju kupac može da se useli bez većih ulaganja, u Kikindi može kupiti za 65.000 do 70.000 evra, dok je u Somboru potrebno izdvojiti između 85.000 I 95.000 evra. U Sremskoj Mitrovici takva nekretnina košta od 90.000 do 120.000 evra, dok je u Vršcu od 100.000 do 150.000 evra.

Stefan Svrkota i Zoltan Čanji osvojili drugo kolo Državne lige Srbije u stonom fudbalu. Zazeleneli su se stolovi Klub stonog fudbala Košava iz Novog Sada koji su bili domaćini 2. kola Državne lige u stonom fudbalu Srbije koje je održano u vikendu za nama. Ovaj fantastičan uspeh naših mladih igrača rezultat je predanog treninga i istrajnosti. Veoma jaka konkurencija sačekala je naše momke u Novom Sadu, stoga se igralo baš kao što se očekivalo, pažljivo i fokusirano na svaki pokret – saopštio je Klub stonog fudbala Ravangrad.

Somborski igrači sa sobom su poneli četiri pehara i pet medalja sa ovog takmičenja. Da uspeh bude još veći , u finalu discipline Open Dubl našli su se sa svojim klupskim saigračima Nađom Štrbac i Nikolom Selakom. Što se ostalih rezultata tiče, Dejan Kovač i Aleksandar Petrović zauzeli su drugo mesto u Open dubl B grupi, dok su Smiljan Zorić i Antonio Di Nicola bili trećeplasirani. U Open Singl B grupa prvo mesto osvojio je Dejan Dondić.

Somborski klub na ovom takmičenju predstavljali su: Stefan Svrkota, Zoltan Čanji, Nađa Štrbac, Milica Juhas, Smiljan Zorić, Predrag Topalov, Aleksandar Petrović, Dejan Kovač, Antonio Di Nicola. Sergej Juhas, Dejan Dondić, Zoran Vukšić i Nikola Selak.

Sledeće 3. kolo Državne lige Srbije igra se 11. jula u Somboru - piše somborsport.org.

Mačke ne govore ljudskim jezikom, ali svoje raspoloženje veoma jasno pokazuju govorom tela. Među najvažnijim signalima na koje vlasnici treba da obrate pažnju nalaze se upravo uši. Zahvaljujući velikom broju mišića, mačke mogu vrlo precizno da ih pomeraju i tako pokažu da li su opuštene, radoznale, uznemirene ili spremne za odbranu.

Šta mačje uši govore o njenom raspoloženju

Veterinari i stručnjaci za ponašanje životinja ističu da položaj ušiju treba posmatrati zajedno sa drugim znacima, poput položaja repa, pogleda i držanja tela, ali upravo uši često prve otkrivaju kako se mačka zaista oseća, piše Danas.

Uši okrenute napred

Kada su mačje uši usmerene napred i deluju opušteno, to je obično znak da se mačka oseća bezbedno. Ovaj položaj se često može videti kada posmatra svoju okolinu, istražuje prostor ili mirno boravi sa svojim vlasnikom. Ako su uši dodatno blago podignute i usmerene ka zvuku ili predmetu, mačka pokazuje interesovanje i koncentraciju.

Veterinari i bihevioristi navode da je ovo jedan od najpouzdanijih znakova zadovoljstva i osećaja sigurnosti kod mačaka. Često ih prate poluzatvorene oči, opušteno telo i miran rep.

Uši koje se brzo pomeraju

Ako primetite da vaša mačka brzo pomera uši napred-nazad ili levo-desno, to obično znači da pažljivo posmatra svoju okolinu. Mačke imaju izuzetno osetljiv sluh, pa koriste uši kao radar da bi otkrile moguće pretnje ili zanimljive zvukove.

Ovakvo ponašanje se često javlja kada je mačka anksiozna, nesigurna ili pokušava da proceni situaciju. Na primer, glasni zvuci, nepoznati ljudi ili druga životinja u prostoriji mogu izazvati jače pomeranje ušiju.

Veterinari takođe upozoravaju da stalno trzanje ili neuobičajeno često kretanje ušiju ponekad može ukazivati na zdravstveni problem, poput upale ili parazita u uhu.

Uši okrenute na stranu

Kada su uši blago spuštene i okrenute na stranu, mačka najčešće pokazuje nesigurnost ili nelagodnost. Ovo je često prelazno stanje između opuštenosti i straha. U ovom trenutku mačka procenjuje situaciju i odlučuje da li će ostati mirna ili se povući.

Ovaj položaj se može videti tokom igre koja je postala previše intenzivna, u novom prostoru ili kada je mačka zbunjena nečim. Veterinari i bihejvioristi savetuju da se u ovom trenutku ne forsira kontakt jer će mački možda biti potreban prostor da bi se ponovo osećala bezbedno.

Uši spljoštene uz glavu

Jedan od najprepoznatljivijih znakova nelagodnosti kod mačaka jeste da im uši potpuno leže uz glavu. Ovaj položaj obično znači da je mačka uplašena, pod velikim stresom ili spremna da se brani.

U prirodi je ovo odbrambeni mehanizam kojim mačka štiti uši tokom potencijalnog sukoba. Ovaj položaj često prate široko otvorene oči, proširene zenice, podignuto krzno ili šištanje.

Ako primetite ovo ponašanje, veterinari i bihevioristi preporučuju da ne dodirujete mačku ili da je ne pokušavate smiriti silom. Najbolje je ukloniti izvor stresa i pustiti je da se povuče i sama smiri.

Važno je posmatrati celo telo

Iako uši mogu mnogo toga otkriti, raspoloženje mačke ne treba procenjivati samo po jednom signalu. Položaj repa, očiju, brkova i držanje tela zajedno daju mnogo jasniju sliku. Na primer, mačka može nakratko povući uši unazad tokom igre bez ikakve prave agresije, dok će u ozbiljnoj stresnoj situaciji celo telo biti napeto.

Zato veterinari i bihejvioristi naglašavaju da je posmatranje svakodnevnog ponašanja najbolji način da naučite da „čitate“ svoju mačku. Vremenom će većina vlasnika lako prepoznati kada je njihov ljubimac srećan, nervozan ili želi da ga ostave na miru.