Sombor.info

Povodom održavanja 46. „Somborskog polumaratona“, u nedelju, 17. maja, u više ulica u Somboru biće privremeno obustavljen saobraćaj.

Prema informacijama organizatora, saobraćaj će biti zatvoren u periodu od 8.30 do 13 časova, a izmene će obuhvatiti ulice Кralja Petra I, Venac Radomira Putnika, Radišićevu, Кamenka Gagrčina, Vojvođansku, Batinsku, XII vojvođanske udarne brigade, Toze Markovića, Venac Petra Bojovića, Arsenija Čarnojevića, Venac Stepe Stepanovića, Dositejevu, Laze Кostića, Parisku, Staparski put, Žarka Zrenjanina, Podgoričku, Sonje Marinković i Trg Cara Uroša.

Iz ARK „Somaraton“ apeluju na građane da tokom trajanja manifestacije poštuju privremenu saobraćajnu signalizaciju, kao i uputstva saobraćajne policije.

Organizatori mole vozače za strpljenje i razumevanje, kako bi sportska manifestacija protekla bezbedno i u najboljem redu.

Narodno pozorište Sombor najavilo je danas da će 21. maja (20 časova) na njihovoj velikoj sceni premijerno biti održana predstava "Moji tužni monstrumi" Mate Matišića.

Reditelj i autor adaptacije Ivan Vanja Alač je rekao da su "Moji tužni monstrumi" nastali kao Matišićev odgovor na reakciju hrvatske javnosti na njegovu dramu "Ljudi od voska" - piše RTV.

"Bez obzira na to, ova drama je celina koja funkcioniše i stoji sama za sebe, pružajući jednako bogatu značenjsku slojevitost i onim gledaocima koji možda nisu upoznati sa prethodnom trilogijom ili autorovim životom", naveo je Alač.

"Ljudi od voska" su u adaptaciji i režiji Alača premijerno izvedeni u Somboru početkom 2024. godine i doneli su više od 20 nagrada, učestvujući na devet festivala, a reditelj je naveo da su sada osećali dužnost da na sceni budu još hrabriji u odnosu na prošli put.

Prva repriza "Mojih tužnih monstruma" je 4. juna u Narodnom pozorištu Sombor, a u predstavi igraju Saša Torlaković, Nikola Knežević, Adriana Salahović, Ivana V. Jovanović, Jugoslav Krajnov, Biljana Keskenović, Nemanja Bakić, Srđan Aleksić, Pero Stojančević, Ana Rudakijević i Anica Petrović.

Scenograf je Andreja Rondović, kostimograf Biljana Grgur, muziku je radila Dragana Jovanović, scenski govor Vlasta Ramljak, a snimanje i dizajn zvuka Aleksandar Vaci.

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ Sombor i UG „Somborski književni festival” i organizuju Somborski književni festival.

22. 5. 2026. – PETAK

18.00 časova – svečano otvaranje Festivala

18.15 – razgovor i čitanje: Oto Horvat i Bojan Savić Ostojić (razgovor vodi Tamara Babić)

23. 5. 2026. – SUBOTA

18.00 – dodela nagrade na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina Tijani Katić

18.15 – razgovor i čitanje: Ivana Nešić i Stefan Tićmi (razgovor vodi Dragan Babić)

Program će biti održan u dvorištu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Kralja Petra I 11, 25101 Sombor, u slučaju lošeg vremena program će biti održan u Legatu Miroslava Josića Višnjića).

Gosti Somborskog književnog festivala - petak 22. maj

Na Somborskom književnom festivalu, u petak 22. maja, razgovor sa Bojanom Savićem Ostojićem i Otom Horvatom vodiće Tamara Babić.

Oto Horvat (Novi Sad, 1967), pisac i prevodilac. Objavio je pesničke knjige „Gde nestaje šuma” (1987), „Gorki listovi” (1990), „Zgrušavanje” (1990), „Fotografije” (1996), „Dozvola za boravak” (2002), „Putovati u Olmo” (2008) i „Izabrane & nove pesme” (2009), romane „Sabo je stao” (2014) i „Noćna projekcija” (2021), te zbirke priča „Kao Celanovi lјubavnici” (2016) i „Momenti 1–49” (2025). Dobitnik je „Brankove nagrade”, te nagrada „Miroslav Antić”, „Bilјana Jovanović”, „Mirko Kovač” i „Karolј Sirmai”. Živi u Firenci.

Bojan Savić Ostojić (Beograd, 1983), pisac i prevodilac. Objavio je nekoliko knjiga pesama i fragmenata, te novelu „Punkt” (2017), putopisne fragmente „Varvarin u Evropi” (2022) i romane „Nema oaze” (2019), „Ništa nije ničije” (2020), „Vreme vode” (2023) i „Lusi” (2025). Dobitnik je Nagrade „Zlatni suncokret” i Nagrade grada Beograda „Despot Stefan Lazarević”. Živi u Staroj Pazovi.

Gosti Somborskog književnog festivala - subota 23. maj

Na Somborskom književnom festivalu razgovor sa Stefanom Tićmijem i Ivanom Nešić vodiće Dragan Babić.

Stefan Tićmi (Leskovac, 1992), pisac za decu i odrasle. Objavio je knjige „U’vatile me lutke” (2015), „Ja sam Akiko” (2018), „Kaput od mahovine” (2020), „Guguto memeto” (2023) i „Tata kaže gambit” (2025). Zbirka „U’vatile me lutke” prevedena je i prilagođena osobama sa oštećenim sluhom, dok je roman „Ja sam Akiko” doživeo niz umetničkih adaptacija – animirani film, mural, grafičku novelu, kao i više pozorišnih predstava. Prema romanu „Guguto memeto” snimlјen je kratki igrani film. Nјegova dela uvrštena su na prestižnu listu White Ravens Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Leskovca, Zmajevog pesničkog štapa, Nagrade „Trg od knjige” i Nagrade Politikinog zabavnika. Živi u Beogradu.

Ivana Nešić (Ćuprija, 1981), istoričarka umetnosti, književnica i prevoditelјka. Objavila je romane „Zelenbabini darovi” (2013), „Tajna nemuštog jezika” (2014), „Misija: Muzej” (2017), „Novčić sudbine” (2022) i „Uzidana” (2024), te knjigu biografija „Priče o prkosnim Srpkinjama” (2018). Dobitnica je nagrada „Rade Obrenović”, „Momčilo Tešić”, „Trg od knjige” i „Neven”, te Nagrade Politikinog zabavnika. Živi u Beogradu.

Povodom Međunarodnog dana muzeja i Evropske noći muzeja 16. 05. 2026. godine, od 12.00 do 13.30 časova Galerija Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor biće domaćin radionice CRTANJA MANGI!

Radionica se realizuje u sklopu izložbe „Italijanski strip 21. veka: savremeni majstori” (15 –30. 05. 2026, Galerija Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor)

Radionicu crtanja mangi vodiće Ana i Sara Živković iz Beograda. Sara i Ana Živković su bliznakinje rođene 1998. u Beogradu. Posle završene gimnazije u Beogradu upisale su japanski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Japanski jezik su diplomirale 2021. godine, a master studije završile naredne. U martu 2018. godine pridružuju se strip školi „Đorđe Lobačev” koju void profesor Vladimir Vesović. Svake godine objavljuju svoje radove na balkanskoj smotri mladih strip autora u Leskovcu. Redovni su članovi Međunarodne strip kolonije u Raški. Imaju više objavljenih stripova od kojih je najpoznatiji “MU”.

Galerija će toga dana raditi od 10.00 do 20.00 časova!

Takmičari Karate kluba Dušan Staničkov iz Sombora ostvarili su odličan rezultat na međunarodnom karate turniru „Pljevlja Open 2026“ na kojem su osvojili više medalja i još jednom potvrdili kontinuitet uspešnih nastupa na međunarodnoj sceni. Na turniru je učestvovao veliki broj klubova i takmičara iz više država regiona, što ostvarene rezultate čini još značajnijim.

U veoma jakoj konkurenciji, somborski karatisti osvojili su medalje u pojedinačnim i ekipnim nastupima u katama. Ženski kata tim u kategoriji nada, u sastavu Ivanović/Vulinović/Karimović, osvojio je treće mesto. Što se pojedinačnih nastupa tiče, osvojena su četiri odličja, po dva zlatna/bronzana. Prva mesta u svojim kategorijama osvojili su Lola Vulinović (nade) i Vladimir Radmilović (pioniri), dok je Milan Radmilović u kategorijama nade/kadeti osvojio dve bronzane medalje. Treba napomenuti daje Milan Radmilović kao deo kata tima osvojio bronzu, dok je njegov brat Vladimir srebro. Učešće na međunarodnim turnirima predstavlja važan deo sportskog razvoja mladih karatista, jer omogućava sticanje dragocenog iskustva, takmičenje sa vršnjacima iz drugih zemalja i dodatnu motivaciju za buduće izazove - piše somborsport.org.

Karate klub Dušan Staničkov nastavlja pripreme za naredna takmičenja u zemlji i inostranstvu, sa ciljem da i u nastavku sezone ostvari zapažene rezultate i dostojno predstavlja grad Sombor.

Apatin će i ove godine biti domaćin Međunarodnog festivala rakije „Gornje Podunavlje”, koji će šesti put po redu biti održan u subotu, 20. juna, na šetalištu u ulici Srpskih vladara. Organizator manifestacije je Udruženje proizvođača i ljubitelja voćnih rakija „Čuvari tradicije”.

Festival je tokom prethodnih godina okupio veliki broj proizvođača, ljubitelja tradicionalne domaće rakije, kao i posetilaca iz zemlje i regiona, a očekuje se da i ovogodišnje izdanje ponudi bogat program i priliku za promociju kvalitetnih voćnih destilata.

Кako je najavljeno, svi zainteresovani proizvođači još danas mogu da pošalju uzorke za ocenjivanje kvaliteta. Pravo učešća imaju kako hobi proizvođači, tako i registrovane destilerije, uz pojedinačne prijave po kategorijama.

Podsećamo, Festival će biti sajamskog tipa, sa ograničenim brojem štandova, a prioritet pri dodeli imaće takmičari i sponzori. Prijave za zakup štandova otvorene su do 1. juna, po ceni od 3.000 dinara.

Organizatori pozivaju sve ljubitelje dobre rakije i tradicije da posete festival i uživaju u druženju, degustacijama i razmeni iskustava sa proizvođačima iz različitih krajeva.

Detaljnije informacije o prijavama i uslovima učešća dostupne su na Fejsbuk profilu „Međunarodni festival rakije Gornje Podunavlje Apatin”.

Izvor: Radio Dunav

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine ove nedelje organizuje dve akcije davanja krvi. Tako će prva ovonedeljna akcija biti realizovana danas (14. maj), u prostorijama Crvenog krsta, u periodu od 9 do 13 časova, dok će naredna akcija biti održana u subotu, 16. maja u transfuziomobilu kod ambulante u Gogama, od 11 do 14 časova.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akcijama i pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. maj

Zabrinutost zbog toga da će veštačka inteligencija zameniti ljudske radnike raste tokom poslednjih godinu dana dok kompanije smanjuju broj zaposlenih, AI modeli postaju sposobniji za kancelarijske poslove, a firme sve dublje integrišu AI u svoje poslovanje.

Veštačka inteligencija je drugi mesec zaredom bila glavni razlog koji su kompanije navele za otpuštanja tokom aprila, saopštila je u četvrtak kompanija za poslovno savetovanje Challenger, Gray & Christmas.

"Anksioznost oko AI-ja na poslu je stvarna - od straha od gubitka radnog mesta do pritiska da se prati tehnologija koja se brzo razvija", naveo je Majkrosoft u izveštaju objavljenom prošle nedelje o tome kako AI menja poslove, prenosi CNN.

Ali realnost AI-ja na radnom mestu nije tako crno-bela, kažu stručnjaci. Kompanije koriste AI za automatizaciju određenih delova posla, a ne za potpuno ukidanje radnih mesta.

Poslovni lideri pokušavaju da utvrde šta AI može, a šta ne može da uradi, pa postojeće poslove prilagođavaju odgovornostima koje i dalje može da obavlja samo čovek. Ipak, hiljade radnih mesta su ukinute, a među poslednjim kompanijama koje su najavile otpuštanja nalaze se Cloudflare i kripto-kompanija Coinbase.

"Vrlo je malo poslova koje trenutna AI i robotska tehnologija mogu potpuno da automatizuju", rekla je Aleksis Krivkovič, viša partnerka u kompaniji McKinsey & Company.

AI je tehnički sposoban da automatizuje 57 odsto radnih aktivnosti, navela je Krivkovič pozivajući se na istraživanje McKinseyja. Međutim, taj procenat odnosi se na "delove i segmente" različitih poslova i odgovornosti unutar organizacija.

Nitin Set, suosnivač konsultantske firme Incedo, tvrdi da njegova kompanija pomaže klijentima da uz pomoć AI-ja povećaju produktivnost za najmanje 20 do 25 odsto bez proporcionalnog smanjenja broja zaposlenih. Razlog je taj što AI preuzima samo određene delove različitih poslova.

"Ne možete uzeti četvrtinu Lise, četvrtinu Džesike, četvrtinu Nitina i četvrtinu nekog drugog i pretvoriti to u jednu osobu", rekao je Set.

Strah da će AI preuzeti poslove najviše je pogodio tehnološku industriju. Softverski inženjeri sve više koriste ovu tehnologiju za pisanje koda, a prema istraživanju Guglovog istraživačkog odeljenja iz septembra, 90 odsto tehnoloških radnika koristi AI u svom poslu. Stack Overflow, popularni forum za programere, otkrio je da 84 odsto ispitanika koristi AI alate u razvoju softvera ili planira da ih koristi.

Međutim, posao softverskog inženjera podrazumeva mnogo više od samog pisanja koda: pregledanje koda, dizajniranje sistema, rešavanje problema i odlučivanje šta treba razvijati. Kompanije bi zato mogle da menjaju nazive radnih mesta kako bi to bolje odražavale, smatra Boris Černi, direktor Claude Code-a u kompaniji Anthropic.

"Mislim da ćemo do kraja godine početi da napuštamo samu ideju softverskog inženjeringa", rekao je za CNN u martu. Smatra da bi naziv "graditelj" mogao biti prikladniji jer se posao širi, a samo pisanje koda postaje manji deo posla.

Sujata Sridaran, koja je poslednje radila u fintech kompaniji Bolt i ima skoro deceniju iskustva kao softverski inženjer, jedna je od mnogih koja prolazi kroz tu tranziciju.

Iako koristi AI, njen posao i dalje zahteva rešavanje problema i kritičko razmišljanje, rekla je za CNN putem mejla. Razlika je u tome što se sada izvršavanje posla zasniva na kombinaciji pisanja koda i davanja instrukcija AI-ju.

"Kako se AI sve više koristi, veštine koje su zaista potrebne na poslu pomerile su se ka tome da li umete da procenite kvalitet koda i da rešavate probleme", rekla je ona.

To ne znači da AI ne doprinosi gubitku radnih mesta - samo verovatno ne preuzima čitave pozicije. Prema izveštaju kompanije Challenger, Gray & Christmas, AI je ove godine povezan sa više od 49.000 otkaza.

Block, finansijsko-tehnološka kompanija iza servisa Square i Cash App, otpustila je ove godine 40 odsto zaposlenih jer joj je AI omogućio da radi više sa manjim timovima. Coinbase smanjuje broj zaposlenih za oko 14 odsto delom zato što AI omogućava inženjerima da "za nekoliko dana urade ono za šta su ranije bili potrebni nedelje rada čitavog tima", rekao je direktor kompanije u utorak.

Cloudflare je saopštio da se način poslovanja kompanije potpuno promenio i da je upotreba AI-ja porasla za više od 600 odsto samo u poslednja tri meseca.

Moguće je da nas očekuju "određeni poremećaji na tržištu rada", smatra Den Prist, direktor za AI u PwC-u u SAD. Ipak, kaže da trenutno ne vidi masovna otpuštanja u većini kompanija niti da su čitave kategorije poslova ozbiljno ugrožene.

Većina kompanija još nije prilagodila kriterijume za zaposlene i sistem nagrađivanja načinu na koji AI menja posao, navodi Majkrosoft u svom izveštaju, koji je obuhvatio 20.000 radnika koji koriste AI u deset zemalja.

Umesto toga, mnoge kompanije još pokušavaju da shvate koje su veštine i dalje potrebne od ljudskih radnika.

A tehnološki pejzaž mogao bi nastaviti da se menja kako AI modeli budu napredovali i potencijalno preuzimali još kancelarijskih zadataka. Na primer, Anthropic je u utorak predstavio nove AI agente namenjene finansijskim poslovima, poput izrade prezentacija za investitore i kreditnih analiza.

"Sve počinje od nižih pozicija i nastavlja da ide nagore", rekao je Umeš Ramakrišnan, suosnivač i direktor strategije kompanije Kingsley Gate. "I ne znam gde se to zaustavlja."