Sombor.info

Еpidеmiја hаntаvirusa kоја sе dеsilа nа kruzеru u Јužnоm Аtlаntiku i u kојој је, zа sаdа, оbоlеlо šеst оsоbа, оd kојih su tri prеminulе је izаzvаlа je veliku pažnju javnosti širom sveta, a nije nepoznanica da je ovaj virus u određenom obliku prisutan i u Srbiji, poznat i kao "mišja groznica". Koliko je opasan, koji su simptomi, ali i da li nam preti nova pandemija, poput kovida, objasnila je direktorka "Batuta", profesorka Verica Jovanović.

Na pitanje da li nam preti nova pandemija, Jovanović za RTS ističe da je odgovor jednostavan.

"Prema svim stručnim i dobijenim podacima, kako od eminentnih institucija kao što su Svetska zdravstvena organizacija, Evropski centar za kontrolu bolesti, Centar za kontrolu bolesti, podacima koji dolaze iz laboratorijskih analiza i analiza genoma, mi u ovom trenutku zaista možemo da kažemo da se ne radi niti o sličnom virusu kao što je to bio SARS-CoV-2 koji je izazvao pandemiju", istakla je profesorka Jovanović.

Dodaje da ovaj javnozdravstveni problem koji je definisan kroz jednu epidemiju koja se pojavila na kruzeru je veoma izazovan i težak.

"Nažalost, tri smrtna ishoda su zabeležena upravo među putnicima koji su se našli na kruzeru. Ali pažnja svih, i lekara i svih drugih institucija koje vode računa o zbrinjavanju potencijalno zaraženih, možda zaraženih i obolelih koji se nalaze na kruzeru, je veoma intenzivna. I naravno, prate se, epidemiološki istražuju svi oni koji taj brod napuste", objašnjava.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rizik od bilo kakvog prenosa hantavirusa ovog tipa koji se zove Andes je zaista mali, podvukla je Jovanović za RTS, a prenosi Nova.

"Hantavirus nije nov virus. Mi možemo da samo izvestimo o tome, kako su naravno i podaci govorili od svih zvaničnih institucija, da je na brodu bilo građana iz 28 zemalja, uključujući i posadu. Na brodu je bilo preko 145 ljudi, pri čemu je 30 osoba napustilo brod pre izvesnog vremena. Međutim, svi ostali koji su ostali na brodu su i dalje pod zdravstvenim nadzorom", objašnjava.

"Svaki putnik sa kruzera dodatno će se pratiti 42 dana"

Kako dodaje, svi putnici koji imaju potrebu za daljim lečenjem, naročito sada posle iskrcavanja, biće transportovani u bolničke ustanove gde će dobiti, prema protokolima, adekvatnu terapiju. S druge strane, sve osobe koje budu bez simptoma biće pod epidemiološkim nadzorom koji će biti organizovan u skladu sa svim pravilima epidemiološke struke. Što znači da će se 42 dana svaki putnik sa kruzera dodatno pratiti.

"Podaci se mogu menjati. Mi ne očekujemo da će taj broj biti mnogo drugačiji. Odnosiće se, uglavnom na osobe koje su boravile na kruzeru i naravno na njihove članove porodice i najbliže kontakte", ističe prof. Jovanović.

Podseća i da je hantavirus tip Andes, koji je vrlo karakterističan za Južnu Ameriku i registruje kod osoba, opasan zato što se u veoma retkim slučajevima može preneti sa čoveka na čoveka. To se upravo i dogodilo.

Koliko traje period inkubacije

"Period inkubacije je najduži. Mi kažemo između 6 do 7 nedelja. Svetska zdravstvena organizacija je rekla da će 42 dana biti praćeni svi koji budu izašli sa broda, što je maksimalno vreme za pojavu simptoma", objasnila je.

Kada je u pitanju situacija koja je bila na kruzeru treba naravno voditi računa i znati da prilikom putovanje u određene krajeve sveta, Južnu Ameriku, Argentinu, da su ovakvi kontakti mogući.

Međutim, osnovna poruka koju podvlači direktorka "Batuta" jeste da se ovaj virus prenosi sa glodara na ljude.

"To je zoonoza koja se prenosi sa miševa na ljude. Treba voditi računa u ličnim i privatnim aktivnostima kada su naši ljudi u pitanju, u smislu obazrivosti za prenos drugog tipa hantavirusa koji je karakterističan za ove krajeve i za Evropu. To je takozvani tip koji napada bubrežni sistem. I mi takve slučajeve imamo, što smo izvestili, naravno, od strane Instituta za javno zdravlje Srbije", objašnjava.

"Nije došlo do mutacije 30 godina"

Ali kada je u pitanju Andes tip, dodaje da je on sada registrovan na kruzeru jer je došlo do mešanja različitih putnika i prvih koji su došli iz Argentine, koja je inače i endemsko područje za ovaj subtip virusa.

"U ovom trenutku inače nema opasnosti od pandemije, ne radi se niti o sličnim virusima. Laboratorijski je potvrđeno da u ovom tipu virusa nije došlo do mutacija već 30 godina i prema tome ne očekujemo mutacije", objašnjava.

Da li Srbiji preti opasnost

Na pitanje koji su rizici, ali i dali postoje opasnosti kao što su bile u slučaju kovid pandemije direktorka "Batuta", Verica Jovanović ističe da nemamo razlog da budemo zabrinuti.

"Mi nismo imali putnike na brodu. Oni ne dolaze kod nas. Ali samo želim da kažem da od kovida, a naravno i pre toga, naša zemlja je i po kapacitetima i po svim drugim spremnostima apsolutno spremna i da prepozna, epidemiološki istraži, da smesti u karantin osobe koje su potrebne", istakla je.

Dodala je da se na aerodromima i graničnim prelazima primenjuju sve mere predostrožnosti i apelovala na građane da vode računa o higijeni, naročito prilikom čišćenja podruma, vikendica i prostora u kojima mogu biti prisutni glodari.

Koji su simptomi hantavirusa

Simptomi se razlikuju kod dva tipa virusa.

"Ovaj bubrežni koji se kod nas pojavljuje, on daje prve simptome sa bolovima u stomaku, bolovima u leđima i dolazi do tih urinarnih tegoba kada se i prestaje sa mokrenjem. Međutim, to je blaži tip", objašnjava.

Smrtnost je između 10 i 15 odsto.

Kada je u pitanju Andes tip koji se dogodio na kruzeru u epidemiji, simptomi su slični gripu.

"Zato se i teško pretpostavlja da se radi upravo o ovoj infekciji. Dolazi veoma brzo do posledica na plućima, dolazi do oštećenja disanja, do nedostatka vazduha i do kardiopulmonalnog sindroma", istakla je na kraju.

Meteorolozi najavljuju da u Srbiju stižu nepogode sa gradom i grmljavinom i da će se za konkretne lokacije izdavati hitna upozorenja jedan do dva časa unapred.

Republički hidrometeorološki zavod najavio je da se u nedelju ujutru očekuje lokalna pojava magle i niske oblačnosti. Magla se kratkotrajno očekuje i u perifernim delovima Beograda uz smanjenu vidlјivost ispod 500 m, kao i po pojedinim kotlinama, dolinama, nizijama i zatvorenim visoravnima.

Pre podne u većini mesta pretežno sunčano, a onda suže naoblačenje.

„Naoblačenje koje će do sredine dana zahvatiti južnu i jugozapadnu Srbiju posle podne će se proširiti i na ostale krajeve uz retku (lokalnu) pojavu kratkotrajne kiše. Vetar slab, promenlјiv. Najviša temperatura od 23 do 28 °C“, javlja RHMZ.

Vremenska prognoza za Srbiju za 5 dana

Početkom naredne sedmice, naročito u utorak, nestabilno - plјuskovi i grmlјavine lokalno će biti praćeni gradom uz jak, na udare i olujni vetar.

„U ponedelјak 11. 5. promenlјivo oblačno i toplo sa sunčanim intervalima, ali nestabilno uz lokalne plјuskove i grmlјavinu koji se posle podne i uveče očekuju uglavnom na severozapadu, severu i istoku Srbije. U prvom delu dana će duvati slab i umeren južni vetar, koji će posle podne biti u pojačanju i skretanju na jugozapadni. Najniža temperatura od 10 do 17 °C, a najviša dnevna od 23 do 28 °C.“

Kako dalje navodi RHMZ, u utorak 12. 5. biće nestabilno u svim regionima, a plјuskovi i grmlјavine će biti praćeni jakim, na udare i olujnim vetrom uz lokalnu pojavu grada. Temperatura će biti u padu. Za konkretne lokacije izdavaće se hitna upozorenja jedan do dva časa unapred.

„U sredu i četvrtak 13-14. 5. kratkotrajna stabilizacija vremena - u većini mesta pretežno sunčano uz sveža jutra, a samo će se na jugu Srbije zadržati promenlјivo oblačno sa povremenom kišom ili plјuskom sa grmlјavinom.“

Od petka 15. 5. ponovo nestabilno sa čestim prolaznim padavinama.

A meteorolog amater Marko Čubrilo na Fejsbuku navodi da će se od nedelje do utorka ka nama ponovo pokrenuti strujanje toplog vazduha iz Mediterana, te će dnevni maksimumi biti u porastu i kretaće se od +23 do +28 stepeni Celzijusa. Nedelja će uglavnom biti suva, a ponedeljak nestabilan uz grmljavinske pljuskove i uslove za pojavu lokalnih nepogoda. U utorak se očekuje premeštenja hladnog fronta, pljuskovite padavine, prolazno jak i olujan severozapadni vetar i jače zahlađenje. Ispred fronta maksimumi uglavnom do +23 stepen Celzijusa, a iza njega od +8 do +12 stepeni Celzijusa.

„U sredu posle hladnog jutra suvo, a na planinama ponegde mogući lokalni pljuskovi. Od četvrtka, pa sve do kraja nedelje na vreme kod nas bi trebalo da utiče đenovski ciklon čije se formiranje očekuje u četvrtak i koji bi nam doneo pretežno oblačno, sveže i vrlo nestabilno vreme. Još uvek se ne zna tačna snaga i putanja ovog ciklona i tek oko srede ćemo imati jasniju sliku o količini i rasporedu padavina koje će svakako biti neujednačene zbog pljuskovitog karaktera. Maksimumi će se kretati oko ili malo ispod proseka uglavnom od +18 do +22 stepena Celzijusa.“

Dakle, do utorka uglavnom toplo, u ponedeljak nestabilno, dok se u utorak očekuje premeštanje hladnog fronta, zaključuje Čubrilo.

Tema finansiranja venčanja neretko je uzrok rasprava – i to ne samo unutar porodice, već i u društvu uopšte.

Radi se o zanimljivom sudaru tradicije i modernih vrednosti: dok su nekada roditelji gotovo podrazumevano snosili veliki deo troškova, današnji mladenci sve češće preuzimaju finansijsku odgovornost – ili bar to žele.

Tradicija - roditelji kao ključni finansijski oslonac

U mnogim kulturama, pa tako i kod nas, dugo je važilo nepisano pravilo da roditelji učestvuju u organizaciji i finansiranju venčanja. Razlozi za to su višestruki, prenosi Zadovoljna.rs.

Argumenti u korist ovog pristupa i danas postoje:

Finansijska realnost – venčanja su skupa, a mnogi parovi teško mogu sami da pokriju sve troškove.

Roditeljska želja za učestvovanjem – za mnoge roditelje to je važan životni trenutak njihove dece u kojem žele aktivno da učestvuju.

Očuvanje tradicije – neki smatraju da je upravo taj oblik podrške deo kulturnog identiteta.

Moderni pristup

S druge strane, sve više parova odlučuje, ili oseća potrebu, da organizuje i finansira venčanje samostalno. Taj trend ide ruku pod ruku s promenama u društvu.

Danas ljudi kasnije stupaju u brak, češće su finansijski nezavisni i žele da imaju potpunu kontrolu nad sopstvenim odlukama. Venčanje se sve više posmatra kao lični projekat, odraz identiteta i želja para, a ne šire porodice.

Argumenti za ovaj pristup uključuju:

Nezavisnost i kontrola – ko plaća, taj odlučuje. Samostalno finansiranje znači manje kompromisa.

Izbegavanje pritiska i očekivanja – finansijska pomoć često dolazi uz (neizrečene) uslove, poput liste gostiju ili stila venčanja.

Realističniji budžet – parovi koji sami plaćaju često biraju skromnije, ali autentičnije proslave.

Kompromis je najčešće rešenje

U praksi, većina parova danas bira neku vrstu kompromisa. Roditelji možda pokriju određeni deo (poput muzike, hrane ili haljine), dok mladenci preuzimaju ostatak. Ponekad roditelji ponude pomoć, ali bez uslova, što omogućava ravnotežu između tradicije i modernog pristupa.

Važno je naglasiti da ne postoji univerzalno ispravan model. Ono što funkcioniše za jednu porodicu, za drugu može biti izvor nesuglasica.

Ključno pitanje - novac ili odnosi?

Na kraju, rasprava o tome ko treba da plati venčanje zapravo je dublja od same finansijske teme. Ona otvara pitanja odnosa, očekivanja i granica između generacija.

Da li je venčanje porodični projekat ili lični izbor? Treba li tradiciju slepo slediti ili je prilagoditi vremenu u kojem živimo?

Možda je najvažnije da odluka – kakva god bila – bude doneta otvoreno i uz međusobno poštovanje. Jer, na kraju, svrha venčanja nije impresivna proslava, već početak zajedničkog života. 

Na prvi pogled deluje kao jednostavno pitanje: ko bolje podnosi bol, a ko bolest – muškarci ili žene? Međutim, naučna istraživanja pokazuju da odgovor zavisi od toga o čemu tačno govorimo.

Kada je reč o samom osećaju bola, brojna istraživanja potvrđuju da žene u proseku imaju veću osetljivost. Pregled studija objavljen na PubMedu pokazuje da žene češće imaju niži prag bola i veću osetljivost na bolne nadražaje, uz veću učestalost hroničnih bolnih stanja, prenosi N1 Sarajevo.

Razlog nije samo psihološki – naučnici sve više ukazuju na biološke razlike u samim mehanizmima bola. Novija istraživanja pokazuju da se bol može stvarati i obrađivati drugačije na nivou nervnih ćelija i imunološkog sistema kod muškaraca i žena, uključujući različite tipove ćelija koje učestvuju u procesu bola.

Ipak, veća osetljivost ne znači nužno i manju izdržljivost. Istraživanja pokazuju da žene češće razvijaju strategije prilagođavanja na dugotrajan bol, iako istovremeno češće pate od hroničnih bolnih stanja.

Kada je reč o bolestima, slika se menja. Naučni radovi iz oblasti imunologije pokazuju da žene imaju snažniji imunološki odgovor, što im u proseku omogućava efikasniju borbu protiv nekih infekcija. Međutim, isti mehanizam povećava i rizik od autoimunih bolesti, kada imuni sistem napada sopstveno telo.

S druge strane, muškarci u proseku imaju slabiji imunološki odgovor na određene patogene, što može dovesti do izraženijih simptoma tokom infekcija – fenomen koji se često popularno naziva „muška prehlada“.

Zaključak nauke nije jednostavan: muškarci u proseku kasnije registruju bol, dok žene češće pokazuju veću osetljivost i imaju veću učestalost hroničnog bola. Kada je reč o bolestima, žene često imaju snažniji imuni odgovor, dok muškarci mogu imati teže simptome tokom infekcija.

Drugim rečima – razlike postoje, ali nisu onakve kakvima ih često zamišljamo.

U specijalnom rezervatu prirode Deliblatska Peščara u subotu 09.05.2026 god. održan je "7. Fox trail". Nordijci ARK Somaratona imali su zapažen nastup u trci nordijsko hodanje na 6 km. Na trci je učestvovalo više od 35 učesnika. U "dinskom" okruženju i obilju sitnog peska, na stazi koja zahteva odličnu fizičku spremnost Bogdan Nikolić je osvojio 3. mesto u generalnom plasmanu a Đorđe Rackov je uspešno završio trku.

U istom terminu u organizaciji West Srbija Trails-a organizovana je veoma zahtevna trail trka Povlen – Ljubovija gde su odvažni učesnici mogli birati između 117 km. i 57 km. visinske razlike od 2000 metara.

Redovni učesnik na tim brdskim trkama bio je član ARK “Somaraton” Miroslav Liščević koji je uspešno savladao stazu 57 km.

Izložba Animalia et populus — životinje i ljudi — suživot posvedočen arheološkim zapisom, autorke Divne Gačić, otvorena je 7. maja u Gradskom muzeju Sombor.

Svet životinja kao inspiracija predstavlja celinu koja je težište izložbe i sadrži arheološke predmete koji verno ili stilizovano prikazuju različite životinje, kako divlje tako i domaće, izrađene od raznovrsnog materijala (gline, kamena, kosti, ćilibara, stakla, srebra, zlata i drugih metala), u različitoj formi (terakota, skulptura, reljef, mozaik, crtež…), korišćene u razne svrhe, od onih za svakodnevnu upotrebu (poput posuđa, svetiljki, nakita…) do magijskih i religijskih predmeta (amuleti, žrtvenici…). Budući da pripadaju različitim praistorijskim i istorijskim epohama, ovi predmeti svedoče o značaju koje su životinje imale u pojedinim razdobljima a istovremeno pokazuju maštu i vešte ruke majstora, oslikavajući duh vremena u kom su nastali. Izabrani predmeti i njihova arheološka, upotrebna i simbolička vrednost pokazuju svu slojevitost odnosa čoveka i životinja kroz milenijume i vekove na našim prostorima.

Izvod iz kataloga, reč autorke

U ponedeljak, 18. maja, sa početkom u 20 sati, u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin, biće održan koncert ljubavnih pesama, naziva „Kad srce zapeva“. Kako saznajemo od našeg sugrađanina Nemanje Guzijana, organizatora, u pitanju je koncert na čijem repertoaru će se naći tradicionalna muzika, sevdah, starogradske i narodne pesme. Pored Nemanje, na koncertu će nastupiti Hana Tompa, Duško Mešinkovski i Strahinja Rašić, a ovaj događaj ujedno će biti i najava Guzijanovog prvog samostalnog albuma.

„Na koncertu će premijerno biti pušten spot za pesmu Zavet. U pitanju je jedina autorska pesma na albumu koju sam napisao i tekst i muziku i aranžman. Ona će doneti emociju i atmosferu celog albuma, da možete naslutiti kako će album izgledati. Inače, album izlazi u septembru i radi se o mom prvom albumu, na kom će biti 9 pesama. Radio sam ga u svojoj sobi, sam. Na njemu će biti moji prijatelji, saradnici, ljudi koji će ga ulepšati svojim instrumentom ili glasom. Nosi duh naše tradicionalne muzike, onakve kakva jeste“, izjavio je Nemanja, te istakao da je u pitanju paganski folk metal projekat, sa specifičnim ritmovima, specifičnim tekstovima i predivnim harmonijama - piše Radio Apatin.

Naš sagovornik najavljuje da na albumu, naziva „Ne manji od svojih predaka“, neće biti samo srpskih, već i bugarskih, makedonskih i bosanskih pesama.

„Ono što vam obećavam jeste da je album autentičan i nije prilagođen modernim standardima. Dolazi iz duše i drugačiji je u odnosu na sve stvari koje sam do sad radio, ali i drugačiji u odnosu na sadašnju etno scenu“, rekao nam je Guzijan.

Nemanja, Hana, Duško i Strahinja najavljuju za 18. maj veče puno lepih emocija i dobre energije. S tim u vezi, pozivaju sve naše sugrađane da dođu na koncert i uživaju zajedno sa njima. Cena ulaznice iznosi 500 dinara.

Fudbaleri ŽAK-a pobedom nad ekipom Ravangrad 2018 obezbedili su plasman u četvrti fudbalski rang. Žakovci su danas slavili nad ekipom sa gradskog stadiona sa 3:1, te četiri kola pre kraja šampionata imaju 15 bodova više od prvog pratioca iz Bačkog Brestovca. „Željezničari“ su poveli u 19. minutu pogotkom Lazara Milića. Osam minuta kasnije izjednačio je Mihajlo Lakić sa „kreča“. Samo četiri minuta kasnije lider je ponovo poveo, a strelac drugog gola bio je Lazar Žeželj. Pobedu domaćeg tima potvrdio je Pavle Smolović osam minuta pre isteka regularnog dela meča.

U derbiju kola sastali su se Crvenka i BSK. Crvenčani su slavili sa golovima Milenka Babića 2 i kapitena Milana Subotića.

Ovom pobedom Crvenka će prenoćiti na trećoj poziciji sa dva boda više od Rusina, koji sutra dočekuje Krivanj. U derbiju začelja sastali su Mladost iz Bača i Radnički. „Crveno – beli“ su odlično odigrali prvih 25 minuta susreta. Za samo sedam minuta postigli su tri gola i praktično obezbedili pobedu i osvojili tri važna boda u borbi za opstanak. Nikola Japundžić je pogađao u 17. i 24. minutu, dok je treći gol postigao Antun Laubenštajnh u 21. minutu.

U nedelju se sastaju: Rusin – Krivanj, Dinamo 1923 – Krila Krajine, Borac 46 – Slavija, Polet (S) – ČSK, Lipar – Kordun - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 11. maj

Decenijama je odlazak na picu u Italiji bio sinonim za brz, opušten i, pre svega, pristupačan obrok. Međutim, nova analiza italijanske organizacije za zaštitu potrošača Altroconsumo pokazuje da ovoj tradiciji polako dolazi kraj.

Mesta gde se za picu i piće može izdvojiti manje od deset evra postala su prava retkost, a cene u restoranima rastu brže čak i od same inflacije, prenosi BIZLife.

Bolzano skinuo Milano sa trona

Iako bi mnogi očekivali da su cene najviše u Milanu ili Rimu, istraživanje sprovedeno u 30 italijanskih gradova donelo je iznenađenje. Najskuplji grad za ljubitelje pice trenutno je Bolzano, gde obrok (pica i piće) u proseku košta oko 15 evra.

Evo kako izgleda lista gradova sa najvišim prosečnim cenama:

Bolzano: 15,00 evra
Palermo i Sasari: 14,50 evra
Trento i Firenca: preko 13,00 evra
Milano: Raspon od 8,00 evra do čak 22,50 evra

S druge strane, Rim je zadržao umerenost sa prosekom od 11,45 evra, dok su gradovi poput Reggio Calabrije i Livorna jedini preostali bastioni gde se još uvek može ručati za manje od 10 evra.

Od kvarta do luksuza

Zanimljivo je da unutar istog grada razlike u cenama mogu biti astronomske. U Palermu, na primer, picu možete platiti 9 evra u lokalnoj piceriji, ali i neverovatnih 28 evra u restoranima koji neguju "ambiciozniji" pristup.

Slična situacija je u Firenci i Milanu, gde cene variraju i do 15 evra razlike, zavisno od prestiža lokacije i "kraft" sastojaka koji se koriste.

Pica skuplja od inflacije

Podaci pokazuju da su cene pice i pića porasle u proseku za 4,4% u odnosu na prošlu godinu, što je znatno više od opšte stope inflacije u Italiji. Najveći skok zabeležen je u Udinama (skoro 13%), dok su Bari i Peskara takođe zabeležili dvocifren rast.

Čak ni Napulj, kolevka pice, nije imun na poskupljenja – tamo su cene skočile za 7,8%. Jedini gradovi koji prkose trendu su Venecija i Parma, gde je zabeležen blagi pad cena, dok su u Ankoni cene ostale stabilne.

Pica prestaje da bude "narodno jelo" i sve više postaje restoransko iskustvo koje zahteva pažljivo planiranje budžeta. Za turiste i lokalce, granica od 12 evra, koja se nekada smatrala gornjom granicom za pica-obrok, danas je postala novi standard ispod kojeg se retko ide.