Sombor.info

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su D. Đ. (1972), S. B. (1996), B. S. (1965) i S. R. (1987), zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

D. Đ. i S. B. se sumnjiče da su organizovali prevoz osam iregularnih migranata iz Sirije i Maroka, koje je policija pronašla u dva taksi vozila, kojima su upravljali B. S. i S. R.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni su, uz krivičnu prijavu, privedeni u Više javno tužilaštvo u Somboru, saopšteno je iz somborske policije.

Izvor: blic.rs

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija, Đorđe Zorić, danas je zajedno sa predstavnicima Mesne Zajednice „Gornja Varoš“, Srđanom Kišner i JKP „Prostor“ Sombor, Brankom Rilke, obišao novoizgrađena autobuska stajališta sa nadstrešnicama na tri lokacije u prigradsko – salaškom naselјu na Bezdanskom putu.

U okviru pomenutih radova izvršena je priprema podloga za izgradnju, nakon kojih je usledilo betoniranje, te postavlјanje samih nadstrešnica i klupa.

Grad Sombor je u pređašnjem periodu uspešno postavio pet nadstrešnica na autobuskim stajalištima u dva prigradsko – salaška naselјa, u Čičovima i na Bezdanskom putu, te će u narednom periodu ista biti postavlјena i u sledećim prigradsko – salaškim naselјima: Bilić, Milčić, Rančevo, Gradina, Obzir i Šaponje.

Grad Sombor raspisao je Javni poziv za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj ženskog preduzetništva na teritoriji grada Sombora u 2023. godini. Putem ovog javnog poziva Grad će podržati udruženja i privredne subjekte čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena, u aktivnostima koje se tiču polјoprivredne proizvodnje ili negovanja ženskog stvaralaštva. U gradskom budžetu za ovaj javni poziv obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 1.000.000,00 dinara, a maksimalan iznos po jednoj prijavi je 200.000,00 dinara.

Više informacija dostupno je na sledećem linku: Javni poziv za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj ženskog preduzetništva na teritoriji Grada Sombora u 2023. godini

Takođe, raspisan je i Javni poziv za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata na teritoriji grada Sombora u 2023. godini, kojim će Grad Sombor podržati udruženja i privredne subjekte koji se bave starim i umetničkim zanatima. Za ovaj javni poziv izdvojena su ukupna sredstva u iznosu od 1.000.000,00 dinara, a maksimalan iznos sredstava po jednoj prijavi je je 200.000,00 dinara.

Više o uslovima i načinu prijave možete da pogledate na sledećem linku: Javni poziv za sufinansiranje projektnih aktivnosti od značaja za unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata na teritoriji Grada Sombora u 2023. godini

Javni pozivi otvoreni su do 30. juna 2023. godine, do kada je rok da se dostave prijave.

U Somboru je održan protest „Sombor protiv nasilja“. Na protestu je, između ostalog, bilo reči i o nedavnom slučaju pedofilije u vrtiću u susednim Odžacima.

Govornici su ponovili zahteve sa protesta „Srbija protiv nasilja“: smena članova Saveta REM-a, smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, smena Aleksandra Vulina sa čela BIA, oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku i Hepiju, ukidanje medija koji promovišu nasilje, mržnju.

Bilo je reči i o dva masovna ubistva i povećanju sveukupne bezbednosti u zemlji, piše RTS.

Nakon okupljanja na Trgu svetog Trojstva, prisutni mirno prošetali centrom grada.

Kao organizator protesta navodi se ujedinjena somborska opozicija.

Izvor: nova.rs

Hungarian Open, masters turnir u krosmintonu serije 500 bodova, održan je 3. juna u Šoltu. Osmoro somborskih takmičara je nastupilo i postiglo zapažen uspeh. Selena Stojačić i Katarina Blažev su osvojile turnir u kategoriji juniorskih parova, dok je u istoj kategoriji Uroš Lukač u paru sa Slovakom Ištok Marekom stigao do bronzanog odličja. Selena i Katarina su obe nastupile u kategoriji juniorki (U18). Katarina je poražena u finalu od Slovenke Župevc, dok je Selena izgubila od iste takmičarke u polufinalu.

U kategoriji kadeta (U16) Uroš je završio turnir bez pobede. U kategorijama veterana (+40) nastupili su pojedinačno Simana Matković i Stevica Lukač, ali bez uspeha. Stevica je igrao i kategoriju parova za veterane sa Slobodanom Jerkovićem i uspeli su da osvoje bronzano odličje. Slobodan je igrao pojedinačno u kategoriji veterana (+60) i ostvario dve pobede i dva poraza što je bilo dovoljno za drugo mesto.

U dve najjače, seniorske kategorije, igrali su Alida Jerković i Boris Jerković. Alida je sa dve pobede i jednim porazom osvojila srebrno odličje, dok je Boris poražen u finalnom meču seniora. Zajedno su nastupali i u kategoriji parova ali su poraženi u četvrtfinalu.

Kako navode predstavnici somborskog kluba, ovo je bila poslednje takmičenje pred odlazak na Svetsko prvenstvo u krosmintonu, koje će biti održano u Češkoj od 28. juna do 2. jula, a boje Srbije braniće petoro Somboraca.

Izvor: somborsport.org

U okviru Apatinskih ribarskih večeri, u nedelju, 9. jula, i ove godine će biti organizovana tradicionalna “Zlatna bućka Apatina”.

Kako navode organizatori, prijave takmičara otvorene su do 30. juna, a sve dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 064/662-16-33 i 060/677-77-95.

Početak takmičenja zakazan je za 6 sati na apatinskoj marini, nadmetanje će trajati od 7 do 12 sati, a svečani ručak i dodela nagrada biće upriličeni u restoranu Marina Nani istog dana u 13 sati.

I ove godine, organizatori su obezbedili vredne nagrade za prva tri mesta.

izvor: Radio Apatin

Goran Džonić, penzionisani vatrogasac iz aleksinačkog sela Moravac, zbog trostrukog ubistva i pljačke svojih rođaka osuđen je na kaznu doživotnog zatvora i to je šesti put da se ova kazna izriče u Srbiji od uvođenja 1. decembra 2019. godine. Dobijali su je nepopravljivi, najgori od svih: ubice, razbojnici, silovatelji...

Goran Džonić osuđen je prvostepeno u Višem sudu u Nišu na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva troje svojih rođaka, Gorana Đokića (57), njegove supruge Gordane (56) i ćerke Lidije (26). Motiv surovog zločina koji je potresao Srbiju bio je novac, jer je Džonić brata od strica, snaju i bratanicu pobio da bi oteo novac koji je Đokić, inače vlasnik menjačnice, nosio sa sobom.

Zločin se dogodio u u noći između 26. i 27. septembra 2021, a Džonić je presreo svoje rođake kada su se vraćali iz sela Moravac u Aleksinac, gde su živeli. Tela žrtava pronađena su tek 2. oktobra, pošto ih je ubica spalio i sakrio.

Džonić je šesti osuđenik u Srbiji kome je izrečena najstroža kazna – doživotna robija, od uvođenja ove kazne 1. decembra 2019. godine, do kada je najteža kazna iznosila 40 godina zatvora.

Doživotna robija je predviđena kao kazna za najteža krivična dela za koje je predviđena kazna do tada bila 40 godina, a to je teško ubistvo, ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teško delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanja radi vršenja krivičnih dela, genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i drugih najtežih krivičnih dela.

Osim tih dela, u okviru „Tijaninog zakona“, kako se kolokvijalno naziva, najstroža kazna je predviđena i za silovanje deteta, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem.

Dosije Malčanski berberin

Zapravo, prvi čovek u Srbiji koji je osuđen na kaznu doživotnog zatvora nije bio ubica, već silovatelj, višestruki povratnik Ninoslav Jovanović iz sela Malča kraj Niša, poznatiji kao „Malčanski berberin“. Njemu je Apelacioni sud u Nišu u avgustu 2021. godine potvrdio tu kaznu koju mu je izrekao Viši sud u Nišu u januaru 2021. godine.

Ninoslav Jovanović, inače višestruki povratnik, oteo je devojčicu staru 12 godina koja je išla do škole i danima je držao kao taoca. On je žrtvu i ošišao, što je radio i drugim žrtvama zbog čega je i dobio nadimak „Malčanski berberin“. Jovanović je i prvi osuđenik na doživotnu robiju koji je umro u zatvoru 8. jula 2022. godine.

Zločin u Vranju

Dejan Pavlović iz Vranja, osuđen je u martu ove godine prvostepeno na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva svoje supruge u martu 2022. godine. Pavlović je godinama zlostavljao suprugu i decu, dva puta je pravosnažno osuđen zbog nasilja u porodici – jednom zbog zlostavljanja supruge, drugi put zbog zlostavljanja majke. Ovom siledžiji je bila izrečena i mera zabrane prilaska, što je on prekršio kada je upao u stan u Vranju i izbo suprugu.

Pokušao da siluje staricu, pa je ubio

Kazna doživotnog zatvora izrečena je i Virdžinelu J. (37) zbog surovog ubistva starice Radinke Krstić (87) iz sela Rečica, kraj Požarevca. On je upao u kuću nesrećne žene nameravajući da je siluje. Starica je pokušala da se odbrani, odgurnula je silovatelja i posekla ga nožem po ruci. Razjareni Virdžinel je žrtvi uspeo da otme nož i prvo je izbo po stomaku, a onda joj prerezao vrat.

Prvostepeno je osuđen na 20 godina zatvora u Višem sudu u Požarevcu, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu tu presudu preinačio u kaznu doživotnog zatvora.

Ubio devojku nasred ulice

Još jednom nasilniku izrečena je kazna doživotnog zatvora zbog ubistva devojke. Crnogorski državljanin Dejan Dabović (31), rodom iz Herceg Novog, osuđen je jer je 26. decembra 2019. godine u Novom Sadu, u Ulici Alekse Šantića nožem ubio bivšu devojku Dušanku Jovanović (25). On je žrtvu nasred ulice sečivom presekao vrat, a povom za napad je bio što ga je žrtva, sa kojom je bio u vezi, raskinula sa njim. On kaznu služi u Crnoj Gori.

Zapalio ženu jer ga nije pustila u stan

Po surovosti i brutalnosti zapamćen je i jezivi zločin koji je izvršio Radomir Blagojević (52), iz Surčina. On je 13. jula 2020. godine, u hodniku zgrade sačekao žrtvu Zoricu Kalinić. Usledila je rasprava, a uprkos navaljivanju, Zorica nije htela Radomira da pusti u stan. Kada mu je okrenula leđa, on ju je polio benziinom i zapalio. Žena je sa teškim opekotinama po glavi, vratu, telu i udovima prebačena u bolnici, gde je u najtežim mukama izdahnula dva dana kasnije. Imala je opekotina na 87 odsto tela. Prvostepeno je osuđen na doživotnu robiju.

Blagojević je osuđen i za silovanje poznanice u mestu Radinac kraj Smedereva. Nesrećnu ženu je tukao, silovao i ponovo tukao i za to nedelo je dobio 4 godine zatvora. Blagojeviću je Apelacioni sud ukinuo presudu doživotnog zatvora i predmet je vraćen Višem sudu u Beogradu, ali je okrivljeni ostao u pritvoru do donošenja nove presude.

Izvor: nova.rs

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je večeras da se nada da se cene struje i gasa neće menjati do kraja godine.

„Treba da budemo realni i u narednim godinama da razmišljamo kako da dođemo do adekvatnih cena, a da one budu pristupačne za naše građane i privredu. Ove godine smo iz budžeta izdvojili tri puta više sredstava za energetski ugrožene kupce“, rekla je Đedović gostujući na televiziji Insajder.

Đedović je navela da je cena struje u Srbiji i dalje među tri najniže u Evropi, a na pitanje dokle se stiglo u transformaciji Elektroprivredi Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, kazala je da su značajni koraci napravljeni u poslednjih osam meseci.

„Tu nema misterije niti skrivenih namera države, već jasna i odlučna namera da unapredi poslovanje našeg najvećeg javnog preduzeća. To traži vreme, teško je preko noći nešto seći i menjati, ali mislim da smo za relativno kratko vreme napravili dobre pomake“, navela je ona.

Đedović je rekla da će forma akcionarskog društva EPS-u dati mnogo veće slobode kada je u pitanju tržišno efikasno poslovanje i da to ide u korist preduzeću.

Govoreći o protestima radnika rudarskog basena „Kolubara“ – „Jedinstvo Kolubara“, čiji su zahtevi poništavanje promene pravne forme EPS-i njena smena, Đedović je rekla da bi se zabrinula „kada bi svi bili zadovoljni reformama“.

Istakla je i da videla protest radnika „Kolubare“ ispred svoje kancelarije i da su mu prisustvovala „precizno 23 čoveka, uključujući novinare“.

„Ne želim da zvuči da me ne zanima šta oni misle, ali zahtev da se poništi odluka Vlade i da se traži moja ostavka – mislim da je država malo ozbiljniji način funkcionisanja i rada nego što su zahtevi nekih koji žele da se ništa ne promeni“, kazala je.

Đedović je naglasila da suština promena u Elektroprivredi Srbije nije privatizacija.

Govoreći o zalihama gasa kojima Srbija raspolaže, navela je da trenutno ima zalihe za dva meseca potrošnje i da će naknadno planirati da li je potrebno više od toga za narednu zimu.

Komentarišući navode nekih nevladinih organizacija da je rudarska kompanija „Rio Tinto“ nastavila da radi na projektu „Jadar“, Đedović je podsetila da je uredbom Vlade iz 2022. doneta odluka o prestanku važenja Uredbe za realizaciju tog projekta i da je to činjenica.

Kazala je da su veliki projekti svuda u svetu izazivali otpore i proteste jer, „ljudi ne vole promene“.

„Vlada treba da radi odgovorno, da uzme u obzir sve mane i koristi i da donosi najbolje moguće odluke“, kazala je Đedović.

Izvor: nova.rs

Štab za vanredne situacije grada Sombora uputio je obaveštenje građanima da će u utorak, 20. juna 2023. godine, u 12.00 časova, izvršiti aktiviranje sirena za uzbunjivanje na osnovu akta MUP Republike Srbije, Sektora za vanredne situacije, Odelјenja u Somboru, a sve u cilјu provere sistema za javno uzbunjivanje.

Sirene će biti aktivirane emitovanjem signala jednoličnog tona (znak „prestanak opasnosti“), u trajanju od 60 sekundi.

„Obaveštenje se izdaje radi blagovremenog informisanja građana da nema opasnosti, niti razloga za uznemirenje u navedenom terminu aktiviranja sirena“, navodi se u saopštenju Štaba.

Grad Sombor u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom „Sombor“ i Udruženjem „SECPA“, uspešno je završio akciju prikupljanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja, koji nastaje tokom poljoprivredne proizvodnje.

Tokom akcije prikupljeno je 10772 kilograma plastične ambalaže koja će završiti na reciklaži, što je za 2000 kilograna više u odnosu na prošlu godinu. Najveće količine otpada prikupljene su u Doroslovu.

Po rečima Tatjane Veselinović, Poljoprivredna stručna služba je 2013. godine, u saradnji sa Organizacijom koju čine proizvođači i distributeri sredstava za zaštitu bilja, krenula u ovaj projekat, koji je prvenstveno bio namenjen malim poljoprivrednim proizvođačima, da prikuplja pesticidni otpad.

-Zahvaljujući Gradu Somboru koji nam daje veliku podršku, te svojom logistikom i prostorom pomaže u organizaciji ovakve akcije, svake godine, sve više poljoprivrednih proizvođača uzima učešće u ovoj akciji - ističe Tatjana Veselinović, stručna saradnica za zaštitu bilja PSS.

Izvor: novosti.rs