"Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida", izjava je koja se pripisuje Sigmundu Frojdu, ocu psihoanalize. Iako je nasleđe čuvenog austrijskog neurologa slojevito i često kontroverzno, ova naizgled jednostavna opservacija pruža dubok uvid u ljudsku psihu. Kada se susretnemo s osobom čije nas ponašanje ili reči ostavljaju bez teksta, ne zbog njihove genijalnosti, već zbog drskosti i nedostatka srama, svedočimo nečemu što je Frojd smatrao ključnim pokazateljem.
Odsustvo stida nije samo karakterna mana, prema psihoanalitičkoj teoriji, ono je simptom dublje neuravnoteženosti unutar same strukture ličnosti. To je crvena zastavica koja signalizuje da unutrašnji moralni kompas osobe ne funkcioniše ispravno. Kako bismo razumeli zašto je to tako, moramo zaroniti u temelje Frojdove misli – u nesvesni um koji, poput skrivenog dela sante leda, upravlja našim postupcima.
Unutrašnji sukob Ida, Ega i Superega
Prema Frojdu, naša ličnost sastoji se od tri temeljne komponente koje su u neprestanoj borbi: Id, Ego i Superego. Njihova dinamika određuje naše ponašanje, odluke i, na kraju naš osećaj za moral.
Id je najprimitivniji deo naše psihe, prisutan od rođenja. On funkcioniše prema "principu zadovoljstva" i traži trenutno ispunjenje svih nagona, prvenstveno onih agresivnih (Thanatos) i seksualnih (Eros). Id ne poznaje logiku, stvarnost ni moral. On je čista, sirova i impulsivna energija.
Superego je njegova suprotnost. On je naš unutrašnji moralni sudija, "čuvar" koji se razvija tokom detinjstva kroz usvajanje društvenih normi, vrednosti i pravila od roditelja i okoline. Sastoji se od dva dela: savesti, koja nas kažnjava osećajem krivice i stida kada prekršimo pravila, i ego-ideala, koji postavlja standarde onoga čemu bis trebalo da težimo.
Ego je posrednik. On je racionalni deo ličnosti koji pokušava da uravnoteži nerealne zahteve Ida sa strogim moralnim standardima Superega, sve to unutar granica spoljašnjeg sveta. Njegov zadatak je odložiti zadovoljstvo i pronaći realistične i društveno prihvatljive načine za ispunjenje nagona.
Osoba koja pokazuje potpuno odsustvo stida, prema ovoj teoriji, ima izrazito nerazvijen ili slab Superego. Bez snažnog unutrašnjeg sudije koji bi izazivao osećaj krivice, Id preuzima kontrolu. Takva osoba deluje vođena isključivo sopstvenim primitivnim impulsima i željom za trenutnim zadovoljenjem, bez obzira na društvene posledice ili osećanja drugih.
Kada nagoni preuzmu kontrolu
Dominacija Ida objašnjava zašto se ponašanje koje smatramo "lošim" ili "besramnim" često čini detinjastim i egocentričnim. Poput malog deteta koje zahteva ispunjenje svojih potreba odmah i sada, osoba sa slabim Superegom ne poseduje kapacitet za empatiju ili razumevanje tuđih perspektiva. Njihov svet se vrti isključivo oko sopstvenih želja, piše Simply Psychology.
To se ogleda u potrebi za ponižavanjem drugih kako bi se osećali superiorno, u ismevanju tuđih mišljenja i potpunom nedostatku samokritike. Budući da njihov Superego ne proizvodi unutrašnji osećaj sramote, oni ne vide ništa pogrešno u svojim postupcima. Svaka kritika spolja doživljava se kao napad, a ne kao prilika za introspekciju.
U takvim situacijama, Ego je nateran da se koristi obrambenim mehanizmima kako bi zaštitio krhki osećaj sostvene vrednosti. Jedan od najčešćih je projekcija – pripisivanje sopstvenih neprihvatljivih misli, osećanja i mana drugima. Osoba koja je sama nepoštena optuživaće druge za nepoštenje; ona koja je zavidna videće zavist u svima oko sebe. To je nesvestan način da Ego kaže: "Nisam ja loš, oni su."
Šta uraditi kada prepoznate odsustvo stida?
Frojdov savet u susretu s takvim osobama bio je jasan: ostanite smireni i ne pokušavajte se dokazivati. Rasprava s nekim ko nema unutrašnji mehanizam za prepoznavanje sopstvenih grešaka je uzaludna. Njihova psiha je strukturisana tako da odbacuje svaku spoljnu kritiku kako bi sačuvala sopstvenu, često iluzornu, sliku o sebi.
Prepoznavanje potpunog nedostatka stida nije poziv na osudu, već na oprez. To je uvid koji nam omogućava da razumemo s kim imamo posla i da ne spuštamo sopstvene intelektualne i moralne standarde. Psihodinamska terapija upravo se bavi ovim dubokim unutrašnji konfliktima, pomažući pojedincima da osveste nesvesne obrasce i ojačaju Ego kako bi bolje upravljao unutrašnjim silama.
Na kraju, Frojdova lekcija nije samo o identifikovanju "loših ljudi", već o razumevanju da su neki od najproblematičnijih obrazaca ponašanja ukorenjeni duboko u nesvesnom umu. Odsustvo stida signalizuje da je unutrašnja bitka između nagona i morala odavno završena – pobedom nagona, prenosi Net.hr.
