Sombor.info

Bez posezanja za kutijom sa lekovima, mamurluka se možete rešiti i na prirodan način.

Nije bitno da li ste ljubitelj piva, vina ili žestokih pića. Kada se suočimo sa mamurlukom, svi smo isti. Tada su nam zajednički klasični simptomi poput glavobolje, želudačne kiseline, mučnine, gubitka apetita, umora i dehidracije, piše Novi list. A da li se borite protiv mamurluka pomoću lekova? Ako je vas odogvor „da“, to je loša ideja.

U svakom slučaju, buđenje sa mamurlukom nije prijatno i zato smo odabrali pet prirodnih lekova koji će vam pomoći u borbi protiv mamurluka bez posezanja za lekovims:

1. Banane

Ovo voće je odlično za borbu protiv mamurluka, posebno oog od šampanjca. Prekomerni unos alkohola može drastično da smanji rezerve kalijuma u ​​našem organizmu, a banane su odličan izvor ovog minerala, ukusne i ekonomične.

2. Voda

Iako pijenje alkohola puni telo tečnošću, mi ga zapravo dehidriramo.

Stavite flašu vode na noćni stočić (možda zajedno sa par banana) i popijte dovoljnu količinu pre spavanja i odmah ujutru. To će vam pomoći da se osećate bolje.

Mnogi ljudi piju vodu nakon mamurluka samo da bi uzeli aspirin ili lek protiv bolova; nema gore navike, jer lekovi mogu da vas pogoršaju ako još uvek imate alkohola u organizmu.

3. Voćni sokovi

Još jedan lek za mamurluk je voćni sok, najbolje sveže ceđen. Njihovo uzimanje omogućava brz porast nivoa šećera u krvi i asimilaciju različitih vitamina. Jedina mera predostrožnosti je da ne pijete sok od pomorandže ako imate jaku želudačnu kiselinu i buve je da odaberete nešto drugo.

Pokušajte da izbegavate kafu ili druga pića sa kofeinom jer su diuretici i mogu pogoršati vašu dehidraciju.

4. Med

Kalijum i vlakna bogata antioksidansima mogu biti dobra pomoć protiv mamurluka. Za doručak uzmite parče tosta ili krekera i namažite ga medom, čak i ako se vaš stomak ne slaže sa tim. Videćete da ćete se odmah osećati bolje.

5. Supa

Ako vam je mamurluk potpuno uklonio apetit, a mučnina se drastično pojača pri samom pogledu na postavljeni sto, ne brinite: to je normalno.

Šta je bolje od dobre supe? Bogata vitaminima i hranljivim materijama, odlična je u borbi protiv dehidracije nakon mamurluka. Ako želite, možete dodati malo čilija u supu: znojenje pomaže da se eliminišu toksini, prenosi n1info.hr.

Dok su se bavili poslom daleko od očiju potrošača i klijenata, jezička barijera nije delovala nepremostiva. U međuvremenu su seli za volan gradskih autobusa, uslužuju u restoranima, dostavljaju hranu. Samo legalnim tokovima, u Srbiju je ove godine ušlo blizu 50.000 stranih radnika. Iako ih je iz godine u godinu sve više, još nema naznaka da će neko sistemski pokušati da ih nauči našem jeziku.

U susednoj Hrvatskoj, kako piše Forbes Hrvatska, najpre Grad Zagreb, a sada i država, nameravaju da pokriju troškove kurseva jezika za radnike migranate.

Za početak se pripremaju kraći obrazovni programi hrvatskog jezika u nekoliko ključnih sektora kao što su turizam i ugostiteljstvo. Država će početi stranim radnicima da finansira učenje jezika preko sistema vaučera. Još se ne zna kada će ti vaučeri stvarno biti dostupni i pod kojim uslovima.

Kako Forbes Srbija saznaje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, takvih ideja u Srbiji još nema.

„Mi nemamo takvih programa“ kaže nam Zoran Martinović, direktor NSZ. „Nema još ni planova da se uvedu, što se tiče naše službe“.

U Privrednoj komori Srbije nam pojašnjavaju da još ne stižu zahtevi privrednika da se na tome poradi.

Vozači tri meseca na kursu

Sada se poslodavci sami dovijaju. Zavisno od vrste posla na kojima angažuju pojačanje iz inostranstva.

Prošlo je već pola godina kako Beograđane, autobusima privatnog prevozika Ariva, voze vozači iz Šri Lanke.

„Mi smo problem rešili tako što smo im organizovali obuku“, kažu u ovom preduzeću. „Kurs je trajao tri meseca. Počeli su polako već da komuniciraju“.

Uniji poslodavaca ovaj problem je već nešto poznatiji. Njihovi članovi ga rešavaju na različite načine.

„Imamo primer izvođača kod koga rade građevinski radnici iz Turske“, priča Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca. „Shvatio je da mu je bitno, ne samo da radnici razumeju njega, već i on njih. Njemu je bilo isplativije da angažuje prevodioca. Predvideo je sistematizacijom to radno mesto i sada je prevodilac svaki dan na gradilištu“.

Problem, međutim, nije uvek moguće tako rešiti. Naročito u situacijama gde i ne postoji želja radnika da nauče srpski.

„To može da bude vrlo nezahvalno, ako ne žele da nauče jezik“, dodaje Jelena Jevtović. „Problem je što stranci najčešće rade na poslovima sezonskog karaktera. U ugostiteljskim objektima pričaju engleski, jer je pretpostavka da svi razumeju engleski. Građevinski radnici mahom nisu zainteresovani. Kada su prevoznici doveli ljude iz Šri Lanke, oni su anagažovali agenciju da tamo napravi selekciju. Građevinci dođu, odrade posao i idu dalje ili se vraćaju“.

Prekratko borave u Srbiji

Nezahvalno je ulagati u obuke u slučaju radnika koji su u Srbiji samo usput. Dok čekaju priliku da odu dalje, na neku poželjniju destinaciju.

„Zna se za slučaj jedne grupe kubanskih radnika koji su došli da rade u ugostiteljstvu“, napominje Jelena Jevtović. „Došli su regularno uz dozvole. Pojavili su se prva dva dana na poslu i trećeg ih nije bilo. Otišli su u Španiju i Veliku Britaniju“.

Stranci koji dolaze na zahtevnije pozicije se spremaju unapred. Uzimaju najčešće privatne časove, na svoj račun.

„To se često sreće kod Kineza, ali onih koji dolaze na određene pozicije u Srbiju“, dodaje Jelena. „O pitanju učenja jezika se nije pričalo ni tokom rada na novom Zakonu o zapošljavanju stranaca. Činjenica je da to ne bi išlo sa radnicima koji dolaze na kratko u Srbiju. Moglo bi sa onima koji će biti duže zaposleni. Relano, ako su u Srbiji tri meseca, ne mogu mnogo ni da nauče“.

U građevinarstvu je nedostatak domaće radne snage najizraženiji, a broj zemalja iz kojih pomoć stiže – veliki. Samim tim je i izbor jezika koji se čuju na gradilištima širom Srbije skoro nepregledan.

„Nepoznavanje jezika je samo jedan deo širokog spektra problema sa kojima se susreću radnici migranti“, kaže Saša Torlaković iz Saveza samostalnih sindikata građevinskih radnika. „U Holandiji, na primer, radnike uče znakovni jezik. Na gradilištu je 10-12 nacija. Ne mogu se drugačije sporazumeti. Oni prave milion stambenih jedinica za smeštaj radnika“.

U Srbiji se ovim pitanjem još niko ne bavi ozbiljno. Prepušteno je snalažljivosti samih radnika ili njihovih poslodavaca.

„Ovde na gradilištu jedan u grupi natuca engleski jezik i tako se sporazumevaju“, dodaje Torlaković. „Veliki je problem kada dođu naši radnici podizvođači. Pa kako da se sporazumeju sa Nepalcima, Indijcima, Indonežanima. Radnici migranti se osećaju nesigurno. Ne znaju kome da se obrate. Imao sam ideju da štampamo flajere na njihovim maternjim jezicima. Da im objasnimo njihova prava i gde da se obrate ako im nešto treba, ali nismo to uradili. Posledica nepoznavanja jezika, pre svega je ogroman bezbedonosni problem“.

Od februara stranci lakše do dozvola

Novi Zakon o zapošljavanju stranaca počinje da se primenjuje 1. februara. Procedura dobijanja boravka i radne dozvole će biti objedinjena i trajaće najviše dve nedelje.

Poslodavac trenutno od NSZ traži proveru da li za pozicije, koje želi da popuni radnicima iz inostranstva, može da angažuje domaće radnike. Potom se stranac javlja MUP-u i traži boravišnu dozvolu.

„Po sada važećem zakonu stranac mora da se prijavi u hotel ili hostel i ode u policiju i preda zahtev za boravišnu dozvolu“, objašnjava Jelena Jevtović. „Čeka mesec dana da policija obavi provere. Ta dozvola košta 19.000 dinara. Poslodavac onda NSZ predaje zahtev za dobijanje radne dozvole. Ona košta 14.000 i čeka se manje od mesec. Sve zajedno, procedura traje oko dva meseca. Od 1. februara radnik neće morati ni da dolazi u Srbiju, sve će moći elektronski da se završi. Sada još čekamo pravilnike koji će razraditi detalje“.

Izvor: forbes.n1info.rs

i parlament je pooštrio zakon o zabrani nacističkih simbola ili onih koji su povezani sa palestinskim pokretom Hamas, u cilju suprotstavljanja porastu antisemitskih i ekstremističkih dela.

Ova alpska zemlja, koju je Adolf Hitler pripojio 1938. godine, ima jedan od najstrožih zakona u Evropi u vezi sa neonacističkim zločinima, ali su osude retke.

Amandman na zakon iz 1947. godine usvojili su svi poslanici, osim onih iz krajnje desničarske Slobodarske partije (FPO).

Nošenje nacističkih simbola ili bilo kog drugog simbola na listi, koja posebno uključuje Hamas, organizaciju Muslimanska braća ili Hezbolah, sada će biti kažnjena većim kaznama, do 20.000 evra.

Državni službenici proglašeni krivim biće razrešeni dužnosti.

Tekst takođe kriminalizuje svako minimiziranje holokausta i drugih nacističkih zločina.

Prestupi koje su Austrijanci počinili u inostranstvu, posebno putem širenja propagande putem interneta, potpadaju pod novi zakon, koji takođe olakšava konfiskaciju nacističkih predmeta.

Austrija, Hitlerova domovina, dugo se predstavljala kao žrtva nacizma, poričući saučesništvo mnogih Austrijanaca.

Tek je kasnih 1980-ih počela da ispituje svoju odgovornost za Holokaust.

Ukupno je ubijeno 65.000 austrijskih Jevreja, a 130.000 je prinuđeno na izgnanstvo.

Izvor: nova.rs

Metju Peri preminuo je 28. oktobra u 55. godini života.

Razlog smrti poznatog glumca serije „Prijatelji“ Metju Perija je ketamin i utapanje, a njegova smrt se vodi kao nesrećni slučaj, prenosi DailyMail.

Nadležne službe nakon završene obdukcije saopšile su rezultate.

„Medicinsko odeljenje okruga Los Anđeles utvrdilo je uzrok smrti 54-godišnjeg glumca Metjua Langforda Perija kao akutne posledice ketamina“, navodi se u saopštenju.

„Faktori koji doprinose smrti Perija uključuju utapanje, bolest koronarnih arterija i efekte buprenorfina (koji se koristi za lečenje poremećaja upotrebe opioida). Način smrti je nesrećan slučaj“, zaključeno je nakon obdukcije.

Podsetimo, Peri je pronađen mrtav u svojoj kući u Los Anđelesu 28. oktobra, a vest o njegovoj smrti potresla je mnogobrojne fanove, kolege, prijatelje i članove porodice.

kako se navodi na Instagram stranici "192_rs", automobil je sleteo sa puta zbog blata koje je izneto sa njiva.

U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Čonoplja-Sombor povređena je jedna osoba. Kako se navodi na Instagram stranici "192_rs", automobil je sleteo sa puta zbog blata koje je izneto sa njiva.

Kako se vidi na objavljenim slikama, na licu mesta su vatrogasne i ekipe Hitne pomoći. "Vozač je u svesnom stanju", navodi se na pomenutoj stranici.

Izvor: mondo.rs

Od 16.12.2023. Klizalište, ulica Novogodišnjih igračaka i praznične kućice sa hranom i pićem

15.12.2023 - 15.01.2024. Radionice za decu u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ svakog utorka i četvrtka u 12 časova

23. decembar 

20 časova koncert „Šareni vokali“
21 čas koncert Alena Ademovića

28. decembar 

20 časova koncert „So blues“
21 čas koncert „Gift“

29. decembar 

19 časova izložba fotografija „ I Foto safari Gornje Podunavlјe“ (Muzej Podunavskih Švaba)
20 časova koncert „Kruva i krova“
21 čas koncert “Deca iz vode“ – EKV tribjut

30. decembar 

19 časova koncert TS „Đuvegije“
20 časova koncert TS „La Banda“

Koncerti se organizuju na Trgu sv. Trojstva

Trodnevna umetnička kolonija "Somborske niti Sofije Jorgović" okupila je tkalje, vezilje, pusterke i druge ljubitelje starih i umetničkih zanata pod slavnim imenom pomalo zaboravljene ličnosti koja je obeležila jednu značajnu istorijsku epohu u Somboru.
Tkanje, vez, trukovanje, heklanje, zlatovez samo je delić pravih umetničkih ručnih radova ljubitelja starih zanata okupljenih sa namerom da se stare veštine, znanja i umeća ručnih radova približe mladima i svim zainteresovanim polaznicima.

“Već godinama se bavim tkanjem krpara, ali nisam radila po šemi. Sada sam dobila priliku da naučim i to da po šemi otkam jednan od motiva iz somborskog muzeja” naglasila je Gordana Dubenović iz Apatina.

"Dolazim na ovu radionicu radi učenja pustovanja vune. Želim da naučim da pravim ove zanimljive predmete. Ima jednostavnijih poput ukrasa koji su veoma zanimljivi npr za Novu godinu i druge praznike dok su ove ovčice unikatno izrađene i zanimljive i baš mi je cilj da naučim da tako nešto napravim,” istakla je Milica Lakatoš iz Apatina.

“Tokom trajanja kolonije, ja ću prikazivati kako se izražuje zlatovez na plišu po ugledu na motive sa somborskih kapa koje su se nekada nosile krajem 19. i početkom 20. veka. Pozivam žene koje zanima zlatovez , koje žele da vide kako se izrađuje, neka dođu a ja ću im svesrdno pomoći da nauče i izrade bar jedan predmet koje može ostati za uspomenu” istakla je Katarina Car, predsednica udruženja “Atelje somborske niti”

Stari zanati uspešno prate modne trendove i nalaze praktičnu primenu u savremenom životu.

“Ja se trudim da, stare, tradicionalne zanate, uglavnom su to vez, tkanje, umetničko oslikavanje predmeta, kroz pristupačne predmete približim stare zanate mladima” objasnila je Ana Ilić Panjković.

“Povodom novogodišnjih praznika, ovo je autentično za kićenje jelki. Heklanje odmara živce, smiruje…a i lepo je” kaže Gordana Rađenović.

Kolonija je osmišljena u čast slavne Somborke koja je svojim pedagoškim radom podučila stotine učenica i okupljala žene na plemenite aktivnosti.

“Danas na koloniji imamo čak devet zanata. Okupila nas je Sofija Jorgović, značajna istorijska ličnost iz Sombora, učiteljica ručnih radova, pomalo zaboravljena osoba koja se bavila i obukom polaznica a i ručnim radovima. Vredno je da se o njoj čuje i da se nešto u njenu slavu uradi.” ispričao je Vanja Car, osnivač udruženja “Atelje somborske niti”.

Koloniju je podržao grad Sombor a organizatori najavljuju nastavak edukativnih radionica tokom naredne godine.

Izvor: RTV

Rukometni turnir i ove godine biće tradicionalno organizovan u Prigrevici. U pitanju je Novogodišnji turnir u mini rukometu “Prigrevica 2023”, koji će se održati u subotu, 23. decembra sa početkom od 10 časova, za dečake i devojčice 2012.godišta i mlađi.

Kako se navodi u saopštenju organizatora, ekipu ili ekipe (isključivo muške ili ženske – ne mešovite) možete prijaviti do 18. decembra, a prijave se vrše na mejl adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na broj telefona 065/504 83 58. Isti zajednički organizuju Rukometni klub “PIK Prigrevica” i Ženski rukometni klub “Prigrevica”.

Izvor: somborsport.org

Učenici Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ iz Apatina, u okviru praznične tematske nedelje, između ostalog su izrađivali novogodišnje ukrase, a koje će narednog petka, 22. decembra, izložiti na „Humanitarnom novogodišnjem bazaru“.

Kako saznajemo iz škole, otvaranje bazara, uz prigodan muzički program, zakazano je za 9 sati i trajaće do podneva.

„U ovom lepom događaju humanitarnog karaktera učešće su uzeli svi naši đaci od 1. do 8. razreda. Tokom cele nedelje, učenici su uživali izrađujući novogodišnje ukrase, gradeći timski duh, usput se učeći empatiji i nadasve humanosti. Svako odeljenje na bazaru imaće svoj štand. Deca su se jako potrudila, te koristimo priliku da pozovemo sve naše sugrađane da nas posete i podrže“, rekli su u OŠ „Žarko Zrenjanin“ i dodali da im je želja da ovaj događaj preraste u tradiciju.

Na „Humanitarni novogodišnji bazar“ svi zainteresovani mogu ući iz dvorišta škole, na kapiji iza Crkve Uznesenja Marijinog.

Izvor: radioapatin.com

Republički hidrometeorološki zavod izdao je najnovije upozorenje na vremenske prilike koje se očekuju u noći petak na subotu, kao i u subotu ujutru.

- U petak (15.12.) u brdsko-planinskim predelima na jugozapadu, jugu, jugoistoku i istoku Srbije padaće sneg, koji se krajem dana i tokom noći sa padom temperature očekuje ponegde i u nižim predelima. Slab sneg će padati u ovim predelima i u subotu ujutru i pre podne pa će doći do formiranja / povećanja visine snega. U višim predelima se ukupno očekuje od 10 do 30 cm snega, lokalno i više, a u nižim oko 5 cm - saopštio je RHMZ.

Hidrološko upozorenje
Vodostaji na Dunavu kod Bezdana 17. decembra, kod Novog Sada i Slankamena 18. decembra, a kod Pančeva 19. decembra i na Tisi kod Titela 17. decembra će dostići i prevazići granice redovne odbrane od poplava.

Jak sneg zavejao Kopaonik
Na Kopaoniku je u toku prepodneva počeo da pada i sneg. Očekuje se da jača snežna padavina traje tokom celog dana, u početku u višim delovima Kopaonika, a do uveče snežna granica spustiće se i na niže predele.

Pljuskovi sa grmljavinom
Na jugu Srbije će biti i uslova da pljuskovi budu praćeni i grmljavinom, a ovi grmljavinski sistemi do juga Srbije pristizaće preko Crne Gore i Albanije sa Jadranskog mora.

Duvaće slab severozapadni vetar, a usled prodora hladnog fronta očekuje se i pad temperature vazduha i biće hladnije u odnosu na jučerašnji dan, kada je izmereno prolećnih prolećnih 20 stepeni.

Maksimalna temperatura biće danas od 8 do 12 stepeni, u Beogradu do 10 stepeni.

Prema vremenskoj prognozi "Weather2Umbrella", u predelima sa padavinama danas se očekuje od 10 do 30 milimetara kiše po kvadratnom metru, osim na severu Srbije. Najobilnije padavine očekuju se na jugu i jugozapadu, lokalno i do 40 litara po metru kvadratnom.

Izvor: blic.rs