Sombor.info

Povolјne vremenske uslove lokalna samouprava je iskoristila za nastavak projekta asfaltiranja neasfaltiranih ulica u gradu. Tim povodom, član Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija Đorđe Zorić obišao je radove na asfaltiranju neasfaltirane ulice Pavla Vujisića u Somboru.

Tom prilikom, gradski većnik Zorić je u prisustvu predstavnika Mesne zajednice „Gornja Varoš“, tokom obilaska gradilišta razgovarao sa izvođačima radova „Vojput“ d.o.o. Subotica o trenutnim radovima i informisao se o dalјim planovima kada je ovaj projekat u pitanju.

Ulica Pavla Vujisića se nakon rešenih imovinsko – pravnih odnosa i urađene projektno – tehničke dokumentacije, kao i drugih pripremnih radnji, asfaltira u dužini od 190 metara i širine od 5 metara. Radovi su obuhvatali iskop i nasipanje sloja peska i tucanika, nakon čega je počelo i asfaltiranje.

Lokalna samouprava radi na uređenju svih ulica u gradu kako bi sugrađanima bili omogućeni funkcionalniji i bezbedniji saobraćajni uslovi. Po završetku radova u ulici Pavla Vujisića, asfaltiranje će biti urađeno i u ulici Simele Šolaje u Somboru.

U prirodi svako zašto ima svoje zato, pa tako i pruge na zebri. One su tamo postavljene sa veoma dobrim razlogom i mogu da stvore pravu optičku iluziju.

Zebre imaju veoma prepoznatljiv dezen, da li ste se ikada zapitali zašto ih je majka priroda tako dekorisala?

„Postoji nekoliko objašnjenja, a najpoznatija je hipoteza da je grabljivcima toliko teško da razlikuju pojedinačne zebre od grupe, odnosno, obrazac može čak da izazove optičku iluziju kretanja u suprotnom smeru“, piše na stranici Zoo vrta iz Ljubljane, a prenosi metropolitan.si.

Najnovija istraživanja pokazuju da obrazac takođe zbunjuje muve cece i da je odlična odbrana od njih. Pruge se stapaju sa okolinom i takođe služe kao kamuflaža.

Prema drugoj teoriji, pruge imaju čak i termoregulatornu ulogu.

Da li su zebre u osnovi crne ili bele?

„Naučnici su otkrili da zebre imaju crnu kožu i crnu pozadinu dlake, a bele pruge i beli stomak su samo dodatak“, napisao je pre izvesnog vremena Nacionalni institut za biologiju, ističući da nema ne postoje dve zebre koje imaju iste pruge.

Baš kao i ljudski otisci prstiju, funkcionišu potpuno isto, svaki je jedinstven, tako je i sa zebrastim prugama.

Svaka zebra ima svoj obrazac, a kada se spoje u gomilu, iscrtava se fascinantan prizor, koji u velikoj meri zbunjuje predatore, jer nisu u stanju da razlikuju jednu životinju od druge, prenosi Danas.rs.

Srbija će tokom petka i subote biti pod uticajem veoma snažnog ciklona sa severa i severoistoka Evrope, pa se očekuje oblačno i veoma vetrovito vreme sa padavinama.

Već tokom noći i jutra Srbiju će zahvatiti naoblačenje sa padavinama, uz pojačanje zapadnog i jugozapadnog vetra, objavio je Weather2Umbrella na svom Fejsbuk profilu.

U petak će u celoj Srbiji biti oblačno sa kišom, na planinama sa snegom. Tokom jutra na jugozapadu, jugu i jugoistoku Srbije biće uslova za ledenu kišu i sneg biće čak i u nižim predelima.

Jutarnja temperatura biće od -4°C na jugu i jugoistoku do 6°C na severu Srbije i u Beogradu, maksimalna dnevna od 6°C na jugoistoku do 12°C na severu Srbije, u Beogradu do 10°C.

Tokom dana duvaće veoma jak zapadni i severozapadni vetar, povremeno i sa olujnim udarima, naročito u Vojvodini.

Kišovito vreme očekuje se i u subotu, ujutro ponegde uz susnežicu i sneg. Biće i dalje veoma vetrovito, uz veoma jak, na udare i olujni jugozapadni vetar.

Maksimalna temperatura biće od 8°C na severoistoku do 18°C na zapadu Srbije, u Beogradu do 14°C.

Pod uticajem ciklona vazdušni pritisak biće naredana dana ispod normale, a najniži na severu i severoistoku, pa će i iz tog razloga biti veoma vetrovito.

Zbog olujnog vetra, tokom petka i subote preporučuje se ogroman oprez, jer može doći i do pojave materijalne štete, ali i da izazove probleme u saobraćaju.

Prema vremenskoj prognozi, smirivanje vremena očekuje se u nedelju, uz razvedravanje, a slabih padavina biće još na severoistoku.

Početkom sledeće sedmice suvo i relativno toplo, temperatura ponegde i preko 15°C.

izvor: danas.rs

Skupština grada usvojila je predlog odluke o budžetu Grada Sombora za 2024. godinu koji će iznositi skoro pet milijardi dinara.

Budžet se planira sa razvojnim karakterom sa značajno povećanim kapitalnim ulaganjima, što će obezbediti zadržavanje određene neophodne dinamike investicione aktivnosti i samim tim omogućiti nastavak privrednog rasta. Najveći udeo u prihodima zauzimaju porezi, A najviše sredstava će se izdvojiti za komunalnu oblast ( 34,57%) i društvene delatnosti ( 25,67%).

Odbornici su usvojili predlog Odluke o pokretanju postupka realizacije projekta javno – privatnog partnerstva sa elementima koncesije za uspostavljanje rada Lemeške banje u Svetozaru Miletiću. Lemeška banja raspolaže sa prirodnom lekovitom vodom, prirodnim lekovitim blatom i blagotvornim lekovitim klimatom koji predstavljaju tri najbitnija prirodna lekovita činioca čiji su pozitivni efekti po zdravlje naučno dokazani i potvrđeni u dugoj balneološkoj praksi.

Izvor: novosti.rs

Radovi na izgradnji železničkog vijadukta u Vrbasu, na delu treće deonice međunarodne brze pruge od Beograda do Budimpešte privode se kraju, a iste su danas obišli predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović, kao i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković.

Tom prilikom, predsednik Vučić je izjavio da će kada bude završena brza pruga, građani od Beograda do Subotice moći da stignu za 75 minuta, te da će se njenom izgradnjom otvoriti brojne poslovne prilike i pospešiti životni standard građana u naselјenim mestima kroz koja ova pruga prolazi. Pored toga, Vučić je dodao da kada Mađari završe prugu do Budimpešte sa njihove strane, od Beograda do Budimpešte će se putovati dva sata i četrdeset minuta. Planirani završetak izgradnje brze pruge je krajem 2024. godine.

Izgradnja brze pruge je izuzetno značajna i za Sombor jer je u toku izrada projektno – tehničke dokumentacije za revitalizaciju i modernizaciju regionalne pruge Sombor – Vrbas, u dužini od 52 kilometra. Kada se pruga modernizuje, građani Sombora će imati priklјučak na brzu prugu Beograd – Budimpešta. Planirana brzina kojom će se vozovi kretati po pruzi od Sombora do Vrbasa će iznositi oko 120 kilometara na sat, a pored toga, planirana je i rekonstrukcija železničke stanice u Somboru i Klјajićevu.

Luka Jovović poginuo je 30. aprila prošle godine u selu Ratkovo kod Odžaka

Današnje ročište za tragičnu pogibiju Luke Jovovića pred Osnovnim sudom u Somboru ponovo je odloženo, ovaj put zbog nemogućnosti dolaska advokata okrivljene N. A., Gorana Karadarevića.

Okrivljena se danas nije pojavila na sudu, dok je njen advokat Goran Karadarević priložio dokaz da danas ima drugo ročište u Novom Sadu.

Porodica pokojnog Luke je besna i razočarana, jer kako tvrde, optužena, već nekoliko puta nalazi brojna opravdanja da se na ročištima ne pojavi, a prethodni advokat Radomir Munižaba, otkazao joj je punomoćje.

Podsetimo, Luka Jovović poginuo je 30. aprila prošle godine u selu Ratkovo kod Odžaka, kada mu je pravo prvenstva oduzela okrivljena N.A. Ona je nakon nesreće napustila lice mesta, a vratila se nešto kasnije.

Izvor: telegraf.rs

Prema istraživanjima koja je radila Državna lutrija Srbije, a čiji su podaci dostupni na njihovom sajtu, od 2005. godine, pa do današnjeg dana najviše loto dobitnika izvučeno je na teritoriji glavnog grada, Beograda.

Čak 33 sedmice, basnoslvnih cifara, otišle su u ruke Beograđana.

Druga na listi je, na izenađenje svih, Bijeljina sa 11 puta manje dobitika, tačnije 3, koliko ima i Niš.

Srećni gradovi od četvrtog do devetog mesta su Bačka Topola, Banja Luka, Novi Sad, Pančevo, Sombor i na kraju Užice, sa po dva dobitnika.

A koliko je ova statistika verodostojna govori i činjenica da je i poslednja izvučena loto sedmica upravo otišla u ruke jedne Pančevke, čiji se grad nalazi upravo na ovom spisku.

Na poslednjem, desetom mestu smeštena je Ada sa jednim dobitnikom.

Izvor: alo.rs

U subotu, 23. decembra, u Velikoj sali Opštinskog Kulturnog centra, biće odigrana predstava naziva “Džepovi puni kamenja”, u izvođenju Narodnog pozorišta Kikinda. Predstava je zakazana za 20 sati, a cena ulaznice iznosi 500 dinara.

Režiju gostujućeg komada potpisuje Rastislav Ćopić, a u njemu igraju Nikola Joksimović i VLadimir Maksimović.

Predstava “Džepovi puni kamenja” je priča o dva mlada čoveka koji u svom životu hoće da naprave nešto vredno i veliko, nešto što se razlikuje drastično od statiranja u filmovima. I tako… Čarli i Džejk čekaju svoju šansu… Čarli bi voleo da proda svoj scenario, a Džejk da dobije glavnu ulogu u nekom filmu. Dva glumca igraju 13 likova u predstavi o malom irskom selu u kome se snima holivudski film. S jedne strane, seljani se podsmevaju Holivudu, ali ipak učestvuju u snimanju filma, jer im to donosi značajne prihode. S druge strane su fascinirani holivudskom mašinerijom za proizvodnju snova i pojavom filmskih zvezda. Statiranje u filmu im razbuđuje maštu i stvara želju da i sami pišu scenarija i snimaju filmove. Ali predstava nije samo tužna komedija o meštanima jednog siromašog sela koji statiraju u holivudskom filmu i o sukobu njihovih iluzija sa stavarnošću. To je predstava o malim i beznačajnim ljudima i o njihovoj nadi, nadi da će uspeti da promene svoje male, siromašne i beznačajne živote ako samo dobiju pravu priliku za to.

„Nije važno što si niko i ništa, ako dobiješ šansu“, glasi pravi moto ove predstave. U pitanju je urnebesna komedija o „sudaru“ Holivuda, sveta filmske iluzije, sa siromašnim žiteljima jednog sela.

Izvor: radioapatin.com

Porodica Homolka iz Apatina u svom poljoprivrednom gazdinstu sa gaji šetland, apaluzo i vels ponije. Gde god se pojavi sa svojom maštovitom i prigodnom zapregom, ova vesela družina je prava atrakcija! 

Klara, Vihor, Munja i još dvadesetak poni konjića na poljoprivrednom gazdinstvu Atile Homolke iz Apatina velika su ljubav i radost već šest godina, kako porodice Homolka tako i brojnih posetilaca naročito dece.

“Počeli smo tako što smo kupili kobilicu i ždrebe sinu za jahanje, s obizirom da kod mene postoji iz detinjstva ljubav prema konjima. A priroda sama govori da im je dobro. Računam da je to tako iz razloga što se svake godine razmnožavaju, njima su dakle uslovi kod nas jako dobri. To je jedna potvrda da ih dobro čuvamo i jako volimo” kaže Atila Homolka.

Sa ponijima u zimsko doba, Atila se pretvara u bačkog Deda Mraza, a tokom cele godine ili gostuje na brojnim manifestacijama ili je domaćin malim jahačima.

“Dolazim iz Švedske i svaki put kad dođem u Apatin idem da jašem ponije jer se osećam sigurno i lepo. Volim ponije i to mogu reći i na švedskom…” ispričala je, između ostalog Isidora Kostić, devetogodišnja devojčica rodom iz Apatina koja sa porodicom živi u Švedskoj.

"Rado dolazim ovde jer volim konje, poniji su super životinje!” ističe Nađa Vražić.

Sa ponijinma, Atilin sin Viktor uspešno se takmiči na konjskim trkama.

"Osvajao sam prva mesta na trkama u Subotici, Pančevu i drugim mestima u trkama poni konja!” objasnio je Viktor.

Na radost i za dečije osmehe, apatinski Deda Mraz na ponijima obići će brojne vojvođanske gradove.

Izvor: RTV

Magnezijum je veoma važan za ljudski organizam jer je uključen u više od 300 vitalnih metaboličkih procesa u telu. On je osmi najčešći mineral na Zemlji i treći najčešći mineral u morskoj vodi, nakon natrijuma i hlorida. Za nas je najvažnija činjenica da je to četvrti najčešći mineral u ljudskom telu. Najviše ga ima u kostima i zubima, oko 60, odnosno 65%, ostatak je u mišićnom tkivu i ćelijama, a 1% u krvi.

Uloga magnezijuma u ​​ljudskom telu

Magnezijum pomaže u stimulisanju metaboličkih procesa, uključujući oslobađanje energije iz hrane i njen prenos kroz telo, a učestvuje i u formiranju proteina. Bez toga, metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti ne bi bio moguć.

Osim toga, magnezijum pomaže u procesima koji kontrolišu funkcionisanje mišića i nerava, održava zdrave kosti, zdravo srce i normalan nivo šećera u krvi i igra važnu ulogu u povećanju energije.

Jedna studija koja je sprovedena na uzorku od 12.340 muškaraca i žena sa periodom praćenja od 19 godina otkrila je da je 30% manje umrlih od kardiovaskularnih bolesti prijavljeno kod pacijenata sa visokim magnezijumom u krvi (iz knjige Minerali – dr Ulrih Štrunc i Andreas Sop).

Dakle, svakoj ćeliji u ljudskom telu potrebna je adekvatna količina magnezijuma. U suprotnom – njena funkcija je narušena. No, ono što je važno naglasiti jeste da magnezijum „radi” zajedno sa kalcijumom i na taj način zajedno regulišu električne impulse u ćeliji.

Ipak, koncentracija magnezijuma u zdravim ćelijama je mnogo veća od koncentracije kalcijuma, a njihov odnos je veoma važan. Njihova međusobna ravnoteža i funkcija važni su za sprečavanje akumulacije kalcijuma u ​​ćelijama, jer u suprotnom može doći do razdražljivosti, kalcifikacije, poremećene funkcije ćelije ili ćelijske smrti.

Znaci nedostatka magnezijuma u organizmu

Pošto telo nadoknađuje nedostatak magnezijuma izvlačeći ga iz kostiju, produženi periodi nedostatka su opasni. Ovo su neki od glavnih simptoma:

glavobolje
migrena,
umor,
vrtoglavica,
pospanost,
nervoza,
vrtoglavica
bolovi i grčevi u mišićima.

Koji su faktori krivi za nedostatak magnezijuma u ​​organizmu?

Razlozi mogu biti brojni: previše stresa, često konzumiranje alkohola, česta konzumacija fosfatnih (gaziranih) pića, loš san, visok krvni pritisak, trudnoća, uzimanje kontraceptivnih pilula, dijareja, problemi sa crevima ili bubrezima.

Uzimajte dovoljno magnezijuma

Telo ne može samostalno da proizvodi magnezijum, pa ga je potrebno svakodnevno unositi putem hrane i pića. Preporučeni dnevni unos je između 300 i 400 miligrama. Ženama je obično potrebno nešto manje nego muškarcima. Odrasloj ženi je potrebno oko 310 miligrama, a posle 30. godine oko 320 miligrama dnevno. Odraslom muškarcu je potrebno oko 400 miligrama magnezijuma dnevno. Deci do 8 godina potrebno je između 30 i 170 miligrama, u zavisnosti od starosti i pola (o tome se obavezno konsultujte sa ličnim lekarom).

Da bi se zadovoljila preporučena dnevna doza magnezijuma u organizmu, odrasle osobe treba svakog dana da popiju 3-4 dcl prirodne mineralne vode koja sadrži magnezijum. Potreba za ovim mineralom je neznatno povećana tokom trudnoće, laktacije i tokom perioda intenzivnog rasta.

Hrana koja je dobar izvor magnezijuma

Osim putem prirodne mineralne vode, magnezijum možete uneti i putem hrane, a ovo su neke od namirnica koje su najbogatije ovim mineralom:

spanać i drugo tamnozeleno lisnato povrće,
bademi,
semenke bundeve i suncokreta,
laneno seme,
paprika,
pasulj,
avokado,
tamna čokolada.

U slučaju ekstremnog manjka magnezijuma u organizmu, stručnjaci preporučuju i dijetetske suplemente. I sportisti koji vole da uživaju u sportskim napicima takođe treba da budu oprezni – ni u kom slučaju ne bi trebalo da uživaju u gaziranim napicima posle treninga, jer fosfati izbacuju magnezijum i kalcijum iz tela.

Izvor: Aktivni Si