Sombor.info

U ponedeljak 16.12.2024. godine u Novom Sadu je ''Somborskom polumaratonu'' zvanično uručena oznaka kvaliteta ''Najbolje iz Vojvodine''. Ova oznaka pored ostalog dodeljuje se i za kvalitet usluge u turizmu odnosno organizovanju manifestacija čime se potvrđuje da se radi o najkvalitetnijim proizvodima i uslugama uz veoma stroge primene kontrole kvaliteta.

''Somborski polumaraton'' je tako postao prva i jedina ulična trka, ali i jedina manifestacija koja se održava u gradu Somboru, a koja poseduje ovu oznaku kvaliteta. ''Najbolje iz Vojodine'' je još jedno u nizu priznanja koje je zadnjih godina dobila uličnih trka koja se održava od 1980. godine, a sa kojom se naš grad tako ponosi.

Somborski polumaraton je jedan od brendova grada, a sada već dvodnevna manifetacija svakog maja u grad privuče veliki broj posetilaca. Dovoljno je reći da su nedelju dana pre trke svi smeštajni kapaciteti u gradu poptuno popunjeni, a da sa gosti koriste i svu drugu ponudu tokom boravka u Somboru.

Jubilarno 45. izdanje Somborskog polumaratona zakazano je za 18. maj 2025. godine, a pripreme su već u toku kako bi privukli što veći broj učesnika i trkača u naš grad, promovisali Sombor na najbolji moguć način i učinili još jedan korak dalje ka cilju – najboljoj uličnoj trci u Srbiji u najlepšem gradu.

Podignuta optužnica protiv M.P. (44) zbog sumnje u prevaru

Javni tužilac predložio kaznu od 2 do 10 godina zatvora

"U vremenskom periodu od sredine 2020. godine do kraja avgusta 2022., u Beogradu, na teritoriji Novi Beograd, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 23.996.600,00 dinara, lažima je održavala u zabludi oštećenu B.P. i time je navela da joj na štetu svoje imovine preda gore navedeni novac.

01. septembra 2022. godine, osumnjičena je oštećenoj potpisala priznanicu o nastalom dugu na iznosu od 200.000 evra, pa kada je oštećena počela da traži vraćanje novca od okrivljene, ista joj je obećavala da će joj novac vratiti, da novac ima na računu „Banka Inteze“, pa je oštećenoj poslala potvrdu banke za koju se ispostavilo da je u pitanju potvrda koja nije validna i nije izdata od banke kao i laboratorijski izveštaj iz kojeg proizlazi da ima virus “korona”, koji nalaz takođe nije validan, te je utvrđeno da okrivljena nema upisanih stvarnih prava na nepokretnosti u katastarskim opštinama u nadležnosti službe SKN Sombor niti na teritoriji Republike Srbije, pa je uzeti novac od oštećene okrivljena zadržala za sebe i nije vratila oštećenoj", saopštilo je Treće OJT.

Javni tužilac je predložio sudu da okrivljenu oglasi krivom i da joj izrekne kaznu u skladu sa zakonom, u rasponu od 2 godine do 10 godina kolika je zaprećena kazna za krivično delo koje joj se stavlja na teret.

Izvor: blic.rs

Sednica Saveta za unapređenje položaja starijih u lokalnoj zajednici Grada Sombora održana je danas u gradi Županije.

Sednicom je predsedavao zamenik predsednika Saveta Sava Dojić, a tom prilikom raspravljalo se o četiri tačke dnevnog reda.

Između ostalog, članovi Saveta usvojili su Poslovnik o radu, a ovom prilikom prezentovan je i Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja starijih na teritoriji grada Sombora „Sombor – Grad dostojanstvenog starenja“.

Tom prilikom, istaknuto je da je Grad Sombor pokazao spremnost da radi na stvaranju okruženja prilagođenog iskazanim i prepoznatim potrebama starijih. Odlukom o učestvovanju u projektu AGE+, lokalna samouprava opredelila se za izradu Akcionog plana u cilju poboljšanja položaja starijih osoba na svojoj teritoriji i usmeravanje zajednice ka zadovoljavanju kriterijuma Svetske zdravstvene organizacije za zajednice prilagođene osobama starije životne dobi.

Tokom sednice Saveta, naglašeno je da akcioni plan za unapređenje položaja starijih na teritoriji grada Sombora predstavlja dokument kojim su određeni prioriteti, ciljevi i aktivnosti u oblasti unapređenja položaja starijih u 2025. godini. Takođe, ukazano je da je osnovna svrha ovog akcionog plana da postavi i definiše pravce delovanja Grada Sombora i relevantnih nosilaca aktivnosti u oblasti unapređenja položaja starijih osoba, kao i da definiše očekivane rezultate, indikatore i mehanizme za evaluaciju realizovanih aktivnosti tokom dvogodišnjeg perioda, kojima će biti unapređena analiza kvaliteta života na području Grada Sombora.

Štab za vanredne situacije grada Sombora obaveštava građane grada Sombora i naseljenih mesta da će se u sredu, 18.12.2024. godine, u 12:00 časova izvršiti aktiviranje sirena za uzbunjivanje na osnovu akta MUP RS, Sektora za vanredne situacije, Odeljenja u Somboru, u cilju provere sistema za javno uzbunjivanje.

Sirene na teritoriji grada Sombora i svih naseljenih mesta biće aktivirane emitovanjem signala jednoličnog tona u trajanju od 60 sekundi (znak „PRESTANAK OPASNOSTI“).

Obaveštenje se izdaje radi blagovremenog informisanja građana da nema opasnosti niti razloga za uznemirenje u navedenom terminu aktiviranja sirena.

U jednoj stvari svi se možemo složiti - glazba čini život boljim. Smanjuje stres, povećava produktivnost, popravlja raspoloženje, a nudi i mnoge druge zdravstvene benefite. Prema najnovijem godišnjem izvješću Međunarodne federacije fonografske industrije (IFPI) "Engaging With Music", ljudi širom svijeta uživali su u glazbi 20,1 sat u jednome tjednu, a u Huaweijevoj studiji ustanovljeno je da gotovo četvrtina Hrvata više od četiri sata na dan provede slušajući svoju omiljenu glazbu. Želite li i vi da vas glazba i filmska umjetnost prate na svakom koraku? U današnje vrijeme nije teško pronaći prikladne audio i video uređaje koji će vam omogućiti da uživate u ozvučenju koje priželjkujete.

Kakvi su zvučnici pravi izbor za vas?

U svijetu u kojem mobiteli mogu prepoznavati lica, pametni satovi pratiti vaš san, a klimatizacijski uređaji paliti se i gasiti onako kako vi odredite, nije teško pronaći zvučnike koji su prilagođeni  vašim potrebama i načinu života.  Možda želite nabaviti kvalitetnije zvučnike za svoje računalo,  u potrazi ste za novim hi-fi zvučnicima ili želite nabaviti prijenosni Bluetooth zvučnik kako biste mogli slušati glazbu dok se družite s prijateljima? Možda vam je san nabaviti glazbeni stup pa kreirati vlastito kućno kino sa surround zvukom?

Kvalitetni zvučnici dio su tehnologije u gotovo svakom domu jer osiguravaju da glazba uvijek bude dio naše svakodnevice. No prije kupnje dobro je pogledati cijelu ponudu zvučnika kojih je mnogo i pronaći one koji će zadovoljiti vaše želje. Mnogo je modela različitih proizvođača. Razlikuju se po tome imaju li ugrađeno pojačalo, po snazi koja je mjerena u vatima te rasponu frekvencije i sustavu priključivanja. 

Ako često putujete, provodite određeno vrijeme izvan doma, volite uživati u vrtu ili na plaži, onda je dobar prijenosni  zvučnik koji  kombinira Wi-Fi i Bluetooth tehnologiju  s odgovarajućom snagom odličan izbor jer ga možete bilo gdje i bilo kada ponijeti  sa sobom. No ako vam je bitna kvaliteta glazbe, posebnu pozornost posvetite kupnji soundbar zvučnika jer ozvučenje također čini razliku između kvalitetne i nekvalitetne izvedbe glazbe, a valja imati na umu i da je sve veća ponuda streaminga audio i vizualnih sadržaja putem interneta postala novi standard.

Odaberite pravo ozvučenje i uživajte kao u kinu

Idete li u kino samo zbog fantastičnih zvučnih efekata koji su za vas poseban doživljaj, budite svjesni da se tako možete osjećati i kod kuće, gdje ćete stvoriti jednaku atmosferu uz pravo ozvučenje. Osim uz dobar televizor, odličan ugođaj i dobro kinematografsko iskustvo možete stvoriti i u svome domu odlučite li se nabaviti kućno kino, a možda i platno za projekciju, ovisno o željama i potrebi. A kad ne gledate filmove i televizijske emisije, uvijek možete uživati ​​u visokokvalitetnoj reprodukciji glazbe.

Inače, oprema za kućno kino obuhvaća projektore, digitalne playere, prikladne zvučnike i drugu dodatnu opremu koja je potrebna da biste osjetili svaki nalet vjetra, zvuk kiše ili čuli lepet krila, baš kao da se vi i vaš naslonjač nalazite u središtu radnje filma. Valja imati na umu da je za kućno kino najvažnije ozvučenje. Želite li dobru  kvalitetu zvuka u svom sustavu, trebate odrediti koliko planirate uložiti u nabavu zvučnika. Preporučuje se da bude uključeno najmanje šest jedinica. Najvažniji su prednji zvučnici, no važan je i položaj jer morate naći najbolju poziciju da biste dobili optimalan učinak. Najčešći je sustav 5.1, a riječ je o oznaci koja govori o broju zvučnika i subwoofera koje čine kućno kino. Poželjno je imati dva prednja zvučnika, zatim središnji, a uz to još i dva prostorna zvučnika te još jedan niskotonski uređaj. Kućno kino osigurava da filmovi, glazba, televizijske emisije budu još uzbudljivije! Stoga se zavalite na svoj kauč i uživajte u savršenom zvuku novog soundbar zvučnika.

Bokeški maraton - jedna od najboljih i najbrojnijih trka u regionu održana je u nedelju 15.12.2024. godine. Četvrto izdanje ove trke privuklo je rekordnih 2.700 učesnika koji su trčali prelepim Boko Kotorskim zalivom od Tivta do Kotora na distancama od 42, 21 i 5 kilometara.

Sjajan rezultat na maratonskoj distanci imala je Tijana Kabić članica Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor koju je svega dva minuta delilo od pobedničkog postolja. “Ovo je bio moj šesnaesti maraton, trčala sam ga pod elitnim brojem 3, što je zaista i velika čast i odgovornost. Uslovi za trčanje su bili idealni, moj plan je bio da istrčim ispod 3:10, ali na kraju 3:12:46 i odlično 4. mesto u apsolutnoj kategoriji!” – izjavila je nakon trke Tijana. Maratonsku distancu istrčala je i Suzana Filipović takođe članica Somaratona. Upola kraću polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra istrčali su i Mario Kundit i Jelena Stanimirović.

U nedelju je održana tradicionalna novogodišnja akcija ‘’Somaratona’’ kojom se najavljuje kraj ovogodišnje sezone. Somaratonci su kao i svake godine pre zajedničkog treninga organizovali sakupljanje slatkiša i paketića koji će se biti poklonjeni deci. Inicijatori ovogodišnje akcije Biljana Vezmar i Maja Bodrožić su tokom današnje akcije istrčale maratonsku distancu od 42 kilometra!

Jedna srednja škola u Holandiji zabranila je roditeljima uvid u ocene njihove dece kako bi smanjila stres koji učenici osećaju zbog pritiska da postižu dobre rezultate.

Kako prenosi The Guardian, škola je uvela jednomesečnu pauzu u deljenju rezultata, a čak 95 odsto roditelja podržalo je ovu meru, dok je savet roditelja predložio produženje na deset nedelja.

Ocene – pritisak na učenike da postižu visok uspeh

U Holandiji učenici moraju da postignu određeni prosek kako bi napredovali u naredni razred, što na njih stavlja dodatni pritisak da neprestano postižu visok uspeh. S tom u vezi, Stijn Uitenbogaard, profesor ekonomije u Jordan – Montessori Lyceum Utrecht, primetio je da aplikacija koja redovno deli sve ocene sa roditeljima dodatno povećava stres kod učenika. Istraživanjem je obuhvatio skoro polovinu učenika u školi i otkrio da deca čiji roditelji redovno prate ocene ocenjuju nivo stresa na 2,7 od 5, dok oni čiji roditelji to ne rade beleže stres na nivou 2.

„Mislim da je ovaj pritisak na učenike da stalno postižu dobre rezultate moderna pojava. Kad sam ja išao u školu, ocene su se slale roditeljima četiri puta godišnje, a ostatak informacija mogao si podeliti kada želiš“, izjavio je Uitenbogaard i dodao: „Roditelji sada dobijaju obaveštenja na telefon čim dete dobije ocenu, pa ih kod kuće čeka razgovor s roditeljima koji već znaju svaki detalj. To može biti vrlo stresno za dete“.

Nakon svog istraživanja, Uitenbogaard je predstavio rezultate rektoru Geertu Looyschelderu, koji je prihvatio predlog. Looyschelder je istakao da zabrinutost za ocene ometa razvoj životnih veština kod dece, poput empatije i fleksibilnosti.

„Stalna kontrola roditelja samo povećava stres. U našem obrazovnom sistemu uvek govorimo: ‘Imaš pravo na greške. Tako se uči‘“, objasnio je profesor Uitenbogaard.

Lobke Vlaming, direktorka nacionalnog udruženja roditelja, navela je da su reakcije na ovu pilot inicijativu do sada bile pozitivne.

„Već neko vreme čujemo o zabrinutostima roditelja zbog pritiska na decu da postižu rezultate, kao i zbog privatnosti. Možda deca imaju pravo da se sve informacije o njima ne dele svima“, izjavila je Vlaming.

Dodala je da, ipak, komunikacija između roditelja i škole treba da ostane otvorena, kako bi roditelji bili obavešteni kada nešto ne ide kako treba, prenosi Zelena učionica.

Društvenim mrežama se deli nova teorija zavere koja sad u prvi plan stavlja proizvode koji se kupuju u supermarketima, odnosno logo koji se na njima nalazi.

Mnogi su primetili da na ambalažama se nalazi logo žabe, i započeli razne teorije zavere koje dosta podsećaju na sve one koje smo do sad čuli.

Žabe na ambalažama – nova teorija zavere

Kako to obično biva, postoji nekolicina logčinih objašnjenja za one koji žele da ih čuju.

Kako su na sajtu efektiva.rs pisali, logo zelene žabe na prehrambenim proizvodima koji potiče od organizacije Rainforest Alliance postao je odskora meta “zaveraša” čije objave na društvenim mrežama izazivaju uznemirenost među potrošačima jer tvrde da su ti proizvodi štetni i da tako označene proizvode valja bojkotovati.

Objave “zaveraša” sugerišu da su ovi proizvodi tobož otrovni jer je žaba sa logoa navodno zlatna otrovna žaba, a to je “najotrovnija životinja na svetu”. Dakle, ako je logo takav kakvim ga “zaveraši” tumače, sigurno je takav i proizvod. Što bi se reklo – Ima da pocrkamo ako ga konzumiramo.

Postoji i eksplicitniji razlog poziva za bojkot: organizaciju Rainforest Alliance podržava fondacija Melinde i Bila Gejtsa. To je katastrofa u najavi! Ako Bil nekog podržava, taj nema nikakvu autonomiju, sve je to u stvari Bil Gejts lično, a sve što ima veze sa Bilom Gejtsom je, kao što “znamo”, zlo, prljavo, ružno, podmuklo i pokvareno. Da citiramo jednu od zaveraških objava: „Da li treba da nas čudi što je Bil Gejts izabrao baš ovaj logo da označi hranu koju prodaje populaciji koja ne spada u zlatnu milijardu?“.

Gornja dva iskaza trebalo bi da nas vode ka sledećem zaključku, ako na bananama koje hoćemo da kupimo stoji nalepnica žabe, kroz tu žabu nam lično Bil Gejts poručuje: „Čim ovu bananu budete pojeli, u mojoj ste vlasti. Ja sam najveći vudu-vrač na planeti. Ima da vas pretvorim u teledirigovane zombije! Ima da vas depopulišem! Kad kažem žaba – skakaćete. Ili ćete, kad mi vaše skakanje dosadi, da zakovrnete očima, jer ne spadate u ’zlatnu milijardu’“.

Hvala Bilu Gejtsu, genijalnom i svemoćnom zlikovcu, što nas je odmah preko nalepnice upozorio na svoje podle namere!

OD IZVORA DVA PUTIĆA

Ovo je bio izvor, a kao što kaže ona čuvena starogradska pesma, od izvora vode dva putića. U ovo doba opšteg nepoverenja, gluposti i neznanja koje se po društvenim mrežama širi maltene svetlosnom brzinom – koji je vaš putić zavisiće od onog u šta verujete i od onog što znate.

Prvi putić glasi: ukoliko ste vernik u tvrdnje da Melinda i Bil Gejts hoće da vas čipuju, kljukaju vas GMO-om, truju vakcinama, zaprašuju, depopulišu, itd (ako nismo pomenuli baš sve iz njihove “agende”, dodajte sami), ovaj tekst apsolutno nije za vas i ne treba da gubite vreme čitajući ga dalje. Uostalom, kao što sami kažete, “pametnom dosta”; čim u nešto verujete odmah i znate a preispitivanja nema, pa je prema tome svaka dalja rasprava sa vama na ovu temu savršeno bespotrebna.

Drugi putić glasi: ukoliko niste vernik u tvrdnje iz prethodnog pasusa, i ukoliko nauka, naučna saznanja i naučna potkovanost i dalje imaju krupnu ulogu u vašem životu, naredni redovi su definitivno za vas.

ŠTA ZNAČI ŽABA NA NALEPNICI, I KOJA JE TO ŽABA?

Zelena žaba na nalepnici zapravo je žig, i deo je programa sertifikacije koji radi organizacija Rainforest Alliance, u prevodu Alijansa za tropske šume. Štaviše, ta žaba je više od 30 (i slovima: trideset) godina maskota ove organizacije. I to nije nikakva „zlatna otrovna žaba“, već crvenooka šumska žaba. I postala je maskota čitavih 13 godina pre no što je Bil Gejts sa (sada bivšom) suprugom Melindom osnovao „zloglasnu“ Fondaciju Bil i Melinda Gejts (2000) koja trenutno sponzoriše Alijansu za tropske šume.

„Žabe su ono što naučnici zovu bioindikatorima – što znači da zdrava populacija žaba ukazuje na zdravo okruženje (a i obrnuto je tačno). Alijansa za tropske šume izabrala je crvenooku šumsku žabu kao svoju maskotu pre više od 30 godina, s obzirom da se ovaj svetlooki vodozemac uobičajeno može naći u neotropskim predelima (Karibi, Srednja i Južna Amerika – prim. prev), u kojima su naši osnovači prvi put krenuli da štite tropske šume. Otada, naš žig sa žabom postao je međunarodni simbol održivosti“, navodi se na sajtu www.rainforest-alliance.org, u rubrici What Does „Rainforest Alliance Certified“ Mean? (Šta znači „Sertifikovala Alijansa za tropske šume“?)

KAKVI SU PROIZVODI KOJI NOSE NALEPNICU SA ŽABOM?

Kada neki proizvod nosi Alijansin žig žabe to znači da su „taj proizvod (ili neki sastojak u njemu) napravili farmeri, stanovnici šuma ili/i kompanije koje zajedno rade da bi stvorili svet u kojem ljudi i priroda prosperiraju u harmoniji.“

Sve suprotno od onoga što tvrde „zaveraši“, ovde se radi o proizvodima koji ispunjavaju visoke standarde u pogledu korišćenja sastojaka i metoda kojima se postižu socijalna, ekonomska i ekološka održivost.

Dakle, u njihovoj proizvodnji ide se na što manje zagađenje, na što manju štetu po prirodnu okolinu i zajednice u kojoj se proizvodi prave, uz poboljšanje položaja uzgajivača – farmera i stanovnika tropskih šuma.

Banane sa oznakom žabe neće vas ubiti; to su samo banane za koje se garantuje da su proizvedene uz strogo vođenje računa da se njihovom proizvodnjom ne uništava prirodna sredina u kojoj su nastale.

Žigom žabe vam se poručuje da od njihovog uzgajanja, distribucije i prodaje koristi na prvom mestu imaju stanovnici tih oblasti – obično domorodačka plemena i siromašni farmeri Latinske Amerike. Ne Bil Gejts. Bil Gejts davanjem novca Alijansi kaže da mu se sviđa ono što Alijansa radi već 37 godina, i da to treba da nastavi da radi.

ŠTA JE TO ALIJANSA ZA TROPSKE ŠUME?

Sama Alijansa za tropske šume predstavlja savez farmera, stanovnika tropskih šuma, kompanija i potrošača koji deluje u više od 70 zemalja, štiteći šume i pomažući da se unapredi socijalni i ekonomski položaj njihovih žitelja, napisali su na portalu efektiva.rs.

Prof. dr Radan Stojanović, farmakolog, za Novu govori šta moramo da znamo pre nego što uzmemo ove lekove, ali i šta je posebno važno kad treba da prestanemo da ih pijemo.

Neslavna statistika kaže da se u Srbiji godišnje popije više miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje, među kojima su najpoznatiji bensedin i bromazepam.

Ovi lekovi za smirenje imaju široku primenu u medicini, a ukoliko se uzimaju pod nadzorom lekara i u ograničenom periodu mogu biti bezbedni i efikasni. Međutim, poznato je da je u Srbiji zloupotreba česta, što neretko vodi u zavisnost, a može da ima i kobne posledice.

Zato prof. dr Radan Stojanović, farmakolog, za Novu govori šta moramo da znamo pre nego što uzmemo ove lekove, ali i šta je posebno važno kad treba da prestanemo da ih pijemo.

Za početak, naš sagovornik rašjašnjava jednu nedoumicu što se tiče bensedina i bromapzepama, koji su u Srbiji već skoro poslovično prva asocijacija za rešenje svakog problema.

„Bromazpam i dijazepam su generička imena lekova, a neke fabrike dijazepam prave pod zaštićenim imenom bensedin. U svakom slučaju, oba leka spadaju u grupu benzodiazepina.“

Treba da se uzimaju kratkotrajno

Profesor Stojanović priča i kakav efekat imaju, tj. kako deluju na određena stanja.

„Što se oralne primene tiče, postoji anksiolitičko dejstvo – lek smanjuje napetost i anksioznost, brigu itd. Zatim, ti lekovi imaju sedativno dejstvo. tj umiruju. Imaju i hipnotičko dejstvo, dakle čovek lakše zaspi i manje se budi tokom sna. Imaju i releksantno dejstvo što znači da relaksiraju skeletne mišiće, recimo, kad vas ukoči. Pritom, dijazepam se u određenim slučajevima daje intravenski, na primer, u okviru terapije epilepsije.“

I mada se daju na recept, ove lekove Srbi neretko uzimaju nepravilno.

„Glavni problem je što ti lekovi ne smeju da se uzimaju na svoju ruku. To su lekovi koji deluju u okviru centralnog nervnog sistema i, sem što je ključno da se ne uzimaju na svoju ruku, suština je da treba da se uzimaju kratkotrajno, na primer, kao hipnotici za nastupanje sna – do četiri nedelje. Anksiolitici mogu mesec, dva, ali ne duže.“

A zašto je to važno, posebno ako znamo da mnogi Srbi ove lekove uzimaju i godinama u kontinuitetu?

„Moraju da se uzimaju kratko jer se u suprotnom stvara tolerancija – za isti efekat trebaće vam sve veća i veća doza leka. A tu su i fizička i psihička zavisnost“, kaže profesor Stojanović.

Ne smeju naglo da prestaju da se piju

To svakako nije dobro, međutim postoji još jedna zamka kod ovih lekova za koju mnogi ne znaju.

Oni ne smeju naglo da prestanu da se piju.

„Ne možete sebi reći – pio sam ga mesec dana i sad sasvim prestajem. Postepeno mora da se obustavi doza jer, ako naglo prestanete da ih uzimate, počinju da se javljaju svi oni simptomi zbog kojih ste i počeli da uzimate taj lek- i nemir, i nesanica, i anksioznost, i brige, glavobolja…“

Što se razlike tiče između ova dva leka, bromazepam je kraćeg dejstva nego dijazepam.

„Međutim, taj bromazepam koji je kratkodelujući ima veći rizik od izazivanja zavisnosti i uglavnom se propisuje kao anksiolitik i hipnotik, dakle protiv nemira i nesanice, a dijazepam kao dugodelujući i kao anksiolitik, i kao sedativ, i kao releksans. Ali ne treba zaboraviti da svi ti lekovi mogu da naprave problem sa mišićnom koordinacijom, mogu da izazovu pospanost, te njih ne bi trebalo da pije, recimo, čovek koji vozi autobus, koji radi na građevini jer može da padne.“

Uz alkohol – moguća smrt

Na kraju, možda i najvažnije – ovi lekovi nikako ne smeju da se piju uz alkohol jer to može da bude fatalno.

„Njihova interakcija sa drugim lekovima koji su antidepresivi je jako opasna, a posebno je opasna konzumacija sa alkoholnim pićima. Tad se potenciraju ta depresivna dejstva na centralni nervni sistem što može da dovede do kome i smrti na kraju. Česta je pojava da ne znamo kako ćemo da se drugačije izborimo sa svakodnevicom, pa uzimamo lekove za smirenje – ali ovo nikako nisu lekovi za igranje.“

Izvor: nova.rs

U odnosu na prošlogodišnji rast, farmaceutska industrija ove godine posustaje, ali dugoročnija statistika pokazuje da su velike amplitude u godišnjoj proizvodnji karakteristične za ovaj sektor. Uprkos teškoćama u snabdevanju sirovinama koje većinom potiču iz uvoza, rast cena osnovnih medikamenata nekoliko godina unazad znatno je ispod nivoa inflacije u Srbiji. Farmaceuti proizvode daleko više suplemenata nego lekova, uvoz uveliko premašuje izvoz, a u lancu od fabrike do kupca, veledrogerije ostvaruju najveći promet i zaradu, piše magazin Biznis i finansije.

Farmaceutska industrija je 2023. uvećala proizvodnju za 13,3 odsto i bila je među tri prerađivačka sektora koja su najviše doprinela prošlogodišnjem rastu industrijske proizvodnje od 2,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Međutim, ove godine farmaceutska industrija posustaje.

Prema podacima u publikaciji „Makreoekonomske analize i trendovi“ (MAT), tokom prvih osam meseci 2024. proizvodnja u ovom sektoru je bila manja za 4,4 odsto u poređenju s istim periodom prethodne godine, a u odnosu na avgust 2023. pala je čak za 15,4 procenta.

Stoga je malo verovatno da će farmaceutska industrija do kraja godine uspeti da dostigne prošlogodišnji rezultat, ali za ovu delatnost su i inače karakteristična velika kolebanja u obimu proizvodnje, piše magazin Biznis i finansije u ediciji Biznis top 2023/24. Od 2019. do 2023. godišnji rast proizvodnje je varirao u rasponu od minimalnih 2,6 odsto do maksimalnih 13,3 procenta. No, i uz povremene oscilacije, farmacija je jaka privredna grana u Srbiji, iako su proizvodnja i promet regulisani čvrstim pravilima.

Na ovom tržištu postoji stroga administrativna kontrola cena, maloprodajnih marži za lekove, kao i procedura kojima se neki lek stavlja u promet. Pored toga, proizvodnja u Srbiji je gotovo u potpunosti zavisna od sirovina iz uvoza, čije cene određuje svetska pijaca.

Država drži ključ za cene

Farmaceutska industrija otežano posluje usled loših geopolitičkih prilika koje posebno komplikuju nabavku sirovina iz uvoza, ali lekovi i preparati zbog toga nisu preterano poskupeli. Cene jesu porasle, ali je taj rast već nekoliko godina značajno ispod nivoa inflacije. Kako navodi RZS, cene osnovnih farmaceutskih proizvoda uvećane su 2021. za 3,4 odsto, naredne godine za 3,9 odsto, a lane za 2,6 odsto.

Poređenja radi, cene industrijskih proizvoda narasle su u proseku devet odsto u 2021. godini, zatim 16,4 odsto u 2022. i 3,4 odsto prošle godine.

Prema podacima PKS, cene farmaceutskih proizvoda i preparata u periodu januar – jun 2024. povećane su za 1,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a u junu 2024. u odnosu na jun 2023. za 0,5 odsto.

„Formiranje cene lekova počinje u fabrici, koja određuje svoju proizvođačku cenu. Ako je ona, na primer 100 dinara, velikoprodaji će biti ponuđen rabat od 10, 15 ili 20 odsto, zavisno od količine koju preuzima. To je zarada veledrogerija. One će dalje proizvod proslediti apotekama po ceni od početnih 100 dinara, mada je moguće da i same daju rabat iz svoje zarade ukoliko je reč o većem lancu. Na tih 100 dinara apoteke zaračunavaju maržu koju je država propisala, 12 odsto ako je reč o leku koji je na listi Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu. To je zarada apoteka, iz koje one pokrivaju troškove i plate zaposlenih. Za ostale kategorije farmaceutskih proizvoda, preparate, suplemente ili jednom rečju parafarmaceutiku, marže se formiraju slobodno. One mogu da budu 20 odsto ili 30 odsto, mogu i 100 odsto, ali na razliku između nabavne i prodajne cene apoteka plaća porez”, objašnjava za B&F farmaceut Dragutin Rajevac.

On podseća da na tržištu postoji veliki broj apoteka, i da zato „niko nije lud da podigne cene preparata toliko da mu oni stoje neprodati, jer sve što ne nađe kupca za mesec do dva, predstavlja gubitak”.

Preparati kolo vode

Inače, proizvodnja preparata i raznih suplemenata je daleko veća od proizvodnje lekova i mnogo više utiče na rezultat celog sektora.

Kako navodi RZS u „Statističkom godišnjaku“, u prošloj godini proizvedeno je 860 tona osnovnih farmaceutskih proizvoda i 41.812 tona preparata. U prvoj kategoriji na tržištu je realizovano 869 tona, pa su zalihe gotovih proizvoda iz prethodnog perioda smanjene na 114 tona. Realizacija preparata iznosila je 41.792 tone i uz ranije skladištene, zalihe su uvećane na 1.428 tona.

Rast neprodate robe nastavljen je i u ovoj godini. Podaci PKS pokazuju da su na kraju petog meseca, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, zalihe povećane za 25,7 osto, a ukoliko se porede sa prosekom za 2023. uvećane su za čak 28,5 odsto.

Proizvodnja u ovoj delatnosti pre svega je namenjena domaćem tržištu. Prema podacima RZS, farmaceutska industrija je 2023. izvezla proizvode vredne 470 miliona dolara, a godinu pre 387 miliona dolara. Do kraja jula ove godine izvoz je vredeo 267,4 miliona dolara, što je za pet odsto više nego u istom periodu prošle godine (263 miliona dolara).

Uvoz je daleko veći iako je prošle godine neznatno smanjen, sa 1.625 miliona dolara u 2022. na 1.598 miliona dolara u prošloj godini. Do kraja sedmog meseca ove godine uvoz je dostigao 962,9 miliona dolara, 6,39 odsto više nego lane u istom periodu (905,7 miliona). Uvoz je na kraju 2023. bio pokriven izvozom sa 29,3 dosto dok je u sedam meseci ove godine pokrivenost iznosila 28,9 odsto.

Farmaceutska industrija najviše izvozi u Nemačku, zatim Sloveniju, Crnu Goru i Rusiju, dok u uvozu većina robe dolazi iz Nemačke, Francuske, Slovenije, BiH i Mađarske.

Prema „Statističkom godišnjaku“, od ukupno 51 privrednog društva u proizvodnom delu ovog sektora, tržištem dominiraju tri najveće fabrike – Hemofarm, Galenika i Farmaswiss na koje se od 22,5 milijardi dinara dodatne vrednosti sektora u 2022. godini, odnosi čak 20,1 milijarda. Pet srednjih preduzeća proizvelo je oko 1,55 milijardi dinara nove vrednosti, 12 malih 654 miliona, dok je doprinos mikro preduzeća iznosio 209 miliona dinara.

Agencija za lekove za javnost nema vremena

Republički zavod za statistiku navodi da je od ukupno 4.888 zaposlenih u 2022. godini, u mikro preduzećima radilo 84 radnika, u malim 264, srednjim 435 a u velikim 4.105 radnika. U međuvremenu, broj se uvećavao, pa je na kraju prošle godine u proizvodnji bilo angažovano ukupno 5.046, a na kraju drugog kvartala ove godine 5.147 radnika.

U tom delu sektora zarade su relativno dobre. Na kraju prošle godine prosečna neto plata u Srbiji je iznosila 86.007 dinara, dok je u proizvodnji farmaceutskih proizvoda prosek bio 131.411 dinara. U avgustu ove godine, prosek neto zarada u zemlji iznosio je 96.649 dinara, a u farmaceutskom sektoru 135.071 dinar.

Na tržištu posluju 233 veledrogerije, koje su i najprofitabilnije, a u ponudi se uglavnom „ne sudaraju“ jer trguju različitim grupama proizvoda. Kada je reč o maloprodaji, prema evidenciji RFZO, ugovor o prodaji lekova na recept sklopilo je 3.396 privatnih apoteka i ustanova, dok to pravo ima i oko 1.000 državnih kojima upravljaju lokalne vlasti.

Broj privatnih apoteka u stalnom je porastu, od 2020. do 2022. otvoreno je 200 novih, a u prošloj godini još 100, pa sada postoji jedna apoteka na nešto više od 1.500 stanovnika. Tržištem dominiraju veliki lanci, Lilly sa oko 200 objekata, Benu sa više od 400 i Dr Max sa oko 300.

Prema ranije dostupnim podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALMS), u 2022. promet na domaćem farmaceutskom tržištu iznosio je 1,64 milijarde evra, od čega su veledrogerije realizovale 1,19 milijardi. Prošlogodišnje podatke o prometu, ali i tačan broj apoteka, veledrogerija, registrovanih lekova ili izdatih nacionalnih dozvola za lek, nismo mogli da dobijemo.

„Nemamo resurse da odgovaramo na novinarska pitanja“ glasio je odgovor na naš upit, iako ALMS ima službu za odnose sa javnošću, što propisuje zakon, kao što je obavezuje i da od učesnika na tržištu prikuplja i analizira podatke o prometu i potrošnji.

„Ovi izveštaji predstavljaju službenu tajnu, a obrađeni podaci dostupni su javnosti“, tvrdi ALMS na svom sajtu, a prenosi N1.