Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. septembar

Većina radne populacije provodi veći deo dana na poslu, pa je prirodno da zanimanja i radni uslovi direktno utiču na nivo stresa.

Stres na poslu može da nastane iz različitih razloga. Rokovi i stalna konkurencija vrše pritisak da se zadaci završe na vreme, dok poslovi sa velikom odgovornošću, gde su životi ljudi, pa čak i sopstveni, ugroženi, prirodno povećavaju nivo stresa.

Izloženost opasnim uslovima rada ili stalna pažnja javnosti dodatno opterećuje, a osećaj da vam se ne veruje i da nemate autonomiju može da izazove frustraciju, prenosi Bizlife.

Pored toga, ometanja na poslu, nedostatak komunikacije, niske plate i ograničene mogućnosti napredovanja spadaju među česte izvore stresa.

Najstresniji poslovi danas

Medicinska sestra u hitnoj pomoći – rad u hitnoj je izuzetno stresan, jer odluke treba donositi stalno, pod pritiskom, a pogrešne odluke mogu da imaju katastrofalne posledice.

Anesteziolog – odgovornost za život pacijenta dok je u kontrolisanom stanju bez svesti, sa potencijalno smrtonosnim komplikacijama, čini posao izuzetno zahtevnim.

Savetnik za mentalno zdravlje – emotivna dostupnost i rad sa osetljivim situacijama može da bude psihički iscrpljujuća.

Dispečer u hitnim službama – odluke koje donose mogu bukvalno odlučiti o životu ili smrti, uz potrebu za smirenom i preciznom komunikacijom.

Novinar i voditelj – duge smene, striktni rokovi, javna izloženost i visok nivo odgovornosti za informacije povećavaju stres.

Socijalni radnik – svakodnevno se suočava sa nasiljem, zlostavljanjem i tužnim situacijama, što emocionalno iscrpljuje.

Vatrogasac – visok rizik po život i odgovornost za živote drugih stvaraju intenzivan stres.

Policajac – posao visokog rizika sa stalnim pritiskom i ozbiljnim posledicama.

Vojno osoblje – ekstremna fizička i psihološka zahtevnost, posebno u ratnim sukobima, čini ovaj posao jednim od najstresnijih.

Ambicija je osobina koja neke ljude pokreće da idu dalje od granica i postižu više od očekivanog. Dok su mnogi zadovoljni malim uspesima, postoje oni koji uvek teže većem i ne odustaju dok ne dođu do cilja.

Njihova upornost i odlučnost često ih izdvajaju iz mase i čine ih vođama. Prema astrologiji, određeni horoskopski znaci se posebno ističu po snažnoj ambiciji i želji za uspehom.

Jarac

Jarčevi su sinonim za disciplinu i istrajnost. Njihova ambicija proizlazi iz duboke potrebe za postizanjem stabilnosti i sigurnosti. Kada postave cilj, neće stati dok ga ne ostvare, bez obzira koliko dugo trebalo. Oni planiraju svaki korak i ne dopuštaju da ih prepreke obeshrabre. Upravo zato ih mnogi vide kao najpouzdanije i najodlučnije.

Lav

Lavovi imaju prirodnu želju da budu najbolji i najvidljiviji. Njihova ambicija proizlazi iz potrebe za priznanjem i divljenjem. Kada veruju u svoj cilj, ulažu svu svoju energiju i trud da ga ostvare. Vole da budu u centru pažnje i uspeh im služi kao potvrda njihove vrednosti. Njihova harizma i odlučnost često im otvaraju vrata do vrha.

Ovan

Ovnovi su poznati po svojoj energiji i takmičarskom duhu. Njihova ambicija proizlazi iz želje da uvek budu prvi i najbolji. Ne plaše se izazova i spremni su da rizikuju kako bi postigli ono što žele. Njihova hrabrost i impulsivnost često ih vode do prilika koje drugi propuštaju. Upravo ta kombinacija ih čini jednim od najambicioznijih znakova zodijaka, prenosi Index.hr.

Ustanete, doručkujete, a već posle sat-dva javlja se snažan osećaj gladi i praznine u stomaku? Ako ubrzo nakon doručka ponovo osećate potrebu za hranom, to može otežati kontrolu i održavanje zdrave telesne težine…

Postoji nekoliko razloga zašto osećate glad vrlo brzo nakon doručka:

Doručak ne sadrži dovoljno kalorija

Prvi obrok u danu trebalo bi da bude u rasponu od 300 do 400 kalorija. Ako pokušavate da smršate, kalorijska vrednost doručka trebalo bi da bude između 300 i 350 kalorija, a ako pokušavate da održite težinu, doručak treba da ima 350 do 400 kalorija. To su vrednosti kojima se treba rukovoditi, odnosno uzeti u obzir pri izboru namirnica za doručak, piše Miss7.

Nutritivna vrednost hrane nije adekvatna

Ono što jedete je čak važnije od toga koliko jedete. Prema rečima nutricionistkinja Stefani Klark, R. D. i Vilou Jaroš, R. D., iz C & J Nutrition, važno je da svaki doručak sadrži proteine jer će vam oni duže dati osećaj sitosti i time sprečiti iznenadnu glad. Međutim, doručak treba da sadrži i ugljene hidrate koji su potrebni za energiju i zdrave masti za sitost. Doručak bi stoga trebalo da sadrži oko 13 do 20 grama proteina, 40 do 55 grama ugljenih hidrata i 10 do 15 grama zdravih masti. Hrana bogata vlaknima je takođe važna jer joj je potrebno duže vreme da se vari, što doprinosi osećaju sitosti.

Loš izbor hrane

Peciva, pavlaka, sir, tost, palačinke, žitarice – ovo su prilično popularni izbori za doručak, ali nisu najbolji za postizanje sitosti jer ne sadrže sva četiri hranljiva sastojka koja smo naveli – proteine, ugljene hidrate, zdrave masti i vlakna. Ako se odlučite za slatku hranu poput džema, mafina, peciva punjenih čokoladom, ostaćete i gladni jer takva hrana pruža kratkoročnu energiju koja se brzo troši. Ako ne možete da se odreknete svoje jutarnje slatke poslastice, pronađite način da je kombinujete sa drugim namirnicama koje će vam dati potrebnu dozu energije.

Vaši simptomi možda nisu uzrokovani glađu

Glavobolje, umor i mučnina mogu biti znaci gladi, ali zapravo mogu signalizirati nešto sasvim drugo. Ako ste stalno gladni, to može značiti da ste lišeni sna, dehidrirani, da imate PMS, ili ste možda konzumirali previše šećera ili vam nivo šećera u krvi počinje da opada. Odvojite trenutak da razmislite o tome kako se osećate i pokušajte da shvatite da li ste zaista gladni.

Potrebna vam je užina

Doručak bi trebalo da vas drži sitima tri do četiri sata. Ako ustanete rano ujutru i doručkujete odmah nakon buđenja, možete biti gladni mnogo pre ručka i to je u redu. Stoga, ponesite užinu na posao koja će vam obezbediti proteine, ugljene hidrate i zdrave masti i neće imati kalorijsku vrednost veću od 150 kalorija. Na taj način ćete biti siti, ali nećete pojesti više nego što je vašem telu potrebno do ručka.

Primeri dobrog doručka

Da biste osigurali kvalitetan i hranljiv doručak, evo nekoliko ideja:

Jaja sa tostom i voćem: Napravite kajganu od dva jajeta i pojedite krišku integralnog tosta sa malo namaza od avokada ili putera od badema i pola šolje voća.

Ovsena kaša: Sama po sebi neće obezbediti dovoljno proteina, pa je kuvajte sa mlekom umesto vode i u kašu pomešajte proteinski prah, puter od orašastih plodova ili jogurt. Na kraju, kada se kaša skuva, dodajte sveže voće, čia ili lanene semenke ili orašaste plodove.
Jogurt: U činiju jogurta ili kefira dodajte sveže voće, seckane orašaste plodove i granolu.

Magnezijum je jedan od najvažnijih minerala za ljudski organizam – učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija.

Magnezijum pomaže u stvaranju energije, radu mišića, stabilizaciji nervnog sistema, zdravlju srca, jačanju kostiju i zuba, a istovremeno podržava i imunitet.

Takođe je ključan za sintezu proteina i nukleinskih kiselina, metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina, kao i za balans minerala poput kalcijuma, cinka i vitamina D.

Koliko magnezijuma nam je potrebno?

Preporučena dnevna doza iznosi oko 320 mg za žene i 420 mg za muškarce, dok se tokom trudnoće i dojenja potrebe dodatno povećavaju. Stres, gojaznost, hronične bolesti (dijabetes, crevne bolesti) i upotreba određenih lekova (diuretici, antacidi) takođe povećavaju potrebu za unosom ovog minerala.

Iako se magnezijum može uneti hranom – orašastim plodovima, semenkama, lisnatim povrćem, mahunarkama i integralnim žitaricama – mnogi posežu za suplementima. Problem je što većina ljudi bira pogrešan oblik, piše Živim.hr.

Koji oblici magnezijuma postoje?

Magnezijum u dodacima može biti vezan za anorganske spojeve (oksid, sulfat, klorid) ili organske kiseline i aminokiseline (glicinat, citrat, malat, treonat, taurat, orotat).

Organski oblici se bolje apsorbuju i nežniji su za probavu.

Anorganski oblici često deluju samo kao laksativi i slabije doprinose nadoknadi stvarnih potreba.

Najčešći oblici i njihove namene:
Magnezijum oksid – niska apsorpcija (oko 4%), koristi se uglavnom kao laksativ ili kod žgaravice.
Magnezijum sulfat (Epsom so) – slaba apsorpcija oralno, koristi se u kupkama za opuštanje mišića ili kao laksativ.
Magnezijum hlorid – bolja apsorpcija (20–30 odsto), često u obliku sprejeva, ulja ili kupki.
Magnezijum citrat – srednja apsorpcija (25–30 odsto), koristan kod umora, grčeva i povremenog zatvora.
Magnezijum laktat i glukonat – blagi oblici, pogodni za decu, starije osobe i one sa osetljivim želucem.
Magnezijum aspartat i malat – visoka apsorpcija (50–60 odsto), odlični za sportiste i osobe sa hroničnim umorom.
Magnezijum taurat i orotat – podržavaju zdravlje srca i izdržljivost.
Magnezijum glicinat (bisglicinat) – “zlatni standard”, apsorpcija do 80 odsto, blag za probavu, idealan kod stresa, nesanice i napetosti mišića.
Magnezijum treonat – prolazi krvno-moždanu barijeru, poboljšava pamćenje, koncentraciju i mentalnu oštrinu.

Šta odabrati?

Za najbolju apsorpciju i toleranciju – glicinat.

Za energiju i hronični umor – malat.

Za zdravlje srca – taurat ili orotat.

Za mozak i koncentraciju – treonat.

Oksid i sulfat najviše služe kao laksativi ili u kupkama.

Hrana bogata magnezijumom

Najbolji prirodni izvori su:

Biljni izvori: pšenične mekinje, seme bundeve i suncokreta, pšenične klice, indijski oraščići, integralne žitarice (bulgur, integralna riža, ječam), mahunarke (pasulj, sočivo, grašak), zeleno lisnato povrće (spanać, blitva).

Voće: avokado, banana, urme, grožđice.

Tamna čokolada (70 odsto i više kakaa).

Životinjski izvori: riba (losos, skuša), piletina, govedina, svinjetina.

Apsorpciju magnezijuma otežavaju fitati, oksalati, prevelik unos kalcijuma i zasićenih masti, dok je poboljšavaju vitamin D, vitamin B6 i laktoza.

Kako prepoznati nedostatak magnezijuma?

Blagi nedostatak često nastaje usled neuravnotežene ishrane, stresa, dijareje, dijabetesa, intenzivne fizičke aktivnosti, bolesti bubrega ili upotrebe diuretika.

Najčešći simptomi:

Mišići: grčevi (posebno noću), drhtanje, slabost, trnci.

Nervni sistem: nesanica, nervoza, anksioznost, depresija, problemi s koncentracijom.

Srce i krvni pritisak: aritmije, lupanje srca, povišen pritisak.

Probava: mučnina, povraćanje, gubitak apetita, zatvor.

Ostalo: umor, razdražljivost, povećana osetljivost na stres.

Normalna koncentracija magnezijuma u krvi iznosi 0,75–0,95 mmol/L. Nedostatak može biti blag (sa minimalnim simptomima) ili ozbiljan, sa izraženim mišićnim i srčanim tegobama.

Ako sumnjate na nedostatak magnezijuma, najbolje je uraditi laboratorijske analize i posavetovati se sa lekarom pre uzimanja suplemenata.

Oni koji su skloni aknama često imaju masniju kožu, što neke navodi na verovanje da masna hrana poput pice ili burgera izaziva bubuljice.

"Ljudi misle da konzumiranje masne hrane povećava masnoću na koži, što dovodi do akni", navela je dr Rozalind Simpson, medicinski dermatolog na Univerzitetu u Notingemu.

"Ali, to je pogrešno shvatanje. Na masnoću na vašoj koži, odnosno sebum iz pora, uglavnom utiču hormoni i genetika", istakla je.

Primarni uzrok akni je povećanje androgena, odnosno muških polnih hormona, što se dešava kod muškaraca i žena u pubertetu. Ovo pokreće povećanje proizvodnje sebuma, a pomešano sa mrtvim ćelijama kože, može da blokira pore.

Masna sredina omogućava bakterijama (Propionibacterium acnes), koje su prirodno prisutne na koži, da napreduju, što dovodi do upale. Druge hormonske promene, poput onih uzrokovanih sindromom policističnih jajnika ili kontracepcijom samo sa progesteronom, takođe mogu biti krivci.

Restriktivne dijete mogu da budu štetne

"Ljudi pokušavaju da promene ishranu kako bi lečili akne, ali restriktivne dijete mogu biti štetne, posebno za tinejdžere", upozorava Simpsonova i dodaje:

"Faktori životne sredine igraju ulogu. I iako ovo ne uključuje konzumiranje masne hrane, moglo bi da uključuje naš nivo stresa i našu ishranu u širem smislu", rekla je dr Simpson za Gardijan.

Akne su postale raširenije tokom poslednjeg veka. Neki veruju da bi porast mogao biti povezan sa povećanjem konzumiranja hrane sa visokim glikemijskim indeksom, kao što su jednostavni ugljeni hidrati i slatkiši, iako Simpsonova naglašava da ništa nije sigurno.

"Postoje novi dokazi da rafinisani šećeri mogu doprineti", navela je ona, objašnjavajući da istraživači istražuju kako je zdravlje creva povezano sa zdravljem kože.

Ako se borite sa aknama, a samokontrola nežnim sredstvima za čišćenje i hidratantnim kremama bez sapuna nije pomogla, najbolje je da se rano konsultujete sa lekarom - piše B92.

U feng šuiju, svaki detalj je važan i povezan sa protokom energije. Kuhinja je posebno značajno mesto za održavanje slobodnog toka pozitivne či energije kroz dom, ali i kao mesto u kući koje je najviše povezano sa obiljem.

Centralno mesto svake kuhinje jeste frižider u kojem skladištimo namirnice. A kada je reč o feng šuiju, frižider pripada elementu metala.

Jedno od najvažnijih pravila u feng šuiju vezanih za frižider jeste da na njega ne stavljate druge uređaje poput mikrotalasne rerne.

Takođe, iako su važne za estetiku, ne preporučuje se da na frižideru držite zelene biljke, niti dekoraciju koja je povezana sa elementom drveta. Ovi ukrasi izazivaju sukob elemenata između drveta i metala, što dovodi do curenja bogatstva.

Nagomilavanje raznih stvari je loše za nagomilavanje bogatstva. Zato držite gornji deo frižidera čistim i urednim. Ono što posebno treba da izbegnete prema feg šui stručnjacima jeste da ređate na frižider mesečne račune, jer to simbolizuje gubljenje novca.

S druge strane, idealno je da na frižider, kao jedan od centralnih elemenata svakog domaćinstva, postavite ispunjene ciljeve, podsetnike, nagrade i dostignuća.

Osim što je neophodno za zdravlje, održavanje frižidera čistim utiče i na energiju u prostoru. Svaki nered je povezan sa negativnim vibracijama, posebno kada vlada tamo gde vam stoji hrana koja je važna za vaše zdravlje i vitalnu energiju.

Frižider je usko povezan sa ishranom porodice. Dakle, ako u njemu ima dosta hrane, to simbolizuje obilje, i suprotno: ako je frižider prazan, to ukazuje na lošu situaciju.

Postarajte se da u vašem frižideru budu jela koja su napravljena sa ljubavlju za vaše najbliže i što je najvažnije, nastavite da održavate čistoću - piše Direktno.

Iako je obavezna u kalendaru imunizacije u Srbiji MMR vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubela nije primilo ili je samo delimično vakcinisano oko 9.000 đaka koji su ove godine krenuli u prvi razred. Stručnjaci ocenjuju da su ovi podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” alarmantni i savetuju roditelje da vakcinom zaštite svoju decu od bolesti koje i dalje nisu iskorenjene a mogu da izazovu teže posledice.

Samo prošle godine, prema podacima Batuta, zabeleženo je 884 slučaja morbila, a 97,6 odsto obolele dece nije bilo vakcinisano. Epidemiolozi tvrde da su odgovorni roditelji, ali i Domovi zdravlja koji nevakcinisanoj deci daju potvrdu za upis u vrtiće i škole - piše Danas.

MMR vakcina je obavezna i predviđeno je da deca prvu dozu prime sa navršenih 12 meseci života, a drugu pre polaska u školu. MMR vakcinu u 2024. godini nije primilo 15,7 odsto mališana, dok drugom dozom nije vakcinisano 9,2 procenta.

Imunološkinja Emina Milošević kaže za Danas da je alarmantan podatak da 9.000 prvaka u Srbiji nije primilo MMR vakcinu ili je delimično vakcinisano. Prema njenom mišljenju, roditelji verovatno ne vakcinišu decu jer ne doživljavaju da postoji opasnost od bolesti od kojih vakcina štiti, da su one iskorenjene i blage, a nijedno od ta dva nije tačno.

“Trenutno u Srbiji postoji epidemija malih boginja, u Beogradskom okrugu je protekle nedelje potvrđen jedan od tri suspektna slučaja, tako da opasnost od zaražavanja postoji. Bolest je vrlo zarazna i lako se prenosi kapljičnim putem. Izaziva i teške posledice kao što je upala pluća i mozga, na koje roditelji koji ne žele da vakcinišu decu misle tek kada za takve slučajeve čuju u svom okruženju”, navodi naša sagovornica.

Milošević dodaje da se deci u Srbiji trenutno daje MMR vakcina koju proizvodi kompanija Merck i da tu “nema mesta nikakvoj sumnjičavosti”.

Institut Batut je u aprilu ove godine saopštio da je, uprkos dostupnosti bezbedne i efikasne vakcine, pad obuhvata imunizacijom u poslednjim godinama doveo do ponovnog porasta broja obolelih od malih boginja u mnogim zemljama širom sveta, uključujući i našu. Tada su i pozvali roditelje za dopunsku imunizaciju propuštenih godišta, i ta akcija odnosila se na decu rođenu od 2019. do 2023. godine. Sprovodi se u deset domova zdravlja u Srbiji.

Direktorka doma zdravlja Kraljevo Nataša Milenković izjavila je za TV Prva da postoje dileme o MMR vakcini kod roditelja ali da su pedijatri tu da im pojasne značaj vakcine koja se prima u drugoj godini i pred polazak u školu, u 7. godini.

“Što se tiče Službe za zdravstvenu zaštitu dece u Kraljevu obuhvat vakcinacije na šestomesečnom nivou je 88 odsto što znači da ćemo do kraja godine imati pun obuhvat preko 95 odsto. Svi smo svedoci da epidemija u Novom Pazaru još uvek traje i mi smo bili zabrinuti da se ne proširi na Kraljevo i zato smo insistirali i stalno pozivali roditelje i svaki pedijatar ističe značaj MMR vakcine baš zbog tih kolektiva tako da mi nemamo zabeleženih pojava epidemije u našem gradu”, navela je ona.

U beogradskim domovima zdravlja kažu da ima dovoljno doza MMR vakcine, da su bezbedne i da roditelji mogu da dođu kad god žele i da se prethodno jave pedijatru.

“Vakcine u domovima zdravlja su bezbedne, izuzetno se poštuje taj takozvani “hladni lanac” oko transporta, što je od suštinske važnosti. To znači da kad odete da preuzmete vakcinu ona se preuzima u poseban koferčić, odmah se skladišti na temperaturi koja je potrebna za čuvanje vakcina do upotrebe. Vodi se apsolutno računa da se ispoštuje svaki korak”, objašnjavaju za Danas.

Epidemiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji Zoran Radovanović ukazuje da zbog nedovoljnog obuhvata vakcinacijom progresivno raste broj osetljivih osoba u populaciji.

“Ako od oko 60.000 dece – koliko ih kod nas svake jeseni dospeva za upis u školu – 9.000 nije zaštićeno MMR vakcinom, to je skoro svako sedmo dete. Za eliminaciju ili iskorenjivanje malih boginja potrebno je da ne promakne više od svakog 20. deteta. Podatak da je kod nas obuhvat pao na 85, umesto potrebnih bar 95 odsto sam po sebi je razlog za zabrinutost. Dodatni problem je što se nedovoljan obuhvat vakcinacijom ponavlja iz godine u godinu, tako da učešće osetljivih osoba u ukupnoj populaciji progresivno raste”, ukazuje epidemiolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Zoran Radovanović.

Istorija medicine, kako kaže, nas uči da priroda takav propust pre ili kasnije surovo kažnjava.

“Klasičan primer je situacija na izolovanim Farskim ostrvima gde malih boginja nije bilo 65 godina, sve dok ih 1846. nije uneo jedan mornar. Oboleli su skoro svi stanovnici, a smrtnost je bila 2,8 odsto. Ostali su pošteđeni ostrvljani u drugoj polovini sedme decenije života, jer su bolest preležali u detinjstvu, uz po nekog pojedinca koji je vodio usamljen način života, bez mnogo kontakata sa ostalima. Danas smrtnost od morbila prelazi jedan odsto samo u najsiromašnijim delovima sveta. U poslednjoj našoj velikoj epidemiji pre sedam godina umrlo je 15 od oko 6.000 registrovanih bolesnika, što znači da je smrtnost bila 0,25 odsto”, navodi Radovanović za Danas.

Prema podacima koje epidemiolog iznosi, u razvijenom svetu smrtnost je 0,1-0,3 odsto, a svako treće ili peto obolelo dete završi u bolnici, skoro svako deseto dobije upalu srednjeg uva sa mogućim trajnim oštećenjem sluha ili proliv, svako dvadeseto bude pogođeno upalom pluća, dok svako 1.000. dete završi sa upalom mozga, često sa trajnim fizičkim ili mentalnim oštećenjima.

“Desetak puta je ređa jedna uvek fatalna komplikacija morbila. Morbili su sprečivi bezbednom i efikasnom vakcinacijom, tako da bi do sada bili iskorenjeni u svetu da nije tzv. antivakcinaša. O njima mislim sve najgore. Svojim štetočinskim izmišljotinama odvraćaju ljude od zaštite sopstvene dece. Pretpostavljam da su antivakcinaši kao deca stavljali kamenje u tramvajske šine i gađali s prozora prolaznike iz vazdušne puške. Postoje ljudi predodređeni da čine zlo. Sve više mojih kolega smatra da je na roditeljima da se opredele, pa da je njihova odgovornost ako veruju svojim zločestim komšijama, umesto pedijatrima. Meni je ipak žao da neko, samo zato što je naivan, glup ili neobrazovan žrtvuje sopstvenu decu”, zaključuje Radovanović.

Neobična želja za hranom poput čokolade, pice ili čak celih limunova često je tipična za trudnoću, ali sličan fenomen može predvideti određene vrste raka, tvrde lekari.

Istraživanja pokazuju da žudnja za određenom hranom može biti povezana s nekim vrstama raka, uključujući rak dojke i jajnika. Baš kao što žudnja i odbojnost tokom trudnoće obično nestaju nakon rođenja bebe, promene u ukusu uzrokovane rakom takođe nestaju nakon lečenja - piše Nova.rs.

„Mnogi doktori veruju da im telo šalje signale mnogo pre dijagnoze. Jedan od najneočekivanijih je iznenadna i gotovo opsesivna želja za određenom vrstom hrane. Dva do tri meseca pre dijagnoze bolesti, osoba može postati opsednuta hranom koja joj se ranije uopšte nije sviđala. Nije to samo ‘želim slatku poslasticu’, već telo vrišti: ‘Daj mi ovo odmah’.“

Slatkiši, kiseli krastavci, mlečni proizvodi

U jednom intervjuu, prenosi Govorise, doktor je rekao: „Kod pacijenata sa tumorima gastrointestinalnog trakta jaka želja za slatkišima se pojavljuje nekoliko meseci pre dijagnoze. Ljudi jedu sladoled po kilogramu, iako ih ranije nisu zanimali slatkiši. Objašnjenje je jasno – ćelije raka brže koriste glukozu od zdravih ćelija, pa mozak počinje da programira ponašanje kako bi ‘hranio’ bolest.“

Treba dodati da i neki drugi stručnjaci naglašavaju da su pre svega hitno potrebna dalja istraživanja i da je ideja, na primer, da treba izbegavati šećer kako bi se sprečio rast raka – neosnovana. Još nema dokaza da je žudnja za šećerom simptom raka, a navodna veza između raka i šećera je duga i složena, prenosi.

Jedan influenser je takođe izvestio o ovom neobičnom fenomenu, ali je spomenuo potpuno drugačije vrste hrane.
Između ostalog, u videu koji je na Instagramu pogledalo skoro dva miliona ljudi, otkrila je slučaj žene koja je kasnije saznala da ima rak bubrega i tvrdila da može piti „sok od kiselih krastavaca direktno iz čaše uz kolačić“. Druga osoba je navodno postala opsednuta mlečnim proizvodima. Porodica je mislila da je to samo „prelazna faza“.

Istraživači na tragu fenomena

Neka istraživanja takođe sugerišu da nije toliko važna vrsta hrane, već stvarne promene u prehrambenim navikama, bilo da se radi o povećanoj ili potpuno smanjenoj želji za hranom.

Pre više od 40 godina, dr Tarstan Brvin iz Instituta za onkologiju u Glazgovu izvestio je da je svaki četvrti njegov pacijent opisao kako je, u mesecima koji su prethodili dijagnozi, naizgled neobjašnjivo izgubio apetit za hranom ili pićem u kojima je ranije uživao.

Jedan je rekao da mu je čaj postao „odvratan“, drugi da sir „ima ukus žvakaće gume“, a treći da su kobasice postale „gumene“. Sve je to nestalo kada su započeli lečenje raka.

U pregledu studija iz 2022. godine, koje su analizirale sedam istraživanja na ovu temu, italijanski istraživači su, između ostalog, primetili da „žudnja za hranom može biti povezana s rakom dojke, limfomom, rakom jajnika i endometrijuma“.

U članku objavljenom u Međunarodnom časopisu za istraživanje okruženja i javnog zdravlja, istraživači su naveli da pacijenti pokazuju veću želju za hranom uopšte i za određenim grupama hrane, poput brze hrane, slatkiša, ugljenih hidrata, skrobne hrane i masti.

Potrebna su dalja istraživanja

„Snažno preporučujemo praćenje prehrambenih navika kod pacijenata obolelih od raka, kako prilikom prve posete, tako i tokom praćenja, kako bi se na vreme otkrile sve promene u prehrambenim navikama“, navode istraživači.
Međutim, naglasili su da zbog ograničenog broja studija „još uvek postoji velika praznina u znanju“.
„Bolje razumevanje prehrambenih navika pacijenata i preživelih od raka izuzetno je važno za pružanje odgovarajuće zdravstvene podrške“, dodali su.

Riba se često smatra jednom od najzdravijih namirnica. Bogata je omega-3 masnim kiselinama, visokokvalitetnim proteinima i važnim vitaminima koji pozitivno utiču na zdravlje srca i mozga.

Međutim, iako je veoma hranljiva, važno je ne preterivati. U nekim slučajevima, prekomerni unos ribe može izazvati probleme poput nakupljanja žive u telu, poremećaja varenja ili alergijskih reakcija, prenosi Index.hr.

Živa u ribi

Jedan od glavnih rizika česte konzumacije ribe je izloženost živi. Neke velike morske ribe, poput tune, sabljarke, ajkule i kraljevske skuše, sadrže više žive jer je prisutna u lancu ishrane u okeanima.

Ako se takva riba često jede, živa se može postepeno nakupljati u telu i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Prema jednoj studiji, jedna porcija konzervirane tunjevine nedeljno (oko 80 grama za odrasle i 40 grama za decu) ne predstavlja veći rizik, ali rizik se povećava ako se riba konzumira češće.

Previše žive može uticati na nervni sistem i izazvati simptome poput glavobolje, gubitka pamćenja, tremora i promena raspoloženja.

Deca su posebno osetljiva, a kod trudnica, visoka izloženost živi može uticati na razvoj fetusa.

Trovanje hranom usled nepravilne pripreme

Ako se riba ne skladišti ili ne kuva pravilno, može postati izvor bakterija, parazita ili toksina. Konzumiranje pokvarene ili sirove ribe može izazvati stomačne probleme poput mučnine, povraćanja, dijareje i bolova u stomaku.

Neke vrste ribe mogu sadržati parazite, poput pantljičara, koji se uništavaju samo kuvanjem.

Jela od sirove ribe, poput sušija, povećavaju rizik od infekcije, posebno kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Alergije na ribu

Riba je jedan od najčešćih uzroka alergijskih reakcija na hranu. Simptomi mogu varirati od blagog osipa i svraba do ozbiljnih reakcija poput otežanog disanja.

U retkim slučajevima može doći do anafilakse – stanja koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ljudi koji znaju da su alergični trebalo bi u potpunosti da izbegavaju ribu.

I omega-3 može biti previše

Omega-3 masne kiseline imaju mnogo zdravstvenih koristi, ali ih treba konzumirati umereno. Visoke doze mogu razrediti krv i povećati rizik od krvarenja, posebno kod ljudi koji već uzimaju lekove za razređivanje krvi.

U nekim slučajevima, krvni pritisak može postati i prenizak, što može izazvati umor ili vrtoglavicu.

Način na koji ih pripremate pravi razliku
Riba koja je grilovana, kuvana ili pečena bez puno masti je idealna. Međutim, pržena riba ili riba u jakim sosovima može biti bogata kalorijama i nezdravim mastima.

Redovna konzumacija takvih jela može dovesti do povećanja telesne težine i visokog holesterola. Dakle, problem nije sama riba, već način na koji se priprema.

Kako bezbedno uživati u ribi?

Ako jedete ribu umereno i pažljivo birate vrste i načine pripreme, možete uživati u njenim blagodetima bez straha. Evo nekoliko korisnih saveta:

Jedite ribu dva do tri puta nedeljno.
Izaberite ribu sa niskim nivoom žive, kao što su losos, sardine ili pastrmka.
Uvek temeljno kuvajte ribu, posebno ako je zamrznuta ili sirova.
Trudnice, dojilje i mala deca treba da izbegavaju ribu sa visokim nivoom žive.
Pripremajte ribu na zdravije načine - kuvanjem na pari, pečenjem ili roštiljanjem umesto prženja.