Alarmantni nivoi žive u konzerviranoj tunjevini otkriveni su širom Evrope, pokazuje najnovije istraživanje.
Istraživači su pozvali na hitne, strože regulative, imajući u vidu da nivoi žive mogu da ošteti rad mozga, bubrega, a povezana je sa nekim vrstama raka.
Ispitivanje koje je uključilo skoro 150 konzervi tunjevina, kupljenih u Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj i Britaniji, otkrilo je da su sve bile kontaminirane živom.
Živa je toksičan metal i jak neurotoksin, koji može negativno da utiče na funkciju nervnih ćelija. Izloženost ovom metalu može da ošteti rad bubrega, mozga, a povezana je i sa većim rizikom od bolesti srca i raka.
Dozvoljena granica žive u tuni
Prema sadašnjem zakonu EU i Ujedinjenog Kraljevstva, ograničenje količine žive u tuni je 1 miligram po kilogramu i 0,3 miligrama po kilogramu za druge vrste ribe, kao što je bakalar.
Svih 148 testiranih konzervi tunjevine je sadržalo živu - od kojih je oko 57 odsto premašilo granicu od 0,3 mg/kg žive, pokazuje istraživanje nevladinih organizacija "Bloom" i "Foodwatch" iz Pariza
Štaviše, jedna konzerva kupljena u prodavnici u Parizu imala je rekordni nivo žive od čak 3,9 mg/kg, navodi se u izveštaju, što je 13 puta više od granice od 0,3 mg/kg.
Prema statistikama, prosečan Evropljanin potroši više od 2,8 kilograma tune godišnje, što je okvirno 25 konzervi.
Kako živa dospeva u tunjevinu?
Živa, poznata po svojoj toksičnosti, uglavnom dospeva u okeane kroz atmosferske naslage, najčešće zbog emisija termoelektrana na ugalj. U vodi, živa se meša sa bakterijama, i pretvara se u toksično jedinjenje poznato kao metil živa.
Otprilike četiri petine žive unesene u atmosferu prirodnim i ljudskim uzrocima, kao što je sagorevanje uglja, završava u okeanu gde se deo pretvara u metil živu.
Tuna je morska riba koja je visoko pozicionirana u lancu ishrane, što znači da se hrani drugim manjim vrstama ribe koje apsorbuju velike količine žive iz okeana. Smatra se da vrsta tunjevine albakor sadrži tri puta više žive u odnosu na druge vrste tune.
Kako živa utiče na zdravlje ljudi?
Izloženost ljudi metil-živi može da dovede do oštećenja bubrega, vezivnog tkiva i nerava.
Konzumacija žive može izazvati neurološke i poremećaje ponašanja kod ljudi.
Takođe, živa može da izazove probleme sa vidom, a posebno zabrinjava to što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Trudnice i deca u najvećem riziku
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) svrstava živu među deset hemikalija koje izazivaju zabrinutost po javno zdravlje, i to je, kako kažu iz SZO, supstanca koja se generacijama ispušta u eko sistem, izazivajući veoma teške posledice po zdravlje.
Prema SZO, trudnice i deca su posebno osetljivi na visoke nivoe metil žive.
U veoma visokim dozama, studije su otkrile da su neki oblici žive pokrenuli razvoj nekoliko vrsta tumora kod pacova i miševa.
Istraživanja o uticaju žive na razvoj raka kod ljudi su, za sad, ograničena.
Hitan apel istraživača
Istraživači zahtevaju hitno usklađivanje maksimalno dozvoljenih nivoa žive sa strožim granicama nivoa žive (0,3 mg/kg), kao i pojačavanje regulatornih propisa.
"Ono što iz konzervi tunjevine završi na našim tanjirima je kolosalan rizik za javno zdravlje, koji se ne razmatra ozbiljno. Nećemo odustati dok ne budemo imali stroži evropski standard", poručila je Karin Džekmart, izvršna direktorka organizacije za prava potrošača "Foodvatch".
Istraživači su pozvali vlade da uklone sve proizvode sa tunjevinom iz školskih menza, vrtića, porodilišta, bolnica i domova za staranje.
Izvor: B92
