Isplata penzija za avgust počeće 2. septembra, isplatom penzionera iz kategorije samostalne delatnosti.

Nakon toga, 5. septembra penzije će da dobiju penzioneri iz kategorije poljoprivredni i vojni, dok će 10. septembra novac biti isplaćen i penzionerima iz kategorije zaposleni.

Isplatom penzija najstarijim građanima iz kategorije zaposleni će se završiti isplata za mesec avgust.

Odigrani su mečevi drugog kola MFL Sombor – prvi razred. U derbi meču današnjeg dana sastali su Bratstvo 2019 i Jedinstvo 1947 iz Koluta. Novajlije su ubedljivo trijumfovale sa 0:3 golovima dvostrukog strelca Vladimira Pešića i Dragana Hoscieslavskog. Njihova druga prvenstvena pobeda, bez primljenog gola. Ekipa iz Šantića doživela je drugi neuspeh, ovoga puta kao domaćin. Bolji od njih bili su fudbaleri Borca iz Bačkog Gračaca. Odlučujući momenat meča bio je pogodak Dragomira Ilića dva minuta pre isteka regularnog dela susreta.

Polet iz Rastine nakon remija sa Stanišićancima poraženi su u Srpskom Miletiću. Domaćin je golovima Rikala na odmor otišao sa dva gola prednosti. U četvrtom minutu nastavka Rančić je povisio na 3:0. Utakmica je završena opštom tučom, nakon koje je glavni sudija dodelio po tri crvena kartona igračima oba tima. U domaćem timu „pocrveneli“ su Tasić, Milenković i Pavkov, dok su Rastinci kraj meča dočekali bez Vukelića, Majstorovića i Gradinca.

Da podsetimo, ekipa Jedinstva iz Stanišića poražena je minimalnim rezultatom u subotu na gostovanju u Karavukovu.

Rezultati sa nedeljnih mečeva: Zadrugar – Polet (R) 3:0, Omladinac (D) – Mladost (K) 1:1, OFK Odžaci – Terekveš 7:2, Kula – Panonija 0:0, Aleksa Šantić – Borac (BG) 0:1, Bratstvo 2019 – Jedinstvo 1947 – 0:3.

Tabela: Jedinstvo 1947 – 6, Borac (BG) 6, Omladinac (D) 4, Mladost (K) 4, Panonija 4, OFK Odžaci 3, Zadrugar 3, Polet (K) 3, Bratstvo 2019 – 3, Jedinstvo Stanišić 1, Polet (R) 1, Kula 1, Aleksa Šantić 0, Terekveš 0.

Parovi narednog (3) kola: Jedinstvo 1947 – Polet (K), Borac (BG) – Bratstvo 2019, Panonija – Aleksa Šantić, Terekveš – Kula, Mladost (K) – OFK Odžaci, Polet (R) – Omladinac (D), Jedinstvo Stanišić – Zadrugar.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 1. septembar

Mislite da je vaše kupatilo premalo? Evo kako da ga pretvorite u savršenu oazu uz pametne trikove i prave proizvode.

Uređenje malog kupatila često je izazov. Ipak, uz pažljivo planiranje i pravi odabir elemenata, čak i najmanji prostor može izgledati prostrano, elegantno i funkcionalno. Pravilnim rasporedom, upotrebom svetlih boja i optimalnim osvetljenjem, vizuelno ćete proširiti prostor i stvoriti prijatan ambijent.

Magija svetlih boja i ogledala

Jedan od najefikasnijih načina za vizuelno proširenje prostora je korišćenje svetlih boja. Bež, bela i svetlo siva idealni su tonovi za zidove i pločice, jer prelamaju svetlost i stvaraju osećaj otvorenosti. Pastelne nijanse plave i zelene unose svežinu i doprinose smirenom ambijentu. Za dinamičniji izgled, akcenti u jarkim ili tamnijim bojama mogu se koristiti na pojedinim zidovima ili kroz detalje poput teksturisanih pločica.

Iskoristite ogledala – ona su moćan alat za vizuelno proširenje prostora. Veliko ogledalo iznad lavaboa ili duž jednog zida reflektovaće svetlost i učiniti da kupatilo izgleda dvostruko veće.

Pametan odabir sanitarija i nameštaja

Pametan odabir nameštaja i sanitarija štedi dragoceni prostor. Viseći ormarić i WC šolja ne samo da olakšavaju čišćenje, već i vizuelno rasterećuju prostor. Ugaone tuš kabine sa kliznim vratima su odličan izbor ukoliko prostor ne dozvoljava paravane, jer ne zauzimaju dodatni prostor prilikom otvaranja. Stakleni paravani su takođe idealni jer ne opterećuju prostor.

Za uživanje u kupanju, potražite kompaktne, anatomske kade. Ormarići sa ugrađenim ogledalima ili skrivenim pregradama omogućavaju optimalnu organizaciju kozmetike.

Pločice i efekat prostornosti

Pločice su ključni element za postizanje prostornog efekta. Velike pločice stvaraju osećaj ujednačenosti i smanjuju vizuelnu fragmentaciju. Horizontalno postavljene pločice dodatno proširuju prostor, dok vertikalno postavljene čine da prostor deluje više. Birajte pločice sa sjajnim završnim slojem, jer one reflektuju svetlost i povećavaju osvetljenost. Dodajte dekorativne ili mozaik detalje u zonama oko ogledala ili tuša za sofisticiran vizuelni akcenat.

Pravilno osvetljenje je sve

Mala kupatila mogu delovati skučenije nego što jesu, ali pravilno osvetljenje može potpuno promeniti doživljaj. Umesto jednog centralnog izvora svetla, kombinujte više izvora: plafonsku rasvetu, ogledala sa osvetljenjem i zidne lampe. To će stvoriti osećaj dubine i otvorenosti.

Izbor temperature svetla utiče na atmosferu. Neutralno belo svetlo (oko 4000K) ili blago toplo (3000K) najbolje oponaša prirodnu svetlost i stvara osećaj čistoće i širine. Ogledala sa integrisanim svetlom ili postavljanje svetla nasuprot ogledala dodatno proširuju prostor. Pametnim osvetljenjem, čak i najmanje kupatilo može izgledati veće, prozračnije i prijatnije.

Detalji koji čine razliku

Detalji i organizacija su završni dodir koji upotpunjuje funkcionalnost i estetiku. Biljke poput lavande ili orhideja unose prirodnu svežinu. Minimalistički kozmetički organizatori održavaju urednost, dok luksuzni dodaci poput mekanih peškira i mirisnih difuzera daju završni ton.

Iskoristite multifunkcionalni nameštaj i skrivena skladišta, poput ugradnih ormarića sa ogledalima ili polica ispod lavaboa, kako biste maksimalno iskoristili prostor bez vizuelnog nesklada. Staklene tuš kabine doprinose prozračnosti, a vertikalno postavljene police pružaju dodatni prostor.

Uređenje malog kupatila može biti podjednako inspirativno kao i uređenje većeg. Ključ je u pravilnom kombinovanju boja, rasvete, nameštaja i dodataka. Na sajtu Koral.rs pronađite širok asortiman proizvoda koji će vam pomoći da transformišete i najmanji prostor u sofisticirano i funkcionalno kupatilo. Pronađite idealne pločice, sanitarije i dodatke koji će vaše kupatilo učiniti mestom potpunog komfora i estetskog užitka.

Mnoge promene na grudima bitno je pratiti i primetiti na vreme, što je važno za zdravlje svake žene.

Kako tvrde lekari, promene na grudima mogu biti znak raka dojke, pa ukoliko to primetite, bitno je da ne odlažete odlazak lekaru.

Lekari takođe ističu da mekana masa koja se pomera ispod vaše kože najverovatnije može biti cista ispunjena tečnošću. Ukoliko je grudvica čvrsta, moguće je da se radi o benignim promenama, ali je sve bitno proveriti sa lekarom.

Tragovi koji podsećaju na ujed insekta, crvenilo ili osip, koji ne prolaze ni nakon nekoliko nedelja, mogu biti znak nekog od oblika raka dojke.

Ukoliko tkivo postane nabrano poput narandžine kore, to može biti znak začepljenja limfnih čvorova.

Rak kože koji se najčešće javlja na nogama, ali i grudima,koje takođe mogu biti meta ove bolesti.

Prilikom samopregleda bitno je da obratite pažnju na asimetrije, ivice mladeža koje su nepravilne, varijaciju boja i na to da li rastu i šire se.

"Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida", izjava je koja se pripisuje Sigmundu Frojdu, ocu psihoanalize. Iako je nasleđe čuvenog austrijskog neurologa slojevito i često kontroverzno, ova naizgled jednostavna opservacija pruža dubok uvid u ljudsku psihu. Kada se susretnemo s osobom čije nas ponašanje ili reči ostavljaju bez teksta, ne zbog njihove genijalnosti, već zbog drskosti i nedostatka srama, svedočimo nečemu što je Frojd smatrao ključnim pokazateljem.

Odsustvo stida nije samo karakterna mana, prema psihoanalitičkoj teoriji, ono je simptom dublje neuravnoteženosti unutar same strukture ličnosti. To je crvena zastavica koja signalizuje da unutrašnji moralni kompas osobe ne funkcioniše ispravno. Kako bismo razumeli zašto je to tako, moramo zaroniti u temelje Frojdove misli – u nesvesni um koji, poput skrivenog dela sante leda, upravlja našim postupcima.

Unutrašnji sukob Ida, Ega i Superega

Prema Frojdu, naša ličnost sastoji se od tri temeljne komponente koje su u neprestanoj borbi: Id, Ego i Superego. Njihova dinamika određuje naše ponašanje, odluke i, na kraju naš osećaj za moral.

Id je najprimitivniji deo naše psihe, prisutan od rođenja. On funkcioniše prema "principu zadovoljstva" i traži trenutno ispunjenje svih nagona, prvenstveno onih agresivnih (Thanatos) i seksualnih (Eros). Id ne poznaje logiku, stvarnost ni moral. On je čista, sirova i impulsivna energija.

Superego je njegova suprotnost. On je naš unutrašnji moralni sudija, "čuvar" koji se razvija tokom detinjstva kroz usvajanje društvenih normi, vrednosti i pravila od roditelja i okoline. Sastoji se od dva dela: savesti, koja nas kažnjava osećajem krivice i stida kada prekršimo pravila, i ego-ideala, koji postavlja standarde onoga čemu bis trebalo da težimo.

Ego je posrednik. On je racionalni deo ličnosti koji pokušava da uravnoteži nerealne zahteve Ida sa strogim moralnim standardima Superega, sve to unutar granica spoljašnjeg sveta. Njegov zadatak je odložiti zadovoljstvo i pronaći realistične i društveno prihvatljive načine za ispunjenje nagona.

Osoba koja pokazuje potpuno odsustvo stida, prema ovoj teoriji, ima izrazito nerazvijen ili slab Superego. Bez snažnog unutrašnjeg sudije koji bi izazivao osećaj krivice, Id preuzima kontrolu. Takva osoba deluje vođena isključivo sopstvenim primitivnim impulsima i željom za trenutnim zadovoljenjem, bez obzira na društvene posledice ili osećanja drugih.

Kada nagoni preuzmu kontrolu

Dominacija Ida objašnjava zašto se ponašanje koje smatramo "lošim" ili "besramnim" često čini detinjastim i egocentričnim. Poput malog deteta koje zahteva ispunjenje svojih potreba odmah i sada, osoba sa slabim Superegom ne poseduje kapacitet za empatiju ili razumevanje tuđih perspektiva. Njihov svet se vrti isključivo oko sopstvenih želja, piše Simply Psychology.

To se ogleda u potrebi za ponižavanjem drugih kako bi se osećali superiorno, u ismevanju tuđih mišljenja i potpunom nedostatku samokritike. Budući da njihov Superego ne proizvodi unutrašnji osećaj sramote, oni ne vide ništa pogrešno u svojim postupcima. Svaka kritika spolja doživljava se kao napad, a ne kao prilika za introspekciju.

U takvim situacijama, Ego je nateran da se koristi obrambenim mehanizmima kako bi zaštitio krhki osećaj sostvene vrednosti. Jedan od najčešćih je projekcija – pripisivanje sopstvenih neprihvatljivih misli, osećanja i mana drugima. Osoba koja je sama nepoštena optuživaće druge za nepoštenje; ona koja je zavidna videće zavist u svima oko sebe. To je nesvestan način da Ego kaže: "Nisam ja loš, oni su."

Šta uraditi kada prepoznate odsustvo stida?

Frojdov savet u susretu s takvim osobama bio je jasan: ostanite smireni i ne pokušavajte se dokazivati. Rasprava s nekim ko nema unutrašnji mehanizam za prepoznavanje sopstvenih grešaka je uzaludna. Njihova psiha je strukturisana tako da odbacuje svaku spoljnu kritiku kako bi sačuvala sopstvenu, često iluzornu, sliku o sebi.

Prepoznavanje potpunog nedostatka stida nije poziv na osudu, već na oprez. To je uvid koji nam omogućava da razumemo s kim imamo posla i da ne spuštamo sopstvene intelektualne i moralne standarde. Psihodinamska terapija upravo se bavi ovim dubokim unutrašnji konfliktima, pomažući pojedincima da osveste nesvesne obrasce i ojačaju Ego kako bi bolje upravljao unutrašnjim silama.

Na kraju, Frojdova lekcija nije samo o identifikovanju "loših ljudi", već o razumevanju da su neki od najproblematičnijih obrazaca ponašanja ukorenjeni duboko u nesvesnom umu. Odsustvo stida signalizuje da je unutrašnja bitka između nagona i morala odavno završena – pobedom nagona, prenosi Net.hr.

Ruke nam mogu otkriti puno o našem zdravstvenom stanju budući da promene na prstima i dlanovima mogu biti prvi znak ozbiljnih poremećaja u telu.

Iz tog razloga, važno je da dobro pogledate svoje ruke i obratite pažnju na sledeće:

Drhtanje ruku

Na šta može da ukazuje: esencijalni tremor

Svi ponekad imamo drhtanje ruku, a uzroci mogu biti razni, od preterivanja sa alkoholom i kafom do napada anksioznosti ili niskog nivoa šećera u krvi. Međutim, stalno drhtanje ruku može ukazivati na esencijalni tremor, bolest koja je nasledna i pogoršava se vremenom. Iako je takvo stalno drhtanje ruku prilično neprijatno, utešno je što iza njega obično nema ozbiljnih zdravstvenih problema. Međutim, u retkim slučajevima, takvo drhtanje može biti rani simptom nekih prilično ozbiljnih bolesti, poput Parkinsonove bolesti. Stoga je najbezbednije otići na pregled kod lekara koji će proveriti da li postoji razlog za zabrinutost, piše Jutarnji.hr.

Hladni ili beli prsti

Na šta bi to moglo da ukaže: Rejnoov sindrom

Ovo je prilično česta bolest kod koje dolazi do prekida cirkulacije krvi, što uzrokuje promene u boji prstiju i ruku (postaju beli, a ponekad i tamnoljubičasti) u kombinaciji sa bolom i osećajem pečenja, utrnulosti i peckanja. Najčešći okidač za pojavu ovih simptoma je hladnoća, a pušenje i anksioznost mogu pogoršati stanje. Nošenje rukavica i izbegavanje hladnoće su samo neke od preventivnih mera koje mogu ublažiti simptome ili sprečiti njihovu pojavu, ali ako su postali izuzetno intenzivni, bilo bi dobro konsultovati lekara koji može da prepiše lekove za poboljšanje cirkulacije.

Crvene mrlje

Na šta bi to moglo da ukaže: kontaktni dermatitis

Iritirana, crvena koža, često između prstiju, verovatno je uzrokovana kontaktom sa iritantom, kao što su sapun, deterdžent ili sredstva za čišćenje. Postoji i stanje koje se naziva alergijski kontaktni dermatitis, kod koga opisane simptome izazivaju određeni alergeni, najčešće lateks u gumenim rukavicama, nikl u nakitu ili mirisi u toaletnim potrepštinama. U blažim slučajevima, hidrokortizonska mast ili krema koja se može kupiti bez recepta može pomoći, ali ako sumnjate da imate alergiju, obratite se lekaru kako biste identifikovali alergen i izbegavali ga u budućnosti.

Otečene jagodice

Na šta bi to moglo da ukaže: reumatoidni artritis

Bolni i otečeni vrhovi prstiju mogu biti znak ranih faza reumatoidnog artritisa, autoimune bolesti koju karakteriše hronična upala zglobova. Često počinje u 40-im godinama i trenutno ne postoji definitivan lek, ali lekovi i neke promene načina života (redovno vežbanje, održavanje idealne telesne težine) mogu značajno pomoći u ublažavanju simptoma.

Smeđe mrlje

Na šta bi to moglo da ukaže: UV oštećenja

Takođe poznate kao „staračke pege“, smeđe mrlje na koži ruku mogu biti znak oštećenja izazvanog prekomernim, produženim izlaganjem suncu bez odgovarajuće zaštite, što dovodi do stvaranja naslaga melanina (čija je uloga da zaštiti kožu od sunca). Ove mrlje se obično prvo pojavljuju na rukama, jer je to deo tela koji je najviše izložen sunčevim zracima. Kreme za izbeljivanje mogu donekle poboljšati stanje i smanjiti vidljivost mrlja, ali one nikada neće potpuno nestati, jer još uvek ne postoji metoda koja ih može potpuno ukloniti. Stoga je najpametnije što možete učiniti da sledite odgovarajuće preventivne mere: steknite naviku da svakodnevno nanosite kremu za ruke sa SPF-om od 15 na ruke.

Rebrasti nokti

Na šta može ukazivati: Stres

To nisu jedva vidljiva udubljenja (koja, ako postoje, verovatno su uzrokovana nekom mehaničkom traumom, poput udarca noktom), već duboki i veoma izraženi žlebovi poznati kao Boove linije. Često nastaju kao rezultat stresa, što može dovesti do zaustavljanja rasta nokta, a samim tim i do formiranja žlebova kada nokat ponovo počne da raste. Boove linije se mogu javiti i kao posledica bolesti, na primer, ako ste nedavno imali neku ozbiljnu operaciju ili slično. U svakom slučaju, vremenom će nokat porasti, iseći ćete udubljenje zajedno sa njim i problem je rešen.

Trnci u prstima

Na šta može ukazivati: Sindrom karpalnog tunela

Karpalni tunel štiti živac koji vam omogućava da pomerate palac i prva tri prsta na svakoj ruci. Ako se tetive i ligamenti karpalnog tunela upale, na primer zbog ponavljajućeg rada kao što je kucanje, počinju da pritiskaju živac, što uzrokuje peckanje, utrnulost, slabost i bol u prstima. Ovaj problem je češći kod žena nego kod muškaraca i obično se javlja u četrdesetim godinama. Istraživanja su pokazala da sindrom karpalnog tunela može biti povezan i sa bolestima štitne žlezde, reumatoidnim artritisom i nekim kontraceptivnim pilulama. Ako ste primetili bilo koji od simptoma ove bolesti, konsultujte se sa lekarom, a kao preventivnu meru, povremeno napravite pauzu od kucanja i istegnite prste i ruke.

Medijalna neto zarada za jun 2025. godine iznosila je 83.525 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS) u ponedeljak. Prosečna neto zarada u istom periodu je bila 107.075 dinara.

U javnom sektoru su zarade više, pa je tako prosečna zarada iznosila bruto 153.482 dinara u junu (neto 110.416 dinara). U okviru ove grupe, najviše prosečne plate u junu beleže zaposleni u državnoj administraciji, neto 124.713 dinara, dok zaposleni u državnim preduzećima imaju primanja u proseku 118.772 dinara) - piše Nova ekonomija.

Tako su prosečne plate u državnoj administraciji 16,47 odsto veće od republičkog proseka i čak 49,31 odsto više od medijalne plate ispod koje zarađuje polovina srpskih radnika.

U sektoru državne administracije raste i broj zaposlenih pa je tako prema podacima iste institucije na kraju juna (za prva dva kvartala ove godine) Administracija – nivo države i autonomne pokrajine narasla je na 133.383 zaposlenih, odnosno uvećan je broj ovih radnika za 911 osoba, ili u procentima rast 0,7 odsto.

Kada se uporede zarade po sektorima, prednjače oni koji su zaposleni u pravnim licima, dok su najlošije zarade kod preduzetnika i zaposlenih kod njih.

Raspodela plata u Srbiji izgleda ovako:

– Zarade zaposlenih u radnom odnosu 107.554 dinara
– Zarade zaposlenih van radnog odnosa 64.198 dinara
– Zarade zaposlenih u pravnim licima 114.363 dinara
– Zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih 55.365 dinara
– Javni sektor 110.416 dinara
– Van javnog sektora 105.741 dinara

Za period od januara do juna ove godine rast bruto i neto zarada, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,0 odsto nominalno, odnosno 6,4 odsto realno.

Mnogi od nas imaju običaj da nešto „sačuvaju za posebnu priliku“. Ali, nekada se predugo čekanje ne isplati.

Jedan muškarac je to naučio na teži način – čuvao je flašu viskija čak 17 godina, da bi na kraju doživeo razočaranje kada je konačno odlučio da je otvori i degustira.

Na Redditu ispričao je kako je još 2008. godine od kolege dobio na poklon flašu Johnnie Walker Green Label viskija. Radio je u velikoj IT kompaniji, a tim mu je, želeći da mu zahvali za trud i prijateljstvo, poklonio piće. Bio je zahvalan i odlučio da ga ostavi za „posebnu priliku“.

Međutim, godine su prolazile, flaša je skupljala prašinu na polici i skoro da je bio zaboravio na nju. Kada je nedavno odlučio da je otvori pampur se potpuno raspao, a delovi koji su se odlomili završili su u flaši.

Za Newsweek je rekao: „Važna lekcija koju sam naučio je da se vrednost stvari menja tokom vremena. Ono što nam je nekada bilo dragoceno i teško dostupno, možda nam vremenom više ne znači isto kada život krene dalje i kada sazrimo.“

Iako je viski i dalje imao „prijatan“ ukus, shvatio je da je trebalo da uživa u njemu ranije – umesto da godinama čeka i odlaže.

Saveti kako da se ovo ne dogodi

Korisnici na Redditu podelili su praktične savete:

Okretanje flaše – s vremena na vreme postaviti flašu uspravno da bi čep upio malo tečnosti i ostao očuvan.
Specijalni otvarač – koristiti Ah-So otvarač za vino ili filtere za kafu kako bi se viski pretočio u drugu bocu bez komadića čepa.
Korkov vijak – običan vadičep može da izvadi i krhke čepove, a i ako se deo odlomi, nije velika šteta.
Pretočiti sifonom – ostaviti bocu da miruje, a zatim pažljivo pretočiti piće u drugu posudu uz pomoć plastične cevčice, tako da talog i ostaci ostanu na dnu.

Visoke cene hrane u Srbiji, skoro na nivou prosečnih u EU, i dalje opterećuju kućne budžete građana sa prosečnim platama ispod 1.000 evra. Dok trgovinski lanci tvrde da posluju u skladu sa zakonom, Vučić optužuje supermarkete za „prevelike marže“ i najavljuje stroge mere. Stručnjaci upozoravaju: kratkoročno ograničenje marži može doneti olakšanje, ali dugoročno rešenje zahteva sistemske reforme i ulaganja u domaću proizvodnju hrane, a evo kakva je situacija u drugim zemljama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je, kako je najavio, „rat maržama“ u supermarketima, obećavajući da trgovci više neće smeti da zarađuju preko 20 odsto na osnovne proizvode. Ova najava usledila je u vreme kada su cene hrane u Srbiji gotovo na nivou prosečnih cena u Evropskoj uniji, dok prosečne plate i dalje ostaju niske - piše Nova.rs.

Šta su marže i zašto su važne?

Marža predstavlja razliku između nabavne cene proizvoda i krajnje cene po kojoj se on prodaje potrošačima. To je, ujedno, i jedini izvor prihoda trgovaca, iz kojeg se finansiraju plate zaposlenih, troškovi prostora, komunalije, transport i marketinške aktivnosti. Ono što ostane nakon ovih troškova predstavlja profit.

Prema rečima Vučića, u Srbiji veliki lanci supermarketa ostvaruju marže između 32 i 45 odsto, dok u Nemačkoj, zemlji poznatoj po niskim cenama i velikoj kupovnoj moći, prosečne marže u supermarketima iznose oko 25 odsto. Od toga najmanje 22 odsto odlazi na troškove poslovanja, dok je stvarni profit kompanija tek 1-3 odsto neto cene proizvoda. Nemačka tržišta hrane karakterišu visoka konkurencija i veliki obim prodaje, što omogućava niže cene uprkos većim troškovima – od plata zaposlenih, zakupa prostora i transporta, do skupih energetskih i administrativnih troškova.

Na primer, lanac Lidl je prošle godine snizio prosečne marže sa 26,5 na 23,7 odsto kako bi održao konkurentnost. Uzimajući u obzir plate, kupovna moć Nemačke je višestruko veća od Srbije: prosečna neto plata u Nemačkoj iznosi oko 3.000 evra, dok je u Srbiji tek oko 920 evra, što znači da Nemci mogu da kupe otprilike tri puta više hrane i bezalkoholnih pića nego prosečan Srbin.

Uporedni prikaz cena i plata u regionu pokazuje da Srbija, iako ne najskuplja, spada među zemlje sa visokim cenama u odnosu na kupovnu moć građana. Prema podacima Eurostata, cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji iznose 96 odsto prosečnih cena u EU, dok su u Nemačkoj 103 odsto. U susedstvu, cene su nešto niže: Mađarska i Španija oko 95 odsto, Češka i Bugarska po 89 odsto, Poljska 87 odsto, a najjeftinije su zemlje poput Severne Makedonije (73 odsto), Rumunije (76 odsto) i Turske (77 odsto). Troškovi života i plata takođe se razlikuju – dok su prosečne neto plate u Srbiji oko 920 evra, u Crnoj Gori i Sloveniji iznose oko 1.500–1.600 evra, a u Češkoj oko 1.300 evra. To znači da građani u većini zemalja zapadnog Balkana, pa i EU, imaju veću kupovnu moć u odnosu na cene hrane nego prosečan Srbin, čak kada su nominalne cene proizvoda slične ili niže. U Nemačkoj visoki troškovi života nadoknađeni su višim platama, što trgovcima omogućava manju maržu i konkurentnije cene, dok u Srbiji visoke marže dodatno opterećuju kućni budžet.

Kako bi ograničenje marži funkcionisalo?

Najavljena mera predviđa maksimalne marže od 20 odsto za 23 grupe proizvoda, dok će komercijalni rabati biti svedeni na najviše 10 odsto. „Veliki prodajni lanci će morati da smanje cene i marže, a mali trgovci, posebno u selima, ostaće zaštićeni“, rekao je Vučić.

Aleksandar Vučić novi paket ekonomskih mera za poboljšanje životnog standarda Foto:Goran Srdanov/Nova.rs
Na primeru rezanog hleba predsednik je ilustrovao kako marža funkcioniše: veleprodajna cena hleba iznosi 83,69 dinara, dok je neto fakturna cena 66,95 dinara. Nakon odbijanja troškova, proizvođač dobija 46,87 dinara, dok krajnja cena sa PDV-om iznosi 104,58 dinara.

Ekonomista Saša Đogović upozorava da ovakve mere imaju pre svega kratkoročni efekat i više služe populističkoj svrsi nego trajnom rešavanju problema.

„Deluju simptomatski, a ne rešavaju uzrok – nisku produktivnost poljoprivrede i slab stočni fond, koji utiču na rast cena mesa i drugih proizvoda“, objašnjava Đogović.

Građani osećaju posledice

Poskupljenja hrane su očigledna svakodnevno. Penzionerka Jasmina iz Beograda mesečno prima 40.000 dinara (oko 340 evra) i ističe da jedva sastavlja kraj s krajem.

„Meso je abnormalno skupo, ne znam ko ga više jede“, kaže ona.

Njena sugrađanka Natalija dodaje da su joj najveći problem skok cene hrane, struje i komunalija, piše Radio Slobodna Evropa.

I posetioci iz inostranstva, poput Sanele Petrovski koja živi u Stokholmu, primetili su da su proizvodi u Srbiji skuplji nego u Švedskoj.

„Ista kafa koja u Stokholmu košta 2,5 evra, ovde je skuplja 300 dinara“, kaže Petrovski.

Ove razlike ukazuju da nisu samo marže trgovinskih lanaca krive za visoke cene, već i manja kupovna moć građana i slabija produktivnost domaće poljoprivrede.

Dosadašnje i slične mere u regionu

Ograničavanje marži nije novost – slično je učinila Mađarska, ograničavajući dobit stranih kompanija na 10 odsto, što je izazvalo istragu EU. U Srbiji su prethodne akcije, poput programa „Bolja cena“ iz septembra 2023, donele privremeno sniženje 37 prehrambenih proizvoda, ali su efekti bili ograničeni.

Stručnjaci upozoravaju da bez ulaganja u poljoprivredu i podrške domaćim proizvođačima, kontrola marži može samo privremeno smanjiti cene. Istovremeno, sumnje u kartelizaciju velikih trgovinskih lanaca ostaju nerešene – Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je postupak protiv četiri lanca, koji drže više od pola maloprodajnog tržišta, ali rezultati istrage još nisu poznati.

Dakle, najavljene mere države imaju cilj da olakšaju kućni budžet građana, ali stručnjaci i sami građani ističu da problem leži dublje – u niskim platama, visokoj inflaciji i nedovoljnoj domaćoj proizvodnji hrane. Ograničavanje marži može doneti privremeno olakšanje, ali dugoročno rešavanje zahteva sistemske reforme, ulaganje u poljoprivredu i podršku domaćim proizvođačima, kao i efikasnu kontrolu trgovinskih lanaca kako bi se sprečila kartelizacija.