Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. oktobar

Kometa Lemon trebalo bi da se u utorak približi Zemlji na najbliže rastojanje u poslednjih oko 1.300 godina, a dobre prilike za posmatranje zelenkaste kosmičke "snežne kugle" očekuju se do 2. novembra.

Iako će kometa biti teško vidljiva golim okom, može da se snimi dugim ekspozicijama kamere usmerenim nisko ka zapadnom nebu oko sat vremena posle zalaska Sunca, navodi Nacionalna astronomska opservatorija Japana, prenosi Kjodo.

Posmatrači u regionu Tokači na Hokaidu su juče uspeli jasno da fotografišu kometu u blizini sazvežđa Veliki Medved na severozapadnom nebu između 17.30 i 19 časova.

Kometa, nazvana po opservatoriji Mount lemon u saveznoj američkoj državi Arizona, gde je otkrivena tokom istraživanja u januaru, prati izduženu eliptičnu orbitu oko Sunca.

Procena je da se prethodno približila Zemlji pre oko 1.300 godina, dok se sledeće približavanje očekuje za oko 1.100 godina.

Od četvrtka do 2. novembra, kometa će se pojavljivati oko sat vremena nakon zalaska Sunca, što olakšava njeno posmatranje.

Može biti slabije vidljiva i golim okom na mestima sa minimalnim svetlosnim zagađenjem i u uslovima vedrog neba.

Božićni post 2025. počinje 28. novembra i završava 6. januara.

Božićni post je važan pre svega duhovni period u pravoslavnom hrišćanstvu: vreme uzdržanja, molitve i obnove duše i tela. U 2025. godini ovaj post ima dobro utvrđeno mesto u crkvenom kalendaru – po pravilima Srpske pravoslavne crkve, počinje 28. novembra po gregorijanskom kalendaru (što odgovara 15. novembru po julijanskom), i traje do Badnjeg dana, 6. januara.

Taj period obuhvata 40 dana posta — skoro kao Veliki (Uskršnji) post – ali s nešto blažim režimom hrane i izuzecima. Ipak, nosi i dodatna „iskušenja“.

„Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru u vreme Božićnog posta, da ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila. Kada je slava, za slavara i njegove goste post se razrešuje na ribu“, napominje Pravoslavno.rs.

Pravila Božićnog posta: šta je i kad dozvoljeno

U toku Božićnog posta postoje različiti nivoi strogosti, zavisno od dana u nedelji, a pred kraj posta postaje strožije.

Tokom celog ovog perioda vernici ne jedu meso, beli mrs i jaja. Alkohol uglavnom izbegavati, ali u danima kad se ne posti na vodi dozvoljeno je ulje i vino.

Riba se uobičajeno dozvoljava subotama i nedeljama, kao i na dane praznika (u toku posta), u ranijim delovima posta. Međutim, u poslednjoj nedelji posta (približava se Božiću), praksa je da se i riba ukine.

Dakle, od 28. novembra do 30. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.

Od 31. decembra do 6. januara: ponedeljak, sreda, petak na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju, podseća Crkveni kalendar.

Riba se jede i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak – ove godine 4. decembar pada u četvrtak. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“.

Izuzeci i olakšanja

Ako tokom posta padne praznik sa „crvenim slovom“ (značajan praznik), često se posti ležernije – može biti dopušteno ulje, vino, ponekad i riba. Ako osoba ima zdravstvene otežavajuće okolnosti — bolest, slabost — on/ona može dobiti blagotvorno izuzeće od strogog režima posta po savetu duhovnika.

Smisao posta

Božićni post nije samo apstinencija od hrane, već ima svoju dublju, duhovnu dimenziju. Kao što starija crkvena predanja kažu, „pravi post“ je onaj koji se ne ograničava samo na ishranu, nego se širi na sve vidove života — na misli, reči i dela.

Na telesnom nivou to je uzdržanje od mrsne hrane, ali i alkohola, cigareta…

Duševno podrazumeva odricanje od grešnih misli, pohlepe, svađa, ogovaranja, jačanje molitve, milosrđa i pokajanja.

Post nosi i svetu tajnu pričešća, kada vernici u pravoslavnoj crkvi simbolično primaju telo Hristovo (hleb ili nafora) i krv njegovu (vino).

Karatisti iz Karate kluba "Dušan Staničkov" osvojili su 8 medalja na prestižnom turniru "Trofej Srbije – Beogradski pobednik – Memorijal Hanafubuki Mara Anđelković" (19.10.2025, Hala Ranko Žeravica).

Sa preko 1000 takmičara iz preko deset zemalja, ovo je veliki uspeh za ovajklub i somborski sport uopšte i dokaz napornog rada, redovnih treninga i velikog zalaganja.

Osvajači medalja:
Milan Radmilović (B klasa, APS nivo – zlato i srebro!)
Georgije Radić (E klasa – zlato!)
Jovana Golubović (C klasa – srebro!)
Dušan Vejin (E klasa – srebro!)
Ognjen Drakulić (E klasa – srebro!)
Lola Vulinović (E klasa – bronza!)
Vladimir Radmilović (E klasa – bronza!)

Iskri Ivanović zauzela je 5. mesto u najjačoj konkurenciji, a nastupio je još i najmlađi takmičar Vuk Keseić.

Kako bi ženama koje žele decu pomogli u određivanju idealnih godina za početak zasnivanja porodice, naučnici s britanskog Univerziteta u Šefildu skupili su i analizirali podatke o plodnosti uzetih od više od 58.000 žena.

Došli su do zaključka da bi žene koje žele veliku porodicu, odnosno barem troje dece, prvo dete trebalo da rode najkasnije sa 23 godine - piše portal Biti roditelj.

Počne li na prvom detetu da radi s 23 godine, tvrde stručnjaci, imaće 90 odsto više šanse da rodi troje dece, ako ih želi toliko. Čeka li do 31. godine šansa da bude majka troje dece pada na 75 odsto, a čeka li do 35. godine šanse su 50 odsto.

Žena koja želi dvoje dece trebalo bi na majčinstvu da počne da radi do 27. godine, a koja želi jedno dete ne bi smela da čeka dalje od 32. rođendana da postane majka.

Analiza je takođe pokazala da in vitro oplodnja, odnosno medicinski potpomognuta oplodnja nije garancija ženama koje odlažu majčinstvo, odnosno da mogućnost trudnoće produžava za svega jednu ili dve godine.

Stručnjaci ističu da ovi podaci ne moraju važiti za svaku ženu, ali da itekako mogu pomoći ženama koje žele da planiraju porodicu i ostvare san o velikoj porodici.

Orhideje važe za zahtevne biljke, ali istina je da im ne treba komplikovana nega da bi izgledale raskošno. Umesto da ulažete u skupe preparate, postoji jednostavno rešenje koje možete napraviti kod kuće – bez hemije i bez troška, bez stresa.

Jedan kuhinjski sastojak, koji već imate, može da podstakne bujno cvetanje orhideje, ojača koren, stabilizuje listove i produži trajanje cvetova. Efekti se vide brzo, a metoda je proverena među baštovanima i ljubiteljima sobnog cveća.

Beli luk kao stimulator rasta

Beli luk. Sadrži prirodne jedinjenja koja deluju kao blagi stimulator rasta. Bogat je sumporom, kalijumom i fosforom – hranljivim materijama koje pomažu biljkama da formiraju nove pupoljke i da se lakše izbore sa stresom.

Osim toga, beli luk ima antimikrobna svojstva, pa štiti orhideju od gljivica i bakterija koje se mogu razviti u zemljištu. Kada se koristi u pravoj meri, ne šteti biljci, već joj daje dodatnu snagu - piše Direktno.rs.

Kako se koristi?

Iseckajte 1 čen belog luka na sitne komadiće

Prelijte sa 1 litrom mlake, odstajale vode

Ostavite da odstoji 24h na sobnoj temperaturi

Procedite tečnost i zalijte orhideju u korenu, jednom u 10 dana

Važno je da rastvor ne dolazi u kontakt sa cvetovima. Koristite ga isključivo za zalivanje zemlje i korena. Ako želite dodatnu zaštitu, možete blago poprskati listove, ali samo ujutru, kada je biljka aktivna.

Šta možete očekivati?

Već nakon 2–3 nedelje, orhideje počinju da formiraju nove pupoljke. Listovi postaju čvršći, tamniji i otporniji. Cvetovi se otvaraju sporije, ali traju duže. Biljka izgleda zdravije, stabilnije i bujnije.

Ova metoda ne menja supstrat, ne zahteva posebne uslove, i može se koristiti tokom cele godine. Idealna je za one koji žele jednostavnu, ali efikasnu negu bez dodatnih troškova.

Dodatni saveti za negu orhideja:

Orhideje vole indirektnu svetlost – izbegavajte direktno sunce

Zalivajte ih kada se supstrat potpuno osuši

Ne menjajte često saksiju – orhideje vole stabilnost

Povremeno obrišite listove vlažnom krpom da uklonite prašinu

Ne koristite metalne posude za rastvor – staklo ili plastika su bolji izbor

Ne morate trošiti novac na skupe preparate da bi vaše orhideje izgledale raskošno. Uz jednostavan rastvor od belog luka, možete podstaći bujno cvetanje, ojačati biljku i produžiti trajanje cvetova – sve iz vaše kuhinje.

Srčana slabost, oboljenje koje pogađa sve veći broj ljudi, više se ne tretira isključivo lekovima, već i sofisticiranim analizama podataka.

Zahvaljujući savremenim digitalnim alatima i softverima, lekari danas mogu da prate pacijente u realnom vremenu i prepoznaju pogoršanje stanja mnogo pre nego što se simptomi pojave - piše Danas.rs.

U Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine (IKVBV) u Sremskoj Kamenici razvijen je specijalizovani softver za praćenje pacijenata sa srčanom slabošću, jedinstven u regionu. Na njegovom razvoju radili su stručnjaci IKVBV u saradnji sa domaćim IT timovima i istraživačima iz oblasti kardiologije, sa ciljem objedinjavanja svih relevantnih podataka – od laboratorijskih nalaza i ehokardiografskih parametara, do terapije i kliničkog toka bolesti.

Softver uključuje sistem za podršku kliničkom odlučivanju koji lekarima pomaže u dijagnostikovanju srčane slabosti sa očuvanom ejekcionom frakcijom (HFpEF). On koristi rutinske parametre, ehokardiografske pokazatelje, nivo biomarkera NT-proBNP, EKG podatke, uključujući atrijalnu fibrilaciju, i na osnovu njih algoritam sugeriše mogućnost prisustva HFpEF-a. “Ovaj pristup značajno olakšava dijagnostiku i omogućava ranije uvođenje terapije koja menja tok bolesti”, objašnjava prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, kardiolog u IKVBV, dodajući da je softver razvijen u saradnji sa inženjerom Goranom Remerom, te uz podršku prof. dr Aleksandra Redžeka i prof. dr Milovana Petrovića.

Više od 64 miliona ljudi širom sveta živi sa srčanom slabošću, a u Srbiji se procenjuje da više od 120.000 osoba boluje od ovog oboljenja. Simptomi, poput umora, nedostatka daha, bolova u grudima ili vrtoglavice, često su nespecifični, pa bolest ostaje neprepoznata u ranoj fazi. Ipak, njena prognoza je ozbiljna – svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina od postavljanja dijagnoze.

Rano otkrivanje srčane slabosti ključno je za uspeh terapije i kvalitet života. Pravilna dijagnoza omogućava pravovremeno uvođenje lekova koji poboljšavaju prognozu – ACE inhibitore, ARB, ARNI, beta-blokatore, MRA, kao i SGLT2 inhibitore, koji istovremeno utiču na hemodinamiku, funkciju bubrega i smanjuju zapaljenje i oksidativni stres.

Srčana slabost se najčešće javlja kod starijih osoba – oko 10% ljudi starijih od 70 godina globalno boluje od ove bolesti. Međutim, sve češće se pojavljuje i kod mlađih, zbog savremenog stila života, stresa i rasta broja koronarne bolesti. Iako se danas infarkt uspešnije leči, oštećenje srčanog mišića može dovesti do hronične srčane slabosti.

Primer pacijenta ilustrativno pokazuje značaj savremene terapije: Laslo Lendjel (50) iz Bečeja opisuje da je od detinjstva imao ubrzan puls i povišen krvni pritisak. Tokom godina, zbog stresa, neuredne ishrane i povećanog šećera u krvi, stanje mu se pogoršalo. “Puls mi je bio 110, pritisak 180/110. Srce mi je bilo uvećano, a parametri ozbiljno poremećeni. Počeo sam terapiju novim lekom, koji je istovremeno delovao i na srce i na bubrege. Ubrzo sam osetio promenu, izgubio 35 kilograma, šećer se normalizovao, puls i pritisak stabilizovali, a danas živim potpuno zdrav život – mogu da trčim, plivam i fizički se angažujem bez problema”, priča Lendjel.

Ovaj primer ilustruje koliko rano prepoznavanje i pravovremena terapija mogu drastično promeniti život pacijenata sa srčanom slabošću.

„Elektroprivreda Srbije“ poziva građane da umesto pet odsto popusta za redovno plaćanje računa iskoriste novi, veći popust od sedam odsto, saopštili su predstavnici ove kompanije na Međunarodnom sajmu energetike u Beogradu.

„Od računa za oktobar sva domaćinstva koja se opredele da račun za struju dobijaju u elektronskoj formi, na mejl adresu, i plate ga do 20. u mesecu ostvariće pravo na popust od sedam odsto. Na taj način želimo da motivišemo građane da zajedno sa nama daju doprinos očuvanju životne sredine“, poručio je Aleksandar Bjeličić, izvršni direktor snabdevanja EPS.

Na štandu „Elektroprivrede Srbije“ na Beogradskom sajmu u naredna tri dana građani mogu da se informišu detaljnije o pogodnostima zamene papirnog računa elektronskim.

„Izbor elektronskog računa za električnu energiju je prvi korak za popust od sedam odsto. To mogu da urade na portalu i aplikaciji „EPS Uvid u račun“, na šalterima u poslovnicama EPS ili popunjavanjem zahteva koji se nalazi na sajtu EPS-a. Procedura za izbor e-računa je jednostavna, a prednost je što kupci dobijaju račun na mejl adresu, mnogo ranije nego što je slučaj s papirnim računom. Drugi korak je da račun izmire do 20. u mesecu, na način koji njima najviše odgovara i koji praktikuju inače“, naveo je Bjeličić.

Internet je preplavljen pričama odraslih ljudi koji se žale na svoj samački status, od eseja o „večnoj samoći“ do miliona TikTok videa pod heštegom #dating, u kojima korisnici tvrde da „nikada neće pronaći ljubav“.

„Jednostavno je, trenutno ima više samaca nego ranije“, kaže profesor psihologije Džef Makdonald sa Univerziteta u Torontu za „MakeIt„, koji godinama proučava fenomen samovanja i savremene veze.

Prema istraživanju Pew Research Center-a, 1990. godine 59 odsto odraslih osoba u Evopi i Americi bilo je u braku, dok je do 2023. taj broj pao na 51 odsto, prenosi Nova.rs.

„Svi su u nekom trenutku svog života sami,“ objašnjava Makdonald.

„Zato je važno razumeti kako izgleda iskustvo samovanja.“

Ljubavne veze danas: manje potrebe, više izbora

Makdonald ističe da porast broja samaca nije posledica jedne stvari, već čitavog niza promena.

„Danas je mnogo lakše živeti sam zahvaljujući tehnologiji internetu, dostavi hrane, onlajn kupovini. Ljudi mogu da dobiju gotovo sve što im je nekada pružala veza,“ objašnjava.

Nekada su, dodaje on, žene bile finansijski zavisne od muškaraca jer nisu imale jednak pristup zapošljavanju. Danas taj motiv za brak ili zajednicu praktično ne postoji.

„Kako žene sve više zarađuju sopstveni novac, potreba za partnerstvom iz ekonomskih razloga slabi.“

Ljubav više nije samo „sigurna luka“

Iako mnogi u velikim gradovima, poput velikih glavnih gradova, tvrde da je sve teže pronaći partnera, Makdonald misli suprotno: „Aplikacije za upoznavanje zapravo olakšavaju da se ljudi sretnu."

Problem, kaže, nije u dostupnosti već u promeni očekivanja.

„Danas ljudi u vezi traže mnogo više intelektualnu stimulaciju, emocionalnu podršku i osećaj avanture. Moj deda sigurno nije očekivao da ga baka inspiriše na lični rast,“ kaže kroz osmeh.

„Neko je morao da pomuze krave i to je bilo dovoljno.“

Zašto su žene srećnije same od muškaraca

Istraživanja pokazuju da su žene, u proseku, zadovoljnije životom bez partnera. Razlozi su brojni: „I dalje postoji neravnomerna podela kućnih poslova. Muškarci često doživljavaju vezu kao olakšanje, a žene kao dodatno opterećenje,“ objašnjava Makdonald.

Osim toga, žene su obično bolje u održavanju bliskih odnosa imaju jače prijateljske i porodične veze, dok muškarci teže nalaze emocionalnu podršku van partnerstva.

Ko su najzadovoljniji samci

Najzadovoljniji samci, pokazuje istraživanje, najčešće su osobe starije od 40 godina i pripadnici LGBTQ+ zajednice.

„Ljudi s godinama postaju smireniji, lakše prihvataju okolnosti i manje se uzbuđuju oko stvari koje su ih ranije brinule,“ kaže Makdonald.

Kod queer osoba, dodaje, često postoji manji društveni pritisak da se „mora biti u vezi“ jer su već odbacile tradicionalne norme.

Novac ne donosi sreću ni u samoći

Zanimljivo je da veći prihod ne znači i veću sreću među samcima.

„Novac može da olakša život da putujete, angažujete pomoć u kući, uživate u slobodi, ali s vremenom mnogi pomisle: ‘Bilo bi lepo imati s kim da podelim sve ovo,’“ navodi profesor.

Koliko ljudi zapravo bira da budu sami?

Prema novijim istraživanjima, oko 15 odsto samaca uopšte nema želju za romantičnim partnerstvom.

„Nisu svi oni presrećni sami, ali taj broj pokazuje da sve više ljudi svesno bira da ne ulazi u vezu,“ kaže Makdonald.

Budućnost ljubavi

Da li će broj samaca nastaviti da raste? Profesor smatra da je teško predvideti.

„Vidimo talas konzervativnijih vrednosti, ali i generaciju koja romantičnu vezu posmatra kroz potpuno drugačije kriterijume nego ranije.“

Na kraju dodaje savet koji, iako jednostavan, ostaje suštinski:

„Biti dobar u vezi znači biti dobar sa samim sobom. A biti dobar u samoći znači isto to.“

Iz Kulturnog centra laza Kostić obaveštavaju da se koncert otvaranja Somus festivala, planiran za petak, 24. oktobar, neće održati.

Festival će biti svečano otvoren u subotu, 25. oktobra, prema predviđenom programu.

Kupci ulaznica za koncert otvaranja mogu ostvariti povraćaj novca na blagajni Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.