Sombor.info

U maju 1970. godine pojavila se knjiga koja je zapalila akademsku javnost, delo uglednog arheologa Džona Alegra pod naslovom „Sveta pečurka i krst“ (The Sacred Mushroom and the Cross). Alegro je u njoj, oslanjajući se na lingvističku analizu Novog zaveta, tvrdio da Isus Hrist zapravo predstavlja simbol psihoaktivne pečurke. Prema njegovom tumačenju, Novi zavet je prepun kodiranih izraza koji prikrivaju opise drevnih halucinogenih rituala. Po toj logici, svako „božansko viđenje“, svako „čudo“ i svaka „epifanija“ u Svetom pismu zapravo su alegorije za iskustva izazvana opijatima.

Njegova teorija odmah je izazvala burne reakcije, stručna javnost osudila je knjigu kao neutemeljenu i šarlatansku. Ipak, više od pola veka kasnije, Alegrovo delo doživljava novo interesovanje. Izdavačka kuća Gnostic Media Research & Publishing 2009. godine objavila je jubilarno, četrdesetogodišnje izdanje knjige, a pre dve godine o njoj se govorilo i u popularnom podkastu Džoa Rogana.

Iako su naučnici i dalje skeptični prema Alegrovim tezama i metodologiji, njegovo delo ponovo privlači pažnju jer otvara pitanja o mogućem skrivenom značenju drevnih religijskih tekstova i o tome da li su halucinogeni zaista igrali neku ulogu u njihovom nastanku - piše Nova.rs.

Pre nego što je objavio ovu kontroverznu knjigu, Džon Alegro bio je cenjen kao stručnjak za Svitke s Mrtvog mora, zbirku od gotovo 1000 antičkih semitskih rukopisa starih oko 2000 godina. Beduinski pastiri su ih prvi put pronašli 1947. u pećinama kraj Mrtvog mora, a do 1956. otkriveno je još jedanaest pećina sa fragmentima tekstova. Danas se smatra da Svitci s Mrtvog mora sadrže najstarije poznate biblijske rukopise na hebrejskom jeziku, kao i druge pravne i liturgijske jevrejske spise.

U knjizi Sveta pečurka i krst, Alegro napušta dosadašnju ekspertizu i okreće filologiji, proučavanju korena i značenja reči. Na osnovu etimoloških analiza tvrdio je da su autori Novog zaveta koristili šifrovani jezik kako bi opisali tajni kult plodnosti koji potiče iz drevne Mesopotamije. U tim obredima, smatrao je on, korišćene su psihoaktivne supstance, naročito pečurka Amanita muscaria (poznata kao muharica). Upravo ta pečurka, tvrdio je, predstavlja samog Hrista.

Alegrova „lingvistička“ logika

Alegro je svoje zaključke temeljio na sumerskom jeziku, tvrdeći da on sadrži ključeve za razumevanje drevnih kultova plodnosti i da povezuje semitičke jezike (hebrejski, aramejski) sa grčkim jezikom Novog zaveta. Po njegovom mišljenju, Sumer je predstavljao izvor zajedničke religijske i jezičke tradicije, koja se kasnije prenosila i kod ranih hrišćana.

„Za Alegra je sumerijski bio svojevrsni lek za sve lingvističke dileme koje su mučile biblijske naučnike“, objašnjava Džefri Smit, profesor religijskih studija i direktor Instituta za proučavanje antičke hrišćanske kulture na Univerzitetu Teksas u Ostinu. „Verovao je da sumerijski bukvalno otključava celu Bibliju.“

Ipak, lingvisti se s tim ne slažu. „Veliki deo njegovih zaključaka počiva na sumerijskom, ali recenzenti koji su poznavali taj jezik odmah su rekli: ‘Ovo nema smisla’“, kaže Metju Gof, profesor religije na Državnom univerzitetu Floride. „Mnogi su sumnjali da Alegro uopšte poznaje sumerijski onoliko koliko je tvrdio.“

Loša metoda, ali intrigantna ideja

Iako je njegov metod bio, kako stručnjaci kažu, „naučno klimav“, Alegro je možda nesvesno dotakao temu koja ima smisla – upotrebu halucinogena u religijskim ritualima Bliskog istoka u periodu nastanka hrišćanstva.

„Moguće je da je metod bio pogrešan, ali da ga je doveo do ispravne ideje“, smatra Gof. On navodi primer: epizoda u kojoj Isus, nakon 40 dana posta u pustinji, ima viziju đavola mogla bi biti mistično iskustvo izazvano ekstremnim fiziološkim stanjem. „Iskreno, da provedem 40 dana u pustinji bez hrane, i ja bih verovatno imao svašta da vidim“, dodaje Gof.

Gde nema dokaza, ostaje pretpostavka

Alegrova knjiga oslanja se isključivo na jezičnu analizu, bez materijalnih dokaza nema arheoloških ni botaničkih tragova koji bi ukazivali na upotrebu droga u ranim hrišćanskim obredima. Postoji mnogo istraživanja o ulozi psihoaktivnih supstanci u religijama širom sveta, ali o njihovom prisustvu u judeo-hrišćanskoj tradiciji zna se vrlo malo.

„Obično se govori o Amazonskim plemenima ili severnoameričkim Hopijima, čija su mistična iskustva bila povezana s upotrebom pejota ili ajavaske“, objašnjava Gof.

Međutim, poslednjih godina pojavljuju se novi nalazi. Brajan Murarešku, autor knjige The Immortality Key, koja istražuje da li su rani hrišćani koristili halucinogeno vino u obredima pričešća, ističe da su „Alegrove intuicije o ritualnoj upotrebi halucinogena u mediteranskim i bliskoistočnim kulturama“ u međuvremenu dobile određenu potvrdu.

Na primer, istraživanje objavljeno 2023. u časopisu Scientific Reports pokazalo je da uzorak ljudske kose iz pećine u Španiji sadrži tragove biljnih halucinogena starih oko 3.000 godina. Druga studija iz 2024. otkrila je egipatsku vazu iz 2. veka p.n.e. sa hemijskim tragovima psihoaktivnih supstanci.

Nauka o mozgu i religijskim iskustvima

Neurološka istraživanja takođe pokazuju da postoji sličnost između efekata psihoaktivnih supstanci i religijskih ekstaza.

Neurolog Endru Njuberg, profesor integrativne medicine na Univerzitetu Tomas Džeferson, proučavao je kako meditacija i molitva utiču na mozak. Zaključio je da tokom dubokih duhovnih stanja dolazi do „gašenja“ pojedinih delova moždane kore, naročito frontalnog i temenog režnja.

„Kada aktivnost u temenom režnju opadne, gubi se osećaj granice između sebe i sveta“, objašnjava Njuberg. „Tada osoba doživljava osećaj jedinstva, što mnogi tumače kao religijsko iskustvo.“

Isti efekat, dodaje on, mogu izazvati i psihoaktivne supstance. „Takva iskustva možete pokrenuti na različite načine bubnjarskim ritualima, meditacijom ili drogom.“

Povratak „Svete pečurke“

Oživljavanje interesovanja za Alegrovu knjigu možda govori podjednako o današnjoj kulturi koliko i o drevnim religijama.

„Njegova ideja ima prizvuk teorije zavere“, smatra Gof. „A to je u skladu s duhom našeg vremena.“

Ipak, Alegro nije pogrešio što je postavio pitanje o ulozi halucinogena u nastanku hrišćanstva.

„To je sasvim legitimno akademsko pitanje“, zaključuje Gof. „Da li su tada postojali rituali u kojima su se koristile određene supstance? To nije ni bogohulno ni bizarno pitanje – to je ozbiljno istraživačko polje.“

Demencija se obično dovodi u vezu s gubitkom pamćenja, ali neurolog dr Bajbing Čeng upozorava da postoje i drugi, suptilniji simptomi koji mogu da ukazuju na početak kognitivnog pada kod naših bližnjih. Ti znaci često prolaze nezapaženo, iako igraju ključnu ulogu u ranom otkrivanju bolesti.

Demencija je skup simptoma koji nastaju usled postepenog opadanja moždanih funkcija. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 57 miliona ljudi širom sveta danas živi sa demencijom. Iako je zaboravnost najprepoznatljiviji znak, ona nije jedini pokazatelj da se nešto dešava, prenosi Index.hr.

Rani znakovi demencije

Dr Bajbing Čeng, poznatiji kao dr Bing na društvenim mrežama, istakao je pet simptoma koji mogu da ukazuju na razvoj demencije u videu objavljenom na TikToku. Naglasio je da bolest ne mora uvek početi gubitkom pamćenja, već da postoje i drugi znaci na koje treba obratiti pažnju.

Nedostatak svesti o sopstvenom stanju

Jedan od znakova demencije je kada osoba više nije svesna sopstvenog kognitivnog pada. Ovo nije isto što i poricanje ili pokušaj obmane drugih. To je neurološko stanje koje se naziva anozognozija, u kojem mozak jednostavno ne može da prepozna da se dešava promena. Dr Bing navodi primer osobe koja veruje da vozi savršeno, iako se više puta izgubila na poznatim rutama.

Promena ličnosti

Primetna promena u ponašanju i ličnosti takođe može ukazivati na razvoj demencije. Osoba može izgubiti interesovanje za hobije, izbegavati druženje, prestati da kontaktira prijatelje ili delovati potpuno nemotivisano. U nekim slučajevima može se javiti i suprotan obrazac – gubitak kontrole nad ponašanjem. Neko ko je nekada bio veoma ljubazan može iznenada početi da priča neprimerene šale ili daje grube komentare bez oklevanja.

Vizije i halucinacije

Treći znak uključuje pojavu zabluda i halucinacija. Neke osobe sa demencijom mogu početi da veruju da ih neko krade, da njihovu voljenu osobu zamenjuje stranac ili mogu videti ljude koji zapravo nisu tu. Dr Bing kaže da je tokom svoje prakse imao nekoliko pacijenata sa ovim iskustvima.

Loše rasuđivanje i donošenje odluka

Značajan pad sposobnosti donošenja odluka je još jedan važan pokazatelj. Ovo se često manifestuje u finansijskim odlukama – ljudi mogu nasedati na prevare, davati velike sume novca kao poklone ili impulsivno trošiti na stvari koje nikada ranije ne bi kupili.

Ponavljajući i besmisleni pokreti

Peti znak se odnosi na takozvanu aberantnu motoričku aktivnost, odnosno ponavljajuće i neprikladne pokrete. To može uključivati stalno hodanje napred-nazad, petljanje sa odećom ili druge radnje koje nemaju jasnu svrhu. Takvo ponašanje može delovati čudno i nepotrebno, ali je često znak da mozak više ne kontroliše radnje kao ranije.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma kod nekoga koga poznajete, važno je da razgovarate sa lekarom. Rano prepoznavanje znakova može značajno pomoći u planiranju nege i lečenja.

U utorak je povodom 68. Beogradskog sajma knjiga održana konferencija za medije. I dok organizatori tvrde da je manji broj izdavačkih kuća otkazao učešće na Sajmu, većinom zbog organizacionih ili tehničkih razloga - izdavači koji su otkazali učešće - navode da su razlozi "moralne prirode".

Na konferenciji povodom održavanja 68. Beogradskog sajma knjiga, organizatori su istakli da ih posebno raduje činjenica da će na ovogodišnjem Sajmu obeležiti četiri značajne godišnjice velikih srpskih književnika.

Jednu, međutim, onu koja "pada" baš na tradicionalno najposećeniji dan Sajma - nisu spomenuli. Godišnjicu od tragedije u Novom Sadu. Upravo zbog nje su pojedini izdavači - otkazali svoje učešće - piše N1.

"Podsetiću na to da smo mi svi zajedno imali jedinstven dogovor upravo tokom septembra da ne učestvujemo na ovako organizovanom Sajmu i postavili ona dva uslova, a to je: da 1. novembra nikako ne možemo da prihvatimo da Sajam radi, i da mi budemo na njemu", kazao je Zoran Hamović, direrktor izdavačke kuče "Clio".

A drugi zahtev bila je finansijska olakšica. Nijedan nije prihvaćen, pa tako ni "Clio" nije bila jedina izdavačka kuća koja je otkazala učešće na ovogodišnjem Sajmu.

"Nakon dopisa Clia, grupacija koja je pre toga bila potpisana u medijima je jedan za drugom praktično dostavila isti dopis, samo su u potpisu bile druge izdavačke kuće. Geopoetika, Arhipelag, Albatros plus, Heliks, Partizanska knjiga, Mediasfera, Biblos books, Makart i Nova Artija", naveo je Aleksandar Ivković, pomoćnik direktora sektora za komercijalne poslove Beogradskog sajma.

Niz se nastavlja, ali uveravaju organizatori - neki od njih samo su suizlagači, za neke nikada, ističu, nisu ni čuli, a neki su odustali zbog organizacionih i tehničkih problema. Druge razloge, ipak, navode oni koji su učešće otkazali.

"Smatrali smo, dakle, da u ovim okolnostima, pod ovim uslovima koji su predloženi i u terminu koji je predložen i kog se Sajam sve vreme tvrdoglavo pridržavao, da ne postoje razlozi i mogućnost da učestvujemo na takvom Sajmu knjiga. Mi smatramo da kultura mora da se brani nekad tako što će se na veoma jasan, nedvosmislen način ukazati na suštinu problema", kaže Gojko Božović, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće "Arhipelag".

Suština je, međutim, za organizatore drugačija. Uveravaju - da nije "knjiga spala na dva slova" - jer od preko 400 prijavljenih izdavača - sveukupno 16 je onih koji neće izlagati.

"Ne meri se sve brojevima. Među izdavačima koji su odustali su izuzetno značajni, u književnom, pravom, profesionalnom smislu važni izdavači. To nije moje merilo, to je merilo objektivnosti. To je jedan višegodišnji problem koji nije rešavan iz različitih uglova, a sada se naravno sveo na jedan povod koji je moralne prirode i koji zapravo ne može da se ignoriše", kaže Vladislav Bajac, direktor izdavačke kuće "Geopoetika".

Iz Beogradskog sajma dodaju - odluka i tih 400 učesnika, koja ipak nije mogla da se ignoriše, bila je - da 1. novembra nema nikakvog sajamskog programa.

Književno veče sa Nevenom Milakovićem biće održano u ponedeljak, 27. oktobra, u 19.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića.

Neven Milaković je rođen u Podgoricii 1963. godine, živi u Baru. Čitav svoj vek posvetio je pisanju stihova i romana.

Do sada objavio tridesetak knjiga poezije i proze od kojih su najpoznatije: „Vila sa Košara“, „Ljiljani”, „Radost pokajanja”, „Bilo jednom”, „Zebnja”, „Gojkova knjiga”, „Cvijeće dobra“, „Očev šamar“, „Podgorička ispovijest“ „Majci Božijoj na amanet“ i druge.

U programu učestvuju: Neven Milaković, Borislav Kosanović, Nataša Turkić.

U petak, 24. oktobra, sa početkom u 19 sati, u galeriji Meander će biti otvorena tradicionalna izložba likovnih stvaralaca opštine Apatin.

Ovaj događaj iz godine u godinu jedan je od najposećenijih u galeriji, a organizuje se povodom Dana opštine Apatin i predstavlja radove naših talentovanih sugrađana, pružajući nam priliku da se upoznamo sa njihovim kreativnim izrazom i raznolikim stilovima.

Kako navode u galeriji Meander, za najbolji rad na ovogodišnjoj izložbi izabrana je slika “Bebe” Dunje Malinović - piše Radio Apatin.

Deseto jubilarno izdanje ženske trke ‘‘Dame trče to sam ja‘‘ održaće se u nedelju 26. oktobra sa startom tačno u podne. Najlepša gradska manifestacija i ove godine ima slogan ‘‘Dame trče to sam ja‘‘ ističući važnost aktivnog i zdravog, načina života, a posebno za žene iznad 45 godina i nadalje. Jubilarno izdanje privuklo je čak 300 dama, što je novi rekord trke, za trećinu više nego prošle godine, te je najava još jednog sjajnog događaja.

Prijavljene su učesnice iz cele Srbije kao i dame iz Hrvatske i Slovenije. Ono što posebno raduje jeste da je više od polovine žena koje su odlučile da urade nešto sjajno za sebe dolazi iz Sombora i naseljenih mesta! Somborska ženska trka je nakon Beogradske, najveća trka ovog tipa, a takođe i trka sa tradicijom dugom već deceniju. Start trke je sa travnate površine pored Apatinskog mosta, a trči se na prelepoj stazi pored Velikog Bačkog Kanala. Učešće na ‘‘najlepšoj gradskoj manifestaciji‘‘ imaju samo dame. Trči se ruta od pet kilometara kako bi se omogućilo svim zainteresovanim pripadnicama lepšeg pola da završe trku i da dođu do svoje medalje.

Cilj cele manifestacije jeste da se još više pokrene aktivizam i potreba za zdravijim načinom života kod dama u našem okruženju. Snažna podrška i jedinstvo sa svaku ženu pojedinačno jeste misija ove manifestacije. Deseto izdanje trke ‘‘Dame trče to sam ja‘‘ organizuje Atletsko – rekreativni klub Somaraton, a glavni partner trke je on line portal ‘‘To sam ja‘‘. 

Nacionalna služba za zapošljavanje obaveštava javnost da će preko Banke Poštanska štedionica isplatiti redovnu i privremenu novčanu naknadu za mesec septembar 2025. godine. Redovna novčana naknada za nezaposlena lica biće isplaćena danas 21. oktobra, dok će privremena novčana naknada za lica koja žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija biti isplaćena u sredu 22. oktobra 2025. godine.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirana je 21 saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba izgubila život, pet osoba su zadobile teške, a 20 lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 10 vozača, zbog nasilničke vožnje pet, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je 14 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba poginula, četiri su zadobile teške, a 15 lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i zbog nasilničke vožnje zadržana su po dva vozača.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog nasilničke vožnje zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola pet.

Na području opštine Odžaci evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a pet je lakše povređeno. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Кula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Ukupno je napisan 61 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i izdat je 461 prekršajni nalog.

Gradska biblioteka „Кarlo Bijelicki“ organizuje predstavljanje knjige „21. vek” – dela savremene umetnosti u Likovnoj zbirci muzeja u Beloj Crkvi autora Igora Vokouna.

Program će biti održan u četvrtak, 23. oktobra 2025. godine, u 18.00 sati u Legatu Miroslava Josića Višnjića, u somborskoj biblioteci.

U likovnoj zbirci muzeja u Beloj Crkvi nalaze se radovi Ljubodraga Jankovića Jaleta, Radoša Antonijevića, Anice Vučetić, Nikole Velickog, Vladimira Milanovića, Marka Lađušića i drugih.

Кnjiga 21. vek nastala je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, autor publikacije je Igor Vokoun, viši kustos-istoričar umetnosti, direktor Narodne biblioteke Bela Crkva.

Povodom obeležavanja 81. godišnjice od kada je Sombor oslobođen u Drugom svetskom ratu, u Velikoj sali zgrade „Županije“ održana je svečana akademija.

Ovom prilikom prisutnima se obratio gradonačelnik Antonio Ratković koji je istakao da slamanje fašizma i nacizma nije bilo samo vojna pobeda, već moralni trijumf čovečanstva nad zlom, tiranijom i mržnjom, koji je predstavljala ponovno uspostavljanje slobode, dostojanstva i vere u humanost.

U prisustvu brojnih gostiju na svečanoj akademiji tradicionalno je dodeljena Oktobarska nagrada grada Sombora, a ovo značajno priznanje za životno delo uručeno je Jovu Ćatu.

Jovo Ćato je rođen 1958. godine u Pribeljcima, 1982. godine je završio Poljoprivredni fakultet u Beogradu i stekao zvanje Diplomirani inženjer poljoprivrede. Od 1984. godine do 1989. godine radio je u IPК Crvenka kao rukovodilac mehanizacije na poslovima organizacije rada, održavanja i eksplotacije poljoprivredne mehanizacije, potom u Srednjoj stručnoj školi Crvenka u periodu od 1989. do 1992. godine kao nastavnik teorijske i praktične nastave, a u Srednjoj poljoprivredno-prehrambenoj školi Sombor od 1992. do 2014. godine kao nastavnik teorijske i praktične nastave. Od 2014 do 2023. godine je bio direktor Srednje poljoprivredno-prehrambene škole u Somboru.

Tokom višedecenijskog rada u oblasti srednjoškolskog obrazovanja dao je izuzetan doprinos unapređenju nastavne prakse. Uvođenjem inovativnih metoda u nastavi, posebno njenim ishodima, značajno je uticao na poboljšanje kvaliteta obrazovanja u školi i široj zajednici.

Autor je brojnih stručnih tekstova i priručnika koji se koriste u nastavi. Bio je redovan je učesnik naučnih skupova na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i Beogradu, međunarodnih konferencija i seminara, ali i autor i koordinator skupova i akreditovanih seminara. Značajno je istaći da je autor naučnog rada „Eksplotacioni parametri kombajna za ubiranje semenskog kukuruza“ objavljenog u Naučnom časopisu Poljoprivredna tehnika, u izdanju Poljoprivrednog fakulteta Beograd 2008. godine kao i stručnog rada „Očuvanje zdravlja pri rukovanju i održavanju traktora“, Кreativna škola 2008. godine. Dobitnik je Povelje Dr Đorđe Radić za izuzetan doprinos unapređivanja obrazovanja iz oblasti poljoprivrede, koju dodeljuje Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut za primenu nauke u poljoprivredi Beograd, Poljoprivredni fakultet Beograd i Poljoprivredni fakultet Novi Sad i Plakete Zavoda za unapređivanje obrazovanje i vaspitanje za učešće na konkursu „Кreativna škola 2006/2007“ za inovativnu nastavu. Član je Naučnog društva za pogonske mašine, traktore i održavanje JUMTO i Udruženja inžinjera i tehničara Republike Srbije.

Кroz profesionalni angažman, ostavio je dubok trag u obrazovnom sistemu našeg grada, posebno se ističe njegova višegodišnja saradnja sa Centrom za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju u Somboru, gde je aktivno učestvovao u ulozi predavača.

U okviru svečanog programa akademije nastupio je SКUD „Izvor“ iz Stanišića.