Sombor.info

Visok holesterol je čest zdravstveni problem koji pogađa sve veći broj ljudi.

U Sjedinjenim Američkim Državama gotovo 10 odsto odraslih ima povišen nivo holesterola, a slični trendovi primećuju se i u drugim delovima sveta.

Visok holesterol povezan je s povećanim rizikom od srčanih bolesti i moždanog udara – dva vodeća uzroka smrti na globalnom nivou.

Dobra vest je da ishrana ima ključnu ulogu u kontroli nivoa holesterola. Nije sav holesterol isti – razlikujemo "loš" i "dobar" holesterol.

Lipoprotein niske gustine (LDL), poznat kao "loš" holesterol, može da se taloži u krvnim sudovima i poveća rizik od srčanih bolesti.

Nasuprot njemu, lipoprotein visoke gustine (HDL) pomaže u uklanjanju viška holesterola iz arterija, štiteći srce. Zdrava i pametno planirana ishrana može da pomogne u održavanju ravnoteže između ove dve vrste holesterola.

Stručnjaci izdvajaju četiri nutrijenta koji posebno mogu da pomognu u snižavanju holesterola.

Rastvorljiva vlakna – prirodni saveznik protiv lošeg holesterola

Rastvorljiva vlakna pomažu u snižavanju LDL holesterola tako što se u digestivnom traktu vezuju za žučne kiseline, koje telo koristi za razgradnju masti. Pošto se žuč troši, telo mora da iskoristi zalihe holesterola za stvaranje nove, čime se nivo holesterola prirodno smanjuje.

Preporučeni dnevni unos ukupnih vlakana iznosi 25 do 38 grama, a za snižavanje holesterola preporučuje se 10 do 25 grama rastvorljivih vlakana dnevno.

Dobri izvori uključuju:

ovas i ječam (bogati beta-glukanom),
pasulj, sočivo, leblebije,
jabuke, kruške, banane,
citrusno voće

Nezasićene masti – zdrava zamena za zasićene

Masti su važne za zdravlje, ali vrsta masti koju unosimo igra ključnu ulogu. Zasićene masti, koje nalazimo u crvenom mesu i punomasnim mlečnim proizvodima, podižu nivo LDL holesterola. S druge strane, nezasićene masti pomažu u njegovom snižavanju.

Mononezasićene masti: avokado, maslinovo i ulje uljane repice, orašasti plodovi, semenke, puter od kikirikija.
Polinezasićene masti: masna riba, sojino i ulje uljane repice, orasi, tofu.
Zamenom zasićenih masti nezasićenima možete značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti.

Omega-3 masne kiseline – za niže trigliceride i viši HDL

Omega-3 masne kiseline spadaju u polinezasićene masti i najpoznatije su po sposobnosti da smanje nivo triglicerida – druge vrste masnoća u krvi koje povećavaju rizik od srčanih bolesti.

Takođe mogu povoljno da utiču na ravnotežu holesterola, podižući nivo HDL (dobrog) holesterola. Ipak, kod nekih osoba mogu blago da povise LDL, pa se preporučuje da se konsultujete sa lekarom pre uzimanja dodataka.

Najbolji prirodni izvori su masne ribe losos, skuša, inćuni, sardine i haringa).

Preporuka je da se riba konzumira najmanje dva puta nedeljno.

Biljni steroli – prirodna blokada za apsorpciju holesterola

Biljni steroli, poznati i kao fitosteroli, jedinjenja su slična holesterolu koja se nalaze u biljnim namirnicama. Oni smanjuju apsorpciju holesterola iz hrane, što znači da manje holesterola ulazi u krvotok.

Nalaze se u:

povrću,
orašastim plodovima,
žitaricama

Međutim, u prirodi ih nema u velikim količinama. Zato su mnogi proizvodi (kao što su margarin, jogurt ili mleko) obogaćeni fitosterolima, a dostupni su i kao dodaci ishrani.

Naučna istraživanja potvrđuju da biljni steroli mogu pomoći u snižavanju ukupnog i LDL holesterola, a u nekim slučajevima i povećati HDL.

Šta kažu stručnjaci?

Ako vam je dijagnostikovan povišen holesterol, niste sami. Iako situacija može da deluje zabrinjavajuće, važno je znati da ne morate potpuno da promenite ishranu. Dovoljno je da napravite nekoliko pametnih izbora – uneti više vlakana, zameniti loše masti zdravima, redovno jesti ribu i obratiti pažnju na unos biljnih sterola.

Svaki od ovih nutrijenata koristan je sam za sebe, ali zajedno čine snažnu osnovu za zdravlje srca i krvnih sudova.

Zara, španski modni gigant, na tržištu je prisutan već pet decenija

Iako se brend nije oglašavao ovim povodom, smatra se da boje etiketa imaju određena značanja

Jedna od najvećih internacionalnih kompanija, španski konfekcijski brend Zara, slavi svojih prvih pola veka. Kreacije inspirisane visokom modom koje su dostupne svima osvojile su svaki kutak planete, a masovna proizvodnja, sa oko 12 hiljada artikala godišnje, prevazilazi i granice naučne fantastike. Ako u ormanu imate više komada sa Zarinim potpisom, možda ste primetili da su etikete različitih boja. Znate li šta to znači?

Zara, španski gigant koji je "izmislio" brzu modu i promenio način na koji kupujemo odeću, ove godine slavih pola veka postojanja. Tajna uspeha je jednostavna – savršena kombinacija pristupačnih komada i luksuza koji ne mora da bude dostupan samo određenoj klijenteli - piše Blic.rs.

Verovatno ste, u ovoj rođendanskoj euforiji, primetili da obožavaoci najpopularnijeg high street brenda u poslednje vreme na društvenim mrežama dele snimke u kojima otkrivaju šta znače boje Zarinih etiketa. Da li su to neki "tajni kodovi"?

Iako se brend nikada nije zvanično oglašavao ovim povodom, smatra se da su Zara etikete deo sistema koji pomaže u organizovanju robe u prodavnici, a ne direktan indikator kvaliteta. Međutim, influenseri sa TikToka i ostalih platformi imaju drugačije objašnjenje...

Tako, na primer, bela etiketa sa belim tekstom obično označava standardnu komercijalnu kolekciju za masovno tržište. Bela sa crnim tekstom otkriva da je proizvod deo bejzik linije, namenjene svakodnevnom nošenju, dok crna sa belim slovima kaže da su odeća i obuća visokog, premium kvaliteta, i da kolekcija sadrži elegantnije i sofisticiranije komade.

Braon etiketa označava vrhunski kvalitet i elitnu ili premium kolekciju, sa artiklima sličnim onima koje nose poznate ličnosti. Siva ili prugasta odnosi se na liniju koja uključuje ležerne, trendi komade namenjene mlađoj populaciji, dok je kremasta oznaka specijalna i koristi se za posebna, limitirana izdanja, modernijeg i ekskluzivnijeg dizajna

Seksualni terapeuti ističu da gubitak želje za intimnošću nije retkost i da iza toga stoji više razloga nego što se obično misli. Ovaj proces može biti postepen i često je povezan sa psihološkim, fizičkim i emotivnim faktorima.

Ako ste primetili da vaša želja za seksom opada ili potpuno nestaje, niste jedini. Seksualna želja je složen proces koji se ne svodi samo na fizičke impulse. Prema seks terapeutkinji Dr. Lori Berman, postoje duboki psihološki i emocionalni razlozi zbog kojih se povlačimo iz seksualnih odnosa.

1. Seks je obaveza, a ne zadovoljstvo

Kultura često meša performanse sa zadovoljstvom. Od malih nogu, mnogi od nas, naročito žene, uče da izgledaju seksi umesto da se osećaju senzualno. Seks postaje nešto što radimo za nekog drugog, a ne nešto što doživljavamo iznutra. Ovaj pristup vodi do disocijacije, gneva i sagorevanja.

2. Čekate savršen trenutak

Mnogi sebi govore da će se posvetiti seksu „kada se stvari smire“. Kada deca porastu. Kada smršaju. Kada stres popusti. Ali savršen trenutak se često nikada ne pojavljuje. Verovanje da seks mora biti spontani trenutak može sabotirati povezanost.

3. Stres i svakodnevne obaveze

Jedan od najčešćih razloga za smanjenje seksualne želje jeste stres. Preopterećenost poslom, brigama i obavezama može dovesti do toga da intimnost padne u drugi plan. Kada je telo u stalnom stanju napetosti, teško je pronaći prostor za opuštanje i uživanje.

4. Hormonske promene i zdravstveni faktori

Hormonski disbalans, menopauza, trudnoća ili određeni zdravstveni problemi mogu značajno uticati na libido. Takođe, neki lekovi imaju nuspojave koje smanjuju seksualnu želju.

5. Rutina i nedostatak novine

Kada odnos postane previše predvidiv, može doći do pada uzbuđenja. Seksualni terapeuti naglašavaju da je uvođenje novih iskustava i otvoren razgovor o željama ključ za vraćanje strasti.

Ako se prepoznajete u ovim razlozima, nije prekasno da ponovo otkrijete svoju želju. Gubitak seksualne želje ne znači kraj intimnosti, već signal da je potrebno obratiti pažnju na dublje uzroke. Razgovor sa partnerom, rad na odnosu i, po potrebi, savetovanje sa stručnjakom mogu pomoći da se ponovo pronađe ravnoteža i bliskost.

Prosečan odrasla osoba, prema podacima, u proseku se prehladi dva do tri puta godišnje, najčešće između septembra i maja. Iako prehlada obično nije ozbiljna pretnja po zdravlje, već samo neprijatnost, za ljude sa hroničnim bolestima i starije od 50 godina ona može biti rizična ako se ne leči pažljivo.

Prema podacima Nacionalnog saveta za starenje (National Council on Aging), čak i obična prehlada može biti opasna za starije osobe, jer njihov imunološki sistem više ne funkcioniše tako efikasno kao ranije - piše Nova.rs.

Kada se prehladimo, većina nas ima svoj „provereni“ plan oporavka, neki odmah odlaze do apoteke po lek koji im uvek pomaže, dok drugi spuštaju roletne, isključuju telefon i provode dan u krevetu, odmarajući se. Iako ovi postupci mogu pomoći, lekari upozoravaju da mnogi prave jednu čestu grešku tokom prehlade, a ona može biti naročito štetna za starije od 50 godina.

Šta nikako ne treba raditi ako ste prehlađeni i imate više od 50 godina

Prema mišljenju stručnjaka, najveća greška tokom prehlade je zanemarivanje hidratacije.

Doktorka Sandra Pitersen, potpredsednica zdravstvene ustanove Pegasus Senior Living, objašnjava da je unos tečnosti važan jer pomaže da sluzokoža ostane vlažna, što omogućava telu da lakše zarobi i izbaci viruse.

Ona dodaje da voda pomaže i u jačanju imunološkog sistema jer omogućava prenos hranljivih materija i kiseonika. „Hidratacija reguliše telesnu temperaturu, ispira toksine putem bubrega i smanjuje umor, jer dehidratacija može pogoršati iscrpljenost i glavobolju“, objašnjava doktorka.

Doktorka Rupa Ša, specijalista porodične medicine iz zdravstvenog sistema SSM Health, slaže se da je dovoljan unos tečnosti presudan tokom bolesti.

„Dobra hidratacija održava vlažnost sluzokože u nosu, grlu i plućima. Na taj način se razređuje sluz, što olakšava iskašljavanje i smanjuje zapušenost, kao i rizik od sekundarnih infekcija poput bronhitisa, sinuzitisa i upale pluća“, kaže ona.

Osim toga, voda pomaže u transportu hranljivih materija i imunih ćelija kroz organizam, što je posebno važno kada se telo bori protiv infekcije.

Ako se jave povraćanje ili proliv, obe doktorke upozoravaju da tada postoji povećan rizik od dehidratacije i gubitka elektrolita. „Neravnoteža elektrolita može izazvati slabost, konfuziju, pa čak i potrebu za hospitalizacijom“, ističe doktorka Pitersen.

Stariji su posebno osetljivi na gubitak tečnosti

„Kod starijih osoba, hidratacija nije samo pitanje udobnosti, već i prevencije komplikacija i sigurnog oporavka“, kaže doktorka Ša. „Čak i blaga dehidratacija može imati ozbiljne posledice.“

Doktorka Pitersen dodaje da stariji ljudi često ne osećaju žeđ, iako je organizmu potrebna voda. Uz to, s godinama se smanjuje mišićna masa, a mišići skladište deo vode u telu, što znači da stariji imaju manje zaliha tečnosti nego mlađi.

Neki lekovi takođe deluju kao diuretici i ubrzavaju gubitak tečnosti, što dodatno povećava rizik od dehidratacije.

Koliko tečnosti treba piti i kako ostati hidriran

Za osobe starije od 50 godina preporučuje se šest do osam čaša vode dnevno, a tokom bolesti još jednu ili dve dodatne čaše.

Ako, na primer, imate oko 55 kilograma, to znači približno 1,7 litara vode dnevno, a tokom bolesti još pola litra više. Kada ste bolesni, možda nemate volje da jedete ili pijete, ali doktorka Ša savetuje da unos tečnosti rasporedite tokom dana, u manjim količinama.

Najbolje su voda i topli, bistri napici poput biljnih čajeva, supa i bujona, koji mogu da umire grlo i ublaže kašalj. Rastvori za rehidrataciju (poput sportskih napitaka sa elektrolitima) mogu pomoći ako imate visoku temperaturu, proliv ili povraćanje. Tokom bolesti treba izbegavati kafu i alkohol, jer ubrzavaju gubitak tečnosti.

Svaka peta pekara u Srbiji krši propise, jer koristi lažne sireve i time dovodi potrošače u zabludu, utvrdila je inspekcija. Prvog avgusta je počela primena uredbe kojom se zabranjuje da se proizvodi sa palminim uljem predstavljaju kao mlečni. Zbog toga su inspektori svakodnevno na terenu. Načelnik Odeljenja poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane Nenad Vujović kaže za RTS da su najčešće nepravilnosti u deklarisanju proizvoda, odnosno da nije jasno navedeno da je reč proizvodu koji u sebi sadrži zamenu za mlečnu sirovinu.

Nenad Vujović kaže da, kada se pekar odluči da nam ponudi burek sa sirom ili proizvod koji sadrži mlečni proizvod, a da umesto toga kao sirovinu koristi neki analogni proizvod na bazi biljnih masti, palminog ulja – ne možemo govoriti o štetnosti proizvoda, ali svakako možemo o obmani potrošača, piše „RTS„.

„Upravo je to bio razlog da Ministarstvo poljoprivrede predloži i usvoji uredbu u kojoj je precizno definisano da svako ko ponudi takav proizvod, mora to jasno da naznači i obeleži“, naglašava Vujović.

Na pitanje kako se proverava poreklo sirovine ako je proizvod već pečen, na primer burek, Vujović kaže da postoji niz alata za to.

“Proverava se sledljivošću, pregledom dokumentacije, fizičkom kontrolom, uvidom u magacin, uzimanjem izjava. Čitav jedan splet alata je na raspolaganju inspektorima”, dodaje Vujović.
Kako izgleda ispravna deklaracija nekog pekarskog proizvoda

Govoreći o tome koji su najčešći prekršaji koje inspekcija uoči, Vujović ističe da je reč o deklarisanju proizvoda.

“Tu su najčešći prekršaji. Ali ono što je zaključak, jeste da ih ima sve manje. Otkako smo započeli kontrole, otkako je doneta uredba, evidentno je da proizvođači shvataju koliko je bitno da na pravi način informišu potrošače”, dodaje Vujović.

Objasnio je i kako treba da izgleda ispravna deklaracija.

“Deklaracija treba da bude tekstualna i da grafički znak bude dovoljno jasan i vidljiv potrošaču da prepozna da se radi o proizvodu koji u sebi sadrži zamenu za mlečnu sirovinu. Tekstualni deo napominje da proizvod nije 100 odsto od mlečne sirovine, a grafički prikaz ima znak uzvika, to je jedan znak upozorenja, dovoljno jasno vidljiv i on treba da bude istaknut u proizvodnim pogonima na način da iznad proizvoda koji se nudi potrošaču bude dostupan”, napomie Vujović.

Ukazao je i da su od početka godine imali 47 prijava potrošača vezano za pekare i peciva. “U 16 slučajeva smo utvrdili da su potrošači bili u pravu”, dodaje Vujović.

Na pitanje kakve su kazne, Vujović kaže da postoje dva tipa – upravne i novčane.

“Upravne kazne koje inspektor na licu mesta donosi, donosi rešenje o zabrani prometa, zabrani proizvodnje ukoliko je neki drastični nedostatak i naređujuće mere u smislu otklanjanja određenih nepravilnosti, a novčane kazne i presude donose sudovi na osnovu naših zahteva koje podnosimo sudovima. U ovoj godini ih je bilo u pekarama negde oko 76”, kaže Vujović.

Ipak, napominje da od stupanja uredbe na snagu, manji je broj prekršaja koje otkrivaju u pekarama.

Kakva peciva jedemo

Što se tiče nepravilnosti u samom proizvodu, Vujović kaže da se veoma retko u pekarskim proizvodima nalazi nešto što je opasno po zdravlje.

“Odradili smo jednu ozbiljnu analizu, da ne kažem decenijsku, jer smo se 10 godina unazad bavili svim analizama koje smo ispitivali na hlebu i pecivima i zaključili da su procenti nepravilnosti veoma niski – ispod jedan odsto”, kaže Vujović.

Navodi da su se te nepravilnosti najčešće odnosile na upakovane hlebove koji se drži u rafovima malo duže nego što im je rok trajanja.

“Upravo to nas navodi da zaključujemo da su hleb i peciva u Republici Srbiji na zadovoljavajućem nivou. Mi kao inspektori smo zadovoljni, a oni slučajevi koji se i dese da je nešto nepravilno, ukazuje da treba da kontrolišemo i da pratimo”, naglašava Vujović.

Higijena – crvena linija za inspektore

Kada je reč o higijeni, budući da se ponekad pojave snimci na društvenim mrežama koji uznemire javnost, Vujović kaže da je to granica ispod koje inspektori ne idu.

“Higijena je nešto što mora da bude, sve ostalo možemo da se dogovorimo – deklaraciju, rok da se otkloni neki nedostatak, ali što se tiče higijene uglavnom reagujemo zabranom proizvodnje”, dodao je.

Ističe da su ove godine 14 pekara upravo zbog toga zatvorili.

“U ovim kontrolama od 1. augusta koje smo vršili, radili smo paralelno i sve ostalo u tim pekarama, ne samo kontrolu uredbe, samo u dva slučaja higijena nije bila na nekom zadovoljavajućem nivou”, naveo je Vujović.

Za kraj, dao je savet građanima šta da urade ako posumnjaju da neki pekarski proizvod ne sadrži pravi sir.

“Prvo, ako sumnjate, nemojte da kupite to. Drugo, naravno, prijavite poljoprivrednoj inspekciji koja će da reaguje odmah po prijavi”, zaključio je Vujović.

Zlatno lišće, udobni kafići sa toplim napicima i simpatični marketi - ovaj grad je posebno magičan u jesen.

Edinburg u jesen je grad prepun boja, kulture i šarma koji osvaja. Kako lišće poprima zlatne tonove, a vazduh postaje svežiji, glavni grad Škotske pretvara se u savršenu kombinaciju slikovite lepote i sezonske topline - piše nova.rs.

Od šetnji kroz drvorede koji gore u nijansama zlatne i narandžaste, do otkrivanja skrivenih kafića, živahnih pijaca i kulturnih događaja, u ovom gradu je toliko načina da se uživa u jeseni.

Bilo da ste ovde zbog romantičnog odmora, solo avanture ili porodičnog putovanja, Edinburg u jesen nudi zlatne pejzaže, nezaboravna iskustva i uspomene koje ćete čuvati dugo nakon što se vratite kući.

Victoria Street, Edinburg; Foto: jim Divine

Edinburg u jesen – nestvarne boje u parkovima i baštama

Edinburg u jesen prava je uživancija za čula. U ovo doba godine gradski parkovi, bašte i okolna brda prekriveni su nijansama zlata, purpura i ćilibara, a najživopisniji prizori obično su krajem oktobra.

Princes Street Gardens jedno je od najboljih mesta u centru grada za uživanje u pogledu na lišće koje menja boju, i sve to ispod dramatične pozadine Edinburškog zamka.

Holyrood Park i Arthur’s Seat nude spektakularne panorame grada, dok se padine prelivaju u tople bordo tonove.

The Meadows, koji se nalazi južno od Starog grada, pretvara se u širok drvored boje ćilibara, savršen za laganu šetnju.

U Kraljevskoj botaničkoj bašti Edinburga jesen donosi eksploziju boja kroz raznolikost sezonskog drveća i biljaka, što je ostvarenje snova za ljubitelje jesenje fotografije.

Foto: Unsplash/K. Mitch Hodge

Gradska kulturna scena

Kada svež jesenji vazduh pozove da se ugrejemo, edinburški kafići i knjižare nude savršeno utočište.

Stari grad krije male, šarmantne kafiće koji, između ostalog, služe latte s ukusom bundeve, tople supe i domaće kolače.

Kulturna scena grada jednako je živahna u ovo doba godine. Nacionalni muzej Škotske i Škotska nacionalna galerija često predstavljaju nove izložbe, dok jesen donosi i filmske festivale, pozorišne predstave i umetničke izložbe širom grada.

Slikovite jesenje šetnje po Edinburgu

Jesenje šetnje u Edinburgu posebno su čarobne, bilo da šetate uz vodotok Water of Leith, prolazite pored starih mlinova i kamenih mostova, penjete se na Calton Hill radi pogleda na gradski horizont okupan zlatnim lišćem, ili lutate kroz Dean Village, koji izgleda kao prizor iz bajke.

Za one koji traže malo mira, Blackford Hill i Hermitage of Braid nude šumske staze pune boja, daleko od gužvi.

Škotske poslastice, degustacije viskija i jesenje pijace

Jesen donosi i bogatstvo sezonskih ukusa. Restorani i pijace u Edinburgu nude divljač, razno povrće i tople gulaše, dok lokalni barovi i destilerije priređuju degustacije viskija, savršene za udobno jesenje veče.

Kupoholičari mogu uživati u zanatskim proizvodima, vintage blagu i ranim zimskim vašarima u delovima kao što su Grassmarket, Stockbridge i West End, pišu na sajtu virginhotels.com. To je prava prilika da upijete deo edinburške sezonske magije.

Avantura i porodična zabava u Edinburgu

Jesen je savršeno vreme za porodični odmor u Edinburgu jer spaja šarene avanture na otvorenom sa udobnim zatvorenim atrakcijama. Tokom oktobra grad oživljava uz mnoštvo sezonskih događaja koji su idealni za sve uzraste, od polja s bundevama i jesenjih staza na lokalnim farmama, do Halloween zabava u edinburškom zoološkom vrtu, Camera Obscura muzeju i drugim gradskim muzejima.

Ipak, čini se da je priroda u ovo doba godine najprivlačnija. Arthur’s Seat nudi lagano penjanje do panoramskog vidikovca na grad, dok The Meadows pruža široke staze okružene drvećem, savršene za posmatranje jesenjeg lišća i igru.

Inverleith Park je još jedno omiljeno mesto za porodice, sa prostranim zelenim površinama, starim drvećem i pogledom na zamak.

Za mirniji tempo Kraljevska botanička bašta nudi mogućnost da deca otkriju fascinantne biljke, dok roditelji uživaju u živopisnim sezonskim bojama.

Zabava u zatvorenom za kišne dane

Za kišne ili hladnije dane Edinburg nudi obilje zabave u zatvorenom prostoru.

Nacionalni muzej Škotske ima i besplatne interaktivne izložbe, dok Dynamic Earth posetioce vodi na putovanje kroz čuda nauke i prirode.

Camera Obscura nudi neobičnu kombinaciju optičkih iluzija, igara i pogleda sa krova, privlačnu za radoznale umove svih uzrasta.

Jednodnevni izleti

Jesen u Edinburgu je idealna i za jednodnevne izlete.

North Berwick, sa svojim peščanim plažama, centrom za morske ptice i šarmantnim prodavnicama, predstavlja osvežavajući beg na more, dok Stirling nudi impresivan zamak i mirnije ulice.

Put vozom do bilo koje od ovih destinacija vodi kroz seoske predele obojene jesenjim nijansama, što dodatno ulepšava avanturu.

Kul mesta za sezonske poslastice

Nakon dana provedenog u istraživanju, edinburški kafići su savršeno mesto za predah.

Kvartovi poput Bruntsfielda, Stockbridgea i Newingtona prepuni su prijatnih lokala koji služe vruću čokoladu, domaće kolače i ukusne gastro-specijalitete, što je idealna završnica jednog svežeg jesenjeg dana u glavnom gradu Škotske.

Anksioznost je nešto što gotovo svi dožive u nekom trenutku života. Može se javiti zbog predstojeće prezentacije, važnog lekarskog pregleda ili zahvata, finansijskih briga ili bolesti bliske osobe.

Iako su emocionalni simptomi poput zabrinutosti, nemira i teškoća s koncentracijom veoma česti, anksioznost se često ispoljava i kroz fizičke simptome, kao što su umor, glavobolja, ubrzan rad srca i znojenje, prenosi Centar zdravlja.

Postoji više vrsta anksioznih poremećaja — od separacione anksioznosti do generalizovanog anksioznog poremećaja. Simptomi se razlikuju u zavisnosti od vrste, a njihovo prepoznavanje pomaže u boljem razumevanju sopstvenih osećanja i pronalaženju odgovarajuće pomoći.

Fizički simptomi generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP)

Generalizovani anksiozni poremećaj jedan je od najčešćih oblika anksioznosti i pogađa do 20 odsto odraslih. Osobe koje ga imaju često se suočavaju s konstantnim brigama i osećajem preopterećenosti, čak i bez jasnog razloga. Uz to se mogu javiti i fizički simptomi:

– poteškoće s opuštanjem
– napetost i bol u mišićima
– glavobolja
– problemi sa spavanjem
– bol u stomaku
– umor
– drhtanje ili trzanje mišića
– pretirano znojenje
– kratkoća daha
– proliv

Fizički simptomi socijalne anksioznosti

Socijalna anksioznost podrazumeva strah od društvenih situacija u kojima postoji mogućnost da budemo procenjeni, osuđeni ili osramoćeni. Može se javiti pri upoznavanju novih ljudi, razgovoru za posao, na času ili u svakodnevnim kontaktima. Zbog toga mnogi izbegavaju takve situacije, što dovodi do osećaja usamljenosti i izolacije. Mogući fizički simptomi su:
– crvenilo lica
– pojačano znojenje
– drhtanje
– ukočen ili napet stav tela
– ubrzan rad srca
– izbegavanje kontakta očima
– mučnina ili povraćanje

Fizički simptomi paničnog poremećaja

Panični poremećaj karakterišu nagli napadi intenzivnog straha koji se mogu dogoditi bez vidljivog razloga. Osoba ima osećaj gubitka kontrole nad telom i mislima, iako nije u stvarnoj opasnosti. Napadi često liče na simptome srčanog udara. Mogući fizički simptomi su:

– ubrzan ili nepravilan rad srca
– znojenje
– drhtanje
– osećaj hladnoće ili jeze
– kratkoća daha
– vrtoglavica
– mučnina
– utrnulost u rukama
– bol u stomaku
– bol u grudima

Fizički simptomi separacione anksioznosti

Iako se najčešće povezuje s decom, separaciona anksioznost može se javiti i kod odraslih. Osobe s ovim oblikom teško podnose razdvojenost od bliskih, često se brinući da bi im se nešto moglo dogoditi. Mogu izbegavati da budu same ili da putuju bez društva. Fizički simptomi uključuju:
– noćne more
– glavobolje
– bolove u stomaku
– mučninu ili povraćanje
– poteškoće s disanjem

Kada se obratiti lekaru

Anksiozni poremećaj može se razviti ako simptomi traju duže od šest meseci, ali ne treba čekati toliko da biste potražili pomoć — posebno ako vam simptomi ometaju svakodnevni život.

Fizički simptomi anksioznosti mogu biti slični simptomima drugih zdravstvenih stanja, zato je važno posetiti lekara kako bi utvrdio pravi uzrok. Stručnjaci savetuju da se što pre obratite lekaru ako imate ubrzan rad srca, poteškoće s disanjem ili dugotrajne probleme sa snom.

Nakon što je pre dve godine, sredstvima prikupljenim od kazni za kršenje Zakona o bezbednosti u saobraćaju, rekonstruisan deo pešačko-biciklističke staze ka Bezdanu, u izgledu su novi radovi.

Naime, Gradska komisija za javne nabavke prihvatila je jedinu prispelu ponudu za izgradnju dvosmerne biciklističko pešačke staze duž državnog puta IB reda broj 15, koji povezuje Sombor i Bezdan - piše Dnevnik.rs.

Ponudu je dostavila samo firma Ekstra- Auto Transport d.o.o. Vrbas, koja je i izabrana za izvođača radova čija je projektovana vrednost, prema slovu ugovora, 107,4 miliona dinara bez PDV-a, odnosno 128,8 miliona dinara kada se uračuna i porez. Ponuda je ocenjena kao prihvatljiva - piše, između ostalog, u odluci o dodeli ugovora za izvođenje projekta koji uključuje pripremne radove i kompletno uređenje trase do završnog sloja asfalta, za šta se ponuđač obavezao da će obaviti u roku od 90 kalendarskih dana.

Ova firma iz Vrbasa kojoj su ustupljeni poslovi izgradnje pet kilometara duge biciklističko-pešačke staze na Bezdanskom putu nije nepoznata Somborcima, odnosno ovdašnjim poreskim obveznicima, pošto je u više navrata dobijala poslove na teritoriji grada Sombora, poput izgradnje puta od Kupusine do Bačkog Monoštora, a trenutno izvodi radove na trećoj fazi izgradnje atarskog puta Rastina - Riđica.

Na Internacionalnim teatarskim susretima Brčko distrikta BiH, održanim od 16. 10. do 24. 10. 2025. godine, stručni žiri u sastavu: Slaven Knezović, glumac, Emina Muftić, glumica i Željko Mitrović, glumac jednoglasno je odlučio da se Nagrada za najbolju predstavu u celini Statua „Grand prix Susreta“ dodeli predstavi: „Ljudi od voska“ autora Mate Matišića, u režiji Ivana Vanje Alača i produkciji Narodnog pozorišta Sombor, Srbija.

Jednoglasno je odlučeno da je Nagradu za najbolji dramski tekst dobio Mate Matišić za dramski tekst „Ljudi od voska“ Narodnog pozorišta Sombor.

Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Saša Torlaković za ulogu Mate u predstavi „Ljudi od voska“ u produkciji Narodnog pozorišta Sombor.

Nagradu za najbolju režiju dobio je Ivan Vanja Alač za predstavu: „Ljudi od voska“ u produkciji Narodnog pozorišta Sombor.

Po odluci žirija Nagradu za najboljeg mladog glumca dobio je Aleksandar Ristoski za ulogu Joze u predstavi „Ljudi od voska“ u produkciji Narodnog pozorišta Sombor.

Nagradu za najbolju sporednu ulogu dobio je Bogomir Đorđević za ulogu Ante u predstavi: „Ljudi od voska“, u produkciji Narodnog pozorišta Sombor.

Gradsko udruženje penzionera u svojim prostorijama, priredilo je sada već tradicionalni, Sajam za penzionere. Ovo je šesti po redu sajam koji organizuje ovo udruženje povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, uz podršku Grada Sombora.

Na samom otvaranju prisutne je ispred lokalne samouprave pozdravio član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Nebojša Trivunović.

„Moram da istaknem da mi je čast što sam sa vama danas, jer ste vi za vreme vašeg radnog veka gradili ovu društvenu zajednicu, ovaj grad i našu državu i mi, kao nove generacije koje su nastavile gde ste vi stali smo vam zaista zahvalni. U Gradu Somboru imate iskrenog partnera, iskrenu podršku i naša vrata su vam uvek otvorena“ poručio je Trivunović tokom svog obraćanja.

Sajam je za sve posetioce priredio bogatu ponudu proizvoda domaće radinosti, umetničkih radova, ručno izrađene odevne predmete i prehrambene proizvode. Ovom prilikom predstavljene su i ponude predstavnika banaka i osiguravajućih kuća.