Sombor.info

U Beogradu su potpisani novi ugovori o dodeli sredstava između budućih vlasnika kuća u selima koja pripadaju teritoriji Grada Sombora, Ministarstva za brigu o selu i lokalne samouprave.

Sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom i ovaj put su dodeljena zahvaljujući konkursu Ministarstva za brigu o selu, a svoj novi dom dobili su: Vladimir Milić u Staparu, Mileta Jovanović u Svetozar Miletiću, Saša Vagić u Riđici, Radovan Vrkić u Aleksa Šantiću, Lazar Božin u Staparu, Maja Rajnhart u Bezdanu, Dragana i Igor Geljić u Staparu, Piroška Martinović i Žoltika Adam u Svetozar Miletiću, Nikolina Lukić i Damir Todorović u Gakovu, Maša Đerić i Danijel Dubac u Bezdanu, kao i Maja i Mihajlo Gušić u Bačkom Bregu.

Javni konkurs za realizaciju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2025. godinu, otvoren je do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 30. novembra, do kada svi zainteresovani mogu da dostave prijave.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje još 3 akcije dobrovoljnog davanja krvi:

utorak, 28.10.2025. godine – Srednja tehnička škola, 09:00-11:00 časova;
sreda, 29.10.2025. godine – Centar za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19, 09:00-13:00 časova;
sreda, 29.10.2025. godine – Gimnazija „Veljko Petrović“, 09:30-12:00 časova.

Rezerve svih krvnih grupa su na minimimu, te pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18 i 65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu na neku od akcija koje organizuje Crveni krst Sombor.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 25. oktobar

Američka porodica je odlučila da tuži kompaniju OpenAI, koju krivi za saomoubistvo njihovog sina tinejdžera.

Porodica tinejdžera koji je sebi oduzeo život nakon višemesečne komunikacije s chatbotom ChatGPT tvrdi da je kompanija OpenAI svesno ublažila bezbednosne smernice u mesecima koji su prethodili njegovoj smrti.

Prema njihovim rečima, samoubistvo 16-godišnjeg Adama Rainea bio je predvidljiv rezultat namernih odluka kompanije piše The Guardian.

Promena bezbednosnih pravila

U julu 2022. godine, smernice OpenAI-ja o postupanju s neprimerenim sadržajem, uključujući onaj koji "promoviše, podstiče ili prikazuje dela samopovređivanja, kao što su samoubistvo, sečenje i poremećaj ishrane", bile su jednostavne. Chatbot je trebalo da odgovori: "Ne mogu da odgovorim na to".

Međutim, u maju 2024. godine, neposredno pre izlaska nove verzije ChatGPT-4o, kompanija je ažurirala specifikacije modela. U slučajevima suicidnih misli ili samopovređivanja, četbot više nije smeo da odbije razgovor. Umesto toga, dobio je uputstvo da pruži prostor korisnicima da se osećaju saslušano i shvaćeno, podstakne ih da potraže podršku i pruži resurse za samoubistvo i krizne situacije kada je to primenjivo. Dodatna promena iz februara 2025. naglasila je da bi razgovori o mentalnom zdravlju trebalo da budu podržavajući, empatični i razumevajući - piše B92.

Porodica Adama Rainea tvrdi da ove promene pokazuju kako je kompanija dala prednost angažmanu korisnika ispred njihove sigurnosti. U izvornoj tužbi podnetoj u avgustu navodi se da se Raine ubio u travnju 2025. uz podsticaj bota. Porodica ističe da je Raine u mesecima pre smrti više puta pokušao samoubistvo, o čemu je svaki put obavestio ChatGPT.

Umesto da prekine interakciju, četbot mu je navodno ponudio pomoć u pisanju oproštajne poruke i odgovarao ga od razgovora s majkom. U izmenjenoj tužbi stoji: "To je stvorilo nepomirljivu kontradikciju – ChatGPT je morao da nastavi da razgovara o samopovređivanju bez menjanja teme, a ipak da nekako izbegne njegovo podsticanje. OpenAI je zamenio jasno pravilo odbijanja s nejasnim i protivrečnim uputstvima, kako bi prioritet dao angažmanu umesto bezbednosti".

Nakon promene iz februara 2025, Raineova interakcija s četbotom je "eksplodirala". Njegova porodica navodi da je prešao "s nekoliko desetina razgovora dnevno u januaru na više od 300 dnevno do aprila, s deseterostrukim povećanjem poruka koje sadrže jezik samopovređivanja".

Reakcija OpenAI-ja

Kompanija OpenAI nije odmah odgovorila na zahtev za komentarom. Nakon prve tužbe u avgustu, kompanija je najavila strože zaštitne mere za mentalno zdravlje korisnika i uvođenje roditeljskih kontrola.

Ipak, prošle nedelje je kompanija objavila ažuriranu verziju asistenta koja korisnicima omogućagva prilagođavanje za "ljudskija" iskustva, uključujući i erotski sadržaj za odrasle. Izvršni direktor Sem Altman objasnio je na društvenoj mreži X da su stroge zaštitne mere učinile četbot "manje korisnim/udobnim mnogim korisnicima koji nisu imali problema s mentalnim zdravljem".

Porodica Raine u tužbi zaključuje: "Altmanov izbor da dalje uvlači korisnike u emocionalni odnos s ChatGPT-om – ovoga puta, s erotskim sadržajem – pokazuje da fokus kompanije ostaje, kao i uvek, na angažovanju korisnika umesto na bezbednosti".

Mnogo dokaza ukazuje na to da ljudski um funkcioniše drugačije ako ste budni noću. Posle ponoći, negativne emocije imaju tendenciju da privuku našu pažnju više od pozitivnih, opasne ideje postaju sve privlačnije, a inhibicije nestaju.

Usred noći, svet ponekad može delovati kao mračno mesto. Pod okriljem tame, negativne misli imaju način da lutaju kroz vaš um, i dok ležite budni, gledajući u plafon, možete početi da žudite za zadovoljstvima, poput cigarete ili obroka bogatog ugljenim hidratima, piše portal Science Alert, prenosi RTS.

Neki istraživači smatraju da je ljudski cirkadijalni ritam u velikoj meri uključen u ove kritične promene u funkciji, što i navode u radu koji sumira dokaze o tome kako moždani sistem funkcioniše drugačije nakon što padne noć.

Njihov rad zasnovan na istraživanju funkcionisanja „uma posle ponoći“, sugeriše da ljudsko telo i ljudski um prate prirodni 24-časovni ciklus aktivnosti koji utiče na naše emocije i ponašanje.

Ukratko, u određenim satima, ljudi su skloni da osećaju i deluju na određene načine. Na primer, tokom dana, molekularni nivoi i moždana aktivnost su podešeni na budnost. Ali noću, naše uobičajeno ponašanje je ono – uspavano.

Sa evolucionog stanovišta, to, naravno, ima smisla. Ljudi su bili mnogo efikasniji u lovu i sakupljanju tokom dana, dok je noć odlično služila za odmor, jer, ljudi su nekada bili izloženi većem riziku da postanu lov u to vreme.

Prema istraživačima, naša pažnja na negativne stimuluse je neobično pojačana noću. Tamo gde nam je nekada možda pomagala da se suočimo sa nevidljivim pretnjama, ovaj hiper-fokus na negativno može zatim doprineti izmenjenom sistemu nagrađivanja/motivacije, čineći osobu posebno sklonom rizičnim ponašanjima.

Ako dodamo još i loše strane gubitka kvalitetnog noćnog sna, jasno je da noćna budnost svesti postaje problematičnije stanje.

„Postoje milioni ljudi koji su budni usred noći, i postoje prilično dobri dokazi da njihov mozak ne funkcioniše tako dobro kao tokom dana“, rekla je neurolog Elizabet Klerman sa Univerziteta Harvard.

„Moja molba je da se sprovede više istraživanja kako bi se to ispitalo, jer su njihovo zdravlje i bezbednost, kao i bezbednost drugih, pogođeni“.

Autori rada koji se bavio radom neurona i mozga tokom noći koristili su dva primera da ilustruju svoju hipotezu. Prvi primer je korisnik heroina koji uspešno kontroliše svoje želje tokom dana, ali podleže svojim željama noću.

Drugi je student koji se bori sa nesanicom, a počinje da oseća beznađe, usamljenost i očaj kako se neprospavane noći gomilaju.

Oba scenarija mogu na kraju biti fatalna. Statistike navode da su samoubistvo i samopovređivanje češći noću. U stvari, neka istraživanja pokazuju trostruko veći rizik od samoubistva između ponoći i 6:00 ujutru u poređenju sa bilo kojim drugim doba dana.

Studija iz 2020. godine zaključila je da je noćna budnost faktor rizika za samoubistvo, „moguće zbog neusklađenosti cirkadijalnih ritmova“.

Ljudi takođe više uzimaju aktivne, nedozvoljene i opasne supstance noću. Istraživanje u centru za nadgledanu konzumaciju droga u Brazilu 2020. godine otkrilo je 4,7 puta veći rizik od predoziranja opioidima noću.

Neka od navedenih ponašanja mogu se objasniti nedostatkom sna ili zaklonom koji pruža tama, ali verovatno su u igri i noćne neurološke promene.

Istraživači poput Klermanove i njenih kolega smatraju da treba dalje istražiti te faktore kako bismo bili sigurni da štitimo one koji su najviše izloženi riziku od noćne budnosti.

Do danas, kažu autori ovog rada, nijedna studija nije ispitala kako nedostatak sna i cirkadijalni tajming utiču na proces poznat kao obrada nagrade i da zapravo ne znamo kako se radnici u smenama, poput pilota ili lekara, nose sa svojom neobičnom rutinom spavanja.

Iznenađujuće malo znamo o tome kako ljudski mozak funkcioniše. Bilo da spavamo ili smo budni, um posle ponoći je misterija, ističu istraživači.

Studija je objavljena u časopisu Granice mrežne psihologije.

Ako je ova priča izazvala zabrinutost ili osećate da treba da razgovarate sa nekim, potražite pomoć u specijalizovanim centrima ili preko dežurnih telefonskih linija za podršku.

Bilo da se odlučite za praktičnost električne energije, udobnost centralnog sistema ili ekonomičnost drva, važno je odabrati sistem koji će vaš dom činiti toplim i ugodnim.

Odabir odgovarajućeg sistema grejanja predstavlja stratešku odluku koja dugoročno utiče na kvalitet stanovanja i visinu troškova. Danas je tržište prepuno rešenja od konvencionalnih sistema do inovativnih tehnologija, zbog čega je neophodno izvršiti temeljnu analizu.

Pre nego što donesete konačnu odluku, treba razmotriti ključne faktore kao što su veličina i izolacija objekta, klimatski uslovi lokacije, dostupnost energenata te ravnoteža između početne investicije i dugoročnih troškova održavanja i potrošnje - piše Nova.rs.

Razumevanje prednosti i nedostataka svake opcije ključno je za izbor sistema koji će optimalno zadovoljiti specifične potrebe korisnika.

Centralno grejanje

Centralni sistem grejanja, gde se toplotna energija proizvodi na jednoj lokaciji i distribuira kroz radijatore ili cevi predstavlja konvencionalno i široko rasprostranjeno rešenje. Njegova glavna prednost je mogućnost postizanja jednake temperature u svim prostorijama, pod uslovom da su cevi prozračene i da ne postoji problem dotoka.

Moderni sistemi opremljeni su automatskom regulacijom, što doprinosi optimizaciji potrošnje i većoj ekonomičnosti. S druge strane, glavni nedostatak leži u visokim početnim troškovima: nabavka kotla, instalacija cevi i postavljanje regulacione opreme. Sistem takođe karakteriše veća termička inercija zbog veće mase vode, što znači duže vreme za zagrevanje prostora.

Električno grejanje

Sistemi zasnovani na električnoj energiji, kao što su električni radijatori ili konvektori, ističu se jednostavnom i relativno jeftinom instalacijom nema potrebe za dimnjakom ili kotlovnicom.

Smatraju se sigurnijima jer ne uključuju proces sagorevanja. Međutim, njihov ključni nedostatak su visoki operativni troškovi. Cena električne energije čini ovu opciju znatno skupljom u eksploataciji, naročito za grejanje većih površina ili tokom izrazito hladnih zimskih perioda. Dodatno, funkcionalnost sistema zavisi od stabilnosti elektro-mreže, što znači da u slučaju prekida snabdevanja dolazi do prestanka grejanja.

Podno grejanje

Podno grejanje se afirmisalo kao savremeno rešenje koje daje visok nivo udobnosti zahvaljujući ravnomernoj raspodeli toplote sa poda prema stropu. Takav način zagrevanja stvara prijatan temperaturni profil u prostoru. Postoje dve glavne izvedbe:

Električno podno grejanje: koristi grejne mreže ili kablove, idealno za adaptacije jer zahteva manju visinu za ugradnju. Odlikuje se kratkim vremenom odziva, a troškovi nabavke su relativno niski (od približno 30 do 50 € po m²). Iako ne zahteva značajno održavanje, primena kao glavni izvor u slabije izolovanim prostorima može dovesti do velikih operativnih troškova.
Vodeno podno grejanje: funkcioniše preko cevi sa toplom vodom povezanim na centralni sistem grejanja. Iako instalacija traži složenije i skuplje radove, dugoročno je ekonomski isplativije za grejanje većih površina.

Grejanje na drva

Grejanje na kruta goriva, prvenstveno drva, i dalje predstavlja jednu od najisplativijih opcija, pružajući prirodnu i prijatnu toplinu. Cena ogrjevnog drva, koja se kreće između 55 i 75 € po kubnom metru (prema zonama), pokazuje veću stabilnost u poređenju sa cenama plina i električne energije.

Međutim, ova opcija podrazumeva značajan angažman korisnika, od nabavke i skladištenja goriva do redovnog loženja i održavanja ložišta. Dok su stariji modeli peći predstavljali ekološki problem, moderne peći i kotlovi na drva koriste tehnologije koje omogućavaju visoku efikasnost i čisto sagorevanje, značajno smanjujući emisiju štetnih gasova.

Koje grejanje je najpovoljnije u Srbiji

Prema najnovijim analizama i podacima za Srbiju, neke metode grejanja pokazuju se kao znatno povoljnije od drugih, dok električno grejanje i dalje predstavlja najskuplju opciju.

Grejanje drvetom ostaje najpovoljniji izbor za značajan deo domaćinstava u Srbiji, oko polovina domaćinstava koristi drva kao grejanje, pri čemu su troškovi za grejanje površine oko 60 m² iznosili između približno 53.000 i 87.600 dinara godišnje (u zavisnosti od regije).

Grejanje na struju je najskuplje — analize pokazuju da grejanje stana od 60 m² pomoću električne energije može iznositi i preko 250.000 dinara godišnje, dok noćni tarifni period može znatno da smanji trošak (na oko 102.700 dinara) (Serbia Business Gateway)

Grejanje iz toplane (centralno grejanje) beleži značajan rast cena, u Beogradu je prihvaćeno povećanje od oko 8.9%, za sezonu 2024/2025, dok su u drugim gradovima porasti do 10

Ako tražite najekonomičniji način grejanja u Srbiji danas, grejanje na drva često je najisplativije, posebno u kućama koje imaju adekvatnu izolaciju i skladište drva uz prihvatljive troškove.

Centralno grejanje može biti opcija u urbanim sredinama, ali sa rastućim cenama i mogućim ograničenjima. Električno grejanje treba smatrati kao poslednju opciju zbog visokih troškova, osim ako imate vrlo dobru izolaciju i pristup jeftinim tarifama.

Pre nego što odlučite, dobro je izračunati troškove za konkretan objekat, uzimajući u obzir izolaciju, energente i lokalne cene.

Da li Vam se događa da vam se mišići brzo zamore prilikom čak i normalnih aktivnosti, ili da se zamor potencira kako dan odmiče?

Ovde se ne radi o običnom umoru u mišićima koje osete i zdrave osobe nakon neke prolongirane ili teže fizičke aktivnosti, već o patološkoj mišićnoj zamorljivosti. Ovo mogu biti rani simptomi poremećaja neuromišićne spojnice — mesta gde se nervni signal prenosi sa nerva na mišić, prenosi Stetoskop.info.

Test repetitivne stimulacije (TRS) ili kako se još zove test neuromišićne transmisije (TNT) je upravo metoda koja pomaže neurologu da otkrije da li postoji problem u ovoj ključnoj vezi između nerva i mišića.

Kada se savetuje TNT?

Na ovaj test će Vas neurolog uputiti ako imate:

pad očnog kapka,
duple slike,
nazalan govor,
otežano gutanje,
slabost u rukama i nogama koja se potencira kako dan odmiče.

Ta slabost se pogoršava pri ponavljanju ili pri produženoj mišićnoj kontrakciji (kao u slučaju Mijastenije gravis) ili paradoksalno ako se pri ponavljanoj aktivaciji mišića na kratko vrati snaga, da bi ista opet popustila (kao kod Eaton – Lambertovog sindroma).

Dakle TNT se najčešće koristi kada postoji sumnja na Mijasteniju gravis, ređe kod sumnje na Eaton-Lambertov sindrom ili botulizam.

Kako izgleda test?

Test se izvodi primenom ponavljanih električnih stimulacija na dve do tri regije tela, najčešće u predelu lica ili ruke. U toku pregleda posmatra se odgovor mišića na pomenute stimuluse pre i posle njegove aktivacije. Lekar će vam u toku pregleda reći kako i kada treba da aktivirate dati mišić.

Sama elektična stimulacija se najčešće doživljava kao neprijatna, ali je suštinski kratkotrajna i potpuno bezbedna. Rezultat pregleda sa detaljnom analizom i daljim instrukacijama ćete dobiti odmah nakon završenog testa.

Šta je potrebno da test bude uspešan?

Za uspešan test, dovoljno je da pratite sledeće upute:

Koža treba da bude čista, bez krema ili losiona.
Možete jesti i piti normalno pre pregleda.

Redovnu terapiju nastavite. Ukoliko uzimate Mestinon nemojte uzeti dozu na dan pregleda. Test se takođe se ne savetuje nakon upotrebe prostigmina (npr. nakon prostigminskog testa).

Sombor je bio domaćin Otvorenog prvenstva u powerliftingu benč presu i mrtvom dizanju, koje je okupilo više od 130 takmičara iz osam zemalja: Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Bugarske, Mađarske, Rumunije i Grčke. Ovaj broj učesnika srušio je sve dosadašnje rekorde po brojnosti takmičara u proteklih nekoliko godina.

Grad domaćin i organizator, Udruženje „Legacy“ iz Sombora, predstavljalo je čak 25 takmičara, među kojima su bili: Anja Drvar, Anastasija Tanurdžić, Teodora Vrbljanac, Dunja Ućur, Nemanja Kurtešanin, Olivera Maksimović, Anastasija Kostić, Vuk Rončević, David Prohaska, Marko Horvatović, Rajko Šukno, Filip Prekpalaj, Julijana Kovačić i Jovan Mastilović - piše RTV.

Najbolji ženski takmičar u open kategoriji bila je Julijana Kovačić, koja je podigla 70 kilograma u benču i 170 kilograma u mrtvom dizanju, dok je najjači muškarac u benču bio Jovan Mastilović, podigavši impresivnih 240 kilograma. Titulu najjačeg muškarca u open kategoriji poneo je Lazar Belošević, dok je najbolji junior bio gost iz Bugarske, Boris Todorov, koji je ostvario fantastične rezultate – 170 kilograma u benču i 340 kilograma u mrtvom dizanju.

Posebnu pažnju privukli su i najmlađi učesnici. Petnaestogodišnji Vuk Rončević podigao je 200 kilograma u mrtvom dizanju i 120 kilograma u benču, dok je osamnaestogodišnja Dunja Ućur ostvarila rezultat od 80 kilograma u mrtvom dizanju.

Ispred organizatora, izjavu je dao Jovan Mastilović, istakavši da je ponosan na činjenicu da Sombor postaje prepoznat kao centar snage i sportskog duha.

Takmičenje je proteklo u sjajnoj atmosferi, uz veliku podršku publike, a Sombor se još jednom potvrdio kao grad koji neguje sport, disciplinu i zajedništvo.

Navršeno je 175 godina od nastanka somborskog sunčanog sata - jednog od urbanih znamenja starog gradskog jezgra. U najstarijem delu baroknog samostanskog zdanja, načinjen je ovaj sunčani sat, koji i danas još uvek postoji i savršeno „radi“.

Sombor je svoje javne mehaničke časovnike imao još u osamnaestom veku. Ipak, oni su se kvarili pa je polovinom devetnaestog veka tadašnji profesor i upravitelj srpske učiteljske škole u Somboru Jovan Čokor projektovao i načinio sunčani sat na somborskom Župnom dvoru. Nastao je kao plod njegovog interesovanja za astronomiju i istraživanje neba i kretanje zvezda - piše RTS.

„Sam sunčani časovnik je veoma lepo osmišljen, umetnički osmišljen. Na njemu i danas možemo videti anđela koji drži šipku koja pokazuje tačno vreme, a vreme je na ovom časovniku uvek i apsolutno tačno, osim što on pokazuje sada prirodno vreme, a mi smo trenutno u letnjem vremenu koje nije prirodno, odnosno tek zimsko vreme je pravo prirodno vreme. Tu je jedan petak koji označava buđenje, život, radost ali je tu i jedna lobanja koja označava smrt i poznat natpis koji zvuči prilično, ne možemo reći ni cinično nego upozoravajuće „Jedan ti je od ovih poslednji“ i napisan latinicom, odnosno bunjevačkim narečjem ranije i na mađarskom jeziku“, navodi publicista Milan Stepanović.

Ova čuvena stara latinska izreka o ljudskoj prolaznosti često se pojavljivala na sunčanim časovnicima u Zapadnoj Evropi.

„Časovnik je mnogo puta popravljan. Vremenom od vremenskih prilika, sunca, kiše, snegova, vetrova počinje da bledi ova slika i on je morao svakih desetak godina ponovo da bude naslikan ili da pojačaju dotadašnju sliku. Pre nekoliko godina taj izvorni crtež koji je svakako rađen mnogo puta posle nastanka originalnog crteža iz 1850. godine, zapravo je skinut i odnet u Gradski muzej gde se i danas nalazi, a ovde je napravljena apsolutno verna replika, ali je ostao pokazivač vremena iz 1850. godine, tako da ništa nije izgubljeno, samo je zapravo još jednom naslikano ono što je tu nekada bilo na potpuno istovetan način. Jovan Čokor, autor ovog sata je uskoro otišao iz Sombora, postao je direktor patrijaršijske štamparije u Sremskim Karlovcima i nije više imao veze sa Somborom i evo ovaj sunčani sat nadživeo ga je više od jednog i po veka i danas predstavlja svakako jedan od prepoznatljivih simbola somborskog urbaniteta“, navodi publicista Milan Stepanović.

Sunčani časovnik svedočio je o mnogo čemu što se dešavalo pod njegovim zidom, pa i o nekim od najpotresnijih događaja somborske novije prošlosti. Pod ovim satom su polovinom aprila 1941. godine, streljani pohapšeni građani Sombora, svega nekoliko dana nakon ulaska okupacionih trupa u grad. Časovnik iznad somborske pijace „U lancima“ i nadomak središnjeg gradskog Trga Svetog Trojstva, ostaje da trajno svedoči o jednom vremenu.