Sombor.info

Udruženje „Pacijenti protiv psorijaze – 3P" najavilo je da, povodom Svetskog dana borbe protiv psorijaze koji se danas obeležava, organizuje niz aktivnosti u cilju podizanja svesti javnosti o tom kožnom oboljenju i dostupnosti efikasnih i bezbednih terapija.

Od psorijaze boluje između 125 i 150 miliona ljudi širom sveta, odnosno dva do tri procenta svetske populacije. Procenjuje se da je u Srbiji oko 140.000 obolelih, što je slično evropskom proseku.

Uz samu bolest, često se javljaju i pridružena oboljenja poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti, dok se kod oko 30 odsto pacijenata razvija i psorijazni artritis.

Oboleli od psorijaze često se suočavaju sa stigmom i socijalnim neprihvatanjem, što može dovesti do anksioznosti, depresije, pa čak i suicidalnih misli.

"Naš cilj je da ohrabrimo obolele da se obrate dermatologu i time preuzmu aktivnu ulogu u sopstvenom lečenju", poručio je predsednik Udruženja 3P Vladimir Kecić i dodao da je, zahvaljujući najsavremenim terapijama koje su dostupne u Srbiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, moguće osloboditi se od simptoma, imati čistu kožu i voditi kvalitetniji život.

U Srbiji je na raspolaganju dovoljan broj lekova za lokalnu i sistemsku primenu, uključujući biološku terapiju. Umerene i teške forme psorijaze mogu se kontrolisati sistemskom konvencionalnim lekovima i biološkom terapijom, a biološke lekove osim što su efikasni pacijenti dobro podnose.

Pacijenti sa srednje teškim i teškim oblicima psorijaze, kao i oni koji se suočavaju sa lošim kvalitetom života zbog te bolesti, imaju pravo na biološku terapiju, a uslov je da je pacijent lečen bar jednom od konvencionalnih sistemskih terapija koja nije dala rezultate. Posebna pažnja se posvećuje onima koji imaju promene na osetljivim delovima tela, uključujući lice, kosmati deo glave, šake, stopala i genitalnu regiju.

"Kada je pacijent informisan i edukovan o svojoj bolesti i lečenju, on je motivisaniji da se aktivno uključi u proces lečenja i zajedno sa svojim dermatologom napravi plan lečenja koji će omogućiti bolju kontrolu psorijaze i samim tim, bolji kvalitet života. Kad razgovarate sa dermatologom, važno je da objasnite kako psorijaza utiče na svaki aspekt vašeg života, a ne samo na kožu. Na taj način, dajući potpunu sliku, vaš dermatolog može proceniti da li su potrebne promene u trenutnom lečenju", rekao je Kecić.

Put ka oporavku od bilo koje vrste zavisnosti nije lak, ali dobra priprema može značajno da olakša taj put. Rehabilitacija od zavisnosti često zahteva posvećenost, otvorenost za promene i podršku iz okruženja.

Pravilno razumevanje i planiranje svih koraka koji prethode samom lečenju može smanjiti stres i povećati šanse za dugoročan oporavak. Iako priprema može delovati kao neka formalnost, ona to svakako nije. Ona je zapravo prvi korak ka stvarnoj transformaciji života.

Zašto je priprema ključna za uspešan oporavak

Pripremu za rehabilitaciju treba shvatiti kao mentalni i emocionalni proces u kom se osoba odlučuje za lečenje i kreće da prati konkretan plan. Sama priprema kroz koju osoba prolazi može da smanji strah, olakša saradnju sa terapeutima, i poveća šansu za izlečenje.

Ako priprema izostane, osoba se može osećati izgubljeno u tom procesu lečenja što može da poveća rizik od odustajanja. Rehabilitacija od zavisnosti je teška i zbog toga je važno imati osećaj kontrole i spremnosti za sve njene izazove, što priprema svakako daje.

Razumevanje sopstvene zavisnosti

Kao što ste verovatno često čuli, prvi korak u pripremi za lečenje je prihvatanje problema. To znači suočavanje sa vrstom zavisnosti, njenim obimom i time kako ona utiče na svakodnevni život i ljude oko nas.

Mnogi se teže odlučuju za rehabilitaciju zbog toga što je zavisnost često prepoznata kao slabost, a ne bolest. Ipak, ona spada u grupu bolesti i zavisna osoba ne treba da oseća nikakvu krivicu ili sram zbog toga što je od neke vrste supstance postala zavisna.

Još jedna stvar koja može značajno pomoći u pripremi za rehabilitaciju je i vođenje dnevnika gde se mogu zapisivati svoja razmišljanja i ponašanja tokom celog procesa. Ta iskustva kasnije mogu biti izuzetno korisna i dati neke uvide do kojih nismo odmah došli.

Psihološka priprema za rehabilitaciju

Emocionalna stabilnost i spremnost na promene su ključni za uspešan tretman. Zato psihološka priprema uključuje više stvari poput:

• Razgovora sa stručnjacima ili savetnicima (posebno kada je u pitanju klinika za bolesti zavisnosti).
• Učenje tehnika za upravljanje stresom.
• Upoznavanje sa fazama oporavka i mogućim krizama.
• Postavljanje realnih očekivanja.

U ovoj fazi se takođe radi na samopouzdanju i motivaciji. Važno je zapamtiti da oporavak od zavisnosti, poput skidanja kilaže, nije pravolinijski proces i biće dana sa više ili manje napretka.

Fizička priprema za rehabilitaciju

Zavisnosti često ostavljaju ozbiljne posledice po fizičko zdravlje. Priprema tela za predstojeće izazove, uključujući i proces detoksikacije, može pomoći u lakšem prevazilaženju prvih dana rehabilitacije. Važno je posetiti lekara, proveriti opšte zdravstveno stanje, korigovati ishranu i uvesti blage fizičke aktivnosti. Apstinencija od supstance od koje smo do skoro bili zavisni može snažno da utiče na naš organizam.

U mnogim slučajevima preporučuje se suplementacija, zdrav i redovan san i redovna hidratacija. To su neke osnovne mere koje mogu biti fizička priprema za većinu ljudi. Ipak, dodatne pojedinačne mere će odrediti vaš izabrani lekar.

Priprema okoline i podrške

Podršku prijatelja, porodice i stručnjaka sa kojima zavisna osoba radi nikad ne treba potceniti. To je možda i najvažnija karika u lancu oporavka. Zato je korisno razgovarati sa bliskim osobama i objasniti im koliko su njihovo prisustvo i ljubav značajni. S druge strane, osobe, mesta ili situacije koji su bili okidači za pokretanje zavisnosti treba izbegavati.

Okruženje može da bude presudan faktor u tome da li će osoba istrajati u rehabilitaciji jer onaj ko se oseća bezbedno, podržano i prihvaćeno, će se lakše otvoriti i verovati procesu. U ovom smislu, klinika koja uzima u obzir porodičnu dinamiku i pruža stručnu pomoć u tom domenu može igrati ključnu ulogu.

Praktični koraci pre početka rehabilitacije

S obzirom na to da rehabilitacija traje i zahteva punu pažnju potrebno je da osoba prethodno sredi sve praktične obaveze u svom životu kako je ništa ne bi kasnije ometalo. To uključuje:

• Organizaciju posla ili školovanja (uzimanje bolovanja, zamena obaveza).
• Brigu o kućnim ljubimcima ili deci.
• Finansijsku pripremu (troškovi lečenja, režijski troškovi).
• Pripremu ličnih stvari za boravak u ustanovi.

U ovoj fazi se najčešće donosi i odluka o izboru ustanove za lečenje. Mnogi se odlučuju za specijalizovane centre poput klinike Dr Vorobjev, poznate po multidisciplinarnom pristupu i podršci ne samo pacijentima već i njihovim porodicama.

Zaključak

Na kraju, potrebno je razumeti da priprema za rehabilitaciju nije samo uvod, već važan deo celokupnog procesa lečenja. Psihološka spremnost, podrška bliskih ljudi i organizacija svakodnevnog života omogućavaju osobi da uđe u proces snažno i motivisano.

Proces detoksikacije je jedan od najizazovnijih koraka i zato zahteva da telo i um budu što spremniji za promene. Kada osoba uđe u lečenje pripremljena, šanse za oporavak se značajno povećavaju.

Da li ste i vi ili neko vama blizak prošli kroz pripremu za rehabilitaicju ili proces detoksikacije? Koji koraci su vam najviše pomogli u pripremi za lečenje? Podelite svoja iskustva i savete sa nama kako bismo zajedno pomogli drugima koji trenutno traže način da naprave prvi korak ka zdravijem životu.

Ekipa Bowlingstones ostvarila je novu ubedljivu pobedu u trećem kolu Prve lige u bowlingu, savladavši beogradsku ekipu Lords of Lines rezultatom 15:1. Sjajnom partijom na domaćim stazama, Bowlingstones su još jednom potvrdili da su u odličnoj formi i da s pravom konkurišu za sam vrh tabele.

Najefikasniji igrač meča bio je Imre Oto sa impresivnih 1052 pina, dok su odlične partije pružili i Marko Minić (810), Predrag Pavlović (727), Milka Rebić (637), Slobodan Naumov (532) i Indijana Sabo (525).

Posle ovog kola, Bowlingstones zauzimaju treće mesto na tabeli Prve lige sa skorom 3:1, čime nastavljaju da grade seriju dobrih rezultata.

Sledećeg ponedeljka, 3. novembra, Bowlingstones će ponovo biti domaćini, ovoga puta ekipi Fortuna AS iz Novog Sada. Meč počinje u 17 časova, a ljubitelji bowlinga su pozvani da dođu i podrže naš tim u borbi za novo slavlje!

Kada pada mrak, moda dobija poseban sjaj. U večernjim prilikama sve je u detaljima, a torba za večernje izlaske često je upravo onaj element koji čini razliku između obične i nezaboravne kombinacije. Bez obzira da li ideš na romantičnu večeru, svečani događaj ili izlazak sa prijateljima, prava torba može potpuno transformisati tvoj izgled. Uz pažljiv odabir modela, boje i materijala, svaki autfit dobija dozu glamura i samopouzdanja.

Sitni detalji, veliki utisak

Večernje torbe su posebna kategorija modnih dodataka, male su po veličini, ali velike po utisku koji ostavljaju. Njihov zadatak nije samo praktičan, već i estetski: da istaknu tvoj stil i dodaju sofisticiranost svakom pokretu. Bilo da biraš elegantnu pismo torbu, metalizirani mini model ili torbicu sa lancem, važno je da se uklapa sa tvojim celokupnim izgledom.

Klasične crne i bež varijante uvek su siguran izbor, ali ako voliš da eksperimentišeš, torbe u jarkim bojama ili sa teksturama mogu uneti dozu svežine i individualnosti. Sjajni izgled kože sa lak finišom savršeno reflektuju svetlost i stvaraju efekat luksuza, a ako si ljubiteljka prefinjenog izgleda sa kroko stilom ne možeš da pogrešiš.

U CCC ponudi možeš pronaći bogat izbor modela – od minimalističkih torbica do upečatljivih, modernih varijanti sa zanimljivim detaljima. Posebna prednost je što su dostupne i u prodavnicama širom zemlje i online, što znači da savršenu torbu možeš odabrati u skladu sa svojim tempom i prilikom. Uvek je dobra ideja da pronađeš onu bezvremensku koju ćeš nositi više puta, zato je kvalitet ovde presudan.

Pametno uskladi torbu sa svojom kombinacijom

Kod odabira torbe za večernje izlaske, najvažnije je razmišljati o ravnoteži između funkcionalnosti i stila. Ako nosiš upečatljivu haljinu sa šljokicama ili jarkim bojama, izaberi jednostavniji model torbe kako bi zadržala balans. S druge strane, ako je tvoj outfit sveden i minimalistički, slobodno dodaj torbu sa efektnim detaljima – metalnim kopčama, lancima ili svetlucavim aplikacijama.

Manje torbice uvek izgledaju elegantnije od velikih modela za dnevne prilike. Pismo torbice su i dalje neprevaziđeni klasik, dok su torbice u formi malih kutijica ili polumeseca idealne ako želiš moderan, trendi izgled. Za dodatni stilski utisak, biraj torbu koja se tonom ili teksturom nadovezuje na tvoje cipele ili nakit.

Ako si u potrazi za inspiracijom, pogledaj raznovrsne modele na stranici ženske torbe, gde te čeka veliki izbor elegantnih i praktičnih torbi za svaku priliku.

CCC – elegancija i raznolikost na dohvat ruke

Bez obzira da li si ljubitelj klasike ili voliš da slediš najnovije trendove, CCC nudi širok asortiman torbi koje odgovaraju različitim stilovima i prilikama. Njihove kolekcije pažljivo prate sezonske modne smernice, ali ostaju verne ideji pristupačne elegancije.

Zahvaljujući praktično organizovanoj ponudi, možeš lako pronaći model koji se uklapa u tvoje planove – bilo da je u pitanju svečani događaj, poslovna večera ili noćni izlazak sa prijateljima.

Ulaganje u kvalitetnu torbu za večernje izlaske znači ulaganje u stil koji traje. Pravi model ne samo da čuva tvoje sitnice, već i govori o tebi: o tvom ukusu, stavu i osećaju za modu. Zato sledeći put kada kreneš u večernji izlazak, neka tvoja torba bude tvoj najsjajniji modni dodatak.

Dodavanje malo začina u ishranu može imati pozitivan uticaj na zdravlje. Istraživanja su pokazala da kapsaicin, aktivna supstanca iz kajenskog bibera, donosi brojne koristi za organizam. Međutim, to ne znači da ćete sve te efekte dobiti ako pijete vodu sa biberom.

Voda sa malo crnog bibera obično se pravi kombinacijom vode, kajenskog bibera i soka od limuna, a može se piti topla ili hladna. Medicinski portal „Everydayhealth“ navodi 6 potencijalnih benefita koje ima ovaj napitak - piše Nova.rs.

Kajenski biber i kapsaicin

Kajenski biber se češće koristi u kuvanju nego u napicima, ali poslednjih godina postao je popularan zahvaljujući poznatima poput Arona Rodžersa i Bijonse, koji tvrde da im pomaže kod mršavljenja i ublažavanja bola.

Njegova lekovita svojstva potiču od kapsaicina, hemijskog jedinjenja koje daje karakterističnu ljutinu. Prema istraživanju objavljenom 2017. godine u časopisu Folia Veterinaria, kajenski biber sadrži oko 2.500 mikrograma kapsaicina po gramu praha.

Veće količine kapsaicina mogu biti toksične, ali u kajenskom biberu ga nema dovoljno da izazove štetu. Eksperimenti na životinjama pokazali su da male doze kapsaicina mogu imati blagotvoran efekat, dok su istraživači u časopisu Open Heart 2015. godine zaključili da bi za ljude doze od 20 do 40 mg mogle biti bezbedne, mada su potrebne dodatne studije.

Za većinu ljudi, pogotovo onih koji ne vole ljutu hranu, to je više nego što bi prirodno uneli. Kajenski biber ima 5.000–25.000 jedinica ljutine na Skovilovoj skali (za poređenje, paprika ima 0, a čisti kapsaicin 16 miliona).

Previše ljutine može izazvati bol u ustima i želudačne tegobe, pa je preporuka da se uvođenje ovog napitka radi postepeno. Osobe koje pate od gorušice ili refluksa kiseline trebalo bi da ga izbegavaju, jer može pogoršati simptome, navodi Johns Hopkins Medicine.

Ako ga dobro podnosite, evo nekoliko mogućih koristi koje se povezuju s vodom od kajenskog bibera:

Bogat je antioksidansima

Kajenski biber, kao i ostalo povrće intenzivne boje, sadrži obilje antioksidanasa, biljnih jedinjenja koja štite ćelije od oštećenja. Redovan unos hrane i pića bogatih antioksidansima može smanjiti rizik od srčanih bolesti i pojedinih karcinoma, prema istraživanjima Cleveland Clinic.

Može smanjiti apetit

Kapsaicin deluje kao prirodni supresor apetita, pa može pomoći da jedete manje i da se duže osećate siti. Pregled studija u časopisu Biologia Futura pokazao je da ekstrakt paprike i kapsaicin mogu ublažiti osećaj gladi i tako pomoći u kontroli unosa hrane.

Može doprineti mršavljenju

Voda sa kajenskim biberom često se spominje kao napitak za brzo skidanje kilograma. Iako postoji veza između kapsaicina i razgradnje masti, efekat je skroman. Meta-analiza 15 kliničkih studija objavljena u British Journal of Nutrition pokazala je da suplementi s kapsaicinom mogu blago smanjiti telesnu težinu, obim struka i BMI kod gojaznih osoba.

Međutim, nije jasno kolika bi količina napitka bila efikasna, a rezultati svakako zavise i od celokupne ishrane. Postoje i jednostavniji, zdraviji načini da se postigne gubitak težine.

Pomaže varenju

Kajenski biber može podstaći varenje i poboljšati apsorpciju hranljivih materija. Prema časopisu Critical Reviews in Food Science and Nutrition, kapsaicin stimuliše protok krvi u želucu i rad digestivnog trakta.

Ipak, naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se odredila bezbedna i efikasna doza.

Može štititi srce

Ovaj napitak može doprineti zdravlju srca jer širi krvne sudove, čime poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od stvaranja naslaga u arterijama. Istraživanja na životinjama, poput onog objavljenog u Open Heart 2015. godine, ukazuju na mogućnost da kapsaicin smanjuje rizik od začepljenja arterija, ali još nije jasno kako se to prenosi na ljude.

Možda ublažava bol

Kreme sa kapsaicinom poznate su po tome što ublažavaju bol kod artritisa i povreda mišića, ali nema dokaza da se isti efekat može postići pijenjem vode sa kajenskim biberom. Za sada, tvrdnje o ublažavanju bola ovim napitkom ostaju nepotvrđene.

Voda sa kajenskim biberom može imati određene koristi, ali dosadašnja istraživanja su ograničena i uglavnom se odnose na kapsaicin, ne na sam napitak. Ne postoje zvanične preporuke o tome kako ga konzumirati – da li kroz vodu, suplemente ili hranu, niti u kojoj količini.

Drugim rečima, može se probati, ali bez preterivanja i uz dozu opreza, naročito kod osoba sa osetljivim želucem.

Australijski stručnjak za sajber bezbednost Troj Hant upozorio je korisnike Gmail-a da odmah provere svoje naloge, nakon što je otkriveno ogromno curenje podataka — oko 3,5 terabajta informacija koje bi mogle sadržati lozinke miliona ljudi.

Hant je objasnio da se u ovoj „gigantskoj kolekciji“ kompromitovanih podataka nalaze imejl adrese korisnika svih većih provajdera, uključujući Outlook i Yahoo, ali da je Gmail najzastupljeniji. Prema njegovim rečima, u zbirci se nalazi oko 183 miliona jedinstvenih adresa, zajedno sa veb-sajtovima na koje su unete i lozinkama koje su korišćene.

Ne radi se o jednom hakerskom napadu

Stručnjak je pojasnio da nije reč o jednoj konkretnoj bezbednosnoj povredi, već o ogromnom broju datoteka koje su prikupili zlonamerni programi poznati kao „stealer logs“. Ti programi kontinuirano prikupljaju lične podatke korisnika i šire ih internetom. Jednom kada hakeri dođu do njih, ti podaci se često ponovo prodaju i kopiraju na različitim platformama.

Hant savetuje korisnicima da posete sajt Have I Been Pwned i provere da li je njihova adresa bila deo nekog od ranijih curenja podataka. Ako se adresa pojavi na listi, preporučuje se odmah menjanje lozinke i uključivanje dvofaktorske autentifikacije radi dodatne zaštite.

Google tvrdi da nema novog napada

Iz Googlea su za britanski The Sun poručili da ne postoji nova bezbednosna povreda Gmail-a. Portparol kompanije naveo je da se izveštaj odnosi na već poznatu aktivnost softvera za krađu podataka koji cilja različite onlajn naloge. Google, kako navode, ima višeslojne mere zaštite koje uključuju automatsko poništavanje lozinki kada se otkrije krađa podataka.

Takođe su preporučili korisnicima da dodatno osiguraju naloge pomoću dvofaktorske verifikacije i pristupnih ključeva kao bezbednije alternative klasičnim lozinkama.

Iako Google tvrdi da Gmail nije direktno napadnut, stručnjaci savetuju oprez — jer su podaci sa starijih naloga i dalje u opticaju. Vredi proveriti i stare imejl adrese koje više ne koristite, kako biste bili sigurni da nisu deo nekog od brojnih curenja podataka tokom godina.

Jedna duža šetnja dnevno bolja je za srce od više kratkih, naročito ako se inače malo krećete, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Annals of Internal Medicine.

Idealno je hodati najmanje 15 minuta bez zaustavljanja, navodi se u studiji. To je oko 1.500 koraka zaredom, što predstavlja dobar trening za srce, prenosi BBC.

Mnogi ljudi ciljaju na 10.000 koraka dnevno, ali taj broj zapravo potiče iz reklame za japanski pedometar – ne iz nauke. Ipak, stručnjaci se slažu da je više koraka uvek korisno za zdravlje.

Studija je obuhvatila 33.560 odraslih osoba u Velikoj Britaniji, starosti između 40 i 79 godina, koje su u proseku hodale manje od 8.000 koraka dnevno.

Učesnici su podeljeni prema dužini šetnje (mereno brojačem koraka tokom jedne nedelje):

manje od 5 minuta (43%)
5 do 10 minuta (33,5%)
10 do 15 minuta (15,5%)
15 minuta ili više (8%)I

straživači sa Univerziteta u Sidneju i Evropskog univerziteta u Španiji pratili su njihovo zdravstveno stanje tokom osam godina.

Osobe koje su hodale duže u kontinuitetu imale su manji rizik od srčanih problema u poređenju s onima koje su hodale u kratkim intervalima.

Čak i među najmanje aktivnima – onima koji su hodali manje od 5.000 koraka dnevno – duže šetnje su imale veliki uticaj. Njihov rizik od srčanih bolesti i smrtnosti značajno se smanjio.

Nije sasvim jasno da li su oni već bili u boljoj kondiciji na početku, ali su istraživači pokušali da to uzmu u obzir, analizirajući faktore poput pušenja, gojaznosti i nivoa holesterola.

Fokusirajte se na način hodanja – ne samo na količinu

Istraživači naglašavaju da način na koji hodate ima značaja, a ne samo količina hodanja. Hodanje u dužim intervalima, čak i ako ukupno ne hodate mnogo, deluje povoljno na srce.

Jednostavne promene, poput toga da izdvojite vreme za dužu šetnju, mogu napraviti veliku razliku, smatraju autori studije.

Profesor Emanuel Stamatakis, jedan od vodećih istraživača, rekao je: „Skloni smo da sav fokus stavljamo na broj koraka ili ukupnu količinu hodanja, a zanemarujemo ključnu ulogu obrazaca – na primer, kako hodamo. Ova studija pokazuje da i osobe koje su vrlo fizički neaktivne mogu značajno poboljšati zdravlje srca ako produže svoje šetnje, idealno na 10–15 minuta u kontinuitetu, kad god je to moguće.“

Profesor Kevin Mekonvej, emeritus profesor primenjene statistike sa Otvorenog univerziteta, rekao je da studija pokazuje vezu između hodanja i boljeg zdravlja srca, ali ne dokazuje da hodanje direktno izaziva poboljšanje.

Britanska zdravstvena služba (NHS) preporučuje 150 minuta umerenog fizičkog aktivnosti nedeljno, poput brzog hodanja, ravnomerno raspoređenog tokom sedmice.

Stariji od 65 godina trebalo bi da pokušaju da se kreću svakog dana, makar u vidu laganih aktivnosti po kući, navodi se u savetima.

Emili Mekgrat, glavna sestra za srčane bolesnike u Britanskoj fondaciji za srce, rekla je: „Vežbanje pomaže svakome da živi srećnije i zdravije. Ako imate kardiovaskularne bolesti, fizička aktivnost može pomoći da bolje kontrolišete svoje stanje i da se generalno osećate bolje. Možda će vam u početku biti teško da budete aktivniji, ali s vremenom će postati lakše kako se telo navikava. U početku ćete primećivati male promene, ali sve to se sabira i doprinosi zdravlju srca.“

Post, ili svesno uzdržavanje od hrane ili značajno smanjenje unosa kalorija tokom određenog vremenskog perioda, postaje sve popularniji među ljudima koji žele da poboljšaju svoje zdravlje ili smršaju.

Jedan od najpoznatijih oblika je dijeta 5:2, u kojoj ljudi jedu normalno pet dana u nedelji, dok ograničavaju unos kalorija na 500 do 600 kalorija druga dva dana, Index.hr.

Zagovornici posta navode brojne prednosti, od kojih je najpoznatija gubitak težine. Prema medicinskom centru Džons Hopkins, post takođe može pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi, poboljšanju zdravlja srca i povećanju fizičke izdržljivosti.

Međutim, stručnjaci napominju da je potrebno još istraživanja na ljudima kako bi se sve ove koristi naučno potvrdile.

Šta se dešava u telu tokom prvih 48 sati?

Doktor Alan Goldhamer, gost u popularnom podkastu Stivena Bartleta, objasnio je šta se tačno dešava u telu tokom ranih faza posta. Ključna promena nastupa u roku od 24 do 48 sati, kada telo prestaje da koristi glukozu kao glavni izvor energije i počinje da proizvodi ketone razgradnjom masti.

Prema njegovim rečima, mozak, jetra i mišići postepeno prelaze sa korišćenja glukoze na korišćenje ketona, a ova tranzicija zavisi od količine glikogena uskladištenog u telu.

U periodu od 16 do 48 sati telo prelazi na sagorevanje masti, što mnogi prepoznaju kao početak efikasne faze gubitka težine.

Post i zdravlje mozga

Jedno važno jedinjenje koje se stvara tokom posta jeste beta-hidroksibutirat (BHB), izvor energije koji telo proizvodi kada potroši ugljene hidrate. Osim što podstiče sagorevanje masti, BHB je povezan i sa boljim zdravljem mozga.

Doktor Goldhamer objašnjava da BHB stimuliše proizvodnju BDNF-a, neurohemikalije koja štiti nervne ćelije od oštećenja. BDNF, odnosno neurotrofični faktor izveden iz mozga, igra ključnu ulogu u zaštiti mozga od oksidativnog stresa, koji je povezan sa razvojem bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove.

Šta se dešava po satima?

Naučnici su detaljno proučili kako telo reaguje tokom posta:

U prva četiri sata telo završava varenje poslednjeg obroka.
Nakon osam sati nivo šećera u krvi počinje da opada, a telo koristi glikogen iz jetre i mišića kao izvor energije.
Nakon 12 sati rezerve glukoze se troše, pa jetra počinje da razgrađuje masti i proizvodi ketone.
Nakon 16 sati pokreće se proces autofagije – prirodni mehanizam kojim telo reciklira oštećene ćelije, čime se podstiče regeneracija organizma.

Konsultujte se sa lekarom pre nego što započnete post

Iako se post pokazao korisnim u mnogim slučajevima, nije pogodan za svakoga. Osobe sa hroničnim bolestima, kao i trudnice i dojilje, trebalo bi da se konsultuju sa svojim lekarom pre nego što uvedu ovu praksu.

Kao i kod svake veće promene u ishrani, važno je pratiti reakcije tela i postepeno uvoditi nove navike.

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za izvođenje radova na uređenju Parka Miroslava Gucunje, koji će uskoro dobiti nove sportske terene na otvorenom, dečje igralište i javnu rasvetu. Vrednost projekta procenjena je na 40,03 miliona dinara.

Na površini od oko 9.110 m², planirana je izgradnja terena za mali fudbal (450 m²), basket (234 m²), dečjeg igrališta (150 m²) i teretane na otvorenom (120 m²). Projekat podrazumeva i ugradnju sportske opreme, podloga i mobilijara, kao i postavljanje nove javne LED rasvete.

Teren za mali fudbal biće izveden sa sistemom veštačke trave i elastičnim slojem od gumenih granula, dok će košarkaški teren imati polipropilenske ploče na armirano-betonskoj podlozi. Dečje igralište i teretana na otvorenom predviđeni su sa gumenim podlogama koje obezbeđuju bezbednost i dugotrajnost, uz postavljanje sertifikovane opreme prema evropskim standardima - piše ekapija.rs.

Projekat je izradila Samostalna radnja za projektovanje Bašić Projekt iz Inđije.

Rok za podnošenje ponuda je 24. novembar, a detaljnije pogledajte OVDE.

Jedan od prvih snimatelja, producenata i reditelja na Balkanu u Somboru je otvorio prvi stalni bioskop, snimio neke igrane filmove i prvi animirani film u istoriji jugoslovenske kinematografije.

Desetine somborskih osnovaca po sunčanom oktobarskom danu trče na školskom krosu duž Trga Svetog Đorđa, jureći pokraj bronzane statue muškarca sa velikom, starom kamerom.

Kroz objektiv ih posmatra Ernest Bošnjak, koji je baš tu, u centru grada na severozapadu Vojvodine, udarao temelje jugoslovenske kinematografije, kao jedan od prvih snimatelja, producenata i reditelja na Balkanu.

Svu ušteđevinu, stečenu štamparskim i pečatorezačkim zanatom, kao i decenije života, Bošnjak je uložio u san da „od Sombora napravi Holivud“, ispričao je u više intervjua za jugoslovenske listove tokom 1950-ih i 1960-ih.

Ovaj „inventivni i ambiciozni“ Bunjevac zaslužan je za to što su Somborci još početkom 20. veka gledali filmove, koje je nabavljao iz gradova tadašnje Mađarske i Beča, kaže Milan Stepanović, somborski hroničar i izdavač, za BBC na srpskom.

„On je 1909. otvorio i prvi bioskop u Vojvodini, a 1923. osnovao je i 'prvu jugoslovensku tvornicu filma', kako ju je sam nazvao“, priča Stepanović, vlasnik i autor somborskog sajta Ravnoplov, koji je u lokalnim arhivima dugo istraživao Bošnjakov rad.

BOER Film, kako je bio naziv Bošnjakovog preduzeća, postojao je samo dve godine, ali je u tom periodu Ernest napravio još jedan pionirski kinematografski poduhvat u tadašnjoj Jugoslaviji.

Za njega je tek pre desetak godina saznao Rastko Ćirić, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i autor antologije Srpski animirani film, izdate u sedam nastavaka.

Trebalo je da počne „dotadašnjim prvencem srpske animacije“, lutkarskim animiranim filmom Pionir i dvojka Vere i Ljubiše Jocića iz 1949, ali su ga iz Jugoslovenske kinoteke obavestili da su „pronađeni mnogo stariji animirani materijali“, kaže Ćirić za BBC na srpskom.

„Prvi i najstariji srpski animirani film je Ovde traži pa ćeš naći! Milijon!, sa 'j', Ernesta Bošnjaka, koji ove godine puni sto godina“, dodaje profesor u pisanom odgovoru.

'Ovde traži i naći ćeš milion'

Ova „jednostavna dvominutna tehnička animacija“, kako je Ćirić naziva, bio je poslednji film koje je Bošnjakovo preduzeće izradilo uoči gašenja, iako je somborski umetnik i kasnije, tokom 1930-ih, nastavio da snima.

Glavni junak animiranog filma bila je strelica, kasnije nazvana „gušter Gustav“, a kretala se ulicama tadašnjeg Sombora.

„Kazaljka, poput one na satu ili kompasu pokazivala je desetak mesta - kioske, na kojima je tada mogla da se kupi srećka Državne lutrije, a imena ulica ispisana su na srpskom i mađarskom“, objašnjava Milan Stepanović.

Naziv 'Ovde traži pa ćeš naći! Milijon!' osmišljen je da privuče kupce, koji su se nadali da bi mogli da osvoje milion dinara.

„Prva srpska animacija je kratki propagandni film“, kaže profesor Ćirić.

Prikazivao se u dva tadašnja somborska bioskopa pre filmskih projekcija.

U to vreme, bio je to jedan od efikasnijih načina reklamiranja.

„Bioskopi su bili izuzetno posećeni, pa ni ne možemo da zamislimo koliki je to uticaj na Somborce imalo 1920-ih godina“, zaključuje Milan Stepanović.

Od štampara do filmskog pionira

Sombor je sredinom 19. veka bio središte mađarske Bačko-bodroške županije administrativni centar cele tadašnje Bačke, koja se prostirala od Baje i Segedina u Mađarskoj do Novog Sada.

Bioskop Arena otvoren je 1909. godine u Somboru / Foto: Ravnoplov.rs

U tom gradu se 1. januara 1876. u mnogočlanoj bunjevačkoj zemljoradničkoj porodici rodio Ernest.

U jednoj od somborskih štamparija je kao dečak izučavao zanat, sve do 1892. kada se sa 16 godina otisnuo na usavršavanje.

Preko Sente, Subotice, Segedina i Sombathelja stiže do Beča, gde je radio kao konstruktor u fabrici mašina Valder i kompani (Waldher & Co.).

U današnjoj prestonici Austrije se zainteresovao za filmsku umetnost.

„Kada se 1906. vratio u Sombor, tada je već bio strastveno privržen filmu“, kaže Stepanović.

U Beču je nabavio prvi filmski projektor, koji će od 1907. koristiti kako bi „prikazivao kratke filmove i žurnale u somborskom pozorištu“, priča Stepanović, pokazujući na zdanje Narodnog pozorišta u Somboru, pokraj kojeg razgovaramo.

„Filmove je nabavljao iz Budimpešte preko tada velikog filmskog preduzeća Apolo.

„Otvorio je štampariju u Somboru i počeo je tamo da štampa časopis Bački bioskop, što je za to vreme bilo krajnje neobično“, objašnjava.

Milan Stepanović, somborski izdavač i autor, ispred Narodnog pozorišta u Somboru, gde je Ernest Bošnjak prvi put prikazivao filmove
Već 1909. Bošnjak je shvatio da je Somboru potrebno zdanje koje će biti namenjeno samo filmskoj umetnosti, pa je sa Karlom Cviršicem, vlasnikom tadašnjeg Električarskog preduzeća, rešio da podigne prvi bioskop.

Na gradskom vašarištu, nedaleko od sedišta tadašnje županije, nastao je bioskop „Arena“.

Sagrađen od dasaka, imao je 450 sedišta, ulaznice su koštale tadašnjih 20 filera, a projekcije, koje su menjane na svaka dva dana, pratila je muzika sa električnog klavira, opisao je Stepanović u tekstu na sajtu Ravnoplov.

„Bojao sam se da usled pritiska i velike gužve ne razvale baraku, koju sam tek počeo da otplaćujem Rozentalu, vlasniku drvare“, citiran je Bošnjak u tekstu lista Borba iz 1963.

Sedište Boer filma nalazilo se u kući u današnjoj Ulici Petra Bojovića / Foto: Ravnoplov.rs

Stepanović kaže da je to prvi bioskop na prostoru današnje Vojvodine.

Usled sve većeg interesovanja Somboraca, Cviršic je odlučio da sazida i novu zgradu u koju je 1912. premešten bioskop, a Bošnjaka je zaposlio kao glavnog operatera.

Bioskop će posle Drugog svetskog rata biti nazvan Zvezda i radio je do kraja 20. veka.

„Tamo sam i ja gledao filmove kad sam bio mlađi, svi stariji Somborci ga pamte“, kaže Stepanović.

Snovi o filmskom gradu u Somboru

Paralelno sa vođenjem bioskopa, od 1909. počeo je i sam da snima filmove, u početku dokumentarne.

Tako je u Somborskom parku nastao film U carstvu Terpsihore, koji je prikazivao tradicionalne igre lokalnih devojaka, ali on danas nije sačuvan, kaže Stepanović.

Tri godine kasnije nastao je film o otkrivanju spomenika Ferencu Rakociju, mađarskom narodnom heroju koji je podigao revoluciju protiv Habzburške monarhije.

„Smatra se da je tom prilikom Ernest postao prvi ili jedan od prvih ljudi u Evropi, koji su upotrebili tehniku švenka, horizontalnog i vertikalnog pomeranja kamere prilikom snimanja", priča Milan Stepanović.

Ubrzo su ambicije porasle, pa je Bošnjak osmislio „fabriku filma“ zbog čega je od Sombora zatražio zemljište.

„Zahtev mu je 1914. odbijen, pa je ideju ponudio Novom Sadu, gde su bili izuzetno zainteresovani, ali je ubrzo izbio Prvi svetski rat.

„Bošnjak je mobilisan u vojsku Austrougarske i čak je i tokom rata nosio kameru – veruje se da je on jedan od ljudi koji su snimali krunisanje cara Karla, naslednika cara Franje Josifa, koji je preminuo 1916“, priča Stepanović.

Rat se završio, Sombor postao deo novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a snovi o fabrici filma su oživeli.

Bošnjak je prodao štampariju za tadašnjih 650.000 dinara, od čega je 400.000 uložio u filmsko preduzeće Boer Film, navodi sajt Ravnoplov.

Okupio je snimatelje, montažere, glumce i režisere, pretežno iz Mađarske i Austrije, a na audiciji je publika glasanjem odlučivala ko će zaista glumiti u filmovima.

„Irena Novak, talentovana mađarska glumica, koja je pobedila na tom konkursu, kasnije će postati i druga supruga Ernestova“, priča Stepanović.

Novak je postala zvezda filma radnog naslova Kako uloviti muža.

Pod nazivom Laži mene radi je prodat jednoj bečkoj distributerskoj kući koja ga je prikazivala publici na nemačkom, dodaje.

Sledeće godine Bošnjak je snimao porodičnu melodramu Moja draga kolevka na salašima izvan Sombora.

„Natpisi na nemačkom jeziku ukazuju da je Bošnjak i ovaj film planirao da plasira na strano tržište“, kaže Stepanović.

Ali, lokalni privrednici koji su učestvovali u finansiranju u taj su posao ušli „sa manje ljubavi, a više opreza od Bošnjaka“, pisaće Večernje novosti 1955.

Kada su od vlasti dobili nagoveštaj da film možda neće dobiti dozvolu za emitovanje, brzo su se „ohladili“ i završili saradnju, dodaje se.

Bošnjak je iste godine u šumama nadomak Apatina počeo da snima igrani film Faun, o istoimenom šumskom božanstvu iz grčke i rimske mitologije.

„Sačuvani su samo fragmenti njegovog rada, ali ukazuju da je izrazito uspešno uspeo da uradi kostime i maske glumaca“, dodaje Stepanović.

Sedište Boer filma nalazilo se u kući u današnjoj Ulici Petra Bojovića u Somboru, koja još uvek postoji
Ernerstovi umetnički dometi i finansijske mogućnosti bili su u raskoraku, iako je svu ušteđevinu i deo imanja uložio u filmove.

Njegovo preduzeće je ugašeno 1925, samo dve godine nakon osnivanja.

Bošnjak u istoriji i flaši

Uprkos propasti snova o Holivudu u Somboru, Bošnjak je nastavio da snima, pre svega kratke dokumentarne filmove 1930-ih.

„Snimao je katoličke procesije, fudbalske utakmice, takmičenja izviđača...

„U međuvremenu je zakupio štampariju, vratio se tom zanatu, a imao je i malu pečatoreznicu, od čega je pristojno živeo“, opisuje Stepanović.

Tada mu je račune pomrsio Drugi svetski rat i potonje komunističke vlasti.

„Sve štamparije su postale državne, oduzeta mu je i pečatoreznica i postao je prilično siromašan, pa je u devetoj deceniji preživljavao radeći kao pomoćnik u farbari“, kaže Stepanović.

O tome svedoči i intervju sa Bošnjakom objavljenom u listu Zanatski glasnik, čiji ga je novinar Siniša Nikolić „zatekao za tezgom, kako pravi štamparska slova od polivinilske mase“.

„Pošto kao 'najnoviji kalfa' nije mogao da napusti posao, dogovorili smo se da ga posetim u stanu“, zabeležio je Nikolić.

Da bi preživeo teške dane u starosti, Bošnjak je prodavao i stare filmove somborskim berberima, „koji su od tog materijala pravili lak“, napomije Stepanović.

„Tako je uništen verovatno veliki broj značajnih snimaka za istoriju jugoslovenskog filma“, zaključuje on.

Bošnjakovu starost u nemaštini za farbarskim stolom, promenila je Jugoslovenska kinoteka, osnovana 1949.

Šest godina kasnije, ta institucija uvrstila je Somborca među prve dobitnike komemorativne plakete uručene pionirima jugoslovenskog filma.

„Otkupili su njegove preostale filmove, čak i kameru kojom je snimao, a za nekoliko godina zahvaljujući Jugoslovenskoj kinoteci dobio je pristojnu nacionalnu penziju sa kojom je kraj života proveo dostojanstveno“, dodaje Stepanović.

I posle smrti u avgustu 1963, Sombor ga nije zaboravio.

U tom gradu je 2009. otvoren bioskop koji nosi njegovo ime, a na Somborskom filmskom festivalu dodeljuje se nagrada „Specijalni Ernest“ za doprinos filmskoj umetnosti, koju je 2025. dobio Bogdan Diklić.

Već nekoliko decenija u somborskom Narodnom pozorištu igra se predstava Kad bi Sombor bio Holivud, koja opisuje Bošnjakov život i rad.

Od 2013. Somborce sa centralnog trga „snima“ Bošnjakova statua sa velikom kamerom.

Snovi o Holivudu u Somboru ostali su zabeleženi u podnožju statue Ernesta Bošnjaka u centru grada na severozapadu Srbije
Baš na tom mestu, ubrzo posle otkrivanja statue, 34-godišnji Branko Popović prvi put je saznao za filmskog pionira.

Ovaj tehnolog je četiri godine kasnije osnovao sopstvenu pivaru i odlučio je da se jedno od prvih piva njegove pivare Ravangrad zove Ernest.

„Mlađi slabije znaju za Bošnjaka i kroz našu etiketu želimo da podsetimo te generacije na njega.

„Dobijamo i danas pitanja od kupaca ko je bio Bošnjak, pa smo na etiketu stavili QR kod koji vodi ka teksta o njemu“, priča Branko za BBC na srpskom.

Nekadšnji producent, snimatelj, glumac i reditelj, danas je zaštitno lice lager piva.

„Odabrali smo da njegovo ime nosi lager pivo, jer je tehnološki najzahtevnije za proizvodnju, ali je i za najširu publiku, pa se nadamo da ćemo na taj način edukovati najveći broj ljudi“, objašnjava Popović.

„Za nas Ernest Bošnjak nije samo pionir filma, već je simbol vizije i hrabrosti, jak deo našeg lokalnog identiteta koji želimo da čuvamo“, zaključuje Branko.

(BBC News, 10.28.2025)