Sombor.info

Srce svakodnevno tiho radi, pumpajući krv i kiseonik do svakog dela našeg tela. Iako uglavnom ne obraćamo pažnju na njegov rad, postoje trenuci kada srce pokušava da nam signalizira da nešto nije u redu.

Ti znaci često su posledica nezdravih navika, gojaznosti, dijabetesa ili jednostavno prirodnog procesa starenja. Brza reakcija na te signale može da spasi život, ističe američki kardiolog dr Kunal Sud.

Pet znakova koje ne smemo da zanemarimo

Jedan od prvih znakova mogućeg srčanog problema jeste oticanje članaka ili potkolenica na kraju dana. Takvo oticanje, poznato kao edem, može da ukazuje na zadržavanje tečnosti zbog slabije funkcije srca ili bubrega.

Kada srce ne uspeva efikasno da pumpa krv, ona se zadržava u donjim delovima tela. Oticanje se često pogoršava nakon dužeg stajanja ili sedenja.

Drugi čest znak su osećaji nepravilnog rada srca, poput treperenja ili preskakanja otkucaja. To se naziva aritmija, a najčešće je reč o fibrilaciji – poremećaju koji značajno povećava rizik od moždanog udara i zastoja srca.

Ovakve palpitacije mogu da budu praćene vrtoglavicom ili kratkim dahom. Iako povremene smetnje nisu razlog za paniku, učestale i izražene promene ritma zahtevaju lekarsku procenu.

Bol u grudima koja se širi prema ruci, vilici, vratu ili leđima takođe je ozbiljan znak. Taj osećaj može da buzde nalik stezanju, težini ili pritisku u grudima. Može da se pojavi tokom fizičkog napora, stresa ili čak u mirovanju. Takav bol može da ukazuje na anginu ili srčani udar. Ako se pojavi, odmah pozovite hitnu pomoć.

Nesvestica ili osećaj slabosti, naročito kada su praćeni jakim lupanjem srca, mogu da ukazuju na ozbiljne poremećaje srčanog ritma.

U tom slučaju reč je o tzv srčanoj sinkopi. Ako se ovakvi simptomi javljaju bez jasnog razloga, potrebno je hitno potražiti lekarsku pomoć jer stanje može biti opasno.

Ako primetite ubrzan i nepravilan puls, naročito ako se to događa prvi put, to može da bude znak atrijalne fibrilacije. Reč je o najčešćem poremećaju srčanog ritma koji značajno povećava rizik od moždanog udara.

Proverite puls na zglobu ili vratu – ako osetite nepravilnosti, obratite se lekaru.

Kada odmah potražiti pomoć?

Dr Sud naglašava da je neophodno hitno otići lekaru u sledećim situacijama:

Ako osetite jak bol u grudima koja se širi prema ruci, vratu ili vilici
Ako imate palpitacije praćene nesvesticom ili nedostatkom daha
Ako vam noge naglo nateknu, a teško dišete
Ako srce nepravilno lupa, a stanje ne prolazi

U svim tim slučajevima postoji mogućnost srčanog udara, teške aritmije ili zastoja srca. Brza reakcija može da spreči trajna oštećenja ili čak spasi život.

Kako čuvati zdravlje srca?

Zdravlje srca najbolje se održava kroz svakodnevne, jednostavne navike. Ishrana treba da bude bogata svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama, ribom i orašastim plodovima.

Hranu s visokim sadržajem zasićenih masti, soli i šećera treba izbegavati, jer podiže krvni pritisak i holesterol.

Fizička aktivnost je neizostavna. Preporučuje se najmanje trideset minuta umerene aktivnosti – poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja – većinu dana u nedelji. Time se jača srce i održava telesna težina pod kontrolom.

Pušenje treba potpuno izbegavati, jer oštećuje krvne sudove, a s alkoholom treba biti umeren. Važno je i naučiti kako se nositi sa stresom. Tehnike opuštanja, kvalitetan san i svakodnevne rutine pomažu srcu da ostane snažno i otporno.

Ne zaboravite ni na redovne lekarske preglede. Praćenje krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi omogućava rano otkrivanje problema i sprečava ozbiljne komplikacije.

Po ugledu na slične izbore u mnogim drugim jezicima, treću godinu zaredom izabrana je i nova najbolja reč u srpskom jeziku. Pobedinčka reč ekskluzivno je predstavljena na N1, a u pitanju je - BEZREČICA.

Ovu reč predložila je Slavica Rakčević iz Beograda.

A ovako ju je opisala: Stanje velikog uzbuđenja, kada se dogodi nešto potpuno neočekivano, lepo ili ružno, pa ne možemo da nađemo prave reči. Nastala na kafi sa komšinicom koja je nekoliko puta ponovila - „nemam reči!“, a ja na to „danas si u velikoj bezrečici". „Kako si to lepo rekla“ – odvrati komšinica.

Autorka pobedničke reči rekla je za N1 mnogo voli kulturu i da sada, pošto je u penziji, orijenitsana na čitanje i pisanje.

"Reč je nastala jer se poslednjih godina dešavaju neobične stvari i mnogi ljudi se čude. Ja sam to nemam reči zamenila sa bezrečica", rekla je.

Ona je na konkurs prijavila nekoliko reči.

"Prijavila sam reč smeholjub, odnosi se na mog muža i sve druge koji su od jutra veseli, obasipaju ljude osmehom svojim".

Drugo mesto zauzela je reč – studentoljublje, koju je predložila Marijana Ilić iz Beograda. Ova reč je zauzela prvo mesto prema glasovima javnosti.

Reč je ovako opisana: Predlažem reč studentoljublje, zbog ponosa i ljubavi koje zbog njih i prema njima osećamo, zbog toga što vraćaju nadu da će doći „bolja vremena”, zbog njihove neustrašive borbe za zdravije, poštenije i lepše sutra.

Na trećem mestu je reč zlatotren, koju je predložio Srđan Marčetić iz Žitišta.

"Kratak deo dana pred zalazak sunca kada su boje oko nas najizraženije, a pejzaži najslikovitiji. Reč je osmišljena kako bi se na pravi način i lepotom jedne reči opisao jedan od najlepših perioda dana, posebno značajan za umetnike, fotografe i ljubitelje prirode".

U Francuskoj je nedavno doneta neobična presuda, jedna vlasnica mačke morala je da plati kaznu od 1.250 evra jer joj se ljubimac šetao po komšiluku, preneo je danas list Pari mač (Paris Match).

Vlasnica mačka Remija, u listu pomenuta samo kao Dominik (Dominique), koja živi u Agdu, malom mestu na jugu Francuske, bila je neprijatno iznenađena kada je dobila pismenu sudsku presudu sa kaznom, zbog toga što se Remi šetao u dvorištu komšije.

Mnogi vlasnici krznatih ljubimaca koji žive u kućama često ostavljaju svojim mačkama slobodu da se šetaju po komšiluku u potrazi za društvom, mestom za dremku, ili da ulove neki sitan plen - prenosi Danas.

Komšija vlasnice Remija je podneo žalbu, optužujući žutog mačka da prelazi u njegovo dvorište i da je počinio štetu na njegovom imanju.

Mačka je preskakala ogradu da bi prešla u komšiluk, ali je navodno ostavila i „otiske šapa na malteru koji se još sušio“ i čak je „izvršila malu nuždu na ćebetu“ u komšijskom dvorištu.

Nezadovoljni sused je podneo žalbu u Bezjeu, a sud je presudio u njegovu korist i naložio Remijevoj vlasnici da mu plati 1.250 evra odštete.

Međutim, to nije sve. Ona mora da plati kaznu od 30 evra svaki put kada Remi bude preskočio ogradu ka susednoj kući.

Izgleda da je Remi to ponovo uradio, jer je Dominik pozvana na sud i u decembru.

Ovog puta rizikuje kaznu od 2.000 evra i još 150 evra za dodatna preskakanja Remija čija je fotografija objavljena u medijima.

Novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru stupio je na snagu danas i doneće velike olakšice za građane i omogućiti lakši upis prava svojine po starim ispravama, saopštio je Republički geodetski zavod.

Najvažnija novina je uvođenje konvalidacije – postupka kojim se priznaje pravna važnost starih isprava koje imaju formalne nedostatke, ali jasno dokazuju vlasništvo - piše Danas.rs.

Kako navodi RGZ, to bi u praksi značilo da se nekoliko desetina hiljada starih isprava, kojima je do sada jedino sudskim putem moglo obezbediti upis u bazu katastra nepokretnosti, konačno mogu rešiti jednostavno, brzo i digitalno.

Nedostaci tih starih isprava najčešće su formalni – nedostaje pečat, izjava o dozvoli upisa, broj parcele ili neki drugi podatak – ali suština dokaza o vlasništvu postoji, pa novim zakonom omogućeno da se takve isprave priznaju i da se upis izvrši bez dodatne papirologije, ističe RGZ.

Zahtevi se mogu podneti na sajtu RGZ od 1. januara 2026. godine i neće biti potreban odlazak na šalter ili angažovanje advokata.

Kada su ispunjeni uslovi, katastar će u roku od pet radnih dana izvršiti upis, a rešenje će moći da se preispita u roku od godinu dana.

Druga važna novina odnosi se na sertifikaciju profesionalnih korisnika – advokata, geodetskih organizacija i drugih stručnjaka koji rade u sistemu katastra. RGZ će izdavati posebne sertifikate o stručnoj osposobljenosti, čime se dodatno jača poverenje i profesionalizam u radu sa građanima.

Zakon uvodi strožu kontrolu i kazne za one koji ne postupaju u skladu sa propisima, uključujući i trajno oduzimanje licence u slučaju ponovljenih teških prekršaja, naveo je RGZ.

Iako mnogi od nas pokušavaju da jedu zdravo – od doručka bogatog proteinima do tanjira punog povrća i voća – osećaj umora često ne nestaje.

Prema nutricionistkinji Ro Hantris, razlozi za to mogu biti brojni.

„Blage upale u organizmu, hronični stres, faza menstrualnog ciklusa ili kvalitet sna često utiču na nivo energije“, rekla je za Vogue.

Takođe dodaje da stres može poremetiti varenje i apsorpciju hranljivih materija, dok manjak sna menja način na koji telo obrađuje glukozu. Ipak, Hantris naglašava da ishrana često ima ključnu ulogu u osećaju iscrpljenosti - piše N1.

Prema mišljenju stručnjaka, ovo su neki od razloga zašto se možemo osećati umorno iako se zdravo hranimo:

Nedostatak ključnih hranljivih materija

Hantris objašnjava da ishrana može izgledati zdravo, a da ipak ne obezbeđuje dovoljno nutrijenata potrebnih za stvaranje energije. „Telu je potrebno više od proteina i zdravih masti.

Gvožđe, magnezijum i vitamin B12 ključni su u procesu pretvaranja hrane u energiju. Ako ih ne unosimo dovoljno, umor i manjak energije mogu biti znak da je vreme da preispitamo svoj način ishrane“, navodi ona.

Loše kombinacije namirnica

„Voćni smuti može izgledati zdravo, ali verovatno će vas već posle sat vremena ostaviti gladnima i iscrpljenima“, upozorava Hantris. Iako sadrži vlakna, obično nema dovoljno proteina.

Savetuje dodavanje sastojaka poput putera od orašastih plodova, grčkog jogurta ili semenki: „Na taj način usporavate varenje, stabilizujete nivo šećera u krvi i održavate energiju tokom dana.“

Nepravilni obroci

„Telo funkcioniše u skladu s prirodnim cirkadijalnim ritmom i potrebno mu je vreme da se uskladi s rasporedom koji mu najviše odgovara“, napominje Hantris. Upozorava da teški obroci neposredno pre spavanja mogu poremetiti san jer podižu nivo glukoze.

„Neki ljudi se bolje osećaju uz povremeni post, dok drugima više prija redovan unos hrane na svaka tri do četiri sata. Važno je pronaći ritam koji vam najviše odgovara“, dodaje ona.

Dehidracija

Hantris ističe da se važnost hidratacije često potcenjuje: „Čak i blaga dehidracija može izazvati umor, glavobolju, pospanost i probleme s koncentracijom. Redovno unošenje vode pomaže u održavanju stabilnog nivoa energije.“

Previše kofeina

Kafa može kratkoročno podići energiju, ali dugoročno često ima suprotan efekat.

„Pića s kofeinom pružaju privremeni podsticaj, ali preterana konzumacija narušava san, zbog čega se na kraju osećate još umornije“, objašnjava Hantris.

Savetuje ograničavanje unosa kofeina na jutarnje sate. „Najbolje je prestati s kafom pre podneva“, zaključila je.

Suđenje bivšoj policajki K. K. (46) iz Sombora koja se sumnjiči za teško ubistvo i P. B. (37) iz Vrbasa koji se osim za to krivično delo tereti i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, odloženo je za 6. novembar.

Kako za „Dnevnik” pojašnjava portparol Višeg suda u Somboru Manela Operta Podunavac, glavni pretres koji je bio zakazan za 30. oktobar odložen je procesnim rešenjem pretresnog veća zbog nemogućnosti sprovoda okrivljenog P. B. iz KPZ Sremska Mitrovica, zbog nedostatka službenih vozila.

Na narednom glavnom pretresu, 6. novembra, planirano je, prema našim saznanjima, saslušanje okrivljenih P. B. i K. K., a potom, na ročištu zakazanom za 27. novembar, trebalo bi svoje iskaze da daji i svedoci.

Kako za „Dnevnik” pojašnjava portparol Višeg suda u Somboru Manela Operta Podunavac, glavni pretres koji je bio zakazan za 30. oktobar odložen je procesnim rešenjem pretresnog veća zbog nemogućnosti sprovoda okrivljenog P. B. iz KPZ Sremska Mitrovica, zbog nedostatka službenih vozila - piše alo.rs.

Produžen pritvor

Pritvor prema okrivljenoj K. K. poslednji put je produžen rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 2. septembra i po tom rešenju može da traje najduže do 7. novembra.

Na narednom glavnom pretresu, 6. novembra, planirano je, prema našim saznanjima, saslušanje okrivljenih P. B. i K. K., a potom, na ročištu zakazanom za 27. novembar, trebalo bi svoje iskaze da daji i svedoci.

Podsetimo, K. K., ko­ja je ra­di­la kao po­li­cij­ski slu­žbe­nik Upra­ve gra­nič­ne po­li­ci­je, uhap­še­na je 1. av­gu­sta pro­šle go­di­ne zbog sum­nje da je uče­stvo­va­la u ubi­stvu dr­ža­vlja­ni­na Slo­ve­ni­je sa ta­da­šnjim mom­kom P. B. koji se u tom tre­nut­ku već na­la­zio u za­tvo­ru zbog iz­dr­ža­va­nja ka­zne za dru­go kri­vič­no de­lo, kao i D. Š., ko­ji se ter­etio za kri­vič­no de­lo po­moć uči­ni­o­cu po­sle iz­vr­še­nog kri­vič­nog de­la.

Dve go­di­ne i de­vet me­se­ci za­tvo­ra

Tri­de­se­to­smo­go­di­šnji D. Š. iz Som­bo­ra, ko­ji se te­re­tio za po­moć uči­ni­o­cu po­sle iz­vr­še­nog kri­vič­nog de­la, ra­ni­je je sklo­pio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vič­nog de­la sa Vi­šim jav­nim tu­ži­la­štvom u Som­bo­ru, na­kon če­ga je osu­đen na dve go­di­ne i de­vet me­se­ci za­tvo­ra.

Sum­nja se da je K. K. od­ve­zla P. B. do jed­nog se­la u oko­li­ni Som­bo­ra da uzme no­vac od iz­ve­snog dr­ža­vlja­ni­na Slo­ve­ni­je, na­vod­no po pret­hod­nom do­go­vo­ru. Ka­da su sti­gli, ona je, ka­ko se sum­nja, osta­la u autu, dok je P. B. na­o­ru­žan nje­nim pi­što­ljem iza­šao i ot­po­čeo ras­pra­vu sa Slo­ven­cem, a po­tom i pu­cao u nje­ga. Na­kon to­ga se vra­tio u auto, ali pi­štolj ni­je vra­tio K. K. već ga je po­neo sa so­bom.
Po­sle iz­vr­še­nog zlo­či­na P. B. je na­vod­no po­čeo da pre­ti i uce­nju­je K. K. tra­že­ći no­vac ka­ko bi joj vra­tio pi­štolj iz kog je po­či­nio ubi­stvo. Ona je u ju­nu 2020. go­di­ne pri­ja­vi­la po­li­ci­ji da joj je ukra­den pi­štolj, a on­da je sa D. Š. re­ši­la da pre­me­sti te­lo mu­škar­ca kog je ubio P. B., ka­ko bi pre­stao da joj pre­ti. Te­lo su pre­me­sti­li na jed­nu lo­ka­ci­ju na Mo­no­štor­skom pu­tu, gde je po­li­ci­ja i pro­na­šla po­smrt­ne ostat­ke oso­be za ko­ju se pret­po­sta­vlja­lo da je slo­ve­nač­ki dr­ža­vlja­nin.

Marina B. Tepavac, članica Atletskog rekreativnog kluba Somaraton, učestvovala je u planinarskoj ekspediciji u Tanzaniji i uspešno osvojila Uhuru Peak (5.895 m), najviši vrh Afrike i jedan od najpoznatijih vulkana na svetu – Kilimandžaro.

Ekspedicija je trajala od 13. do 18. oktobra, a uspon je vođen jednom od najzahtevnijih ruta koja vodi kroz nekoliko klimatskih zona – od tropske džungle i alpske pustinje, sve do snežnih padina samog vrha.

„Planina nije samo fizički izazov, već i mentalni put sa lekcijama koje nas uče strpljenju, skromnosti i neverovatnoj moći prirode“, izjavila je Marina po povratku iz Tanzanije.

Mladi srpski košarkaš Nikola Topić bori se sa rakom testisa, a ova informacija mnoge je zabrinula. Ujedino skreće se i pažnja na ovu bolest i značaj redovnih pregleda.

Rak testisa često pogađa mlađe muškarce, a lekari ističu da je važno vršiti samopregled kako bi se na vreme uočili simptomi bolesti.

Sve je pogodila vest da se sa ovom bolesti bori i srpski reprezentativac Nikola Topić, te se podseća na važnost pravovremene reakcije.

Preporučuje se da se samopregled vrši jednom mesečno, a ukoliko se primete bilo kakve promene, trebalo bi zakazati lekarski pregled kako bi se uradile neophodne analize.

Uzrok nastanka raka testisa

Nije poznat uzok bolesti. Uočeno je, međutim, da se u 10% obolelih nalazi kriptorhizam (nespušten testis). Uočeno je da 20-30% bolesnika s tim malignomom ima oligospermiju ili azospermiju (smanjen broj spermatozoida u semenoj tečnosti) i pre sprovedene onkološke terapije, prenosi sajt Stetoskop.

Još neki faktori rizika su prethodna pojava raka testisa, rak testisa u porodici, zaposleni u industriji nafte, plina, kože i alkoholnih pića, dugotrajna izloženost ekstremno niskim i ekstremno visokim temperaturama.

Klinička slika

Najvažniji simptomi su:

bezbolno čvorasto otvrdnuće jednog testisa,
difuzno zadebljenje čitavog testisa,
bol slabog ili srednjeg inteziteta unutar skrotuma ili donjeg dela trbuha,
ginekomastija (jednostrana ili obostrana ) prisutna je u 5 % bolesnika.

Kod 10 odsto obolelih simptomatologija je uzrokovana metastatskim promenama (bol u lumbalnom području, limfedem donjih ekstremiteta, suv nadražajni kašalj, neurološki simptomi zahvaćenosti centralnog nervnog sistema).

Karcinom testisa – bolest koja najčešće pogađa mlade muškarce

Nakon histološke potvrde tumora treba odrediti i stepen proširenosti bolesti:

I stadijum – bolest ograničena na testis,

II stadijum – zahvaćeni subdijafragmalni limfni čvorovi,

III stadijum – zahvaćeni supradijafragmalni limfni čvorovi,

IV stadijum – postoje hematogene metastaze (pluća, jetra, kosti ).

95% tumora testisa čine tumori germinativnih ćelija, dok 5% čine tumori gonadalne strome ( tumori Leydigovih i Sertolijevih ćelija, androblastomi i ginoblastomi ) i limfomi.

Germinativni se tumori dele na seminome i neseminome. Seminomi se sporo šire isključivo limfnim putem, a neseminomi se rano počinju širiti hematogeno. Seminomi su najradiosenzitivniji solidni tumori, a neseminomi su umereno radiosenzitivni.

Dijagnoza

Osnovni pregled je bimanuelna palpacija, a dopunjuje se ultrazvučnim pregledom skrotalnog područja. Konačna potvrda dijagnoze je histološka analiza. Neizostavan je i radiološki pregled retroperitonealnih limfnih čvorova, pluća i medijastinuma i jetre (rendgenografija,CT-skener, i ultrazvuk ).

Takođe se određuju i tumorski serumski markeri pre i nakon orhidektomije (AFP, beta- HCG i LDH).

Lečenje

Po pravilu ne koriste se lekovi, već se bolesni testis uklanja kako bi se izbego recidiv bolesti.

Ako je maligni tumor dijagnostikovan, uklanjaju se i limfne žlezde, jer je verovatno da je bolest već i njih napala.

Zavisno od vrste tumora sprovodi se hemoterapija ili zračenje da bi se zaustavilo napredovanje bolesti.

Uklanjanje jednog testisa neće izazvati neplodnost ili impotenciju, jer je i samo jedan testis dovoljan za normalno polno funkcionisanje.

Utešno je da se u intimnom životu ništa ne menja, ali ako su zbog tumora uklonjene i limfne žlezde može izostati ejakulacija. Zračenje i hemoterapija mogu umanjiti kvalitet spermatozoida, iako je drugi testis zaštićen za vreme terapije.

Prevencija

Redovni samopregled testisa - svaki muškarac najmanje jednom mesečno trebao bi sam pregledati polne organe. Otkrije li neke nepravilnosti, treba se posavetovati s lekarom opšte prakse, koji će ga uputiti urologu, a on će ultrazvučnim pregledom ustanoviti o čemu se radi. Pažnju treba obratiti na veličinu, konzistenciju i površinu skrotuma.

Briga o zdravlju ne mora uvek da podrazumeva velike promene ili drastične dijete. Naprotiv, često su male i jednostavne navike te koje najviše doprinose ravnoteži tela i uma.

Naš organizam reaguje na ponavljanje, doslednost i pažnju prema sebi, a svakodnevne rutine mogu biti ključni faktor u održavanju vitalnosti i prevenciji mnogih oboljenja. U nastavku su predstavljene navike koje svako može da uvede u svoj dan, bez obzira na tempo života, a koje dugoročno donose snažnije telo i smireniji um.

Jutarnje navike koje oblikuju dan

Jutro je najvažniji deo dana jer postavlja ton i energiju za sve što sledi. Ustajanje u približno isto vreme svakog dana doprinosi pravilnom radu unutrašnjeg sata i boljoj kvaliteti sna. Poželjno je započeti dan čašom mlake vode s nekoliko kapi limuna, što podstiče rad jetre i probavnog sistema. Kratko istezanje, šetnja ili vežbe disanja pomažu telu da se razbudi i aktivira cirkulaciju. Umesto da odmah posegnemo za telefonom, bolje je posvetiti par minuta zahvalnosti, planiranju dana ili jednostavnom tišinom – to stvara osećaj stabilnosti i kontrole nad sopstvenim ritmom života - piše B92.

Kada ne možemo bez kafe – postoji bolja opcija

Za mnoge ljude, kafa je neizostavan deo jutarnje rutine. Međutim, ukoliko imamo problema sa spavanjem, stresom ili povišenim krvnim pritiskom, trebalo bi razmotriti prelazak na kafu bez kofeina. Ova varijanta zadržava prijatan ukus i aromu, ali ne izaziva nervozu, ubrzan rad srca ni pad energije nakon efekta kofeina. Bogata je antioksidansima, pa doprinosi smanjenju oksidativnog stresa u organizmu. Takođe, blaže deluje na želudac i creva, što je čini pogodnom za osobe sa osetljivim digestivnim sistemom. Zamena obične kafe bezkofeinskom predstavlja jednostavan, ali efikasan korak ka smirenijem i stabilnijem organizmu, bez odricanja od rituala koji mnogi vole.

Kolagen – temelj vitalnosti i elastičnosti

U poslednje vreme sve se više govori o značaju suplementacije kolagenom, proteinu koji se prirodno nalazi u našem telu i utiče na čvrstinu kože, zglobova i mišića. Sa godinama njegova proizvodnja opada, pa se javljaju bolovi u zglobovima, gubitak elastičnosti kože i usporen oporavak mišića. Zato je dodatni unos kolagena izuzetno koristan, naročito za osobe koje redovno vežbaju ili su izložene stresu. Pri izboru preparata treba obratiti pažnju na oblik – hidrolizovani kolagen se najbolje apsorbuje i daje vidljive rezultate već nakon nekoliko nedelja. Kada je reč o tome koja je cena kolagena, kvalitetni proizvodi kreću se od 25 do 50 evra po pakovanju, u zavisnosti od čistoće sastava i prisustva dodatnih vitamina C i hijaluronske kiseline. Iako nije najjeftiniji dodatak ishrani, njegov efekat na zdravlje, lepotu i snagu organizma čini ga vrednim ulaganja.

Mindfulness – mir u svakodnevnom haosu

U svetu u kojem smo stalno izloženi obavezama, notifikacijama i brzom tempu, mindfulness tehnike postaju dragocen način da pronađemo mir. One ne zahtevaju mnogo vremena, a njihova suština je u svesnom doživljaju trenutka. Vežbe disanja, kratka meditacija ili jednostavno fokusiranje na ono što radimo u datom trenutku mogu smanjiti nivo kortizola – hormona stresa. Mindfulness pomaže da postanemo prisutniji, da bolje slušamo svoje telo i da se brže oporavimo od mentalnog umora. Samo deset minuta dnevno posvećeno svesnom disanju ili laganoj meditaciji može učiniti čuda za našu koncentraciju, raspoloženje i unutrašnji balans.

Zdrava ishrana kao pokretač energije

Uravnotežena ishrana ne mora biti komplikovana – dovoljno je birati namirnice koje hrane organizam, a ne samo zadovoljavaju apetit. Sveže povrće, integralne žitarice, riba, orašasti plodovi i maslinovo ulje predstavljaju osnovu energetski bogatog jelovnika. Posebno je važno unositi dovoljno proteina koji pomažu obnavljanju mišića i kolagena. Hidratacija je podjednako važna: čaša vode pre obroka pomaže varenju, dok biljni čajevi i supice tokom dana održavaju ravnotežu elektrolita. Ograničavanje šećera, gaziranih pića i prerađene hrane donosi vidljive rezultate već nakon nekoliko nedelja – bolji san, čistiju kožu i stabilniji nivo energije.

Fizička aktivnost – prirodni lek za telo i um

Kretanje je najjeftiniji i najefikasniji način očuvanja zdravlja. Nije neophodno svakodnevno trenirati u teretani – dovoljno je pola sata brze šetnje, lagano trčanje ili vožnja bicikla. Ove aktivnosti jačaju srce, poboljšavaju cirkulaciju i podstiču lučenje hormona sreće. Vežbe snage čuvaju mišićnu masu i zdravlje kostiju, dok joga i pilates pomažu u opuštanju i smanjenju napetosti u leđima. Kada fizička aktivnost postane svakodnevna navika, telo bolje koristi kiseonik, metabolizam se ubrzava, a samopouzdanje raste jer osećamo kontrolu nad sopstvenim zdravljem.

Mali rituali za veliko zdravlje

Zdravlje se ne gradi odjednom – ono je rezultat svakodnevnih izbora. Dovoljno sna, smiren um, zdrava ishrana i umjereno kretanje zajedno stvaraju sklad. Kada te navike postanu deo naše rutine, telo nam se zahvaljuje boljim raspoloženjem, snažnijim imunitetom i jasnijim umom. Male stvari poput jutarnje šetnje, zamene kafe bezkofeinskom ili svakodnevnog uzimanja kolagena nisu samo navike – one su način da pokažemo sebi poštovanje. Prava tajna zdravlja leži u doslednosti i spremnosti da svaki dan učinimo bar jednu sitnicu koja nas vodi ka dugoročnom blagostanju.