Sombor.info

Iza neobičnog ukusa kefira krije se snažna kombinacija bakterija koje mogu doprineti imunitetu, varenju i opštem osećaju dobrobiti.

Iako je revolucija biljne ishrane smanjila prisustvo laktoze u jelovnicima mnogih ljudi, neke mlečne namirnice ponovo dobijaju na popularnosti zbog svojih blagotvornih efekata na zdravlje, a kefir je među njima, prenosi Net.hr.

Nekada smatran skromnim i pomalo neuglednim napitkom, danas zahvaljujući novim saznanjima o značaju zdravlja creva ponovo postaje sve popularniji.

Iako ga nutricionisti odavno preporučuju, mnogi potrošači su dugo izbegavali kefir zbog njegovog specifičnog, fermentisanog ukusa. Umesto njega birale su se popularnije alternative poput kombuhe ili kimčija.

Međutim, s porastom svesti o važnosti zdravlja crevne mikrobiote, interesovanje za ovaj tradicionalni napitak ponovo raste, piše Independent.

Zdravlje creva kao prioritet

Uključivanje fermentisanih proizvoda u ishranu korak je u pravom smeru, naročito jer sve više istraživanja pokazuje da zdravlje creva može biti povezano s nizom zdravstvenih tegoba.

Nedavna studija pokazuje da bi ključ za lečenje kliničke depresije mogao ležati u ravnoteži crevne flore, dok druga ukazuje na to da stabilniji mikrobiom može doprineti kvalitetnijem snu.

Hrana i pića bogata dobrim bakterijama imaju značajan uticaj na zdravlje, a kako raste svest o ulozi crevne flore u opštem blagostanju, tržište proizvoda za zdravlje creva doživljava procvat – među njima se ponovo izdvaja kefir.

„Kefir je blizak rođak jogurta, ali sadrži znatno više različitih sojeva mikroorganizama. Iako se konzumira već hiljadama godina, porast interesovanja za zdravlje creva u poslednje vreme ponovo ga je doveo u središte pažnje“, objašnjava dr Megan Rosi, poznata kao The Gut Health Doctor.

On dodaje da "iako postoji ograničen broj kliničkih ispitivanja koja proučavaju specifične prednosti, smatra se da kefir nudi dodatne koristi u odnosu na jogurt zbog veće raznolikosti sojeva i broja bakterija".

To uključuje potencijalne prednosti kod regulacije telesne težine i bolesti srca, a nova studija Univerziteta Stanford pokazala je da je visok unos fermentisane hrane povezan s nižim markerima upale.

Efekti redovne konzumacije

S rastućim interesovanjem za smanjenje upalnih procesa u telu i usporavanje biološkog starenja, mnogi se odlučuju da probaju kefir. Njegove prijavljene zdravstvene koristi i sve veća dostupnost čine ga privlačnim izborom.

Iskustva korisnika koji su svakodnevno pili kefir, bogat prirodnim probioticima poput laktobacila i bifidobakterija, tokom mesec dana često su vrlo pozitivna. Mnogi navode povećanje nivoa energije, duži osećaj sitosti nakon obroka i poboljšanje stanja problematične kože.

Iako ukus i tekstura u početku mogu biti neobični, većina se korisnika brzo navikne na različite varijante – od prirodnog ukusa do onih s dodatim voćem ili proteinima.

Kako i kada piti kefir?

Dr Rosi preporučuje konzumaciju 100 do 200 ml kefira dnevno, u zavisnosti od osobe, a željeni efekat određuje i najbolji trenutak za konzumaciju:

• Za varenje i zdravlje creva: preporučuje se piti ga na prazan stomak.
• Kao užinu ili za osećaj sitosti: najbolje ga je piti posle obroka.
• Optimalna dnevna doza je oko 100 ml, na primer ujutru pre doručka.

Na šta treba obratiti pažnju kod konzumacije kefira

Kefir nije za svakoga. Osobe s alergijom na mlečne proizvode trebalo bi da izbegavaju mlečni kefir. Iako proces fermentacije smanjuje nivo laktoze, osobe s intolerancijom na laktozu takođe bi trebalo da budu oprezne.

„Postoji vodeni i mlečni kefir. Mlečni kefir pravi se s mlekom i sadrži laktozu, za razliku od vodenog koji se pravi sa zaslađenom vodom. Domaći mlečni kefir obično sadrži oko 30 odsto manje laktoze od standardnog mleka“, objašnjava dr Rosi.

Vodeni kefir je zato odlična opcija za vegane i one koji izbegavaju mlečne proizvode. Dr Rosi takođe upozorava da osobe s oslabljenim imunitetom ili one koje primaju terapiju za rak ne bi trebalo same da prave kefir kod kuće zbog rizika od kontaminacije.

Kupovni kefir i kvalitet

Pri kupovini kefira važno je čitati deklaracije.

„Nažalost, mnogi brendovi sada dodaju šećere u obliku voćnih ekstrakata umesto celog voća, a drugi, uključujući nove proteinske proizvode, sadrže dodat šećer u obliku saharoze. Mnogi takođe koriste zgušnjivače poput pektina, koji su nepotrebni ako je tehnika fermentacije ispravna“, napominje Rosi.

Redovna konzumacija kefira može biti veoma koristan dodatak ishrani. Rad objavljen 2022. godine u Nacionalnoj medicinskoj biblioteci (National Library of Medicine) pokazuje da je u nekoliko studija kefir ispoljio sposobnost suzbijanja patogena, smanjenja upalnih procesa i poboljšanja glikemijskih i lipidnih profila u serumu.

Bogat je proteinima, lako dostupan u većini supermarketa i predstavlja jednostavan način da se podrži zdravlje.

Poremećaji spavanja, uključujući nesanicu, sve su češći i mogu imati značajan uticaj na zdravlje srca.

Brojna istraživanja potvrđuju povezanost između kvaliteta sna i kardiovaskularnog zdravlja – ljudi koji loše spavaju skloniji su razvoju srčanih problema, dok osobe sa postojećim bolestima srca često pate od nesanice.

Upravo zato mnogi posežu za dodacima koji bi im trebalo da pomognu da lakše zaspe i održe kvalitetan san - piše N1.

Jedan od najpopularnijih takvih dodataka je melatonin, hormon koji telo prirodno proizvodi radi regulacije ciklusa spavanja i budnosti, ali se u slobodnoj prodaji nudi u različitim dozama.

Ipak, novo istraživanje otkrilo je da odrasle osobe s nesanicom koje su uzimale melatonin najmanje godinu dana imaju veće stope srčanog zastoja, hospitalizacija i smrtnosti u poređenju s onima koje ga nisu koristile.

Iako studija ne dokazuje da je melatonin izazvao ove ishode, upozorava na potencijalni rizik jer se često uzima dugoročno bez lekarskog nadzora, piše "EatingWell".

Dodatke poput melatonina treba uzimati promišljeno i uz savet stručnjaka
Istraživanje je analiziralo više od 130.000 odraslih osoba sa dijagnozom nesanice, koristeći podatke iz međunarodne baze TriNetX, koja uključuje bolničke i kliničke zapise.

Upoređene su dve grupe – osobe koje su imale dokumentovanu upotrebu melatonina dužu od godinu dana i one koje nisu.

Rezultati su pokazali da je 4,6 odsto dugotrajnih korisnika razvilo srčani zastoj, u poređenju sa 2,7 odsto među onima koji nisu uzimali melatonin.

Hospitalizacije su bile znatno češće kod korisnika (19 odsto naspram 6,6 odsto), a smrtni ishodi zabeleženi su kod 7,8 odsto korisnika, u poređenju sa 4,3 odsto onih koji nisu koristili dodatak.

Stručnjaci napominju da individualni rizik ostaje relativno mali, ali s obzirom na široku upotrebu melatonina, čak i manji porast rizika važan je na nivou populacije.

Studija pokazuje povezanost, a ne direktan uzrok, jer osobe koje ga dugoročno uzimaju mogu imati teže oblike nesanice, nelečenu apneju u snu ili druge zdravstvene tegobe koje utiču i na san i na srce.

Ipak, zaključak istraživača je jasan – iako većina korisnika neće razviti ozbiljne komplikacije, dodatke poput melatonina treba uzimati promišljeno i uz savet stručnjaka.

Nova studija objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine sugeriše da bi, makar radi zdravlja srca, trebalo da izdvojite najmanje 10 minuta dnevno za šetnju.

Za potrebe istraživanja, naučnici su analizirali podatke 33.560 osoba starosti između 40 i 79 godina koje su prelazile manje od 8.000 koraka dnevno i nisu imale istoriju kardiovaskularnih bolesti ili raka.

Učesnici su tokom jedne nedelje nosili fitnes narukvice kako bi pratili broj koraka i način na koji su ti koraci raspoređeni tokom dana. Nakon toga, istraživači su pratili njihovo zdravlje narednih osam godina.

Istraživači su otkrili da ljudi koji su neprekidno hodali 10 do 15 minuta dnevno imaju oko 4 posto rizika od kardiovaskularnih događaja poput srčanog ili moždanog udara, u poređenju sa 13 posto kod onih koji su hodali samo oko pet minuta u kontinuitetu.

Najveće koristi primećene su kod osoba koje su pravile 5.000 ili manje koraka dnevno. U ovoj grupi, rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti pao je sa 15 posto kod onih koji su hodali kratko na 7 posto kod onih koji su hodali do 15 minuta bez prekida.

"Verovatno se ovde dešava nekoliko stvari", objašnjava Emanuel Stamatakis, doktor nauka, koautor studije i profesor fizičke aktivnosti, načina života i zdravlja stanovništva na Univerzitetu u Sidneju.

"Kada hodate 10 do 15 minuta ili duže bez zaustavljanja, vaše srce i pluća dobijaju priliku da rade kontinuirano", dodao je on.

Ova uravnotežena aktivnost pomaže telu da efikasnije koristi kiseonik, poboljšavajući cirkulaciju u tom procesu, navodi Stamatakis.

To može biti posebno korisno za ljude koji su uglavnom neaktivni, kaže Borha del Pozo Kruz, doktor nauka, glavni autor studije i profesor na Odeljenju za sportske nauke i kliničku biomehaniku Univerziteta Južne Danske.

"Da bi se postigle kardiovaskularne koristi, telu je potreban dovoljan obim aktivnosti (više ukupnog kretanja) ili intenzitet (veći napor u minuti), a neprekidno hodanje postiže kombinaciju oba, čak i pri umerenim brzinama", kaže del Pozo Kruz.

S druge strane, hodanje u kraćim intervalima sa nižim intenzitetom ne dozvoljava kardiovaskularnom sistemu da se "uključi" dovoljno dugo da bi ostvario ove koristi, dodaje Stamatakis.

Iako sve ovo ima smisla u teoriji, treba imati u vidu da su navike hodanja učesnika praćene samo nedelju dana i da je studija pronašla samo povezanost između manje aktivnosti i većeg rizika od srčanih problema — nije dokazala da manje hodanja direktno uzrokuje te probleme, ističe dr Kristofer Berg, kardiolog u MemorialCare Heart and Vascular Institute u Orange Coast Medical Centeru u Fountain Valleyju, Kalifornija.

Dakle, koliko duge vaše šetnje zapravo treba da budu?

Ovi nalazi ne znače da su kratki periodi vežbanja beskorisni.

"Za ljude koji su trenutno neaktivni, prvi i najvažniji korak je da jednostavno počnu da se kreću — svako povećanje dnevnog broja koraka pomaže", kaže del Pozo Kruz.

Kada to postane navika, on predlaže da se uvedu duže, neprekidne šetnje od najmanje 10 minuta brzim tempom. Vremenom se može povećavati i brzina i trajanje hodanja, dodaje on.

Dr Berg ističe da to može zahtevati malo planiranja: "Duži periodi hodanja neće se dogoditi slučajno".

Na kraju, povećanje vremena i tempa najbolji je način za postizanje zdravijeg srca, zaključuje Stamatakis - piše B92.

U Višem sudu u Somboru juče je počelo suđenje bivšoj policajki Kristini K. (46) iz Sombora, koja se sumnjiči za učestvovanje u teškom ubistvu državljanina Slovenije. Osim optužene policajke, na optuženičkoj klupi našao se i njen bivši partner Predrag B. (37) iz Vrbasa, koji se osim za to krivično delo tereti i za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Na samom početku glavnog pretresa, predočeni su detalji optužnice, a nakon izjašnjenja optuženih, izneta su i uvodna izlaganja stranaka, nakon čega su u okviru dokaznog postupka optuženi dali izjave.

Iz Višeg suda potvrdili su da je takođe doneta odluka da se pritvor prema okrivljenoj bivšoj policajki produži.

- Pritvor prema okrivljenoj K. K. poslednji put je produžen rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 4. novembra i po tom rešenju može da traje najduže do 6. januara 2026. godine - rečeno je za Kurir.

Suđenje će biti nastavljeno 27. novembra, kada je planirano saslušanje svedoka.

Podsetimo, ubistvo državljanina Slovenije rasvetljeno je u avgustu prošle godine, pet godina posle njegovog izvršenja. Istražitelji su utvrdili da je Slovenac ubijen 2019. godine iz službenog pištolja službenice MUP Srbije, osumnjičene Kristine K., a da je direktni izvršilac ubistva osumnjičeni Predrag B. (36) iz Vrbasa.

- Sumnja se da je državljanina Slovenije po imenu Tomas ubio Predrag B., tadašnji dečko Kristine K. na jednom salašu kod Sombora. Policijska službenica je, kako se sumnja, odvezla Predraga do napuštenog salaša gde je on trebalo da se sastane sa Slovencem. Navodno, kada su stigli, ona je ostala u autu, a Predrag B. je poneo njeno oružje. Između osumnjičenog i ubijenog, za koga se veruje da je bio povezan sa kriminalnim grupama, izbila je svađa i Predrag B. je, kako se sumnja, ispalio hice u njega - otkrio je ranije izvor Kurira detalje iz istrage.

Posle zločina ljubavni par je sakrio telo, a pištolj je ostao kod Predraga B.

- Prema odbrani koju je iznela Kristina K., dečko s kojim je učestvovala u zločinu počeo je da preti njoj i njenoj deci i traži novac kako bi joj vratio pištolj iz kog je ubio čoveka. Ona je onda, u junu 2020. godine, prijavila da joj je pištolj ukraden, a tragove zločina pokušala je da prikrije s novim partnerom Daliborom Š. (37) iz Sombora - podseća izvor.

Naš izvor dodaje da je Kristina K. sa Daliborom Š. otkopala telo, a zatim su ostatke prevezli na drugu lokaciju i ponovo zakopali.

- Policija je u avgustu prošle godine zaista našla ostatke tela koji su bili zakopani na Monoštorskom putu - dodaje izvor.

On podseća da se za ovaj zločin saznalo posle pet godina i to kada je Dalibor Š. uhapšen zbog drugog krivičnog dela. Inače, u vreme kada se za zločin saznalo i osumnjičeni Predrag B. je bio u zatvoru zbog drugog krivičnog dela, a Kristina K. je tada uhapšena.

2 godine i 9 meseci zatvora

Tridesetosmogodišnji Dalibor Š. iz Sombora, koji se teretio za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, ranije je sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela sa Višim javnim tužilaštvom u Somboru, nakon čega je osuđen na dve godine i devet meseci zatvora.

U maloj sali Кulturnog centra u Apatinu ovog vikenda, 8. i 9. novembra, biće održan dvodnevni program pod nazivom „80 godina kolonizacije Ličana u Apatin“, posvećen očuvanju sećanja na dolazak i naseljavanje prvih ličkih porodica u opštinu Apatin posle Drugog svetskog rata. Organizator manifestacije je Udruženje Matice, dijaspore, Srba u regionu i prijatelja Srbije „Кoreni“ iz Novog Sada, u saradnji sa udruženjem „Prajm 8“, takođe iz Novog Sada, a uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Fonda za izbegla i raseljena lica - piše Radio Dunav.

SVEČANA TRIBINA I MUZIČКO VEČE U SUBOTU

Prvog dana, u subotu 8. novembra, od 17 časova biće održana svečana tribina povodom jubileja, na kojoj će govoriti dr Milan Mićić, generalni sekretar Matice srpske, i dr Pavle Orbović. Nakon toga, od 19 časova sledi kulturno-zabavni program pod nazivom „Lika u srcu i pjesmi“, u kom će nastupiti Dobrivoj Pavlica i pevačka grupa „Unski biseri“.

ŠAHOVSКI TURNIR I POLAGANJE VENACA U NEDELJU

U nedelju, 9. novembra, program će početi u 10 časova rapid šah turnirom pod nazivom „80 godina kolonizacije“. Okupljanje učesnika i gostiju zakazano je za 11.40 časova na Trgu Nikole Tesle, odakle će se uputiti do zgrade železničke stanice u Apatinu, gde će u 12 časova biti položeni venci u znak sećanja na prve koloniste. Završnica programa je u 15.30 časova kada će biti proglašeni pobednici šahovskog turnira.

U okviru nacionalne ekološke kampanje „Deluj za prirodu“ na Apatinskom putu obnovljeni su drvoredi novim sadnicama, a akciju su na terenu podržali ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine Slobodan Stanić i direktor Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ Marko Terzin.

Postojeći drvoredi kod gradskog bazena obnovljeni su sa 123 nove sadnice od kojih je 92 javora, 7 platana, 4 fotinije, 5 liriodendrona, 5 likvidamara, 5 japanske trešnje i 5 ukrasnih jabuka. Cilj akcije bio je podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine i aktivnog delovanja građana, angažovanjem dece i mladih u ekološkim aktivnostima, te su se ovim povodom u sadnju uključili učenici OŠ „Bratstvo-jedinstvo“, „Dositej Obradović“, „Avram Mrazović“ i ŠOSO „Vuk Кaradžić“, kao i Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama grada Sombora.

Ministarka Pavkov ovom prilikom najavila je da će Ministarstvo zaštite životne sredine u Somboru raditi na izgradnji više kapitalnih projekata koji će u velikoj meri uticati na bolji kvalitet života svih građana.

„U narednom periodu počeće veliki kapitalni projekat za grad Sombor, a to je izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom. Uključivanje Sombora u Nacionalni program čvrstog otpada kroz Regionalni centar Rančevo predstavlja veliki korak ka modernom i održivom upravljanju otpadom. Ove godine završavamo dva takođe značajna projekta: prvi je zamena kotlarnice u svečanoj sali u Gradskoj kući u Somboru, koja je prešla na ekološki prihvatljiviji energent, a drugi je rekultivacija parka u Кolutu. Ponosna sam što ste danas zajedno sa mnom zasadili ove sadnice i pokazali da svi zajedno delujemo za prirodu. Sigurna sam da nas tek čekaju značajni projekti za grad Sombor“, poručila je Pavkov.
Gradonačelnik Sombora zahvalio se svim učesnicima, a posebno najmlađima, istakavši da ovakve akcije možda jesu samo mali gest, ali da one sigurno donose velike plodove narednim generacijama.

„Ove sadnice će postati snažna stabla sa raskošnim krošnjama, baš kao što ćete i vi, draga deco, postati snažni ljudi koji se brinu o našem gradu“ poručio je gradonačelnik.

Akciju obnove drvoreda organizovali su Ministarstvo zaštite životne sredine, Ekološka organizacija „Zeleni sad“, Grad Sombor i JКP „Zelenilo“ Sombor.

Takođe, u okviru kampanje, u prostorijama Poljoprivredne stručne službe Sombor realizovana je i radionica za mlade u sklopu koje su učenici Srednje škole „Sveti Sava“ Sombor, smer Zaštita životne sredine, naučili kako da napišu projekat koji je u domenu ekologije i zaštite životne sredine. Radionicu je realizovalo Ekološko udruženje „Zeleni sad“ iz Novog Sada, uz podršku Grada Sombora, a pod pokroviteljstvom Ministarstva turizma i omladine.

Ova priznanja se dodeljuju pojedincima za postignute rezultate u oblasti unapređenja obrazovanja u kategoriji predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja na teritoriji Grada Sombora. Кao i prethodnih godina, sproveden je javni konkurs, a o dodeli priznanja odlučivala je nadležna komisija.

Na osnovu pristiglih predloga, priznanje za angažman koji doprinosi podizanju standarda kroz inovativan rad u oblasti predškolskog obrazovanja i vaspitanja dodeljeno je Ljiljani Radinović, vaspitačici u objektu vrtića „Sunce“ PU „Vera Gucunja“ Sombor, u kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja Svetlani Radinović, nastavnici razredne nastave u OŠ „Branko Radičević“ Stapar i u kategoriji srednješkolskog obrazovanja i vaspitanja Željki Milošević, profesorici stručnih predmeta u Muzičkoj školi „Petar Кonjović“ Sombor.

Ljiljana Radinović osnovno i srednje obrazovanje je stekla u Somboru, a nakon završenog Učiteljskog fakulteta stiče zvanje diplomiranog učitelja. Prva radna iskustva stekla je u ŠOSO „Vuk Кaradžić“ od 2000. do 2007. godine kao nastavnik matematike, a kasnije i kao vaspitač u internatu škole. Tokom rada, prepoznala se u pozivu vaspitača, te je završila osnovne studije za predškolskog vaspitača 2010. godine, a 2015. godine stekla zvanje diplomiranog vaspitača. Od septembra 2009. godine radi u PU „Vera Gucunja“. Ljiljana u svom radu koristi nove ideje i metode, kako bi deci omogućila napredovanje prema svojim sposobnostima. Nastoji da podstiče decu na što veći stepen samostalnosti, a u radu polazi od dečijih interesovanja, umenja i navika, postepeno uvodeći nove i zanimljive sadržaje. Trenutno radi u objektu „Sunce“ i vaspitač je starijoj vaspitnoj grupi.

Svetlana Radin je završila pedagošku akademiju 1990. godine u Somboru, a prvo radno iskustvo stekla je u OŠ „Branko Radičević“ od 1991. godine, gde i danas radi kao učiteljica. Svetlana Radin uči decu, pre svega osnovnim životnim vrednostima, koje i sama „živi“, ona je jedan pravi primer posvećenog prosvetnog radnika koji, pre svega, voli svoj posao, voli decu i nadahnuće je i primer kolegama u kolektivu. Svetlana Radin je, spremna za realizaciju svih inovativnih ideja, uvek spremna za saradnju i pomoću profesionalnom, a i u ljudskom smislu, Od prvog radnog dana je svoje zvanje i energiju posvetila učenicima kroz redovnu nastavu i vannastavne aktivnosti – takmičenja, radionice, ekskurzije, rekreativnu nastavu. Svetlana je aktivno radila i na stručnom usavršavanju, te je dala svoj doprinos i upravljanju i utvrđivanju razvoja škole angažmanom u Školskom odboru. Dugogodišnji je predsednik Aktiva, Odeljenskog veća nižih odeljenja, takođe i dugogodišnji predsednik Dečijeg saveza, predsednik sindikalne organizacije, angažovana u mnogim timovima. Ono što je posebno potrebno istaći za rad učiteljice Svetlane Radin je predanost sa kojom priprema materijal za nastavu, prilagođava metode i pruža podršku učenicima koji imaju različita ograničenja i koji bez podrške ne mogu da napreduju.

Željka Milošević na Akademiji umetnosti u Beogradu 2008. godine završila je master studije smera Snimanje i dizajn zvuka, zatim Menadžment kulture i umetnosti na Fakultetu organizacionih nauka, pa osnovne studije harfe na novosadskoj Akademiji umetnosti. Željka je svoj rad u obrazovanju započela 2010. godine u Muzičkoj školi „Petar Кonjović“ gde je i danas predavač na nekoliko stručnih predmeta. Кao kulturni menadžer osmišljava i realizuje brojne nacionalne i internacionalne kulturne, umetničke i edukativne programe, pretežno ERASMUS+. Pokretač je i koordinator Republičkog takmičenja srednjoškolskih tonskih snimaka i autor koncepta „Harpomania“, jedinstvenog regionalnog projekta za edukaciju, proizvodnju i popularizaciju harfe, a tokođe je i kreator platformi i edukativnih projekata koji su namenjeni kako učenicima, tako i slepim osobama i osobama sa oštećenjem sluha.

Svečanoj dodeli priznanja prisustvovali su i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, predstavnici Odeljenja za obrazovanje, članovi Кomisije, kao i predstavnici Predškolske ustanove „Vera Gucunja“, OŠ „Branko Radičević“ Stapar i Muzičke škole „Petar Кonjović“ Sombor.

Razbijen mit da su polovna električna vozila nepouzdana.

Švedska platforma za aukcije vozila Kvdbil nedavno je istražila stanje baterija više od 1.300 polovnih električnih automobila i plug-in hibrida.

Uglavnom, osam od deset pregledanih automobila još uvek je u izvrsnom stanju, što se pokazalo nakon što je Kvdbil testirao takozvano stanje zdravlja (SOH) baterija. Merenje pokazuje koliki kapacitet baterije još ima u poređenju s novim baterijama.

Većina polovnih električnih automobila i dalje ima iznad 90 odsto kapaciteta baterije, čak i nakon nekoliko godina korišćenja, pišu novine Göteborgs-Posten.

Martin Rejnholdson, koji je vodio ovo testiranje, objasnio je da je to delimično posledica napredne tehnologije hlađenja modernih baterijskih paketa i pametne kontrole temperature.

To razbija mit da su polovna električna vozila nepouzdana.

Zaključak za kupce polovnih električnih automobila je da se Kia nameće kao najbolja opcija, budući da ta marka u proseku postiže najbolje rezultate za hibride i električne automobile.

Drugi zaključak je da je zabrinutost zbog brzog propadanja baterija u polovnim električnim automobilima uglavnom neutemeljena. Istraživanje pokazuje da polovni električni automobili mogu biti i ekološki prihvatljivi i finansijski razuman izbor.

Rejnholdson naglašava da, premda marka i model igraju važnu ulogu, korisničke navike, klima i starost automobila barem su jednako važni za vek trajanja baterije.

"Na primer, važno je ne puniti prečesto iznad 80 odsto, ne izlagati vozilo ekstremnoj toploti ili hladnoći i ne koristiti često brze punjače. Ako se toga pridržavate, prosečni paket baterija u praksi gubi samo nekoliko procenata kapaciteta godišnje."

Kvdbil je objavio liste deset najboljih plug-in hibrida i EV, kada su u pitanju kvalitet i dugotrajnost baterije.

Top 10 najboljih baterija za plug-in hibride

Kia Sportidž
Kia Optima
Volvo XC60
Kia Sid
Volvo V60
Peugeot 3008
BMW 530e
Volkswagen Passat GTE
BMW X1
BMW 330e

Top 10 najboljih baterija za električne automobile

Kia EV6
Kia e-Niro
Tesla Model Y
Opel Moka-e
Mazda MX-30
Audi Q4 e-tron
Fiat 500
Volvo XC40 Ričardž
Citroen e-C4
Volkswagen ID.4

Drevne Maje razvile su jednu od najnaprednijih drevnih civilizacija, poznatu po značajnom razvoju astronomije i matematike. To uključuje i precizan kalendar i detaljno beleženje nebeskih pojava. A naučnici nisu nikad uspeli da razumeju sve detalje njihovih proračuna.

Međutim, novo istraživanje konačno rešava misteriju i rasvetljava kako su predvideli buduća pomračenja sunca sa neverovatnom preciznošću, piše Phys.org.

Studija objavljena u žurnalu Science Advances analizira Drezdenski kodeks, najpoznatiji sačuvani zapis majanske astronomije. Istraživači su se posebno fokusirali na tabelu za predviđanje pomračenja koja obuhvata 405 lunarnih meseci. Prethodne studije nisu uspele u potpunosti da objasne osnovnu strukturu tabele ili mehanizam koji su Maje koristile da je ažuriraju vekovima.

Istraživanje opovrgava dugogodišnju pretpostavku da je dužina tabele od 405 meseci značila da je stvorena isključivo za predviđanje pomračenja. Umesto toga, autori rada navode da je prvobitno dizajnirana kao lunarni kalendar koji se usklađuje sa majanskim astrološkim kalendarom od 260 dana.

Koristili su modeliranje i statistiku da pokažu da se dužina ciklusa od 405 meseci, odnosno 11.960 dana, mnogo bliže poklapa sa kalendarom od 260 dana (46 x 260 = 11.960) nego sa ciklusima solarnih i lunarnih pomračenja.

- Majanski kalendarski stručnjaci predviđali su pomračenja Sunca korelirajući njihove pojave sa datumima u svom 260-dnevnom ritualnom kalendaru. Tabela pomračenja od 405 meseci proizašla je iz lunarnog kalendara u kojem je 260-dnevni ritualni kalendar usklađivao lunarni ciklus – napisali su istraživači.

Drugim rečima, majanski model za predviđanje pomračenja Sunca proizašao je direktno iz njihovog modela za praćenje Meseca i usklađivanje njihovih kalendara.

Istraživači su takođe rešili misteriju kako su Maje uspele da budu tako precizne u svojim predviđanjima. Ranije se mislilo da bi, kada bi se jedna tabela završila, počeli novu. Ali najnovija studija pokazuje da su Maje, da bi održale tačna predviđanja tokom više od 700 godina, koristile sistem preklapajućih tabela. Umesto da započnu novu tabelu, resetovali bi sledeću tabelu na precizne intervale od 223 ili 358 meseci pre nego što se prethodna tabela završi, kako bi ispravili male astronomske greške koje se vremenom akumuliraju.

Istraživački tim je došao do ovog zaključka matematički modelirajući predviđanja tabele u odnosu na istorijsku bazu podataka stvarnih pomračenja Sunca vidljivih Majama između 350. i 1150. godine. Ažuriranje tabele na ovaj način osiguralo je da može predvideti svako vidljivo pomračenje Sunca vekovima.

Starački domovi su se tokom godina i decenija znatno promenili. Savremeni način života nametnuo je veću potrebu za njime nego što je to nekada bilo. Briga o starima je ozbiljan posao, koji često ne može da obavlja samo jedna osoba. Ukoliko se jave i razni zdravstveni problemi, neophodno je i stalno angažovanje stručnih medicinskih lica. Sve to je dostupno na jednom mestu - u staračkom domu.

Jedan od čestih razloga zašto neka osoba postane korisnik staračkog doma je demencija, čiji je najčešći uzročnik Alchajmerova bolest. Demencija je samo jedan od simptoma, a osobe koje pate od ove bolesti, zahtevaju stalni nadzor, pažnju i medicinsku negu. Stručna lica, u vidu lekara, medicinskih sestara i tehničara najbolje znaju kako da postupaju u raznim situacijama vezanim za tegobe koje prate ovo oboljenje - piše Nova.rs.

Međutim, to nije jedini razlog zašto se neko preselio u starački dom. Dobri starački domovi su lek za samoću koja je u starosti česta. Mladi ljudi su prezauzeti svojim obavezama. Unuci su u školi, deca rade i nikome ne ostaje mnogo slobodnog vremena. Čak i da većinu svog slobodnog vremena provode sa bakama i dekama, ipak neminovno je da će tokom većeg dela dana biti odsutni, a da su bake i deke sami. Takođe, sve više je porodica koje su svoj život organizovale tako da ne žive u zajednici. Ovaj običaj se najviše zadržao u selima i ruralnim sredinama. Rezultat toga je da mnoge starije osobe žive same, što u jednom momentu postaje veoma izazovno.

Starački domovi mogu biti rešenje za sve ove probleme. Bolji starački domovi nude udoban smeštaj, isranu, sigurnost i medicinsko zbrinjavanje. Ipak, mnogima je teško da se odvoje od kuće, uprkos tome da su mnogi starački domovi bolje i luksuznije opremljeni od kuća i stanova. Pored izgleda prostorija i opremljenosti, važna je atmosfera i okruženje u staračkom domu.

Pod okruženjem se podrazumeva i okruženje u fizičkom smislu, ali i ono koje označava atmosferu koju stvaraju ljudi. Osoblje u staračkim domovima igra glavnu ulogu. Od njih zavisi kakva atmosfera će se stvarati na dnevnom nivou. Korisnici staračkih domova se međusobno druže, provode vreme u razgovorima, gledanju televizije, ali osoblje je to koje animira korisnike raznim aktivnostima. Društvene igre su uvek popularne i u staračkim domovima svakodnevno se koriste. Međutim, razne aktivnosti treba da budu organizovane tako da su u skladu sa interesovanjima i mogućnostima korisnika. Na primer, povodom praznika ili rođendana priređuju se proslave. Nekada u domovima za stare gostuju razni umetnici – muzičari i glumci. U nekim domovima za stare organizuju se i kursevi slikanja i umetničke radionice koje veoma prijaju korisnicima. Bitno je da se uvek nešto zanimljivo dešava.

Neki korisnici zbog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da uzimaju učešće u mnogim aktivnostima. Njima prija druženje i razgovor. Osećaj da su sigurni i da je uvek neko tu uz njih, veoma je važan.
Pored atmosfere i ambijent je važan. Prostor staračkog doma ne mora da bude luksuzno opremljen, ali treba da bude prijatan. Teži se ka tome da uređenje bude takvo da se postigne toplina doma, pa neki starački domovi liče na velike privatne kuće.

Okruženje oko doma za stare zavisi od lokacije gde se gerontološka ustanova nalazi. Tako, na primer imamo staračke domove u prigradskim mestima ili van urbanih zona, koji obično imaju znatno veća dvorišta i zelene površine. Pogled je lepši jer seže u daljinu. Nekada taj ambijent podseća korisnike na mesto gde su odrasli. Stoga mnogi biraju upravo ovakve staračke domove.

Starački dom za koji se odlučite može da bude i veoma blizu mesta stanovanja porodice. Poznat kraj i okruženje čine da se osoba ne oseća mnogo udaljeno od kuće. Na taj način i porodica može lakše i češće da dođe u posetu. Ako je dovoljno da se prošetaju do doma za stare, to mogu činiti skoro svakodnevno. Takođe, korisnika doma mogu odvesti do kuće kako bi uzeo neke stvari i proveo tu malo vremena. Pošto je nega i medicinski nadzor potreban non-stop, starija osoba ne može da živi samostalno. Organizacija zbrinjavanja u kućnim uslovima je dosta komplikovanija, a nije ni lako naći stručne osobe, tj. Medicinske sestre koje će se prihvatiti tog posla. Prema tome, starački dom koji ima dobre uslove i kvalitetnu uslugu je najoptimalnije rešenje.

Mesto u staračkom domu možete pronaći pomoću veb-sajta Oglasiko na kom su prikazane usluge ovih ustanova na svim lokacijama. Smeštaj korisnika može biti u jednokrevetnim sobama, dvokrevetnim ili sobama sa više kreveta, a tu su ujedno i detaljno predstavljene sve informacije u vezi sa načinom rada i uslugama zbrinjavanja koje svaki bolji dom za stare nudi.