Sombor.info

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 17 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba izgubila život, dve su zadobile teške, a 16 lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je devet vozača, zbog

vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci pet, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a šest lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci dva.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a tri su lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, kao i pod dejstvom alkohola, zadržana su po dva vozača.

Na području opštine Кula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba izgubila život, a pet je zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i nasilničke vožnje zadržan je po jedan vozač.

Ukupno je napisano 120 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 454 prekršajna naloga.

Danas, 5. novembra sa početkom u 20 sati, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, biće odigrana predstava “Tartif” po motivima originalne Molijerove drame TARTIF.

Režija: Igor Vuk Torbica, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem, Novi Sad

Biletarnica “Narodnog pozorišta” Sombor otvorena je svakog radnog dana i subotom, od 10 do 12 sati i na dan igranja predstave od 18 do 20 sati.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje dve akcije dobrovoljnog davanja krvi:

četvrtak, 06.11.2025. godine – Centar za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19, u periodu od 09,00 do 13,00 časova
četvrtak, 06.11.2025. godine – Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip“, od 14,00 do16,00 časova.

Rezerve svih krvnih grupa su na minimimu, te pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18 i 65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu na neku od akcija koje organizuje Crveni krst Sombor.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. novembar

Da li i vi spadate u onu grupu ljudi koji ulažu dosta vremena u odabir zavesa i tepiha za dom? Ukoliko je vaš odgovor potvrdan, onda verujemo da su ozbiljnije investicije, kao postavljanje ograde, pravi izazov.

Ali, ne mora da bude. Uz prave informacije i korisne smernice, odabir ograde postaje kreativan i zanimljiv proces.  

Preduslovi za odabir ograde

Kada birate ogradu, najpre treba da uzmete u obzir vaše potrebe i želje, a nakon toga kako će izgledati ljudima sa strane. 

Faktori koji utiču na izbor ograde:

Budžet 

Kupovina ograde ne označava kraj investiranja u ovaj deo domaćinstva. Imajte u vidu da od tipa ograde zavisi i cena postavljanja, ali i popravke, zamene i održavanja po potrebi. 

Drvene ograde mogu zahtevati više održavanja, iako su inicijalno povoljnija opcija. Sa druge strane, metalne ograde su skuplje, ali traju duže i nisu posebno zahtevne za održavanje.

Klimatski uslovi

Obavezno uzmite u obzir vremenske prilike kada birate tip ograde. Na primer, drvena ograda nije baš pogodna za područja sa dosta padavina zato što truli, dok će slan vazduh u primorskim predelima uticati na nastanak korozije na metalnim ogradama.

Svrha ograde

Kako i sam naziv kaže, ograda nam služi da odredi granicu između našeg poseda i javnog prostora, ulice, i okolnih dvorišta. Pored toga, ograda treba da garantuje bezbednost imanja i ukućana, ali i obezbedi privatnost. Na kraju, trebalo bi da se uklapa u arhitekturu našeg doma i upotpuni izgled dvorišta. 

Lista prioriteta se, naravno, razlikuje od osobe do osobe. Prema tome što je za vas važno, znaćete koji tip ograde to ispunjava. 

Lokalni propisi

Važno je da se informišete u vezi sa propisima za postavljanje ograde. Bolje sprečiti nego lečiti, ili, preciznije rečeno, bolje sprečiti nego plaćati penale za nepoštovanje pravila. Možda u vašem mestu postoje propisi o tipu, visini i načinu postavljanja ograde sa kojim niste upoznati. Prikupite informacije pre akcije kako biste izbegli stres i nepotrebne troškove. 

Tipovi ograda 

Možda već sad znate kakvu ogradu želite da postavite. A možda se ipak dvoumite. Ako je to slučaj, u nastavku govorimo o tipovima ograda, njihovim prednostima i manama, da vam olakšamo izbor. 

Drvena ograda 

Drvena ograda na našim prostorima je sinonim za tradiciju. Drvo simbolizuje toplinu i prirodu pa je izbor ne samo domaćina u seoskim domaćinstvima već i u urbanim sredinama. 

Cena drvene ograde varira od vrste drveta od kog se pravi. Borovina je povoljna ali iziskuje dosta održavanja. Kedar nudi najbolji odnos cene i kvaliteta. Spada u pristupačno drvo kada govorimo o izradi ograda, otporno je na insekte i ozbiljnije vremenske prilike. Hrast je skuplji, ali najizdržljiviji. 

Drvene ograde su jednostavne za postavljanje. Mnogo je slučajeva da ukućani sami postavljaju ogradu te tako nema troškova postavljanja. Međutim, drvene ograde vremenom mogu da oslabe i trule, zato je važno redovno ih održavati. 

Aluminijumske i metalne ograde

Za razliku od drvenih ograda, aluminijumske ograde više odgovaraju modernoj arhitekturi i čest su izbor onih koji vole savremeni dizajn i minimalizam. Minimalistički pristup odgovara i održavanju aluminijumskih ograda. 

Aluminijum je otporan na različite vremenske prilike i ne prlja se mnogo. Ne korodira i ne truli. Uz to, jednostavan je za instaliranje, ali uz stručni nadzor i asistenciju, i lakši za transport od, na primer, betonskih ograda. 

Za neke, aluminijumski panel može da zvuči kao dosadna varijanta, ali ne mora da bude. Sve zavisi od završne obrade koja je napredovala poslednjih godina. I što je najvažnije, osigurava visok nivo privatnosti.

Sa druge strane, metalne ograde ne obezbeđuju potpunu privatnost ali su odraz sofisticiranosti i izdržljivosti. Spadaju u skuplju opciju i prilikom kupovine i za održavanje. Ipak, sa razvojem antikorozivnih sredstava sa kojima se ove ograde premazuju, životni vek im je znatno produžen, i sprečava nastanak korozije i rđe.

Kamene i betonske ograde

Sigurnost i privatnost, to garantuje postavljanje kamenih i betonskih ograda. One odišu jačinom i, poput drveta, omogućavaju dodir sa prirodom. Skuplja su varijanta, ali ne iziskuju posebno održavanje. 

Oni koji se odluče za kamenu ili betonsku ogradu znaju da je potrebno izdvojiti više para na početku, ali je to dugoročna investicija. Kamen i beton se često koriste kao deo ograde. Na primer, mnogi se opredeljuju za kamene ili betonske stubove, a između stavljaju drvenu ogradu ili aluminijumske panele. 

Živa ograda

Živa ograda je potpuno ekološka varijanta. Ne mora da bude skupa investicija, ali traži strpljenje i vaše vreme. Ukoliko biste brže rezultate, tuja je opcija za vas. Otporna je i brzo raste. Za malo raskošniji izgled, vinova loza može dodati divlju notu estetici dvorišta. Konačno, ograde od živice su čest izbor ali traže pažnju i redovno održavanje. 

Razmislite o dodavanju žičane ograde da biste osigurali potporu biljkama i izbegli ulazak životinja u dvorište. Svakako, pre nego što krenete u realizaciju, konsultujte se sa stručnjakom koji će vam pomoći da odaberete zelenilo odgovarajuće za vaš posed. 

Kada uskladite želje i mogućnosti, tržište će vam ponuditi tip ograde koji odgovara vašem budžetu i prioritetima, a dopunjuje izgled vašeg životnog prostora baš onako kako ste zamislili. 

Svake noći sanjamo, ali se svojih snova najčešće ne sećamo. Ponekad ujutru jasno možemo da prizovemo slike i događaje iz sna, dok se drugog dana trudimo da uhvatimo samo nejasne delove. Ipak, postavlja se pitanje — kakvi su naši snovi po boji? Da li većina ljudi sanja u bojama ili u crno-belim tonovima?

Mnogi bi mogli biti iznenađeni kad saznaju da je ovo zapravo pitanje o kojem se naučnici dugo ne slažu. Savremena istraživanja pokazuju da televizija i filmovi imaju veliki uticaj na to kako doživljavamo snove i koliko toga iz njih možemo da zapamtimo kad se probudimo, prenosi rts.rs.

Crno-beli ili u boji – kakvi su snovi

„Pošto smo navikli na medije u boji, mislimo da su snovi slični gledanju filma ili nečega na Jutjubu. Ti sadržaji su u boji, pa pretpostavljamo da su i snovi takvi“, rekao je Erik Švicgebel, profesor filozofije na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu za Lajv sajens.

Ali to nije uvek bilo tako. Do 60-ih godina, istraživači su smatrali da ljudi uglavnom sanjaju crno-belo, a ankete su podržavale tu pretpostavku. U jednoj manjoj studiji iz 1942. godine, sprovedenoj na 277 studenata, čak 70,7 odsto ispitanika je izjavilo da retko ili nikada ne vidi boje u snovima. Skoro 60 godina kasnije, Švicgebel je postavio ista pitanja grupi od 124 studenta i rezultati su se drastično promenili. U novijem istraživanju, manje od 20 odsto studenata je reklo da retko ili nikada ne sanja u boji.

Slične rezultate dale su i novije studije. Istraživači su uočili zanimljiv obrazac – ljudi rođeni pre pojave televizije i filmova u boji mnogo češće su izveštavali da sanjaju monohromatske (crno-bele) snove od onih rođenih kasnije. To ukazuje da način na koji tumačimo svoje snove zavisi i od vrsta medija koje konzumiramo.

Naravno, zabava nije jedini faktor. Mnogo toga što pamtimo iz svojih noćnih snova zavisi od tačnosti sećanja i od toga koji nam se detalji najviše urežu u svest.

„Snovi su definisani kao subjektivna iskustva tokom sna, a jedini način da im pristupimo jeste ako ih osoba zapamti nakon buđenja. Glavno pitanje je: Koliko ste zapravo dobri u prisećanju?“, rekao je Mihail Šredl, direktor laboratorije za proučavanje sna u Centralnom institutu za mentalno zdravlje u Nemačkoj.

Kao i u budnom stanju, boje predmeta mogu lako biti zaboravljene ako su očekivane. Na primer, žuta banana u snu verovatno neće ostaviti poseban utisak.

„Ne razmišljate o tome, i teško je zapamtiti. Ali ako se u snu pojavi neonsko ružičasta banana, to bi verovatno ostalo u sećanju“, rekao je Šredl.

Pored toga, ako određena boja ima lično značenje za osobu, veća je verovatnoća da će je zapamtiti.

„Ako boja ima specifično značenje za osobu u njenom svakodnevnom životu, onda ta boja može ukazivati na nešto. Nije stvar u samoj boji, već u tome kako ona utiče na osobu“, dodao je Šredl.

Međutim, Švicgebel smatra da je pitanje da li sanjamo u boji ili crno-belo možda pogrešno postavljeno. Kada zamišljamo scenu u kojoj boje nisu važne, mentalna slika ne mora biti ni crno-bela ni u boji. Može biti zamagljena i neodređena.

Moguće je i da ono čega se sećamo ujutru nije potpuno isto kao slika koju smo imali dok smo sanjali, već da je više oblikovano pretpostavkama nego stvarnim sećanjem.

Snovi, kako kaže, možda nisu toliko vizuelni i filmski kao što mislimo. Umesto toga, moguće je da naša medijska kultura oblikuje način na koji ih pamtimo.

„Mnogi ljudi ne mogu da pojme šta bi značilo da iskustvo sna nije ni u boji ni crno-belo“, zaključio je on.

Španija se trenutno pokušava da pronađe ravnotežu između ogromnog priliva turista i očuvanja kvaliteta života svojih građana. U Balearskoj oblasti koju čine Majorka, Menorka, Ibica i Formentera gotovo četvrtina stanovnika direktno radi u turizmu, ali to ne umanjuje rastuće nezadovoljstvo zbog negativnog uticaja koji masovni turizam ima na lokalne zajednice.

Vlasti su već pokušale da uvedu ograničenja, uključujući zabranu novih smeštajnih kapaciteta i porez na kratkoročne boravke, ali sindikati i deo stanovništva smatraju da to nije dovoljno. Sindikat CCOO (Radničke komisije) sada traži da se taj porez značajno poveća.

Sve oštrije rasprave o turizmu na Balearima

Ovo nije prvi put da stanovnici ostrva protestuju protiv „neodrživih turističkih praksi“. Samo mesec dana ranije, grupa stanovnika Majorke objavila je otvoreno pismo u kojem su zamolili strane investitore da prestanu da kupuju nekretnine na ostrvu jer to dodatno gura cene stanova u nebo.

Ubrzo nakon toga, glavni grad Palma de Majorka najavio je zabranu otvaranja novih kratkoročnih iznajmljivanja i hostela, u pokušaju da se više nekretnina sačuva za stanovnike koji tu zaista žive. Ipak, mnogi smatraju da to nije dovoljno da odvrati turiste, pa CCOO zahteva reformu „Poreza na održivi turizam“ (SST).

Trenutno je porez u svim ostrvskim regionima 4 evra po noćenju za luksuzni smeštaj i 2 evra za hostele ili kampove. Sindikat traži da se ta cifra poveća na 15 evra po osobi, po danu.

„Nema mesta za još ljudi tokom sezone“

Povećanje poreza, prema sindikatu, imalo bi dvostruku svrhu: delovalo bi kao odvraćanje tokom letnje sezone i poslalo jasnu poruku da Balearima više nije potreban novi talas turista u julu i avgustu, a dodatni prihod bi bio iskorišćen za poboljšanje uslova rada i stanovanja na ostrvima.

Generalni sekretar CCOO-a, Hoze Luis Garsija, predlaže da se zabrana otvaranja novih turističkih smeštaja proširi na sva ostrva, po uzoru na mere koje su već uvele Alicante i Madrid.

„Ako želimo da smanjimo letnju prenatrpanost, nije dovoljno ograničiti potražnju – moramo delovati i na ponudu“, izjavio je on, ističući i problem nekontrolisanog rasta kirija, piše „TimeOut„.

„Rešenje nije u novogradnji, već u ograničavanju cena. Dok to ne uradimo, situacija se neće promeniti“, upozorava Garsija.

Sindikat predlaže i uvođenje limita na kirije i izgradnju 40.000 socijalnih stanova za lokalno stanovništvo, delom finansiranih upravo od povećanog turističkog poreza.

Šta se dešava u ostatku Španije

Balearska ostrva nisu usamljena u borbi s prekomernim turizmom. Na Tenerifima je uveden „ekološki porez“ za posetioce Nacionalnog parka Teide, s ciljem zaštite prirodnog okruženja, dok je San Sebastijan doneo stroga pravila ponašanja na plažama.

Zbog sličnih problema s cenama stanovanja, španska vlada je u aprilu uvela nacionalna ograničenja za kratkoročne najmove. Svi takvi objekti sada moraju biti registrovani, a više od 100.000 nelegalnih apartmana već je uklonjeno sa sajtova za iznajmljivanje.

Kako putovati odgovorno

To, naravno, ne znači da treba da otkažete putovanje na Balearska ostrva. Umesto toga, preporučuje se da putnici postanu svesniji uticaja koji imaju na lokalnu zajednicu birajući lokalne proizvođače, izbegavajući pretrpane destinacije u špicu sezone i poštujući pravila boravka.

A ako želite da doprinesete pozitivno, možete razmotriti i manje poznate evropske destinacije koje se još uvek bore da privuku turiste i gde vaš boravak zaista pravi razliku.

Većina osoba koje pate od SAP-a prve simptome oseti u jesen, a oni se nastavljaju tokom zimskih meseci, iscrpljujući energiju i negativno utičući na raspoloženje.

Sezonski afektivni poremećaj (SAP) je oblik depresije povezan s promenama godišnjih doba.

Simptomi SAP-a obično počinju i završavaju u približno isto vreme svake godine. Iako se simptomi sezonskog afektivnog poremećaja ponekad pogrešno shvataju kao obična „zimska depresija“ ili prolazno loše raspoloženje, važno je znati da se radi o stvarnom i prepoznatom zdravstvenom problemu, prenosi Net.hr.

Nemojte zanemarivati te osećaje niti misliti da ih morate sami prevazići, navodi Klinika Mejo.

Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja

Većina osoba koje pate od SAP-a prve simptome oseti u jesen, a oni se nastavljaju tokom zimskih meseci, iscrpljujući energiju i negativno utičući na raspoloženje.

Kako dani postaju duži i sunčaniji, simptomi se najčešće povlače u proleće i leto. Ipak, kod manjeg broja ljudi poremećaj se javlja u obrnutom obrascu – simptomi počinju u proleće ili rano leto, a nestaju s dolaskom jeseni i zime.

U oba slučaja, simptomi mogu biti blagi na početku, ali se s vremenom pojačavaju.

Znakovi i simptomi SAP-a mogu uključivati:
– osećaj bezvoljnosti, tuge ili potištenosti većinu dana, gotovo svakog dana

– gubitak interesovanja za aktivnosti koje ste ranije voleli

– nizak nivo energije i osećaj umora

– poteškoće sa spavanjem, često prekomerno spavanje

– povećanu želju za hranom bogatom ugljenim hidratima, prejedanje i dobijanje na težini – probleme s koncentracijom

– osećaj beznađa, bezvrednosti ili krivice

– misli o tome da ne želite da živite

Jesenji i zimski SAP

Simptomi karakteristični za zimski oblik SAP-a, poznat i kao „zimska depresija“, uključuju:

– preterano spavanje

– promene apetita, posebno želju za ugljenim hidratima

– dobijanje na težini

– umor i manjak energije

Prolećni i letnji SAP

Simptomi koji se javljaju u proleće ili leto, poznati kao „letnja depresija“, mogu uključivati:

– probleme sa spavanjem (nesanicu)

– slabiji apetit

– gubitak težine

– nemir ili anksioznost

– povećanu razdražljivost

Sezonske promene i bipolarni poremećaj

Osobe koje boluju od bipolarnog poremećaja imaju veći rizik od sezonskog afektivnog poremećaja. Kod nekih pacijenata epizode manije mogu biti povezane s određenim godišnjim dobima.

Na primer, proleće i leto mogu doneti simptome manije ili blaže manične epizode (hipomanije), anksioznosti, nemira i razdražljivosti, dok se depresivne epizode češće javljaju u jesen i zimu.

Kada potražiti lekarsku pomoć?

Povremeno je normalno osećati se tužno ili bezvoljno. Međutim, ako ti osećaji traju danima i ne možete da pronađete motivaciju za aktivnosti koje inače volite, važno je da se obratite lekaru.

Posebno je važno potražiti pomoć ako su se promenili vaši obrasci spavanja i apetita, ako posežete za alkoholom kako biste se osećali bolje ili ako imate osećaj beznađa ili negativne misli.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma i preduzimanje odgovarajućih koraka može vam pomoći da održite stabilno raspoloženje i motivaciju tokom cele godine.

U nedelju, 2. novembra, u Sportskoj hali u Inđiji održan je Kup Vojvodine u karateu za mlađe uzraste – poletarce, pionire i nade – u organizaciji Karate saveza Vojvodine. Na ovom tradicionalnom regionalnom takmičenju somborski Karate klub "Dušan Staničkov" ostvario je izuzetne rezultate, osvojivši ukupno 9 medalja: 4 zlatne, 3 srebrne i 2 bronzane.

Ovo je još jedan u nizu uspeha kluba osnovanog 1968. godine, koji se ponovo dokazao kao predvodnik karate sporta u somborskoj sredini i šire.

Osvajači medalja:

Zlatne medalje: Radmilović Milan (rođen 2013, klasa B), Lola Vulinović (2013, klasa E) i Radmilović Vladimir (2016, klasa D), Ognjen Drakulić (2013, klasa E)
Srebrne medalje: Radmilović Milan (2013, apsolutna kategorija – APS, posebno čestitamo na dvostrukom uspehu!), Iskra Ivanović (2013, klasa B) i Vejin Dušan (2014, klasa D).
Bronzane medalje: Radić Gorgije (2014, klasa E) i Keseić Vuk (2017, klasa E).
Naši mladi karatisti su ponovo dokazali da je Sombor plodno tle za vrhunske sportske rezultate.

U nedelju, 2. novembra u organizaciji rvačkog kluba Radnički iz Sombora održano je Prvenstvo Srbije za seniore u slobodnom stilu. Domaćini su na ovom takmičenju nastupili sa sedam takmičara koji su osvojili isto toliko medalja.

U ženskoj konkurenciji nastupila je Nađa Liščević, koja je u kategoriji do 57 kg i osvojila bronzanu medalju. U muškoj konkurenciji kapiten ekipe Stefan Liščević (65 kg) osvajio je zlatnu medalju pobedivši u finalu tušem u prvoj rundi.

Drugu zlatnu medalju osvojio je Milan Majski do 92 kg sa četiri pobede u svojoj kategoriji. Srebrne medalje osvojili su Srđan Kovač (57 kg), Ratko Marinković (61 kg) i Milan Tolić (70 kg). Bronzanu medalju osvojio je Simon Krstić (86 kg) sa tri pobede i jednim porazom. Simon Krstić i Milan Majski su još dve godine juniori, tako da je ovo odličan rezultat za njih dvojicu.

Ekipa Radničkog iz Sombora se među 19 ekipa plasirala na prvo mesto sa 125 bodova, čak za 40 bodova više od drugoplasirane ekipe Radničkog iz Beograda - piše somborsport.org.