Sombor.info

Širom Interneta mogu da se pronađu različite zagonetke i mozgalice, a jedna je popularna već nekoliko godina unazad, međutim do njenog konačnog rešenja malo ko je došao. Ova zagonetka ne podrazumeva nikakve trikove i cake, već je potrebno iskoristiti isključivo logiku, ali....

Najčešće je na različitim forumima i stranicama možete pronaći pod imeno, "Green Eyed Dragons" (Zmajevi zelenih očiju), a čak i na Harvardu s vremena na vreme dele je studentima fizike kao domaći zadatak. Interesantno je da dolazi u nekoliko verzija, koje su lakše ili teže, a mi vam donosimo onu najkomplikovaniju.

Zagonetka:

Posetili ste udaljeno, napušteno ostrvo na kome živi 100 veoma prijateljski nastrojenih zmajeva, a svi oni imaju zelene oči. Vekovima već nisu videli čoveka, pa ih je vaša poseta veoma obradovala i poželeli su da vam pokažu kako žive na tom ostrvcetu. Čine se veoma prijatnim i normalnim, osim što su zmajevi, ali ubrzo saznajete nešto veoma bitno.

Na ostrvu postoji pravilo da ako zmaj ikada sazna da ima zelene oči, te noći tačno u ponoć moraće da se se odrekne svih svojih moći i obeležja zmajeva, i pretvoriće se u lastavicu. Na sreću, na ostrvu nema ogledala i oni nikada međusobno ne pričaju o boji očiju, tako da zmajevi stotinama godina žive u blaženom neznanju.

Kada ste bili spremni za odlazak, svi zmajevi su se okupili da vas pozdrave, a vi ste im uz mnogo suza zahvalili na njihovom gostoprimstvu. Nakon toga ste ipak odlučili da im kažete nešto što već znaju ( jer ipak svaki od njih vidi boju očiju drugih zmajeva); svima ste rekli da bar jedan od njih ima zelene oči. Niste mislili na posledice i otišli ste dalje svojim putem.

Ako pretpostavimo da su zmajevi nepogrešivo logička bića, šta je usledilo nakon vašeg odlaska?

Rešenje:

Ova zagonetka ima nekoliko različitih postupaka rešenja, a možda vam je određena pomoć da ne postoji ništa u njoj što bi vam dalo "magično" rešenje, nema nikakve igre reči ili trikova. Jednostavno morate voditi računa o podacima koje ste dobili i koristite logično zaključivanje.

Tačno rešenje je da će se se svih 100 zmajeva pretvoriti u lastavice onda kada ponoć otkuca u 100. danu. Objašnjenje je veoma lako pronaći jednostavim ukucavanjem "Green Eyed Dragons solution" na Guglu, a između ostalog dostupno je i na zvaničnom sajtu Harvarda?

Izvor: blic.rs

Lek za bezbolni porođaj "epidural" je od 1. januara 2016. godine besplatan u Srbiji, ali od 414 ispitane porodilje, 55 odsto njih je reklo da su, ipak, morale nešto da plate, saopštilo je udruženje Mame su zakon.

Na osnovu iskustva 2.000 žena, može se zaključiti da epidural jeste besplatan, ali da su žene, usled nedostatka osoblja, posebno anesteziologa, prinuđene ili da same pronalaze lekare na koje mogu da računaju na porođaju ili da one koji su tu u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se porađaju koruptivnim radnjama „motivišu“ da proceduru obave, navodi se u saopštenju udruženja.

Novac koji su žene izdvajale za bezbolan porođaj kreće se od 50 do 500 evra, u zavisnosti o kom je porodilištu reč i od toga da li su dobile samo anesteziologa ili je pored anesteziologa u čitavu aktivnost uključen i ginekolog, što se naziva „paketom“.

Žene su u svojim odgovorima govorile o negativnim iskustvima u gotovo svim porodilištima u Srbiji.

Praksa naplate besplatnog „epidurala“ svuda je ista ili slična, osim porodilišta „Dr Dragiša Mišović“, za koje su žene imale samo reči hvale, a u kojem se usluge koje su besplatne zaista i ne naplaćuju, ističe se u saopštenju Mame su zakon.

Udruženje je pozvalo Ministarstvo zdravlja da nađe način kako da se obezbedi dovoljan broj anesteziologa, ali i da ispita te navode i zaposlene u porodilištima podsete da je uzimanje novca za pružanje te besplatne usluge u suprotnosti sa zakonom.

Izvor: n1info.rs

Putarina je od danas u Srbiji skuplja 14 odsto ako se plaća gotovim novcem, a za osam odsto za vozače koji je plaćaju elektronski. Putarina za putničke automobile na deonici Beograd-Preševo poskupela je sa 1.490 dinara na 1.699, a ako se plaća elektronski, putarina je 1.609 dinara.

Na deonici Beograd-Paraćin putarina je sa 580 dinara, povećana na 661 dinar, a za elektronsko plaćanje je 626 dinara.

Putarina na deonici Beograd-Niš poskupela je sa 890 dinara na 1.015 dinara, a za e-naplatu na 961 dinar.

Vozači će na deonici Beograd-Subotica umesto 640 dinara putarinu će plaćati 730 dinara, a elektronski 691 dinar.

Putarina na deonici Beograd-Čačak (Pakovraće) je sa 470 dinara, poskupela na 536 dinara ili 508 dinara ako se plaća elektronski.

Gradsko veće Sombora donelo je odluku da se raspiše javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote u ovom gradu.

Za sprovođenje ovih mera, predviđeno je šest miliona dinara, od čega jednu polovinu obezbeđuje Ministarstvo rudarstva i energetike a drugu grad, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu, gde će biti objavljen i javni poziv.

Od ukupnog iznosa, pet miliona dinara je namenjeno za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije, a milion za ugradnju kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote.

U proteklim decenijama muzej se granao sakupljajući, čuvajući za naredne generacije i predstavljajući savremenicima ono što čini istoriju, etnologiju i umetnost ovog podneblja, kaže David Firanj, direktor

U prepunom galerijskom prostoru Gradskog muzeja u Somboru otvorena je izložba „Partizanka i Fragonar – kolekcija slika Jovanke Broz”, čiji su autori Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije i Nikola Ivanović iz Galerije Matice srpske. Ovo je prvo gostovanje izložbe koja je prošle godine u Novom Sadu bila izuzetno zapažena u okviru ciklusa „Heroine” i sa njom somborski Gradski muzej započinje obeležavanje svog jubileja 140 godina od osnivanja.

„Istorijsko društvo Bač – bodroške županije, formirano je 11. maja 1883. godine i tada su nastale i prve muzejske zbirke: arheološka zbirka i muzejska biblioteka, pa mi taj datum obeležavamo kao početak muzejske delatnosti u našem gradu”, kaže za „Politiku” David Firanj, direktor Gradskog muzeja u Somboru. Podseća da je prošle godine i Narodno pozorište u Somboru obeležilo 140 godina postojanja te da je lako pretpostaviti koliko kreativne i pozitivne energije pulsira u gradu.

U proteklim decenijama muzej se granao sakupljajući, čuvajući za naredne generacije i predstavljajući savremenicima ono što čini istoriju, etnologiju i umetnost ovog podneblja. Danas Gradski muzej funkcioniše u četiri odeljenja. Arheološko ima dve zbirke: numizmatička sa srednjim vekom i zbirku praistorije, tu je zatim likovno, pa zavičajno te istorijsko odeljenje. Takođe postoje i dva depadansa: Muzej podunavskih Švaba i Spomen-muzej Batinske bitke.

„Nastojali smo da ove godine programski luk bude na zavidnom nivou kakav priliči značajnoj godišnjici ovog regionalnog muzeja”, kaže Firanj. Izložbena godina započela je postavkom, realizovanom u saradnji sa Istorijskim arhivom, „Vekovi somborskog venca”, a ostvarenoj povodom dana grada. Usledila je izložba iz zaostavštine Jovanke Broz.

„Tokom maja i zvanično proslavljamo jubilej i to sa dve izložbe našeg arheološkog odeljenja. Na dan jubileja, 11. maja, otvorićemo zanimljivu izložbu srednjovekovnog prstenja kustoskinje Viktorije Uzelac, a 25. maja kustoskinja Anđelka Putica pripremiće izložbu najnovijih arheoloških saznanja sa našeg podneblja. Izložićemo ono do čega se došlo tokom iskopavanja poslednjih godina, a što se do sada nije našlo pred publikom”, nastavlja David Firanj. Istovremeno, Sombor će od 24. do 26. maja biti domaćin godišnje skupštine Srpskog arheološkog društva koje takođe obeležava 140 godina rada.

Uz vrednu arheološku građu Gradski muzej poseduje i bogatu likovnu zbirku najznačajnijih imena likovne umetnosti 20. veka na našem tlu, a nastalu kroz manifestaciju „Likovna jesen”, koju je osnovao Milan Konjović. Omaž modernom izrazu pripremljen je kroz izložbu likovnog odeljenja posvećenu performansu osamdesetih godina prošlog veka, koja će biti otvorena tokom leta. Posle toga, sledi još jedna gostujuća izložba za sada simboličnog radnog naslova „Povratak u Sombor”. „Realizujemo je u saradnji sa Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog iz Novog Sada, a reč je o postavci koja je 1945. godine bila aktuelna u ovom muzeju. Tako povezujemo još jedan značajan datum u našoj istoriji jer je 27. oktobra 1945. godine Gradski muzej useljen u ovo zdanje, nekadašnju kuću porodice veleposednika Fernbaha”, objašnjava David Firanj.

Do kraja godine Gradski muzej pripremiće još jednu veliku izložbu svog etnološkog odeljenja, a posvećenu somborskim apotekama s početka 20. veka.

„Planiramo da imamo i tematske izložbe u našim depadansima, organizujemo gostujuće programe, radionice za decu, različite tribine”, kaže Firanj.

Neadekvatni depoi

Gradski muzej Sombora smešten je u centru grada u prostranom belom zdanju koje zajedno sa susednim Narodnim pozorištem tvori mali gradski trg. Međutim, i pored svoje veličine matična muzejska kuća postaje premala za bogati fond.

„Mi se kontinuirano uvećavamo. Novi predmeti iziskuju određeni tretman, da budu smešteni, pripremljeni i obrađeni. Depoi su nam gorući problem jer su vlažni i neadekvatni i tužno je da neki predmeti propadaju jer nemamo odgovarajuće uslove. Zbog toga sada intenzivno radimo na obezbeđivanju novca za elaborat za plan rekonstrukcije zgrade, kako bi ga bolje prilagodili našim potrebama. Konkurisali smo i kod pokrajine za obnovu sale za tematske izložbe kako bi ovaj prostor bio u skladu sa savremenim muzejskim radom i aktivnostima”, kaže direktor David Firanj.

Izvor: politika.rs

Na toranj zvonika na Gradskom groblju u Apatinu, u svoje gnezdo, stigle se dve mlade rode. Prvo mužjak, a pre par dana i ženka. Odmah su krenuli sa „popravkom“ starog gnezda, „pleteći“ u njega nove grane i grančice. Međutim, gnezdo se opasno nakrivilo i samo što nije palo...

Uočivši problem, komunalci JKP „Naš dom“ su odmah preduzeli hitnu akciju. Uz pomoć auto korpe obezbedili su gnezdo žičanim okvirom i mrežom, tako da je sada bezbedno. A bezbedni su i građani koji svakodnevno prolaze pored zvonika.

U sigurnom i uređenom gnezdu zaljubljeni par roda sada može mirno da čeka i ostale članove „porodice“. Važno je da imaju gde da se vrate.

Kao što je važno i da se vraćaju... Svake godine...

Izvor: apatinskenovine.rs

U organizaciji Turističke organizacije Grada Sombora, a uz podršku Oldtimers klub Des arts-a i pokroviteljstvo Grada Sombora, ovaj grad će još jednom biti domaćin velikog međunarodnog Susreta starovremenskih vozila, 28. po redu.

Kaako saznajemo, prijave za goste iz inostranstva traju do 1. maja, dok će za dnevni susret prijava moći da se izvrši na licu mesta.

Organizatori i ove godine očekuju veliku posećenost, te su njihove procene da će se na Ćelavom trgu naći minimum 80 izlagača.

Manifestacija će biti održana od 12. do 14. maja, a u nastavku vam donosimo kompletan program:

12. maj – PETAK

- od 18h smeštaj učesnika koji se prijave za noćenje

- večera za učesnike u restoranu „U hladu bođoša“

13. maj – SUBOTA

Od 09.00 - Trg Svetog Trojstva - okupljanje i registracija učesnika

- doručak

10.30 - Organizovana poseta sa vodičem zgradi Županije (slika Bitka kod Sente)

11.00 - pozdravna reč domaćina i svečano otvaranje izložbe

Oko 13.00 – Organizovan polazak učesnika za Riđičko vinogorje

14.30 - zajednički ručak u Riđici , druženje i dodela diploma i nagrada

Povratak u Sombor oko 19h i poseta vinariji uz degustaciju vina i hrane!

14. maj – NEDELJA

- Doručak u restoranu „Gradska kafana“

- poseta Galeriji „Milan Konjović“

11h – polazak za Stanišić

13h – ručak u restoranu „Novinar“

Za sve dodatne informacije zainteresovani se mogu javiti na broj telefona +381 64 120 28 21.

Izvor: Radio Apatin

U Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, otvoren je digitalni bioskop, opremljen modernim 3D platnom i najsavremenijim projektorom i ozvučenjem.

-Svima je poznato da je Sombor grad kulture, ove godine ćemo peti put po redu organizovati Filmski festival i ovo je bio samo logičan sled događaja da bioskop bude upravo u ovoj sali Kulturnog centra. Svakako da će puno značiti svim stanovnicima Sombora s obzirom da svi mi najviše volimo da pogledamo dobar film na platnu, jer je to poseban ugođaj - poručuje Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Izvor: novosti.rs

U okviru jednog od pratećih programa izložbe “Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz”, koja je svečano otvorena 23. marta u Gradskom muzeju Sombor, biće predstavljena i digitalna rekonstrukcija salona nekadašnje prve dame velike Jugoslavije, u četvrtak, 6. aprila od 18 časova.

Rad na rekonstrukciji prostora vile u kojoj je Titova supruga živela posle njegove smrti, somborskoj publici prezentovaće Snežana Mijić, konzervatorka Galerije Matice Srpske u Novom Sadu, pomoću modula Virtuelne stvarnosti (VR).

„Digitalna rekonstrukcija nikada ne počinje samo softverskim modelovanjem, pogotovo ne ukoliko je određeni prostor trajno izgubljen. Ovakav postupak rada zahteva istraživanje i proučavanje dostupnog materijala koji je najčešće vezan za uspomene i lične predmete vlasnika. Na primeru salona Jovanke Broz to je najpre podrazumevalo analizu plana osnove i oskudnog broja fotografija, zatim utvrđivanje dimenzija predmeta koji su oblikovali salon i najzad softversko modelovanje pomenutih elemenata“, navodi se u saopštenju somborskog muzeja.

Koliko god bio tehnološki inovativan i realističan ovakav vid prezentacije, kako se ističe, ostaje činjenica da trenutni stepen tehnološkog razvoja ne može preneti iskustva i sećanja koje je vlasnica utkala u dotični prostor.

Podsećanja radi, autori izložbe „Partizanka i Fragonar – kolekcija slika Jovanke Broz” su istoričari umetnosti Nikola Ivanović iz Galerije Matice srpske, i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije, a u fokusu ove postavke je 36 dela likovne umetnosti domaćih i stranih autora, lični predmeti, fotografije i nekoliko komada nameštaja iz kuće u kojoj je Jovanka Broz živela.

Više od tri decenije nekadašnja prva dama Jugoslavije boravila je u svojevrsnom kabinetu uspomena koji je kao vremensku kapsulu prenela iz jednog okruženja u drugo, pokušavajući da što više imitira ambijent predsedničke rezidencije u Užičkoj 15, kojoj je živela sa Josipom Brozom Titom, i ova kolekcija nastala je spontano kao kulisa jednog života.

Izlaganje ovih dela ima dvostruki značaj: s jedne strane radi se o umetničkim predmetima koje publika do sada nije imala priliku da vidi, a s druge, ona predstavljaju imaginarni muzej sećanja Jovanke Broz (1924 – 2013), kroz koji se mogu rekonstruisati delovi i detalji njenog života.

Izložena umetnička dela, koja su poslednje trideset tri godine Jovankinog života oplemenjivala prostor u kom je živela, na poseban način današnjoj javnosti objašnjavaju fenomen Jovanke Broz – njenu ličnost, osećaj za umetnost, ali i društvene i umetničke prilike u socijalističkoj Jugoslaviji.

Svih 36 dela ove kolekcije prošla su kroz kompleksne i sveobuhvatne konzervatorsko-restauratorske postupke, koje su sproveli konzervatori Galerije Matice srpske predvođeni višom konzervatorkom Marijetom Sidovski.

Muzej Jugoslavije, Galerija Matice srpske i Gradski muzej Sombor, kroz ovu izložbu pokazali su plodotvornost saradnje među nacionalnim ustanovama kulture, i jedan mali deo bogatog fonda Muzeja Jugoslavije.

Ovu saradnju inicirao je direktor Gradskog muzeja Sombor, David Firanj, prepoznavši izložbu „Partizanka i Fragonar.Kolekcija slika Jovanke Broz” kao jedan od programa koji dodatno doprinosi obeležavanju jubileja — 140 godina muzeološke delatnosti u Somboru.

Izložba, koja je svojevrsni vremeplov kroz uzbudljiv život jedne heroine socijalističke epohe, i velike tragetkinje postkomunističkog doba, biće otvorena do 26. aprila.

Izvor: danas.rs

Odelјenje lokalne poreske administracije obaveštava obveznike poreza na imovinu na teritoriji Grada Sombora, da počinje podela rešenja poreza na imovinu za 2023. godinu.

Podelu poreskih rešenja vršiće JP Pošte Srbije.

Građanima će uz rešenja poreza na imovinu, biti uručena i odgovarajuća instrukcija za plaćanje.

Rešenja poreza na imovinu za 2023. godinu će biti dostavlјena u elektronskom obliku, preko jedinstvenog elektronskog sandučića, poreskim obveznicima koji imaju potvrđeno e-sanduče na portalu eUprava.

Uvid u stanje duga po računima lokalnih javnih prihoda građani mogu izvršiti putem internet portala na adresi www.lpa.gov.rs, ili lično na šalteru broj 2 i 3 Uslužnog centra Gradske uprave Grada Sombora (zgrada „Županije“).

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti na šalteru broj 2 i 3 Uslužnog centra Gradske uprave Grada Sombora (zgrada „Županije“) ili na brojeve telefona 025/468-152, 025/468-147 i 025/468-198.