Sombor.info

U organizaciji Karate saveza Vojvodine u sportskoj hali u Novom Bečeju organizovan je Kup Vojvodine za kadete juniore i seniore. Takmičenje je održano u sportskim borbama i katama po pravilima WKF. Isto je okupilo najbolje ekipe i pojedince iz Vojvodine i to su ujedno bile i kvalifikacije za Kup Srbije koji će se biti održan 6. maja u Beočinu.

Takmičari najstarijeg somborskog karate kluba Dušan Staničkov osvojili su ukupno četiri odličja. Boris Cvetkov je u kadetskoj konkurenciji (57 lg) osvojio zlatnu medalju u sportskim borbama, dok su preostale tri medalje osvojene u katama.

Aleksandra Radmilović je stigla do srebra, a Lana Stolišić i Mihajlo Miljković su bili bronzani. Kako se navodi u klupskom izveštaju, svi su nastupili u kadetskoj konkurenciji.

Izvor: somborsport.org

Šta treba znati o usporenom pulsu i preskakanju srca uopšteno ne vezano za bilo koji konkretan slučaj?

Lekari pod usporenim radom srca podrazumevaju brzinu otkucaja srca oko 60 otkucaja u minuti (bpm) ili manje od toga. Ukoliko neko ima dijagnozu bradikardije, može da ima nizak broj otkucaja srca u stanju mirovanju – ispod 60 i kada je budan i aktivan. Normalan opseg je 60 do 100 otkucaja u minuti, u budnom stanju.

Može se desiti da neko ima usporen rad srca i da nema simptome. Ukoliko simptomi postoje, ali se ignorišu, to može biti okidač za ozbiljnije probleme.

Na usporen rad srca mogu da ukažu sledeći simptomi: vrtoglavica, slaba izdržljivost, slabost, bolovi u grudima, lupanje ili teperenje srca i ostalo.

Usporen puls može da ukazuje na srčani zastoj, atrioventrikularni blok (ili poremećaj provođenja) a najčešće se javlja usled: srčanog udara zbog koronarne arterijske bolesti, bakterijske infekcije u krvi koja napada srce, upale srčanog mišića, oslabljene funkcije štitne žlezde, neravnoteže elektrolita, previše kalijuma u ​​krvi, uporetebe određenih lekova, beta-blokatora i antiaritmike ili pak urođene srčane mane, dijabetesa ili dugotrajnog visokog krvnog pritiska.

Treba otići na lekarski pregled, koji podrazumeva EKG pregled odnosno elektrokardiogram za merenje električnih signala u srcu, kao i nošenje 24-časovnog monitora ili holtera.

"Srčani ritam se najtačnije detektuje na EKG zapisu gde se vidi da li je ritam pravilan ili nije odnosno da li postoje određene abnormalnosti i poremećaji samog ritma, poput onih u brzini otkucaja u minutu", rekao nam je dr Ognjen Gudelj.

Kada je u pitanju puls, nema univerzalnih vrednosti, dodaje naš stručnjak, ali napominje da je opšte prihvaćeno da se normalne vrednosti pulsa kreću od 60 do 90 otkucaja u minutu.

Šta još treba znati o niskom pulsu

"Svaki pacijent je priča za sebe pa broj otkucaja zavisi od toga da li se neko bavi sportom ili ne, da li je odrasla osoba ili dete i da li pati od određenih bolesti. Trudnoća takođe utiče na puls", ističe.

"Ukoliko se sumnja na bilo koji poremećaj srčanog ritma- usporen il ubrzan rad, onda se pacijentu stavlja holter EKG koji podrazumeva 24-časovno merenje pulsa, zahvaljujući čemu lekar može da vidi sve promene, kako one u samom ritmu odnosno aritmije tako i u samoj brzini srčanog ritma", objašnjava naš sagovornik.

Dr Gudelj je dodao da na poremećaje rada srca i samog ritma utiču sve srčane bolesti, kao i da je lečenje tih abnormalnosti različito- od terapije lekova do ugradnje pejsmejkera.

"Same promene pulsa ukazuju na razne bolesti i stanja koje mogu da se kriju iza ubrzanog rad srca. Sa druge strane, usporen puls može da vodi do prestanka rada srca zbog čega treba uraditi holter EKG da bi se procenilo da li je pacijent za ugradnju pejsmejkera što može da mu produži život", naponuo je.

"Treba da se reaguje svaki put kada se oseti promene u srčanom radu- bilo u vidu aritmija, nepravilnog pulsa ili lupanja u grudima. Čim se osete simptomi, javite se lekaru za dalju dijagnostiku", preporučio je i skrenuo pažnju na srčane smetnje ljudi koji su preležali kovid, a koje prati čitav dijapazon simptoma i znakova.

Kardiolog nam je naveo i poželjne vrednsti pulsa u stanju mirovanja:

žene:

• 18-25 godina = 74-78
• 26-35 godina = 73-76
• 36-45 godina = 74-78
• 46-55 godina = 74-77
• 56-65 godina = 74-76
• 65+ godina = 73-76;

muškarci:

• 18-25 godina = 70-73
• 26-35 godina = 71-74
• 36-45 godina = 72-75
• 46-55 godina = 72-76
• 56-65 godina = 72-76
• 65+ godina = 70-73

Sportisti imaju puls koji se kreće od 40 do 60 otkucaja, dok se kod zdravih odraslih osoba nakon vežbanja najčešće izmeri od 120 do 150 otkucaja u minutu.

Tokom fizičke aktivnosti:

žene:

• 18-25 godina = 100-170
• 26-35 godina = 94-160
• 36-45 godina = 90-153
• 46-55 godina = 85-145
• 56-65 godina = 83-140
• 65+ godina = 78-132;

muškarci:

• 18-25 godina = 95-162
• 26-35 godina = 93-157
• 36-45 godina = 88-149
• 46-55 godina = 84-142
• 56-65 godina = 80-136
• 65+ godina = 75-128.

Preskakanje srca

Aritmija je svaki poremećaj normalnog srčanog ritma pri kome dolazi do povećanja ili smanjenja frekvencije (brzine rada srca) ili preskakanja u radu srca. Prema poreklu, srčane aritmije mogu biti iz pretkomora (atrijalne) i komora (ventrikularne).

Uzroci aritmija mogu biti – akutni infarkt miokarda, prolaps mitralne valvule, kardiomiopatija, upala srčanog mišića (miokarditis), urođene srčane mane, bolesti srčanih zalistaka, poremećaj nivoa elektrolita, upotreba određenih lekova (antidepresivi, aminofilin, digoksin, bronhodilatatori), nakon operativnog lečenja, kod infekcija, alkohol, kofein, droge (kokain, amfetamini), stres, povećano lučenje adrenalina u organizmu. Rizik je veći kod osoba koje konzumiraju alkohol, cigarete, imaju povišeni krvni pritisak i stres.

Neke aritmije ne stvaraju nikakve tegobe i primećuju se tek na rutinskom lekarskom pregledu. Neki pacijenti sa vrlo opasnim aritmijama nemaju simptome i obrnuto, bezopasne aritmije kod nekih pacijenata izazivaju veoma neprijatne simptome.

Simptomi aritmija najčešće su: preskakanje srca, ubrzan rad srca (tahikardija), usporen rad srca (bradikardija), treperenje u grudnom košu, pritisak i bol u grudnom košu, zadihanost, nesvestice, vrtoglavice, slabost, gubitak svesti. Najopasniji simptomi srčanih aritmija su gubitak svesti, osećaj gubitka daha i jak bol u grudnom košu. U slučaju takvih tegoba ne čekajte ni časa – odmah se javite lekaru.

Detaljna anamneza i klinički pregled su osnove za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma.

Standardni EKG (elektrokardiogram), snimak srčane aktivnosti, zlatni je strandard za postavljanje dijagnoze poremećaja srčanog ritma. Ergometrija (test opterećenja na pokretnoj traci ili biciklu) može da pokaže koronarne bolesti i da pomogne da se ustanovi uzrok srčane aritmije.

Sve češće se koristi 24-satni holter EKG-a koji automatski beleži broj otkucaja srca u toku jednog dana. Ehokardiografija (ultrazvučni pregled srca) je veoma bitan, jer se mogu videti detaljne strukture srca, anatomija, funkcija i debljina mišićnog zida, valvularni aparat (srčani zalisci). Trebalo bi odraditi i analize krvi – elektrolite, standardnu biohemiju, hormonski status, krvnu sliku.

Lekovi koji se koriste u lečenju aritmija su beta blokatori. Najvažnije je da se oni redovno uzimaju i uvek u prepisanoj dozi. Blokatori kalcijumskih kanala (verapamil, diltiazem, nifedipin) koriste se u lečenju naročito kada postoji i povišeni krvni pritisak (hipertenzija). Antiaritmici se uglavnom ne preporučuju osobama koje nemaju srčane tegobe i koronarnu bolest, upravo zbog neželjenih reakcija.

Kod osoba sa srčanom insuficijencijom, koronarnom bolešću i hipertenzijom potrebno je lečiti osnovnu bolest i doneti odluku o terapiji posebno za svakog pacijenta. Ako je poremećaj ritma posledica bolesti krvnih sudova, u obzir dolazi i hirurška intervencija koja je u domenu lekara specijaliste kardiohirurga.

Izvor: blic.rs

Nudle sa ukusom specijalne piletine, koje se prodaju i na srpskom tržištu, povlače se iz prodaje u Maleziji i Tajvanu, jer zdravstveni zvaničnici tvrde da su u njima otkrili supstancu koja potencijalno izaziva rak. Mada proizvođači tvrde da nema razloga za brigu, čini se da su i potrošači svesni štetnosi ovog proizvoda.

Građani, bilo da su ljubitelji instant hrane poput nudli ili ne, uglavnom su svesni činjenice da ova varijanta i nije baš najzdravija.

„Sada ću definitivno nastaviti da ne jedem nudle, kao što nisam ni do sada. Generalno me brine sastav instant hrane, ali ako se i desi da pojedem tako nešto, to je uglavnom kada spremam ispite za fakultet i nemam vremena nešto drugo da spremim, pa je brza opcija važnija od zdrave opcije“, podelila je sa ekipom portala Nova.rs jedna Beograđanka.

Komentari korisnika društvenih mreža ne idu u korist nudlama, pa Milan kaže da ni svom psu ne bi dao ovaj obrok.

Njegov imenjak smatra da bi povukli „sve do jednog proizvoda“ kada bi se sprovele valjane analize. Lidija ima slično mišljenje. Ona kaže da na tržištu postoji veliki broj različitih ukusa nudli, što prema njenom mišljenju znači da je ova hrana „puna hemije“. Ona je podelila i savet – kaže da treba kupovati pto jednostavnije namirnice, jer je za čitanje deklaracije „potrebna lupa“.

„Ono kad vidiš kako je upakovano, već ta ambalaža mi deluje bolesno i da je unutra neko đubre. U životu to ne bih kupila“, kaže Borjana.

Ipak, postoje oni koji misle da ovo ne mora da bude tačna informacija. Naime, Aleksandar kaže da je moguće da je konkurencija „pustila priču“ da bi uništila ovu kompaniju.

Međutim, ima i onih građana koji uživaju u instant hrani i nemaju nameru da je se odreknu. Ljiljana tako kaže da voli nudle, a Dragan da je ova vrsta hrane „zakon“. Inače, većina ljubitelja ove vrste hrane, nudle preferira jer je priprema brza.

„Ja ih baš volim, ukusne su, a dodam još neke sastojke“, kaže Gordana.

Veselinka priznaje da se „navukla“ upravo na ove nudle sa ukusom specijalne piletine.

Inače, indonežanski prehrambeni gigant Indofoods nalazi se u problemu od kada su zdravstveni zvaničnici u Maleziji i Tajvanu rekli da su pronašli jedinjenje etilen oksida u Indomie nudlama sa ukusom specijalne piletine.

Etilen oksid je gas bez boje i mirisa, koji se koristi za sterilizaciju medicinskih uređaja, a prema Agenciji za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država, gas može doprineti povećanom riziku od raka.

„Želeli bismo da podvučemo da su naše Indomie instant nudle bezbedne za konzumiranje. Sve instant nudle, koje su proizvedene od strane Indofood u Indoneziji proizvode se u skladu sa bezbednosnim standardima hrane za instant nudle i prema standardima Indonežanske Nacionalne agencije za kontrolu lekova i hrane“, ipak su saopštili proizvođači.

Izvor: nova.rs

U uslovima konstantnog rasta troškova života, usled ekonomske krize izazvane epidemijom korona virusa i vojnom intervencijom Moskve u Ukrajini, bar delimično olakšanje za one koji svoje domove zimi greju na čvrsta goriva, predstavlja osetno pojeftinjenje peleta, ogrevnog drva i uglja do koga je u poslednje vreme došlo.

Razlozi su naravno kraj grejne sezone, ali i to što je zbog malog broja hladnih dana ove zime potrošeno i manje ogreva.
Pelet je osetno pojeftinio, pa se sada prodaje za 30.350 do 36.000 dinara po toni, odnosno od sedam do 10.000 dinara manje po toni nego što je bilo protekle grejne sezone.

Na pad cene uticalo je i to što fabrike peleta imaju velike zalihe tog ogreva a evropsko tržište je prezasićeno proizvedenim količinama.

Drvo takođe je pojeftinilo, ali manje nego pelet, a upućeni ističu da na sporiji pad utiče relativno velika potražnja industrije za tom sirovinom pa tako prodavci mogu da biraju kome će ga prodati po što isplativijoj ceni.

 Tako se, primera radi, u Beogradu bukvino, grabovo i hrastovo drvo prve klase može pazariti po ceni od oko 10.400 dinara po kubiku dok se u unutrašnjosti ogrevno drvo može pribaviti i jeftinije, recimo u Nišu gde košta oko sedam hiljada dinara. To predstavlja pojeftinjenje od 700 do 1.200 dinara po kubiku. Najjeftinije će ipak proći oni koji se opredele da ogrevno drvo kupe direktno od Srbijašuma po ceni od 5.269 dinara za kubik što je znatno niže od cene koja je aktuelna na najvećem broju stovarišta.

Dok su potrošači uoči protekle grejne sezone bili prinuđeni da za nabavku uglja izdvajaju i do 26.000 dinara po toni sada se ugalj “stanari” u komadu može kupiti za 15.480 dinara po toni dok se taj ogrev na nekim mestima može naći i po ceni od 10 hiljada dinara po toni.

Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Željko Marković kaže za Danas da postoji više razloga zbog kojih je došlo do pada cena čvrstog ogreva a jedan od njih je vezan za činjenicu da su potrošačima preostale solidne nepotrošene količine koje su kupili pred minulu grejnu sezonu.

– Jednostavno, zima je bila blaga i to je uslovilo da se troši manje peleta, uglja i ogrevnog drveta nego što bi bio slučaj da je hladno vreme bilo intenzivnije. To je uslovilo da određene količine preteknu za upotrebu u narednoj grejnoj sezoni. Zbog toga su se trgovci opredelili da spuste cene kako bi motivisali kupce da sada kupe ogrev. Takođe, na visinu cene utiče i ponuda i potražnja na tržištu. Ono što treba konstatovati je da je u protekloj grejnoj sezoni na papreno dizanje cena ogreva uticao i psihološki momenat vezan za ekonomsku krizu i dilemu da li će na tržištu biti dovoljno energenata – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su cene ogreva u ovom trenutku povoljne za potrošače ali da će se, kako to i uvek biva, pred sam početak nove grejne sezone povećati.

Podsećanja radi, tokom protekle zime, domaćinstva u Srbiji su se suočila sa enormnim poskupljenima ogreva zbog krizne situacije vezane za snabdevanje energentima. Tako je u odnosu na prethodnu grejnu sezonu cena uglja “banovići” u minuloj porasla za čak 58 odsto, ogrevnog drveta za 50 a peleta za oko 34 odsto.

Izvor: danas.rs

Izdavanje stanova turistima muka je sa kojom se bori čitav niz evropskih gradova. Sve je više stanova, sve manje stanara – i konačno Brisel sprema nova pravila.

Najgore je u turističkim destinacijama koje same po sebi nisu posebno velike – poput Palme na Majorci. Sve više vlasnika apartmana ih iznajmljuje turistima, što znači i da stanovnici tog grada jedva plaćaju te cene – ispod 900 evra mesečno je praktično nemoguće naći.

Iako vlasnici dobro zarađuju, to je sveukupna katastrofa: furešti gotovo da nemaju obzira prema zgradi ili komšijama, u sezoni je nemoguće da ugostitelji i trgovci nađu smeštaj za nekoga da radi za njih, a i van sezone cele ulice pretvaraju se u Potemkinova sela. Što je još gore, mnogi od ovih stanova se iznajmljuju „na crno” tako da nema prihoda od poreza, piše DW.

Tu je vlada u Madridu shvatila da prvo treba da očiste i plate 700.000 evra za gradski „akcioni plan”. Broj kontrolora je povećan sa 15 na 20, ali što je još važnije, dobili su i kreditne kartice sa kojima mogu da se pretvaraju da su turisti i rezervišu smeštaj. Jer često je to jedini način da se tačno sazna gde se taj stan nalazi i ko ga iznajmljuje.

Postoji još jedna novina, čak i ako je Španija, to se radi preko vikenda, jer su mnogi oglasi na portalima postavljali tek u subotu – a skinu ih u nedelju uveče, znajući da službenici ne rade. To više nije slučaj, kaže komesar za turizam Antrea Sera, „sada se vodi ozbiljna bitka protiv nelegalnih stanova“.

Nije kriv posrednik!

A to je problem koji muči i velike gradove poput Pariza, Amsterdama, Rima… Uvode se stroga ograničenja broja stanova, već je gotovo nemoguće dobiti turističku dozvolu za iznajmljivanje, ali ih je i dalje sve manje stanovi iz kojih ujutro domaćice idu u kupovinu za ručak, a mališani u školu, ali turisti dolaze sa svojim koferima. Svi registri i propisi samo dovode do toga da se mnogo toga odvija bez ikakvih zakona, pa čak i italijanska ministarka turizma Daniela Santanče vapi da „nama treba neka prava regulativa“.

Jer problem su i platforme poput Airbnb-a. U ponudi su već stotine hiljada stanova širom Evrope, ali kada su Balearska ostrva pokrenula krivični postupak protiv tog portala zbog nuđenja nelegalnih stanova na njemu, sud je oslobodio internet portal. Pošto je on samo posrednik, krivac je vlasnik stana. Na ovo se u Briselu požalio i balearski ministar turizma Jago Negeruela, za koga je „neprihvatljivo da platforme poput Airbnb-a nude stanove koji su nelegalni”.

Samo oni sa dozvolom

Upravo tim putem želi da ide i Evropska unija. U svim državama članicama biće uvedena obaveza registracije stanova koji se izdaju turistima, a takvi portali će morati da provere da li stan ima dozvolu da bi dozvoljeno da ga stave u svoju ponudu. U Evropskoj komisiji su uvereni da će tako „biti znatno manje nelegalnih ponuda“, kao i da će biti „veće mogućnosti nadležnih službi da ublaže štetne posledice ovakvog kratkoročnog iznajmljivanja stanova“.

Ova evropska uredba mogla bi da stupi na snagu već sledeće godine, a mnogi gradovi u Evropi joj se raduju: Dženet Sanz iz Barselone smatra da je to „prvi korak u dobrom pravcu“, a traži još stroža pravila za internet portale koji nude stanove. I u Berlinu jedva čekaju novu evropsku uredbu. Sekretar za evropske integracije ovog grada-države Džeri Vup smatra da je ta uredba već „praktična“ i da će im pomoći u boljem praćenju i kažnjavanju kriminalci, piše DV.

A kad te od kazne zaboli glava…

Jer Berlin takođe pati od ovog problema: „normalnim“ Berlincima je već skoro nemoguće da nađu stan koji mogu da plate, a tek 2019. u Berlinu je samo na Airbnb-u bilo u ponudi 26.500 stanova – i od tada verovatno je bilo još više. Airbnb nije jedini portal u ovom poslu. Berlin takođe ima stroga pravila o izdavanju stanova, ali je nadzor veoma težak – a sankcije protiv prestupnika praktično ne postoje, žali se Vup.

Kada je reč o sankcijama, na nacionalnim vladama je da nešto urade – ako to zaista žele. Da se ​​vratimo Majorki i njihovom „akcionom planu”: u prva tri meseca provereno je 337 slučajeva izdavanja stanova, a u 45 slučajeva pokrenut je postupak i naplata kazni. A to je loša vest na Majorci za vlasnika ovakvog nelegalnog stana.

Predviđena je kazna od 40.000 do 400.000 evra.

Izvor: Danas.rs

Povodom rođendana velikog srpskog glumca, Zorana Radmilovića, 11. maja, Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor ove godine organizuje prikazivanje predstave „Zoran Radmilović“, u izvođenju glumca Ivana Tomaševića, s početkom u 20.00 časova.

Ovo je priča o jednom od naših najboljih i najpopularnijih glumaca, ispričana iz perspektive glumca koji je opsednut likom i delom velikog Zorana Radmilovića. Glumac pokušava da odigra monodramu o Salijeriju, ali odustaje jer ga stalno proganja lik Zorana Radmilovića. Na ovoj paraleli Salijeri – Mocart. glumac (u ovom slučaju Ivan Tomašević) – Zoran Radmilović je izgrađena ova komična priča o problemu velikog broja umetnika koje su, zbog par genija, proglasili za mediokritete.

Sama ideja o postavci ove monodrame je potekla od Dragana Begovića producenta na RTS –u. 2011. godine je snimljen igrano dokumentarni film “Zalažem se za laž” po istoimenoj knjizi Ane Radmilović, ćerke Zorana Radmilovića, a po Zoranovim tekstovima. Uloga Zorana Radmilovića je dodeljena Ivanu Tomaševiću a režija Andrei Adi Lazić. Tokom priprema i snimanja filma, producent Dragan Begović je izložio ideju da se uradi i monodrama o Zoranu Radmiloviću.

Karte po ceni od 400 dinara možete obezbediti na Blagajni Kulturnog centra već od 3. maja.

Radno vreme Blagajne:
Utorak i sreda: od 10.00 do 13.00
Četvrtak, petak i subota: od 15.00 do 20.00

Telefon za rezervacije: +381 69 5622560

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru će tokom predstojećih praznika sprovoditi mere pojačane kontrole saobraćaja sa posebnim akcentom na otkrivanju i sankcionisanju upravlјanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, prekoračenja brzine, nekorišćenja sigurnosnog pojasa i drugih prekršaja.

“S obzirom na to da je zbog nastupajućih praznika u narednom periodu očekivano povećanje frekvencije saobraćaja na svim putnim pravcima, apelujemo na sve učesnike u saobraćaju da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja na putevima”, stoji u dopisu Policijske uprave Sombor.

Radovi na putu Sombor – Apatin počinju u utorak, 2. maja.

Saobraćaj će se odvijati uz naizmenično propuštanje vozila.

Radovi će trajati do 10. jula.

Alternativni put je Sombor – Lugovo – Prigrevica – Apatin.

Na putu Bajmok - Aleksa Šantić, zbog radova, saobraćaj se odvija naizmenično jednom saobraćajnom trakom, do 1. juna.

Alternativni put je Bajmok - Bački Sokolac – Telečka – Kljajićevo.

Izvor: 021.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 151. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, članovi Gradskog veća dali su saglasnost na predlog pravilnika o uslovima obezbeđivanja i pružanja inovativne usluge socijalne zaštite „Domaćin u zajednici“. Svrha ove usluge jeste obezbeđivanje podrške starijim, obolelim i licima sa invaliditetom u situacijama kada je porodična podrška nedovolјna ili neraspoloživa, u skladu sa procenjenim individualnim potrebama lica, koja usled nemoći, bolesti ili invaliditeta ne mogu samostalno zadovolјiti potrebe domaćinstva. Uslugom će se obezbediti odgovarajuća pomoć i podrška u domaćinstvu, u skladu sa procenom potreba korisnika i može obuhvatati održavanje dvorišta (košenje, uklanjanje lišća, iznošenje smeća, čišćenje, redovno održavanje i dr.), pripremu ogreva (cepanje drva, unošenje ogreva u pomoćne prostorije i dr.), sitne popravke u domaćinstvu (zamena sijalica, osigurača, brava i dr.).

Članovi Gradskog veća prihvatili su izveštaj o realizaciji menifestacije „Ravangrad Wine Fest 2022“, na kojoj je uzelo učešće preko 50 izlagača iz Mađarske, Hrvatske i Srbije. Izlagačima je na somborskom festivalu vina, u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, kotizacijom obezbeđen izložbeni prostor, kataloška i medijska promocija, a posetioci su uz ulaznicu dobili katalog izlagača, vinsku čašu, mogućnost degustacije različitih vrsta vina, hrane, kao i učestvovanje na stručnim predavanjima, a sve uz nastup nekoliko muzičkih sastava.

Na 151. sednici članovi Gradskog veća prihvatili su predlog Odluke o završnom računu budžeta Grada Sombora za 2022. godinu sa konsolidovanim izveštajem o trošenju sredstava budžetskih korisnika, koji će se naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada.

U Mesnoj zajednici „Crvenka“ („Rašlјe“), upriličeno je otvaranje novog dečijeg igrališta. Tim povodom, isto su obišli gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković, direktor Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo Sombor“, Momir Mioković i predstavnici Saveta Mesne zajednice, na čelu sa predsednicom Stanislavom Jocić.

Više od 60 mališana uživalo je u novom ambijentu za igru, a pripremlјeni su im i slatkiši i slaniši.

Igralište broji sedam sprava – njihalicu na federu, provlačilicu, lјulјašku sa tri sedišta, klackalicu, vrtešku, kombinovanu penjalicu i tobogan, a ograđeno je zaštitnom ogradom.

Postavlјanje dečijeg igrališta u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti izvršilo je JKP „Zelenilo Sombor“.