Sombor.info

"Mora da nauči. Neću mu dozvoliti da pobegne i da se sakrije", poručio je Artur Ord

Samohrani otac Artur Ord (51) odlučio je da nauči sina lekciju, pošto je polupao autobusko stajalište u britanskom gradu Siham.

Prvo je objavio fotografiju 13-godišnjeg naslednika na stajalištu, a potom ga odveo u policiju, prenosi The Sun.

Slika je objavljena na Fejsbuku uz poruku “nisam ga ovako vaspitao”. Artur dodaje da je njegova odluka bila mučna, ali neophodna.

“Mora da nauči. Neću mu dozvoliti da pobegne i da se sakrije. Mi smo dobijali batine, a sada moramo da pronađemo drugi način, jer su nam kao roditeljima vezane ruke”, objasnio je.

Artur je izrazio brigu jer je njegov sin u osetljivim godinama.

“Ako ne dobije tešku lekciju, šta će se dogoditi s njim?”, upitao je.

https://t.co/uwJGjl08knpic.twitter.com/t1ZCjcWBdUSeptember 27, 2019
Otac je istakao da oseća sramotu, da nije vaspitavao sina da se tako ponaša, i da će prihvatiti svoju krivicu.

Veliki broj roditelja je reagovao na mrežama, podržavajući Artura Orda.

Mnogi izražavaju poštovanje prema njegovom postupku, a jedna osoba je napisala: “Nemojte se stideti. To je za roditelje koji pokrivaju decu”.

Drugi se nadovezao: “Ovo je roditeljstvo u najboljem izdanju”.

Izvor: telegraf.rs

U osnovnim školama za koji mesec kreće upis prvaka, sadašnje predškolce tako očekuje i prvo testiranje, a roditelje već polako hvata panika - od izbora škole, da li da to bude najbliža ili ona na glasu, do toga šta njihov budući prvak treba da zna pre polaska u školu. Većini je upravo ovo drugo prava noćna mora, misle da dete treba da poseduje razna znanja, ali ono što je zapravo najvažnije niko ni ne pomisli.

Nije tajna da poslednjih godina sve više mama i tata, posebno u većim gradovima, za buduće prvake preko leta angažuju čak i privatne profesore kako bi ih pripremili za polazak u školu! I to objašnjavaju rečima da "ne žele da im zadirkuju decu ako ne znaju dobro da čitaju, pišu ili sabiraju..."

Da li budući ĐACI PRVACI treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu? Sve više roditelja uzima deci PRIVATNE ČASOVE pre 1. septembra: Prosvetni radnici poručuju JEDNO
Neki se spremaju za školu, a neki za POPRAVNI ISPIT: Evo šta sve učenici moraju da urade tokom letnjeg raspusta ako ne žele da budu "PONAVLJAČI"

Pred roditeljima budućih đaka prvaka, ali i prosvetnim radnicima, glavno je pitanje: šta to budući prvaci moraju da znaju pre polaska u školu? Kako ističu pedagozi i psiholozi, tu spada pet osnovnih stvari, a to nisu ni čitanje ni pisanje!

Zato krenimo redom.

Da zna da veže pertle

Budući đaci prvaci, čini se, znaju sve, ali u domenu modernih tehnologija i upravljanja pametnim računarima, tabletima i telefonima! Iako su pravi hakeri, to ipak nije dovoljno da budu samostalni.

Deca rođena 2017. godine često i dalje traže od roditelja da im pomognu pri vezivanju pertli, oblačenju i slično. Roditelji im, kako kažu stručnjaci, povlađuju. Kupuju im patike na "čičak", vezuju pertle, oblače ih, ne dajući tako detetu šansu da to uradi samostalno.

Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja, kaže da prvi koraci u osamostaljivanju dece počinju već u vrtiću. Tada dete mora da nauči samo se obuče, da se spremi za spavanje - jednostavno, da brine samo o sebi.

- To je nekad bilo potpuno normalno. Jer, roditelji su imali i po sedmoro ili osmoro dece. Ko će sve njih da oblači, kupa, sprema za spavanje? Oni su to morali da rade sami. Danas imamo jedno dete koje je, praktično, kao neki kućni ljubimac. Spremimo, obučemo najlepše košulje, pantalone, zatežemo da sve bude idealno i idemo u vrtić. I dete to vidi. To tako ne treba. Date im stvari i kažete “Evo ti ovde, spremi se.” Od najranijih dana vrtića - kaže Rajović.

Kako ističe, dete ujutru mora imati dovoljno vremena da se obuče, opere zube, pa i da na polasku veže pertle da ne žuri.

- Jer zadatak deteta je da nauči da veže pertle pre škole - ističe Ranko Rajović.

Da se samo presvlači

Od rođenja deteta, roditelji i staratelji su ti koji vode glavnu reč kada je u pitanju presvlačenje deteta. S razlogom, jer dete u tom dobu ne može ništa samostalno. Ali već sa nekoliko godina može da učestvuje u tom veoma bitnom procesu oblačenja, odnosno presvlačenja.

Učenje samostalnog presvlačenja je važan korak za dete koji bi trebalo uveliko da bude savladan do polaska u osnovnu školu. To je bitan korak ka njihovoj nezavisnosti.

- Dešava se da roditelji taman da krenu, a dete se seti da hoće druge čarape. Ili se pokvasio, pa mu je vlažna majica, i mora da se presvuče. Zato se uveče sprema šta će dete da obuče, da obuje, da ponese. Nema tu sad ujutru šta ćeš, pa on onda neće ništa. Neka dete i bira, ali uveče, ne ujutru - ispričao je Ranko Rajović.

Saveti stručnjaka roditeljima su da počnu da daju deci da postepeno biraju šta će obući sa jednostavnim komadima odeće i postepeno povećavajte složenost kako bi se dete osećalo samopouzdano.

Da samo ide u toalet

Kao i kod učenja vezanja pertli, deca bi morala da do sedme godine života znaju kako da samostalno odu do toaleta. Prioriteti roditelja, koliko god nekada bili dobronamerni, vrlo često, što zbog straha, što zbog roditeljskih ambicija, mogu da uspore dete u razvoju.

Tako učiteljima i učiteljicama u osnovne škole dolaze deca koja ne znaju kako da koriste toalet. A haos nastaje kada učitelji sa desetinama prvaka odu na ekskurziju, pa prosvetni radnici moraju decu da uče kako da koriste toalet papir.

- Dođe nam dete u školu, a ne zna za higijenu posle upotrebe toaleta, i zato pitam šta je roditelj radio sa tim detetom? Nisu deca razmažena, nego je roditelju teško da mu pokaže, a detetu se mora sto i više puta nekada nešto objasniti da bi steklo veštinu – kaže Mirjana Stevanović, direktorka OŠ “Matko Vuković” u Subotici.

Ističe da su učenje čitanja i pisanja proces koji se odigrava tokom čitavog prvog razreda, ali da bi deca već trebalo da ponesu zavidno životno znanje iz kuće.

- Detetovo i slobodno vreme roditelja ne smeju da preuzmu lajf-koučevi, sportski ili obrazovni radnici. Ima slučajeva da dete ne zna srpski jezik, a upisuju ga na engleski, ili ne zna da veže pertle, a teraju ga da svira klavir - kaže ona.

Da samo pakuje knjige

Školski ranac pun je đačkih knjiga i svezaka, na detetu je samo da uzme ranac i ode u školu. Problem je kada se u tu istu školu dođe, a dete ne zna ni šta ima od časova i da su spakovane pogrešne sveske.

Zašto je to tako? Pre svega, zato što su mame i tate ti koji svake večeri svojoj deci sve više spremaju knjige za školu, a ne dete koje u školu ide.

Samostalno pakovanje knjiga za školu ima nekoliko koristi za dete. Osim što deca u školu neće doći nespremna za nastavu, naučiće i raspored časova za celu nedelju. Potom, ova aktivnost đake prvake uči da budu odgovorni, razvija im preko potrebne organizacione veštine, a samim tim i samopouzdanje.

Da zna šta ima za domaći

I roditelji takođe koriste pametne telefone, samo što to često rade nauštrb rođene dece. Tako su sve češće situacije da se dete vrati iz škole, a na pitanje “šta imaš za domaći zadatak” odgovaraju da ne znaju, ili se ne sećaju!

Tada kreće roditeljska akcija, pozivi i poruke u Vajber grupama sa ostalim roditeljima dece iz razreda, a neretko se pozivaju i učitelji ili učiteljice kako bi roditeljima rekli šta je to zadano deci kao domaći zadatak.

Svi stručnjaci, pedagozi, dečji terapeuti i psiholozi su saglasni da se na ovaj način deci odmaže da pravilno odraste u funkcionalnu osobu. Pamćenje domaćeg zadatka deci pomaže pri razvijanju veštine samostalnog učenja, jača odgovornost prema svojim školskim obavezama, da budu posvećena, izgrade disciplinu i stvore rutinu kako bi postigli uspeh u školovanju. Bitnu ulogu u stvaranju ove odgovorne navike imaju roditelji, i oni bi trebalo da nauče dete kako da ne zaborave šta im je domaći.

Dakle, imate dovoljno vremena da decu naučite da vezuju pertle, da se sama obuku i idu u toalet, a slova, čitanje, sabiranje... ostavite učiteljima od 1. septembra.

Izvor: bitiroditelj.com

Merilin vos Savant žena sa najvišim IQ-om otkriva tajnu uspešnog braka sa uspešnim naučnikom Robertom Džarvikom.

Merilin vos Savant dospela je u centar svetske javnosti osamdesetih godina 20. veka kada je na IQ testu postigla skor 228 (mada se kasnije spekulisalo da je realni rezultat 190). Zahvaljujući tom rezultatu ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao žena sa najvišim IQ-om.

Njen dugogodišnji muž je naučnik, istraživač Robert Džarvik, koji je bio glavni čovek u timu koji je napravio veštačko srce Jarvik-7.

I iako su i ona i on zauzeti naukom i kreativnim istraživanjima, uspeli su da održe i sačuvaju svoj brak, a Merilin je otkrila šta je za njih bilo ključno.

Zajedništvo

Bilo da zajedno idu na trčanje, u teretanu ili na odmor – trude se uvek i sve rade i biraju zajedno. Bilo da je u pitanju ruta koju će preći ili koji deo Pariza će posetiti, par ove odluke donosi uvek zajedno.

Izbegavaju društvenih mreže
Ni Merilin ni Robert nemaju Facebook profile. „Čini mi se da takve stvari otvaraju prozor u život van vaše veze“, kaže ona. Na ovo Džarvik dodaje da kad provodiš vreme na društvenim mrežama tada si sam.

Porodica

Njihovi unuci, imaju 17 godina. „Viđamo ih često“, kaže Merilin. A ovom druženju se pridružuju i njihove ćerke, kada na sofi u obliku jajeta, koju zovu „gnezdo“, gledaju filmove, poput „Sva stvorenja velika i mala“ i „Gore, dole“.

Slučajno upoznavanje

Ljubavna priča ovog para je ipak počela dosta neobično, a sve je krenulo od dana kada je jedan čovek u avionu čitao jedan od časopisa koji se našao na sedištu. Svidelo mu se kako izgleda žena na naslovnoj strani i ono što članak unutra otkriva o njoj.

Taj čovek je bio Robert Džarvik, a žena na naslovnici – Merilin vos Savant. Godina je bila 1986.

„Fotografija je bila dobra“, kaže Džarvik, „ali koncept kombinovanja toga sa njenim intelektom me je privukao“. Zato ju je pozvao.

U tom trenutku Merilin je bila na putu za Havaje, a preko asistenta je saznala da Robert „možda želi da je pozove na sastanak“. Ipak, pre nego što je odlučila da ga pozove, ona je iščitala svo dostupno štivo o čoveku koji će postati njen muž.

Izdaja u braku

Ljudi iz Srbije priznali šta je najveća izdaja koju su doživeli u braku

Pitali smo vas šta je najluđe što ste uradili kad ste bili zaljubljeni – zatvor i sudaranje s kamionom su samo neki od odgovora

Svaka godina braka donosi probleme, al’ ima načina da prebrodite drugu i naročito sedmu bez brodoloma
Kasnije su oboje prvi razgovor opisali kao „neprijatan“, ali Robert iz svog ugla označava taj trenutak kao „prelaznu tačku“ u svom životu, matematički termin koji se odnosi na tačku na krivini u kojoj je linija zakrivljenosti Promene.

„Da sam rekao zbogom, sve bi bilo drugačije.“

Ipak, on je odlučio da pošalje Merilin svoj dnevnik, sve o svom životu, pre prvog dejta.

Iako bi taj intenzitet mogao uplašiti mnoge, vos Savant je taj potez smatrala „veoma otvorenim“.

„Rob nije lukav. Bio je u fazonu – ovo sam ja. Bila sam apsolutno fascinirana.“

Dogovorili su se da se nađu u Los Anđelesu, kada se vraćala sa odmora.

„Činilo se kao da je poznajem oduvek“, rekao je on. Proveli su tri dana obilazeći muzeje, odlazeći na večere i pričajući, pričajući i još malo pričajući.

 Ljubav za ceo život

Vos Savant i Džarvik venčali su se 23. avgusta 1987, godinu dana nakon što su se prvi put upoznali.

Danas je očigledno da su izgradili divan život. Njihovo „zajedništvo“ je svuda, uključujući i blistav mural solarnog sistema koji je Džarvik dizajnirao i kreirao. On je ležao na improvizovanim skelama kao Mikelanđelo šest meseci da bi reči svoje supruge pretvorio u umetnost.

Par danas ima dve ćerke i dva unuka, a kako Merilin kaže, Rob je za nju „i dalje isti onaj čovek prekriven zlatnim lišćem“.

Izvor: nova.rs

Pre tri godine napustio nas je legendarni kantautor Đorđe Balašević.

On je rođen u Novom Sadu 11. maja 1953. godine, a muzičku karijeru započeo je 1977. godine, kada se pridružio grupi „Žetva“.

Solo karijeru je započeo 1982. godine albumom „Pub“ koji je ostvario veliki uspeh. Usledli su ništa manje uspešni albumu, a poslednji, „Rani mraz“, objavio je 2004. godine.

Držao je posećene koncerte širom bivše Jugoslavije, a kako za sebe, hitove je pisao i za druge izvođače. Samo neki od onih za koje je pisao jesu Kiki Lesendrić, Frano Lasić, Zdravko Čolić, Biljana Krstić, Miki Jevremović, Željko Samardžić, Miroslav Ilić, Arsen Dedić, Srebrna krila, Jadranka Stojaković i drugi.

Često je isticao to da je njegov život poptimio potpuno novu dimenziju kada je upoznao Oliveru kojom se kasnije i oženio i sa kojom je dobio troje dece, sina Aleksu i ćerke Jovanu i Jelenu. Svojoj Olji posvetio je većinu svojih pesama i bila mu je večita inspiracija.

Đoletove tri pesme, „De mol“, „Devojka sa čardaš nogama“ i Drvena pesma“ uvrštene su u udžbenike za osnovne škole u Srbiji, dok su „Naopaka bajka“, „Čovek sa mesecom u očima“ i „Neki novi klinci“ uvrštene u Antologiju srpske poezije koju je priredio Nenad Grujičić.

Balašević nije voleo da se previše medijski eksponira, a svoju intimu i porodicu pokušao je da sačuva i zaštiti na sve načine. O njegovom životu ne zna se previše, ali jedan od najtežih trenutaka, kako je on pričao, bio je period kada mu se rodila ćerka Jovana.

Đorđe je u tom trenutku služio vojni rok, a ćerku je prvi put video tek mesec dana nakon rođenja jer nije smeo da prelazi granicu. Naime, njegova supruga Olivera se, zbog epidemije meningitisa koja je tada vladala u Novom Sadu, porodila u Budimpešti.

Imao je ogromnu tremu kada je čekao da se rode Jelena i Aleksa, ali svoju decu je smatrao onim najlepšim što m u se u životu dogodilo. Za velike praznike, letnje i zimske odmore nikada nije nastupao jer je želeo da provodi vreme sa njima.

Jednu od najvećih trauma doživeo je 1999. godine, kada je njegova ćerka Jelena imala tešku saobraćajnu nezgodu. Automobil u kom se nalazila se prevrnuo na krov, a tom prilikom Jeleni su slomljeni vratni pršljenovi, što je izazvalo potpunu oduzetost svih udova. Iako su šanse za oporavak bile male, Jelena je već naredne godine počela da hoda, a Đole je više puta govorio o tome da je ovo period od kog se nikad nije oporavio.

Ona je kasnije priznala i da je njen otac pesmu „Naopaka bajka“ napisao upravo nakon njene nesreće, te da je to jedina njegova pesma koju ona ne voli da sluša.

„To je tatina pesma koju izbegavam da čujem. Bojim je se na neki način. Sećam se kada je došao iz studija, on je meni najavio da će napraviti pesmu koja je vezana za događaj koji se celoj mojoj porodici desio 1999. godine, kada sam ja imala saobraćajnu nezgodu. Ja sam bila teško povređena i to je, nažalost, ostavilo, za ceo život, trag na sve nas. Ipak, iz toga smo zajedno izašli kao pobednici… To je jedina pesma koju izbegavam u širokom luku. Vraća me na taj period koji je izgledao kao jedan tunel, bez i najmanjeg zraka svetlosti. Na sreću smo prevazišli to, svi zajedno“, rekla je ona svojevremeno u emisiji „Mojih 50“.

Jedna od najpoznatijih pesama koju je kantautor napisao u svojoj višedecenijskoj karijeri je „Ne lomite mi bagrenje” iz 1986. godine.

Gostujući u emisiji „Pesnik panonskog srca“, prijatelj čuvenog muzičara Vuk Žugić otkrio je kako su nastali stihovi jedne od najpopularnijih pesama Đorđa Balaševića.

„Ugovorali smo te tradicionalne novogodišnje koncente. Sektor za kulturu nalazi se iznad velike dvorane i povezan je sa binama sa kojih smo pratili koncerte i on je (Đorđe Balašević) došao da potpiše ugovor za novogodišnje koncerte i tada je bila glavna vest da dolazi voz sa našim građanima sa Kosova koji žele da ih neko primi iz rukovodstva naše zemlje zbog svega što se njima i u njihovim životima dešavalo“, ispričao je Žugić svojevremeno u pomenutoj emisiji i dodao:

„Dok je on sa Balaševićem pregovorao o novogodišnjim nastupima, rukovodstvo zemlje je odlučilo da naši ljudi sa Kosova budu primljeni u velikoj dvorani ‘Sava centra. I Đole je rekao: ‘Hajde da vidimo, da to posmatramo’. Sala je bila prepuna Srba sa Kosova, najšireg dijapazona starosti. I oni su izlazili jedan po jedan i pričali strašne životne priče. Bilo je to dirljivo. I jedan veliki čovek Balašević Đorđe slušao ih je puna četiri sata. Pozdravili smo se, potpisali ugovor, a on mi je kasnije javio da je ‘napisao posebnu pesmu’, a radilo se upravo o numeri ‘Ne lomite mi bagrenje’.“

„Dugo su je povezivali samo sa Kosovom i stradanjem Srba na Kosovu, ali ona je kao i sve njegove jednog filozofskog, metaforičnog značenja. Ne lomite mi život, bilo gde i bilo kome. Ne lomite ono najlepše što osećam prema svojim ljubavima, prema svom bagrenju, prema svemu što su naši životi“, opisao je Vuk Žugić u emisiji „Pesnik panonskog srca“ na RTS-u.

Đorđe Balašević je u novembru 2019. godine doživeo infarkt miokarda i ugrađeni su mu stentovi. U februaru 2021. oboleo je od koronavirusa i bio je na kućnom lečenju sve do 16. februara, kada mu se naglo pogoršalo stanje. Preminuo je tri dana kasnije u KC Vojvodine od posledica upale pluća izazvane koronavirusom.

Grad Novi Sad proglasio je dan žalosti 21. februara, kada je Balašević sahranjen. Komemoracija, na želju porodice, nije održana.

Izvor: nova.rs

U zgradi ambulanti nalaze se i tri ambulante Dečijeg odeljenja u kojima se vrše subspecijalistički pregledi dece iz domena: neurofiziologije sa epileptologijom, dečije pulmologije, kardiologije i endokrinologije. Zalaganjem pojedinaca, zaposlenih na Odeljenju, tokom prošle godine nađeni su donatori koji su uložili značajna sredstva za kompletno renoviranje ovih prostorija.

Fondacija „Mozzart“ je donirala novčana sredstva kojima su urađeni kompletni građevinski radovi u renoviranju svih pedijatrijskih ambulanti. Zamenjena je spoljašnja stolarija, ofarbana unutrašnja stolarija i radijatori, zamenjene podne i zidne pločice, okrečeni zidovi, na pojedinim su postavljene i velike, zidne tapete sa dečijim motivima. Takođe, navedena fondacija, donirala je 7 fotelja i 10 stolica za potrebe dečijih ambuanti i odeljenja.

Ovom prilikom kolektiv Dečijeg odeljenja kao i menadžment Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor zahvaljuje se na ovoj značajnoj donaciji za našu ustanovu koja će prvenstveno doprineti ugodnijem boravku dece u ambulantama kao i olakšati rad zaposlenih.

U Somboru u sredu, 21. februara, od 09:00 do 13:00 časova planirana su iskljjuenja struje u sledećim ulicama:

JOVANA SKERLIĆA 1-19 i 2-20,
JOVANA POPOVIĆA 1-7 i 8-12,
DALMATINSKA 1-9A i 2-10,
ILIJE BIRČANINA 47-53 i 62-76

Raspored sahrana na somborskim grobljima

Gradsko veće grada Sombora održalo je 197. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće je dalo saglasnost na Pravilnik o uslovima obezbeđivanja i pružanja usluge – Personalna asistencija, kao i na Odluku o utvrđivanju ekonomske cene i participacije za uslugu socijalne zaštite – personalni asistent, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora.

Personalna asistencija je usluga kojom se pruža podrška korisniku u održavanju i unapređivanju kvaliteta njegovog života kroz održavanje što većeg stepena življenja uz aktivno učestvovanje u lokalnoj zajednici. Usluga personalne asistencije dostupna je punoletnim licima sa invaliditetom sa procenjenim I i II stepenom podrške, koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, imaju sposobnost za samostalno donošenje odluka, radno su angažovani ili aktivno uključeni u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenog angažmana, odnosno uključeni su u redovni ili individualni obrazovni program.

Na 197. sednici, Članovi gradskog veća su odobrili sredstva za potrebe sufinansiranja projekta Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor za razmenu učenika i profesora iz Adane, Turska u iznosu od 245 hiljada dinara. Cilj projekta je da se učenici i profesori iz Adane, upoznaju sa našim gradom, istorijom, kulturom i tradicijom, kao i da naši učenici i profesori posete Tursku.

Drugu godinu zaredom, Gradski Muzej u Somboru i Istorijski arhiv grada zajednički su pripremili izložbu odabranih fotografija grada pod nazivom "Šetnja glavnim sokakom", koja na jedinstven način prepričava događaje sa glavne somborske ulice u različitim vremenskim epohama.

Prepoznatljivo lice bačkog, a po karakteru evropskog grada Sombora, sa glavnim sokakom po sredini venca - pečat je izložbe "Šetnja Glavnim sokakom". Izložba je zajednički projekat Gradskog muzeja u Sombroru i Istorijskog arhiva grada, upriličena povodom obeležavanja Dana grada Sombora.

"Autorke izložbe i mi, kao njihovi producenti, želeli smo da povedemo naše sugrađane u jednu šetnju kroz različite epohe, da osete duh naše glavne ulice, žile kucavice našeg grada", istakao je David Firanj, direktor Gradskog muzeja u Somboru.

Autorke izložbe Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka, Anastazija Mako, arhivistkinja Istorijskog arhiva Sombor i Martina Malbaški, kustoskinja istoričarka - posredstvom stotinak jedinstvenih fotografija Sombora ispričale su istoriju grada i prikazale kako je izgledala somborska svakodnevica nekada i kakva je sada.

Obilazak postavke pruža posetiocima jedinstven doživljaj vremenske šetnje centrom Sombora i najpoznatijim somborskim sokacima, dočaravajući fotografijama iz različitih epoha izgled i karakter našeg Sombora, grada koji se diči svojim vekovnim trajanjem, nasleđem iz minulih vremena, te beleži različita stremljenja i hod u skladu sa vremenom.

Izvor: RTV

Karate klub Ravangrad objavio je izveštaj sa upravo održanog prvenstva Bačke. Kako se navodi, predstavnici somborskog kluba na ovom takmičenju osvojili su tri medalje u borbama. Zlatno odličje osvojio je pionir Stefan Lazić (2014. godište, 45 kg).

Srebro odnosno bronza u kategoriji muških nada pripala je Borisu Bodrožiću (2011) odnosno Strahinji Buloviću (2011). Najmlađi član somborskog kluba na ovom prvenstvu bio je Leon Patarčić (2016.godište) kojem je ovo bilo prvo takmičenje ostavio je odličan utisak.

Karate savez Vojvodine je bio organizator, a KK Front (Stara Pazova), tehnički organizator prvog zvaničnog takmičenje u tekućoj godini, koje je održano po pravilima WKF u borbama i katama.

Izvor: somborsport.org