Sombor.info

Tržište rada je tokom poslednjih godina doživelo korenite promene, a jedna od ključnih stvari koja se desila jeste lagani nestanak dugoročnih poslovnih pozicija u korist kratkih ugovora. To povlači pitanje od čega će se živeti u starosti ako ne uspemo da stignemo do starosne penzije. Zbog toga su privatne penzije sve više u žiži interesovanja radno sposobne populacije, a mi smo istražili kako postati član nekog dobrovoljnog penzionog fonda, koje su prednosti ali rizici ako uplaćujete sami sebi doprinose.

Ugovori koji se sada daju su mahom na određeno vreme, a čini se da samo srećnici imaju šansu za takozvani "ugovor za stalno", što su nam potvrdili rezultati ankete "Mladi i penzije", koju je ranije sproveo "Blic Biznis". Mladi ljudi se, sve više vezuju za "frilensing", odnosno digitalne tehnologije i IT svet, gde mnoštvo kompanija nudi pregršt stalno otvorenih pozicija, pa oni često idu samo za što većom zaradom. Isto tako, kažu da razmišljaju i o privatnom biznisu jer smatraju da će na taj način najbolje obezbediti primanja za stare dane.

Pitanje privatnih penzija u Srbiji reguliše Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima iz 2005. godine. Izmene ovog Zakona su usvojene 2011. godine. Prema NBS, najvažnije izmene odnose se na to da je starosna granica za početak povlačenja sredstava sa individualnog računa sa 53 godine pomerena na 58, a mogućnost povlačenja sredstava jednokratnom isplatom ograničena je na 30% ukupnog iznosa, dok se ostatak isplaćuje na neki od ostalih propisanih načina.

Prvi korak ka privatnim penzijama

Da biste obezbedili privatnu penziju, neophodno je da postanete član nekog od postojećih dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji. Iz NBS savetuju da se dobro raspitate o svakom fondu, uslovima i isplatama koje nude. Dobra informisanost će vam obezbediti i bolja primanja kasnije u starosti.

Kada izaberete fond u koji želite da se učlanite, potrebno je prvo da potpišete ugovor o članstvu. Ugovor sadrži podatke o članu, društvu za upravljanje fondom, obvezniku uplate i fondu (tipski ugovor).

Kako funkcionišu privatni penzioni fondovi?

Sredstva na vašem računu, koja akumulirate za budućnost preko određenog penzionog fonda, uvećavaju se uplatom doprinosa i prihodom od investiranja tog fonda.

Uplaćena sredstva investiraju se u hartije od vrednosti izdavalaca s visokim kreditnim rejtingom, a ostvarena dobit redovno pripisuje na vaš račun.

Dobrovoljni penzijski fondovi su vrlo slični ostalim investicijama, a NBS izdvaja nekoliko specifičnih pravila svakog fonda:

sredstva možete uplaćivati i vi i vaš poslodavac,
možete ostvariti poreske olakšice na doprinose koje uplaćujete,
vaša privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti uplata, dužine perioda u kome vršite uplate i načina na koji se ta sredstva investiraju,
ukoliko ne možete da vršite redovne uplate, to neće biti razlog da izgubite do tada akumulirana sredstva.

Šta su investicione jedinice?

Uplatom doprinosa u fond kupujete investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice menja se u zavisnosti od kretanja cena hartija od vrednosti i druge imovine u koju su uložena sredstva fonda.

Iznos svojih sredstava u fondu možete izračunati tako što ćete broj investicionih jedinica na vašem računu pomnožiti s vrednošću investicione jedinice tog fonda u određenom danu.

Kako izabrati penzioni fond?

Vaša primanja svakako određuju i količinu novca koju možete odvajati svakog meseca u ove svrhe, a da to ne ošteti vaš kućni budžet. Ipak, kada je o samom izboru fonda reč, odlučujući faktor bi trebalo da bude visina naknada koje plaćate za usluge društva za upravljanje.

Postoje dve vrste naknada:

naknada za doprinose
naknada za upravljanje

Naknada za doprinose se uplaćuje prilikom uplate penzijskih doprinosa i obračunava se kao procenat vrednosti izvršenih uplata koji utvrdi društvo za upravljanje.

Naknada za upravljanje se naplaćuje iz imovine fonda i može iznositi do 1,25 odsto vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou. Obračunava se svaki dan i uračunata je u vrednost investicione jedinice.

Finansijski stručnjaci kažu da je važno da uzmete sa rezervom primere iznosa penzija koji vam mogu biti prikazani od strane penzionog fonda u prvi mah i dobro ispitajte koliki su prinosi i naknade korišćeni u računici i razmislite da li vam deluju realno.

NBS još savetuje da ponuđeni prospekt obavezno pročitate pre nego što potpišete ugovor o članstvu, "jer potpisivanjem ugovora potpisujete i izjavu da u potpunosti razumete prospekt fonda, kao i naknade koje se naplaćuju“.

Kada počinje isplata privatnih penzija?

Novac, odnosno sredstva koja se uplaćivali na ovaj način, možete povući kada ispunite Zakonom propisanu starosnu granicu, najkasnije s navršenih 70 godina. Sredstva možete povući i pre predviđene granice, ali samo u slučaju trajne nesposobnosti za rad.

Nakon povlačenja sredstava imate mogućnost da:

dobijate redovne isplate iz fonda dok ne potrošite ušteđena sredstva,
prenesete svoja sredstva u društvo za osiguranje i obezbedite sebi doživotnu dodatnu penziju,
povučete sredstva jednokratnom isplatom, ili
kombinujete načine isplate sredstava.
Kome pripada penzija u slučaju smrti člana fonda?

U slučaju smrti člana fonda, sredstva se prenose licu koje je prethodno za to određeno, a ukoliko takvo lice nije određeno, postupa se u skladu sa zakonom koji reguliše nasleđivanje.

Izvor: Blic

Prošlе godinе u Srbiji jе broj građana koji sami proizvodе struju povеćan sеdam puta. Jеdan od razloga za to jе, bеz sumnjе, činjеnica da u našoj zеmlji postoji mogućnost da potrošač postanе prozjumеr, odnosno i kupac i proizvođač strujе, a viškovе proda “Elеktroprivrеdi Srbijе”.

Ovaj status omogućava da sе proizvodi struja za sopstvеnu potrošnju, ali i da sе proizvеdеni viškovi, koji sе nе potrošе odmah nеgo skladištе u еlеtkroеnеrgеtski sistеm, povuku kada jе potrošnja vеća od proizvodnjе.

Za to jе potrеbno na krovovе postaviti solarnе panеlе, a mnogo jе građana koji su za to iskoristili državnе subvеncijе. Uskoro ćе to moći ponovo jеr novi krug podrškе domaćinstvima za to, ali i drugе mеrе еnеrgеtskе еfikasnosti gradovi ćе pokrеnuti do prolеća. U protеkla tri javna poziva, državnе subvеncijе za zamеnu starе stolarijе, kotlova ili izolaciju iskoristilo jе 24.000 domaćinstava, a u Vladi računaju da ćе sе kroz pеtogodišnji program podrškе taj broj utrostručiti.

Subvеncija pokriva do 50 odsto troškova, a građani mogu istovrеmno konkurisati za zamеnu stolarijе, kotlova, izolaciju i postavljanjе solarnih panеla. Do sada jе samo solarnе panеlе na krovovе instaliralo 2.700 domaćinstava i prеduzеtnika.

- Ohrabrujеmo građanе da ćе, ako sе prijavе za dvе mеrе, imati i 65 odsto subvеncija ukupno - rеkla jе ministarka rudarstva i еnеrgеtikе Dubravka Đеdović Handanović. - I procеs priključеnja jе znatno ubrzan. Radićеmo na tomе da mеrе i procеdurе budu još еfikasnijе i da prе svеga građani imaju intеrеs i finansijsku pomoć od stranе državе ukoliko sе odlučе na ovaj korak.

Za postavaljanjе solarnih panеla potrеbno jе dosta novca, ali sе ulaganjе nakon odrеđеnog broja godina isplati i potrošaču donosi korist. Naimе, stručnjaci za еnеrgеtiku ukazuju da sе ulaganjе u solarnе panеlе, odnosno proizvodnju еlеktričnе еnеrgijе iz obnovljivih izvora еnеrgijе, isplati nakon dеsеtak godina, što jе oko polovinе vеka trajanja solarnih sistеma.

Vrеdnost invеsticijе zavisi od snagе еlеktranе i krеćе sе oko еvro po vatu instalisanе snagе. Za vеćinu domaćinstava dovoljna jе еlеktrana snagе od tri do pеt kilovata, što bi ih koštalo od 3.000 do 5.000 еvra.

Trеba rеći da sе, uz subvеnciju državе troškovi smanjuju i to za 50 odsto, ukoliko cеna nе prеlazi 420.000 dinara, što jе maksimalan iznos podrškе. Kolika ćе invеsticija biti zavisi od instalisanе snagе i karaktеristika potrošnjе. Na cеnu utičе mnogo faktora i za privrеdu sе krеćе od 0,7 еvra po vatu instalisanе snagе do 1,1 еvro, dok jе za domaćinstva cеna nеšto viša. Prosеčan rok isplativosti takvе invеsticijе za privrеdu jе od šеst do osam godina, a kod domaćinstava, kod kojih jе isplativost invеsticijе u dirеktnoj vеzi s potrošnjom, izmеđu dеvеt i dеsеt godina.

Enеrgеtska obnova čitavih stambеnih zgrada

Prvi put jе pokrеnut jе i projеkt еnеrgеtskе obnovе čitavih stambеnih zgrada. Za tе subvеncijе mogu konkurisati isključivo stanari starih zgrada priključеnih na toplanе jеr su onе i najvеći rasipnici еnеrgijе.

- Ovo jе izuzеtno afirmativan način u kom praktično, kroz ovaj program, možеmo da saniramo najnееfikasnijе objеktе i onda da stvorimo uslovе da čitav jеdan sistеm prеđе na naplatu po potrošnji - kažе prеdsеdnik Upravnog odbora Udružеnja toplana Srbijе Dušan Macura.

Do kraja fеbruara bićе završеno prijavljivanjе u svih 16 gradova i opština, a do sada sе prijavilo 1.500 stambеnih zajеdnica.

Izvor: Dnevnik

Obratite pažnju na znake koje vam šalje organizam.

Spavanje generalno donosi niz zdravstvenih koristi, ali preterivanje je povezano sa zdravstvenim rizicima i može ukazivati na neko stanje. Spavanje je ključno za naše mentalno i fizičko zdravlje i kvalitet života.

Pravilan san ne samo da vas ostavlja osveženim i spremnim za dan, već poboljšava koncentraciju, pomaže srcu i krvnim sudovima, promoviše zdravu ravnotežu hormona gladi i pomaže imunološkom sistemu. Za većinu ljudi, sedam do devet sati sna svake noći je dovoljno, iako vaše godine, nivo aktivnosti i zdravlje mogu pomeriti taj broj u oba smera, prema Fondaciji za spavanje, piše Everyday Health.

I dok je nedostatak sna široko rasprostranjen problem, previše spavanja takođe može biti razlog za zabrinutost. Fondacija za spavanje definiše preterano spavanje kao spavanje više od devet sati u periodu od 24 sata.

Pod ovim se ne podrazumevju dana kada imate neki period oporavka ili ako se vaše telo recimo borilo protiv prehlade. U tim slučajevima, prekomerno spavanje je normalno.

- Ako se samo kasno budite samo da biste nadoknadili san, to se zove san za oporavak. Ali kada to radite uobičajeno i spavate više od osam ili devet sati svakog dana, to bi bilo preterano spavanje. Prekomerno spavanje obično ukazuje da se nešto drugo dešava, kao što je osnovni poremećaj spavanja ili neko drugo zdravstveno stanje. Preterano spavanje je više simptom nego dijagnoza - kaže Safia Kan specijalista za poremećaje spavanja i docent na odeljenju porodične i društvene medicine u Dalasu, za Everyday Health.

Naravno, spavanje više od devet sati u toku noći nije uvek razlog za zabrinutost. Nekim ljudima je prirodno potrebno više sna nego drugima. Trebalo bi uvek u obzir uzeti širu sliku.

Izvor: sd.rs

Kapi za nos, tablete i šumeće tablete čija je aktivna susptanca pesudoefedrin, koje se tokom sezone raznih respiratornih infekcija zbog zapušenog nosa, povišene temperature, glavobolje i bolova u grlu kupuju u apotekama bez lekarskog recepta, mogu da izazovu ozbiljna neželjena dejstva, od kojih je moguća komplikacija i moždani udar.

U pismu zdravstvenim radnicima koje su ovog meseca uputili Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) proizvođači lekova i nosioci dozvola za njihovo stavljanje u promet na teritoriji Srbije, stoji obaveštenje o rizicima od nastanka sindroma posteriorne reverzibilne encefalopatije (PRES) (epi napadi, poremećaji svesti i/ili vida, povraćanje, mučnina i fokalni neurološki znaci), i sindroma reverzibilne cerebralne vazokonstrikcije (RCVS) (nagla glavobolja zbog suženja krvnih usdova u mozgu, moždani udar) povezanih sa primenom lekova koji sadrže pseudoefedrin. Priložen je i spisak lekova sa zaštićenim tržišnim imenima, a koji su u širokoj upotrebi.

Prijavljena neželjena dejstva lekova koji sadrže pseudoefedrin

„Prijavljeno je nekoliko slučajeva sindroma posteriorne reverzibilne encefalopatije i sindroma reverzibilne cerebralne vazokonstrikcije povezanih sa primenom lekova koji sadrže pseudoefedrin. Lekovi koji sadrže pseudoefedrin su kontraindikovani za primenu kod pacijenata sa teškom ili nekontrolisanom hipertenzijom, kao i kod pacijenata sa teškim akutnim ili hroničnim oboljenjem bubrega ili bubrežnom insuficijencijom, jer ova stanja povećavaju rizik za pojavu PRES ili RCVS“, navodi se u pismu zdravstvenim radnicima.

Kako se dodaje, simptomi PRES i RCVS uključuju iznenadnu intenzivnu glavobolju ili glavobolju poput „udara groma“, mučninu, povraćanje, konfuziju, napade i/ili poremećaje vida, dok je glavna komplikacija RCVS ishemijski i hemoragični moždani udar.

„Pacijente treba savetovati da odmah prestanu sa primenom ovih lekova i da potraže medicinsku pomoć ako se pojave znaci ili simptomi PRES-a ili RCVS-a“, dodaje se.

Prema istim informacijama, pseudoefedrin je, u kombinaciji sa drugim aktivnim supstancama, odobren za kratkotrajno simptomatsko ublažavnje kongestije (zapušenosti) nosa ili sinusa, uzrokovane običnom prehladom, gripom, alergijskim rinitisom, vazomotornim rinitisom i aerootitisom.

Lekovi mogu da izazovu ozbiljna stanja

„Kod pacijenata koji su uzimali lekove koji sadrže pseudoefedrin prijavljeni su slučajevi PRES i RCVS koji predstavljaju ozbiljna stanja koja zahvataju cerebralne krvne sudove. U većini prijavljenih slučajeva došlo je do oporavka nakon prekida uzimanja ovih lekova i primene odgovarajuće terapije“, naglašava se u pismu zdravstvenim radnicima.

Istovremeno, Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dodaje da bi svi trebalo da budemo svesni da se praćenje neželjenih destava ne završava pojavom lekova na tržištu, već se ono prati i u takozvanom postmarketinškom periodu, odnosno kada su lekovi u upotrebi u širokoj populaciji.

„U tom smislu je dobro što je uočena povezanost uzimanja pesudoefedrina i pomenutih ozbiljnih neželjenih događaja (PRES i RCVS), kao i to da se o tome obaveste zdravstveni radnici preko ALIMS, farmaceuti u apotekama, ali i putem medija obični građani koji u apotekama slobodno kupuju te lekove za koje nije potreban lekarski recept“, navodi Stojanović.

Kako nastavlja, na spisku nosioca dozvola za stavljanje u promet lekova na teritoriji Srbije su supstance koje su u širokoj upotrebi i poznate su većini građana, a koje sadrže pseudoefedrin.

Kapi za nos, šumeće tablete…

„Ti lekovi se uzimaju kao kapi za nos, šumeće tablete ili tablete da bi se ublažili simptomi prehlade i gripa, a najučestaliji su zapušenost nosa, povišena telesna temperatura, glavobolja i bol u grlu. Uz to, uzimaju se i za pojedine alergije koje prate zapušen nosi, ali i drugi simptiomi“, objašnjava taj lekar.

Prema njegovim rečima, informacija o ovome trebalo bi da dođe do svih osoba koje koriste lekove čija je aktivna susptanca pseudoefedrin jer bi trebalo da znaju koji simptom prate neželjena dejstva, kao i da prekinu da koriste lek i obrate se lekaru.

„Simptomi mogu da budu nagla, jaka glavobolja, kao „udar groma“, koja se brzo razvija, poremećaj vida, povraćanje i drugi. Takođe, već je poznato da lekove koji u sebi sadrže pseudoefedrin ne smeju da uzimaju pacijenti koji imaju tešku ili nekontrolisanu hipertenziju (visok krvni pritisak) ili teško akutno ili hronično bubrežno obolenje“, naglasio je Stojanović.

Sa druge strane, zanimljivo je i da je u istom periodu i hrvatska agencija za lekove HALMED uputila isto pismo svojim zdravstvenim radnicima, uz spisak lekova sa zaštićenim tržišnim imenima, da su prijavljena istovetna neželjena dejstva na lekove koji u sebi imaju supstancu pseudoefedrin.

Karijes je veliki problem kada je u pitanju zdravlje zuba, a tečnost za ispiranje usta samo dodatno pogoršava ovaj problem, tvrdi jedan stomatolog.

Stomatolog Kami Hos ističe kako su neke svakodnevne navike u stvari jako štetne kada je reč o zdravlju zubi. S obzirom da zdravlje zube utiče i na zdravlje celog organizma te navike nikako ne bi trebalo da zanemarimo.

„Statistika kaže kako danas velik broj ljudi ima izrazito nezdravu usnu duplju, iako se čini da smo toliko napredovali da zubari ne bi više trebalo da imaju posla“, navodi dr Hos, prenosi Ordinacija.hr.

Ipak uz toliko bolesti desni danas, čini se da neke stvari ipak treba menjati.

Najveće greške koje činimo zubima

„Zubima pravimo veliku štetu kada ih negujemo s proizvodima koji sadrže alkohol ili druge sastojke koji mogu promeniti mikrobiotu u ustima, koja se razvijala milionima godina“, navodi dr Hos.

Tečnost za ispiranje usta čini ga posebno ogorčenim jer ona, prema njegovim navodima, ubija i do 99 posto mikroba u ustima, a iza sebe ostavlja samo najgore koji se šire po ustima nesmetano jer nema organizama koji su ih u tome sprečavali.

Hos savetuje da na usnu duplju treba gledati kao na vrt – s mnogo dobrih bakterija i onih loših kojih se treba rešiti baš kao i korova.

„Da u vrtu imate korov, sigurno ne biste uzeli kiselinu i zalili ga. A upravo to radimo kada koristimo tečnost za ispiranje usta koja ubije sve što u njima živi. Dolazi do katastrofe“, navodi Hos.

Saveti za zdravu oralnu higijenu

Stomatolog Hos savetuje vam da:

Započnete jutarnju negu usne duplje pre doručka, ne nakon, jer sve što ste pojeli u ustima se pretvara u kiselinu koja može oštetiti zubnu gleđ ako je odmah isperete.
Nakon buđenja, koristite blagu tečnost za ispiranje usta kako bi se obnovila pH kiselina u ustima i isprao sav plak koji se nakupio tokom noći.
Koristite konac za zube kako biste uklonili naslage između zuba.
Čistite jezik sredstvom namenjenim za tu svrhu jer se i na njemu mogu nakupljati naslage koje su štetne za zdravlje usne duplje.
Koristite kvalitetne paste za zube i četkice koje imaju nežna vlakna.
Ponovite istu rutinu pre spavanja, a poslednji korak neka bude ispiranje usne duplje.
Redovno posećujte stomatologa jer zdravlje usne duplje utiče na celokupno zdravlje.

Tog 23. februara 1984. desila se premijera filma „Balkanski Špijun“, jednog od najvećih u jugoslovenskoj kinematografiji.

Četrdeset godina kasnije, ovaj film i njegove replike se i dalje pamte i prepričavaju. Vremenom smo film zavoleli i upamtili kao komediju. Međutim, svakim njegovim novim gledanjem smo otkrivali nove ozbiljnije i mračnije slojeve.

Naime, zaplet o bivšem staljinisti i povratniku sa Golog otoka, koga hvata paranoja posle jednog poziva policije na rutinski razgovor, i počinje da špijunira i progoni podstanara, uveren da je terorista i neprijatelj države, svakako ne deluje kao zaplet komedije, ali danas se prvo pamte bravure i komične replike Bate Stojkovića.

Film su zajedničkim snagama režirali pisac drame Dušan Kovačević i direktor fotografije na njegovim prethodnim scenarijima Božidar Bota Nikolić. U jednom intervju koji je je preneo Yugopapir, Kovačević je rekao kako je generalno razočaran u filmsku industriju, ali se tu i krije odgovor na pitanje odakle on kao reditelj.

„Priču sa filmom sam verovatno završio. Radiću samo u idealnim uslovima, a to znači kao čovek koji će biti užasno dobro plaćen. Tu umetnosti nema. Scenarista ne postoji. Kad se film završi, on je rediteljev. Zašto bih ja nekom magarcu pravio slavu. Uopšte me to ne zanima. Neka sami prave svoje biografije. Neću nikome da pripomažem. Jedino kao profesionalac“ rekao je Kovačević 1987. godine.

Ipak i sami znamo da je to očigledno bio trenutak lošeg raspoloženja, jer su mnoge Kovačevićeve drame kasnije postavljeni kao filmovi. Pamtimo i „Sabirni Centar“ i „Urnebesnu Tragediju“ koju je radio sa Goranom Markovićem i „Podzemlje“ sa Kusturicom.

Balkanski špijun je izašao te 1984. godine i odamh postao hit

Doduše, gledanosti je pomogla i predstava koja se igrala u Ateljeu 212. U predstavi je Bata glumio čuvenog Iliju Čvorovića, dok je njegovu suprugu Danicu tad tumačila Branka Petrić. U filmu je ulogu Danice Čvorović tumačila Mira Banjac, dok je Petrićeva prešla na ulogu podstanarove ljubavnice.

„Znam ja šta je bilo – ja sam malo mala, pa sam tu blizu Bate, a Branka bi mogla da ga nadvisi”, rekla je uz osmeh Mira Banjac na premijeri restaurirane verzije filma u Kinoteci.

Ilijin brat blizanac, kako po liku tako i po ubeđenima, Đura, kog je glumio Zvonko Lepetić ostaće upamćen kao simbol domaćeg filma za desnu ruku kojoj se javlja po potrebi da bije ili da blokira aerodrom. Ali nije Đura tvrda srca, ume i da se izvini kad udari.

Podstanara, čoveka koji trpi radnju, maltretiranje i ponižavanje tumači Bora Todorović, i on je u svom liku poneo svest o svima onima koji su rešili da zarade i žive na zapadu mimo komunističkog načina razmišljanja.

Ipak, svi ti likovi su samo kvalitetni dodaci za ogromnu ljudsku bombu koja otkucava svakog minuta, kakav je u ovom filmu Ilija Čvorović. Danilo Bata Stojković ga u početku igra povučenog, potištenog, kao poraženog čoveka koji je pognuo glavu, koji je bio nepodoban zbog svojih ideala. Ali njegovi ideali su kuljali i živeli duboko ispod, kao ona Staljinova slika ispod uglja u podrumu. Sve to je dovelo do konačne eksplozije, paranoje i ludila koji mu je takav zastrašujući sistem doneo, kao i do onog čuvenog monologa na kraju i srčanog udara.

Bata je kao i u sve svoje uloge ušao najozbiljnije moguće. Dušan Kovačević je u jednom svom autorskom tekstu pričao kako nije želeo da napravi pauzu u snimanju čak i kad mu je umrla majka.

„Negde pri kraju snimanja filma “Balkanski špijun” Bata je došao jednog dana i odmah otišao da obuče kostim. Ćutao je, i na prvi pogled sve je delovalo u redu. Igrao je precizno, ali je i dalje ćutao i malo više pušio, ako je to u njegovom slučaju bilo moguće. Boža snimatelj gledao ga je kroz oko kamere i povremeno mi slegao ramenima. Nešto nije bilo kao prethodnih dana.

To je primetio i režiser Sloba Ivetić, moj pomoćnik režije u svim filmovima koje sam radio. I on mi je rekao da nešto nije kako treba. Zatražio sam pauzu izmišljajući neki razlog i video sam da je Bati laknulo kad smo seli. Bio je umoran, što je u njegovom slučaju skoro nemoguće. Kad sam ga upitao: ”Bato šta ti je, nešto nije u redu…”, on mi je rekao: ”Umrla mi je majka”. Ćutali smo neko vreme posle izjave saučešća. I prekinuli snimanje za taj dan, mada se on bunio. Na moje pitanje zašto mi nije javio da odložimo današnje snimanje ponovio je reči brata mu Živorada: ”Posao mora da se završi. Nema opravdanja za nerad.”

Od mnogih scena ostaje upamćena ona kad se sukobe dva sveta i dve ideologije, u kojoj ona mlađa pankerska, koja samo na prvi pogled deluje opasno mora da se skloni od staljinista spremnih da ponovo stave glavu na branik otadžbine.

Pankere u scene je tad glumilo nekoliko poznatih gradskih pankera tog trenutka, koji su svirali u underground bendovima osamdesetih, a neki od njih i kasnije, kako kažu specijalizovani fanzini.

Izvor: danas.rs

Svetska veslačka federacija (FISA) ukinula je danas suspenziju sportistima i Veslačkom savezu Srbije (VSS), nakon što su izmirena sva dugovanja u vezi sa Svetskim prvenstvom koje je u septembru održano u Beogradu.

„Zahvaljujući razumevanju odgovornih ljudi u Srbiji suspenzija naših sportista, predstavnika i Saveza automatski je ukinuta“, rekao je predsednik Izvršnog odbora Veslačkog saveza Srbije Dušan Kovačević, navodi se u saopštenju na sajtu VSS.

Ministarstvo sporta je prihvatilo obavezu prema FISA, a izmirivanjem preostalih novčanih potraživanja vezanih sa Svetsko prvenstvo u veslanju, koje je u septembru održano u Beogradu, prestali su razlozi zbog kojih je VSS privremeno suspendovan.

„Odluku je 22. februara doneo Izvršni komitet FISA, čime je Veslački savez Srbije ponovo punopravni član ove organizacije, odnosno ponovo može da učestvuje na svim takmičenjima u svetskim veslačkim disciplinama, olimpijskim i paraolimpijskim kvalifikacijama, kao i na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama, odnosno da učestvuje i upravlja veslačkim sportom u Srbiji i inostranstvu“, navodi se.

Predsednik IO VSS ponovio je razloge zbog kojih je došlo do privremene suspenzije.

„Svetsko prvenstvo za seniore bilo je i izborno za Olimpijske igre u Parizu. To je jedno od najkompleksnijih takmičenja u našem sportu, organizacija je dobila najviše ocene. Veslački savez Srbije je sa pola budžeta predviđenog 2019. godine i uz veću inflaciju nego što je bilo očekivano uspeo da organizuje najveće svetsko takmičenje, ali nažalost, ostao je manji deo obaveza prema Svetskoj veslačkoj federaciji, zbog kojih je i došlo do kašnjenja i privremene suspenzije“, rekao je Kovačević.

Izvor: nova.rs

Ako razmišljate o sezonskom poslu u nekoj evropskoj zemlji, proverili smo kakva je ponuda i kakve su plate, kao i uslovi rada.

Nekada poznat kao pečalba, sezonski rad u inostranstvu decenijama je glavni ili dodatni izvor prihoda mnogima sa ovih prostora. I dok su ranije uglavnom bili traženi građevinski radnici, sada je ponuda meštovita. A kakvi su uslovi rada i kakve su plate ako razmišljate da zaradite tamo preko?

Na internetu je mnoštvo sajtova i grupa na društvenim mrežama sa ponudama koje iskaču iz časa u čas, naročito sada, u ovo doba godine, kad se poslovi i rezervišu jer sezona je pred nama.

I kako to konkretno izgleda?

Prevoz prtljaga na aerodromu 4.000 evra

Za posao vozača električnog vozila paketa i prtljaga na aerodromu u Beču možete da dobijete 4.000 evra mesečno. Radi se u dve i tri smene, a za treću smenu se možete dodatno odlučiti.

Obezbeđeni su smeštaj u blizini radnog mesta, prevoz na posao, besplatna odeća i obuća, plaćen ručak, kao i besplatni parking na aerodromu.

Takođe, agencije koje organizuju zaposlenje u inostranstvu obično uređuju sve papire za rad i boravak, uz posao i stan.

S druge strane, za 3.000 evra, takođe na aerodromu u Beču, nudi se posao za održavanje aerodroma, a smena je dnevna.

Isto se plaća i spoljašnje pranje aviona.

Beč je vrlo popularan kad je u pitanju sezonski rad u inostranstvu i samim tim je i ponuda šarena. Recimo, zavarivači tamo mogu da zarade oko 3.500 evra. Zadaci su postavljanje, zavarivanje i naknadna obrada u mašinstvu i konstrukciji kontejnera. Neophodno je završeno školovanje za zavarivača ili metalotehničko zanimanje s daljim iskustvom zavarivanja, a u idealnom slučaju, svi potrebni sertifikati za zavarivanje. Takođe bi u tom slučaju bili obezbeđeni smeštaj, prevoz na posao, besplatna odeća i obuća…

Cvećari u Austriji se plaćaju od 3.000 do 4.500 evra

U inostranstvu su traženi i poljoprivrednici. Na austrijskim farmama krupne stoke (krava) plata je od 3.000 do 5.000 evra, a na farmama sitne stoke (ovaca, koza, pilića, kokoški, zečeva, prepelica), plata je od 2.500 do 5.000 evra.

Ratari koji vrše obradu zemlje traktorom mogu da zarade od 3.500 do 5.500 evra + dnevnice.

Što se tiče voćara i vinogradara, sezonski i stalni poslovi se plaćaju 3.000 evra mesečno.

A cvećari? Oni se plaćaju od 3.000 do 4.500 evra.

Plata za radnike u stakleniku (sadnja i branje) ide od 3.500 do 4.500 evra.

Pomoćni radnik u Nemačkoj u fabrici kolača – do 3.000 evra

S druge strane, u Štutgartu u Nemačkoj pomoćni radnik u fabrici kolača platu ima od 2.700 do 3.000 evra mesečno. U pitanju je fabrika smrznutih torti i kolača masovne proizvodnje za Evropsku uniju. Posao podrazumeva rad na linijskoj proizvodnji, stavljanje dodataka na torte i kolače, kontrolu procesa proizvodnje, pakovanje gotovih proizvoda za hladnjače. Radi se u tri smene.

U Švajcarskoj u Cirihu radnik na izgradnji puteva ima 5.500 franaka mesečno, što je oko 5.700 evra, ili godišnju platu od 76.000 do 85.000 franaka.

U opisu posla stoji: izgradnja puteva, opremanje gradilišta, popločavanje staza, ugradnja kanalizacija.

Jedna ponuda u Nemačkoj za dostavljače kaže ovako – za platu od 3.000 do 4.000 evra treba da utovarite pakete u kombi, vršite dostavu na zadatu adresu, a na raspolaganju imate službeni kombi i telefon. Radi se od 6.30 do 14.30 sati, a subote su slobodne.

U Bazelu u Švajcarskoj u ponudi je radno mesto za pakovanje u fabrici slatkiša. Plata je 4.000 franaka + razni dodaci.

U Bonu u Nemačkoj radnik za montažu nameštaja imao bi platu od 3.000 do 4.000 evra mesečno. U pitanju je postavljanje nameštaja u privatne kuće, trgovinske centre, poslovne zgrade, a neophodno je da znate sa alatima i da imate dozvolu za B kategoriju i iskustvo u vožnji kombija. Radi se u smenama 6.30-14.45 h i 14.45–23.00 h. Pošto se radi po terenu po celoj Nemačkoj, imali biste smeštaj gde radite.

A kad je pitanju region, kakva je tu ponuda?

Radnik u marketu u Crnoj Gori 1.000 evra

U Podgorici u Crnoj Gori traži se recepcioner u akva parku. To je sezonski ugovor o radu sa mogućnošću stalnog zaposlenja. Sezonski smeštaj i prevoz po potrebi su obezbeđeni. Neto zarada je do 900 evra, a početak rada je april 2024. godine.

Posao konobarice u Kotoru u kafiću je 1.000 evra.

Isto bi u sezoni bili plaćeni i radnici u marketu u Radanovićima.

Pica majstor u Hrvatskoj 3.000 evra

Što se Hrvatske tiče, roštilj majstor u Istri bi imao platu od 2.100 do 2.500 evra. U pitanju je puno radno vreme, sezonski posao.

Na ostrvu Šolta traži se pica majstor. Smeštaj je obezbeđen, ali nema slobodnog dana. Radno vreme je od pet do 11 sati. Plata je 3.000 evra.

Gril majstor bi imao platu 2.500 evra, a radi se od 1. jula do 1. septembra.

Tu su i druge popularne ponude, s tim što za mnoge treba kontaktirati poslodavca za detalje, pre svega, za platu. Jedan od zanimljivijih primera je posao fotografa za sezonski rad na Kipru

Traži se iskustvo 2+ godine, a prvenstveno se traže fotografi sa radnim iskustvom na kruzerima i svadbama. Obavezno je znanje engleskog jezika.

I kao što se može videti, ponuda je vrlo šarena i svako ko iz bilo kog razloga razmišlja o sezonskom poslu u inostranstvu može da nađe nešto za sebe.

Izvor: nova.rs

Fudbalski klubovi "Vojvodina" i "Sloga" iz Čonoplje potpisali su ugovor o saradnji.

Kako je objavljeno na klupskom sajtu „Stare dame“ iz Novog Sada isti su u prostorijama fudbalskog centra „Vujadin Boškov“ potpisali predsednici klubova Dragoljub Zbiljić i Milovan Dizdar. Predsednik Vojvodine izrazio je zadovoljstvo zbog ove saradnje i kako je istakao omladinska škola „Ilija Pantelić“ sarađuje dugi niz godina sa Slogom o čemu svedoče brojne zahvalnice koje čuvamo u klubu i drago nam je što smo u mogućnosti da tu saradnju i proširimo. „Daćemo naš doprinos da se Čonoplja vrati u treću ligu, jer želimo da rastemo zajedno na obostrano zadovoljstvo.

Deo Vojvodine koji pokriva Sloga je za nas veoma važan, očekujemo razmenu dece i neke nove talente“ – rekao je Dragoljub Zbiljić. Sa druge strane predsednik Sloge Milovan Dizdar takođe je ponosan zbog potpisane saradnje.

„Drago nam je što smo danas ovde ispred našeg kluba, Čonoplje, koji ove godine obeležava vek postojanja. Upoznali smo predsednik Zbiljića i ponosni smo što smo potpisali ugovor o saradnji. Želimo da pomognemo mi sa naše strane i da popularizujemo Vojvodinu u našoj opštini, ali i u Zapadno Bačkom okrugu. Nadamo se da će ova saradnja biti na obostrano zadovoljstvo i da će potrajati“ – rekao je Milovan Dizdar. Inače, pored Sloge, FK Vojvodina je juče parafirala ugovore o saradnji i sa Ženskim fudbalskim klubom Vojvodina, kao i Fudbalskim klubom Indeks iz Novog Sada.

Izvor: somborsport.org

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Apatinu isključili su iz saobraćaja dvadesettrogodišnjeg mladića koji je upravljao automobilom „alfa romeo“ pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Vozaču je određeno zadržavanje do 12 sati i protiv njega će biti podneta odgovarajuća prekršajna prijava.