Sombor.info

Oznake upozorenja postoje s razlogom.

Ako volite da s vremena na vreme popijete čašu vina ili koktel, ali i da uzimate određene lekove, možda ste se zapitali da li ne bi trebalo da ih mešate.

Kada je u pitanju konzumacija alkohola, uz to dolazi mnoga upozorenja i uputstva o tome kako to učiniti odgovorno. Jedno od najčešćih upozorenja koje vidimo je da ne mešate alkohol sa lekovima. Ali šta to tačno znači? Da li to znači da ne bi trebalo da uzimate pilulu i pijuckate alkoholno piće u isto vreme? Da li to znači da ne treba da pijete alkohol ako redovno uzimate lekove? I na koje lekove bi zapravo moglo uticati negativno?

Postoji mnogo pitanja u vezi sa ovim posebnim upozorenjem, pa smo odlučili da pitamo lekare šta zaista treba da znate o tome kako alkohol može da utiče na vaše lekove.

„Alkohol i lekovi mogu da deluju na različite načine na osnovu lekova i fiziologije pojedinca“, kaže dr Tomas Pontinen.

On dodaje da „mnogi lekovi mogu postati manje efikasni ako se mešaju sa alkoholom, što može biti zabrinjavajuće za pojedince kojima su lekovi potrebni da bi ostali zdravi. To je zato što alkohol može uticati na sposobnost tela da apsorbuje lekove“.

Kako alkohol može da reaguje ako se meša sa lekovima

„Alkohol treba izbegavati dok uzimate lekove jer, generalno, može pogoršati neželjene efekte, umanjiti nameravanu korist leka i ugroziti zdravlje i dobrobit pojedinca koji ga uzima“, objašnjava dr Pontinen.

Takođe, dodaje on, važno je napomenuti da se alkohol i mnogi lekovi metabolišu u jetri, tako da njihovo kombinovanje može staviti veliki stres na esencijalni organ i pogoršati druga stanja poput bolesti jetre.

„Postoji niz neželjenih efekata i simptoma koji se mogu javiti, uključujući promenu krvnog pritiska, nesvesticu, promene u ponašanju, možda čak i mučninu i povraćanje ili vrtoglavicu i glavobolje“, kaže dr Laura Purdi.

Ona smatra da kada je u pitanju rukovanje teškim mašinama i vožnja automobila, postoje dodatne brige jer nedostatak koordinacije, promena raspoloženja, emocija i ponašanja takođe mogu biti problem.

„Efekti mogu biti jači nego što ste navikli, a možda ćete se osećati oštećenije nakon jednog pića nego što biste obično planirali. U krajnjoj liniji, vaše telo tada može potpuno drugačije da reaguje, kada se konzumiraju zajedno u odnosu na samo uzimanje lekova.

Lekovi koje ne treba mešati sa alkoholom su:

Protiv bolova
„Kada se alkohol pomeša sa lekovima kao što su acetaminofen (Tilenol) i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su aspirin ili ibuprofen, može doći do oštećenja jetre i gastrointestinalnog krvarenja“, kaže Kejti Dubinski, farmaceut.

Antidepresivi
Prema dr Purdi, antidepresivi neće biti tako efikasni kada se pomešaju sa alkoholom, au nekim slučajevima mogu čak i pogoršati simptome. Ovo uključuje selektivne inhibitore ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i inhibitore ponovnog uzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI).

Dubinski objašnjava da mešanje ova dva takođe može učiniti da se osećate pospanije i manje koordinisano.

Antibiotici
„Uzimanje određenih antibiotika sa alkoholom može imati ozbiljne neželjene efekte, kao što su glavobolja, crvenilo i mučnina“, kaže Dubinski.

Konkretno, alkohol izaziva dehidraciju u telu tako što inhibira oslobađanje vazopresina. Pošto je unos dovoljno tečnosti od vitalnog značaja za borbu protiv infekcije, pijenje alkohola se ne preporučuje zbog načina na koji može da pogorša simptome – i produži oporavak.

Antipsihotici
„Alkohol može pojačati sedativne efekte antipsihotika, uzrokujući oštećenja mentalnih i fizičkih sposobnosti“, objašnjava Dubinski.

Neki od najčešćih simptoma mešanja ova dva uključuju otežano disanje, nizak krvni pritisak, nesvesticu i, u teškim slučajevima, napade ili komu.

Lekovi protiv anksioznosti i sedativi
Alkohol u kombinaciji sa lekovima kao što su benzodiazepini (Ksanak i Valium) i pomagala za spavanje (Ambien) može dovesti do ekstremne pospanosti, respiratornih poteškoća i sedacije koja je potencijalno opasna po život, prema mišljenju farmaceuta.

„Lekovi za anksioznost i konzumacija alkohola mogu uzrokovati abnormalno ponašanje, gubitak pamćenja i kontrole motoričkih funkcija i, kao i kod lekova za spavanje, poteškoće sa disanjem“, kaže dr Purdi.

Lekovi za dijabetes
Mešanje alkohola sa određenim lekovima može da dovede nekoga sa dijabetesom u rizik od niskog ili visokog šećera u krvi, u zavisnosti od toga koje piće se konzumira sa kojim lekom. Pored toga, određena alkoholna pića poput piva i zaslađenih mešanih pića sadrže mnogo ugljenih hidrata, što može negativno uticati na nivo šećera u krvi.

Simptomi niskog šećera u krvi uključuju dvostruki ili zamagljen vid, znojenje, peckanje i utrnulost, umor ili probleme sa spavanjem, ubrzan ili lupanje srca, drhtanje, nejasno razmišljanje i još mnogo toga.

Simptomi visokog šećera u krvi na koje treba obratiti pažnju su osećaj žeđi , umor ili slabost, glavobolja, često mokrenje i zamagljen vid, piše Eating Well.

Lekovi za krvni pritisak
Razređivači krvi, takođe poznati kao antikoagulansi, pomažu u sprečavanju zgrušavanja krvi. Ljudi sa određenim srčanim oboljenjima ili urođenim srčanim manama ili oni koji se spremaju za operaciju uzimaju ove lekove.

„Korišćenje alkohola može ometati način na koji razređivači krvi funkcionišu, povećavajući rizik od zgrušavanja ili krvarenja“, kaže Dubinski.

Izvor: n1info.rs

Povodom Dana ustanka naroda Srbije u Drugom svetskom ratu (7.jul), danas je u Kljajićevu, u organizaciji Udruženja boraca ratova 1990-1999. „Osma kordunaška udarna divizija +“, upriličeno polaganje venaca palim borcima u Drugom svetskom ratu.

Pomenu poginulim herojima i polaganju venaca su, ispred lokalne samouprave prisustvovali Jovana Miljević, članica Gradskog veća za oblast socijalne zaštite, Slobodan Stanić, član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine i Srđan Savić, član Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja.

Vence su položile i brojne delegacije udruženja boraca iz Srbije i drugih bivših republika SFRJ, kao i sugrađani koji su prisustvovali pomenu.

Svojim nastupom, program su uveličali dečiji hor „Teslini slavuji“ OŠ „Nikola Tesla“ Kljajićevo i ženska pevačka grupa „Čuvarkuća“ iz Beograda.

Čovek iz Pančeva u svom dvorištu zatekao je neobičnog gmizavca. Oblik i kretanje podsećali su ga na zmiju, ali tek kada je podelio fotografije na društvenim mrežama, shvatio je o čemu je zapravo reč.

Naime, jedan Pančevac objavio je na jednoj Fejsbuk grupi fotografije životinje za koju je prvo pomislio da je zmija. U prvi mah i deluje tako, iako je malo deblja od većine vrsta.

Druga čudna osobina "zmije" jeste rep koji deluje odsečeno.

"Zna li neko koja je ovo zmija?", upitao je on u grupi "Pančevke i Pančevci na Fejsu".

Ubrzo, komentari su se samo nizali, a ispostavilo se da na slici nije zmija, već gušter!

"Nije zmija, već gušter slepić", pisali su ljudi u komentarima.

Istina, ova vrsta guštera neodoljivo podseća na zmiju, a primerak odraslog Slepića dugačka je i do pola metra!

Gladak je i sjajan, sivkaste ili bakarne boje. Naziv je dobio po tome što kada je ubijen, oči mu se sklope.

Vrsta je potpuno bezopasna, a čak se i hrani mladim zmijama.

Izvor: blic.rs

Krajem ove godine građanima Srbije trebalo bi da bude omogućena usluga elektronskog bolovanja, čime bi, prema rečima menadžerke za regulatornu reformu NALED-a Isidore Šmigić, pacijenti bili lišeni obaveze da kada su na bolovanju nose doznake poslodavcu, već bi doznake bile slate elektronskim putem.

- E-bolovanje je sistem koji će zapravo objediniti informacione sisteme kojima pristupaju lekari, poslodavci i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Cilj njegovog uvođenja jeste da se pacijentima olakša i da oni ne moraju bolesni da nose doznake poslodavcima, već da se kroz taj informacioni sistem objedini pristup, tako da poslodavac dobije adekvatne informacije kada je njegov zaposleni na bolovanju, s druge strane da lekar može sve da unese i ažurira u sistemu .

Dodala je da je veoma važno i to što će Republički fond za zdravstveno osiguranje moći da pristupi potrebnim informacijama kako bi komisije mogle da razmatraju eventualno produžavanje bolovanja duže od 30 dana u slučajevima kada je to potrebno.

Prema njenim rečima, uvođenje e-bolovanja će doprineti tome da se, pre svega, pacijenti poštede kada su bolesni, da se sistem efikasnije nadgleda i kontroliše i da se brže i efikasnije isplaćaju naknade zarada za vreme privremene sprečenosti za rad.

Ova usluga jedna je od onih na kojoj NALED radi zajedno sa Ministarstvom zdravlja, a posle e-bolovanja očekuje se i primena e-kartona, što bi, prema rečima sagovornice Tanjuga, moglo početi da se primenjuje od 2026. godine.

- E-karton će u stvari omogućiti da dokumentacija prati pacijente u potpunosti i da se smanji, recimo, ponavljanje analiza, laboratorijskih i bilo kojih drugih, već da lekari mogu da imaju potpuni uvid u istoriju bolesti pacijenata. Za primenu e-kartona je potrebno da se urede i neka dodatna podzakonska akta i da se naprave tehnički preduslovi, ali sve je to u toku i nadamo se da će od početka 2026. godine i e-karton biti u potpunosti funkcionalan - istakla je Šmigić.

Podsećajući šta je ranije urađeno na digitalizaciji zdravstvenog sistema, kao posebno važno je istakla uvođenje e-recepta koji u potpunosti funkcioniše od 2019. godine i zapravo je ukinuo potrebu da se nose bilo kakvi papirni recepti.

- Samo uvođenje e-recepta je dovelo do uštede veće od 30 miliona dinara, tako da takvi sistemi zaista olakšavaju praćenje, olakšavaju obaveze pacijentima, a s druge strane donose velike uštede - rekla je ona.

Dodala je da od kraja 2021. godine funkcioniše i aplikacija e-zdravlje putem koje pacijenti mogu da pristupe svojim podacima iz državnog zdravstva i mogu i da zakažu pregled kod izabranog lekara.

Izvor: direktno.rs

Bilo posle obroka u kancelariji ili u prijatnom restoranu, mnogi ljudi uživaju u kafi posle obroka. Zašto ovo možda nije tako dobra ideja i kakve zdravstvene posledice može imati?

Kafa posle obroka isprva pokazuje svoje prednosti: može stimulisati probavni proces posle obroka i povećati proizvodnju želudačne kiseline. Ovo može poboljšati varenje hrane bogate mastima i povećati sitost. Pored toga, ispijanje kafe posle obroka može pomoći u smanjenju pospanosti nakon obilnog obroka i osvežiti um.

Kafa posle obroka: Zašto biste čekali?

Da bi se borili protiv popodnevnog pada energije u kancelariji, mnogi ljudi popiju šoljicu kafe odmah posle ručka. Čak i u restoranima nije neuobičajeno naručiti kafu posle raskošnog obroka. Barem pomaže da se ponovo pokrenete. Međutim, ova praksa nije nužno preporučljiva iz zdravstvene perspektive.

Čak i ako nam kafa podstiče kofein nakon obroka, razmislite ponovo. Ova naredba zapravo nije idealna za iskorišćenje hranljivih materija. Tanin sadržan u kafi sprečava apsorpciju gvožđa u stomaku. On vezuje gvožđe iz biljne hrane kao što su voće i povrće, uzrokujući da se izluči a da ga naše telo ne koristi. Posebno ljudi koji već pate od nedostatka gvožđa ili su osetljivi na nedostatak gvožđa, ne bi trebalo da piju kafu pola sata nakon jela.

Koliko dugo treba da čekate na kafu?

Preporučuje se da sačekate oko 30 minuta do sat vremena nakon obroka pre konzumiranja kafe. Ovo omogućava telu da završi varenje hrane i maksimizira apsorpciju hranljivih materija. Prebrzo ispijanje kafe nakon jela može poremetiti varenje i dovesti do neprijatnih simptoma kao što je žgaravica.

Izvor: danas.rs

Posle zahlađenja usled nepogoda koje su pogodile Srbiju, sada se pravo leto opet vraća i donosi toplotni talas i tropske noći.

Republički hidrometeorološki zavod najavio je veoma toplo vreme za naredne dane.

„Za vikend i tokom sledeće sedmice zadržaće se pretežno sunčano i sparno vreme uz dalјi porast i jutarnjih i dnevnih temperatura. Danas i sutra se u većini mesta očekuje od 32 do 35 stepeni, a početkom sledeće sedmice biće još toplije, i oko 37 stepeni, lokalno i više, uz tropske noći u urbanim sredinama“, kažu iz RHMZ.

I meteorolog amater Marko Čubrilo kaže da je pred nama jak topao talas. On otkriva i dokle će tako biti.

„Taj talas će potrajati barem do polovine meseca. Maksimumi će se uglavnom kretati od +32 do +39 stepeni Celzijusa, a posle nekoliko prijatnih noći i one će postati neugodno tople uz minimume koji neće padati ni ispod +25 stepeni Celzijusa, posebno u naseljenim sredinama”, kaže Čubrilo.

Kako dodaje, povremeno će biti pljuskova, posebno od 9. do 12. jula, ali će se zadržati vrlo toplo vreme.

“Osveženje uz nešto češće pljuskove je moguće tek oko 15. jula.”

Zbog svega toga RHMZ je upalio narandžasti meteo-alarm za ponedeljak – za celu Srbiju.

To znači da je vreme opasno. Prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su intenziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova. Treba pratiti savete koje daju nadležne državne službe..

Jedno do najčešćih pitanja tokom leta je "kakve su cene na moru?" Ove godine priča o "preskupoj hrvatskoj obali" ne stoji baš sasvim, jer su cene uglavnom ostale na nivou prošlogodišnjih.

Skok cena u Hrvatskoj prošle godine bio je vezan pre svega za prelazak sa kune na evro, što je bio trend u svim zemljama koje su uvele jedinstvenu evropsku valutu. Na Jadranu su ovog leta cene približnije beogradskim, prvenstveno zahvaljujući poskupljenjima u glavnom gradu Srbije, a u nastavku teksta možete pogledati cene na ostrvima Brač i Lošinj.

U većini kafića i restorana cena domaće kafe kreće se od 1,5 do 2,5 evra. Espreso je između 1,2 i 2,5 evra, dok se kapućino na rivi u Malom Lošinju može popiti i za manje od dva evra.

Pivo od pola litre košta između tri i šest evra, čaša najjeftinijeg vina je dva i po evra, dok je najniža cena žestokog pića u kafićima 1,8 evra. Sokovi su od 2,5 do pet evra, flašica vode od dva do četiri evra, a ljubitelji koktela moraju da izdvoje između pet i 11 evra po jednom piću.

Pice i paste koštaju između osam i 15 evra, s tim što se parče pice može pojesti i „s nogu“ za 2,6 evra. Salate su oko deset evra, a porcija roštilja je između devet i 16 evra.

Cena lignji varira od restorana do restorana i kreće se od 11 do čak 28 evra, kilogram očišćene ribe prve klase je između 65 i 85 evra, dok je porcija orade ili brancina od 13 do 25 evra. Hobotnicu možete pojesti već za 16 evra, dagnje na buzaru za 11, a škampe za 24 evra.

U jednom od poznatijih restorana na Braču, porcija ribe, težine između 300 i 400 grama košta između 20 i 25 evra. U pitanju je sveža riba, deo ulovljen, a deo uzgajan na Jadranu. Razne vrste rižota, plata u kojoj ima i ribe, hladna i topla predjela kreću se od 10 do 20 evra.

U restoranima je čaša vina je između 2,5 i šest evra. U slučaju da restoran ima vino kuće, litar je uglavnom oko 20 evra, a može se uzeti i na čašu, kao i na pola litra.

Dobar odnos cene i kvaliteta imaju ribarnice koje uslužno peku ribu, pa tako u zavisnosti od vrste ribe kilogram košta od 25 do 50 evra, poput orade, brancina, oslića, sabljarke, srdele, a u ponudi su još gambori, kozice, lignje, hobotnice…

Dve ležaljke i suncobran od 12 evra dnevno, u ponudi i baldahini

Iznajmljivanje suncobrana ili ležaljke na jednoj od najpoznatijih plaža na svetu, „Zlatnom ratu“, košta po 13 evra za dan. Nepisano je pravilo da se na toj plaži posle 16 časova korišćenje ležaljke i suncobrana ne naplaćuje.

„Problem“ za razvoj posla sa suncobranima jeste i činjenica da je na plažama Jadrana dosta zimzelenog drveća koje daje najbolju hladovinu. Kreveti sa baldahinima na Braču koštaju u proseku oko 40 evra dnevno, dok se na lošinjskim kupalištima dve ležaljke i suncobran mogu iznajmiti već po ceni od 12 evra.

Kugla sladoleda u većini poslastičarnica košta između 2,5 i tri evra. Kugle su velike, a kod nekih poslastičara kugle sladoleda za decu imaju nižu cenu – dva evra.

U prodavnicama je flaša vode od 1,5 litra između 0,39 i 1,05 evra, a hleb se može kupiti za jedan evro, koliko košta i litar najjeftinijeg mleka. Litar jogurta je od dva do 2,5 evra, cena jaja je između 0,25 i 0,35 evra po komadu, dok je kačkavalj od 7,50 do 22 evra po kilogramu. Mortadela košta između osam i 12 evra, najniža cena šunke je sedam evra, čajne kobasice deset, a pršuta 15 evra. Pakovanje kafe od 200 grama može da se kupi već po ceni od 1,7 evra.

Kilogram paradajza može se pazariti za dva evra, krastavca za jedan evro, dok su najjeftinije paprike 2,2 evra. Grožđe je između tri i 4,5 evra, kajsije nešto manje od tri evra, a breskve od tri do 3,5 evra. Dinje i lubenice koštaju oko dva evra po kilogramu, jabuke između 1,5 i 2,3 evra, dok je cena kivija pet evra.

Cene lokalnih vina poput pošipa, malvazije ili plavca u prodavnicama se kreću u rasponu od pet do 11 evra.

Izvor: n1info.rs

Dok određene namirnice mogu da pomognu u očuvanju prohodnosti arterija, postoje i one koje značajno doprinose njihovom začepljenju.

Briga o srcu kreće od izbora hrane. Sudeći po vodećim svetskim istraživanjima objavljenim u "British Heart Foundation", previše zasićenih masti može da poveća količinu holesterola u krvi, što može da poveća rizik od razvoja koronarne bolesti srca, naglašava dr Svetislav Mališić, kardiolog.

To znači da sledeće tri namirnice koje, ako ih suviše često jedemo, mogu da nam zapuše arterije i naruše kardiovaskularno zdravlje.

Slanina

Bogata zasićenim mastima, slanina može da digne vrednosti LDL, lošeg holesterola, koji stvara naslage na arterijama.

Puter

Puter takođe sadrži zasićene masti od kojih skače holesterol, zaslužan za začepljenje arterija, naravno ako u njemu preterujete.

Punomasni sir

Osim zasićenim mastima, punomasni sir je bogat i natrijumom koji uzrokuje porast krvnog pritiska i holesterola, što povećava rizik od srčanih oboljenja.

Zdrave alternative

Da biste imali zdravo srce, pokušajte da ograničite unos ovih namirnica i uvedete zamene za njih kao što su avokado, maslinovo ulje i orašasti plodovi, poručuju kardilozi.

Pripremila: Nataša Lazović

Izvor: kurir.rs

Šesti Somborski filmski festival, koji od 11. do 14. jula organizuje Kulturni centar "Laza Kostić", obeležiće i bogat prateći program "Espresso u 11", u čijem fokusu je filmsko izdavaštvo.

Već u petak, 12. jula, biće promovisano izdavaštvo Filmskog centra Srbije, knjiga Nedeljka Kovačića "Partizanski vestern Žike Mitrovića". Iste večeri u svečanoj sali Županije održaće se promocija knjige Nemanje Sarača "Kako sam otkrio Ameriku", o kojoj će govoriti Radoslav Zelenović, Nemanja Sarač i holivudske zvezde Džon Sevidž i Lazar Rokvud. Tokom vikenda predstaviće se delo Jelice Stojančić "Poseban kadar", u izdanju "Čigaja štampe".

Poseban program biće održan dan pred početak festivala, u sredu, projekcijom filma "Imaginary Friends" i izložbom fotografija "Bata u 90 slika" u Kulturnom centru "Laza Kostić".

Izvor: Kurir.rs

Obaveštavamo građane grada Sombora da će u periodu od 08.07.2024. godine do 28.07.2024. godine preduzeće „Oris“ doo Sombor, u saradnji sa „Ciklonizacija“ ad Novi Sad, izvršiti tretman suzbijanja odraslih komaraca na teritoriji grada Sombora i prigradskih naselja iz vazduha i sa zemlje.

Tretman će se vršiti u danima kada meteorološki uslovi budu povoljni. Suzbijanje odraslih komaraca sa zemlje će se vršiti preparatom na bazi aktivne materije deltametrin. Aviotretman će se vršiti preparatom na bazi aktivne materije lambda – cihalotrin. Preparati su štetni za pčele, te se mole pčelari da zašite ili izmeste svoje košnice.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na FB i internet stranici preduzeća „Oris“ doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.