Nasilje u porodici je svakodnevnica i mediji se bave uglavnom roditeljima. Ali šta je sa decom? Kako deca proživljavaju sukobe roditelja i kako ih zaštititi?

Dete postaje žrtva porodičnog nasilja ako samo naslućuje da se nasilje u porodici dešava. Deca vide, čuju, osećaju i razvijaju brojne promene ponašanja, razvijaju konflikna osećanja, anksiozne i depresivne simptome.

Porodično nasilje poprima sve veće razmere i dok se o roditeljima piše i spekuliše, zaboravlja se na to da u porodičnom nasilju trpe i deca.

Kako da pomognemo deci koja gledaju roditelje koji se svađaju i tuku? Kako nasilje utiče na dete i da li je uopšte nasilje moguće sakriti od deteta?

Ne treba zaboraviti da se najveći broj slučajeva nasilja u porodici ne prijavljuje, što znači da su razmere porodičnog nasilja mnogo veće od naslova u medijima koji dopiru do nas.

Sakriveni od javnosti, iza zavesa i pod tepihom, mnogo je onih koji u tišini pate, trpe, a sve to na očigled sopstvene dece.

Žene često ostaju i trpe nasilje, neretko pod izgovorom da to čine samo zbog dece. A zapravo, majka koja trpi nasilje, detetu nanosi mnogo veću štetu.

Kada majka ode, napusti nasilnika, ostaje pitanje kako biti roditelj detetu zajedno sa počiniocem nasilja koga dete i dalje ima pravo da viđa. Kontakti dece i roditelja spadaju primarno u pravo deteta.

Kako se u ovakvim situacijama postaviti prema detetu, i kako nasilje među partnerima zapravo utiče na decu koja sve to gledaju, slušaju ili osećaju?

Kako nasilje u porodici utiče na dete?

Bez obzira na to koji oblik nasilja postoji u porodici (najčešće je partnersko nasilje prema ženama u 85% slučajeva), dete koje trpi, sluša, gleda nasilje ili samo naslućuje da nasilje postoji, ono i samo postaje žrtva porodičnog nasilja koje ostavlja dugoročne posledice po detetov razvoj.

Na ovu temu razgovarali smo sa psihološkinjom iz Sigurne ženske kuće, Nadom Padejski Šekerović koja pojašnjava na koje sve načine dete postaje žrtva nasilja, kako nasilje utiče na razvoj deteta i šta je u ovakvim situacijama najbolje uraditi kako bi se dete izvuklo iz „kandži“ porodičnog nasilja.

„Kada je dete izloženo porodičnom nasilju, gleda kako otac prebija majku ili samo naslućuje i oseća da nasilje postoji, ono trpi i pati. Često roditelji misle da ih deca ne čuju jer su tokom svađe bila u drugoj sobi, ali deca uvek znaju i osete. Čak i kad ne čuju oni vide da se raspoloženje majke promenilo, osećaju napetost i znaju da se nasilje dešava. Dete koje raste u ovakvoj porodici oseća strah za egzistenciju, strah od samog nasilja, razvija ansksiozne i depresivne simptome, kao i konfliktna osećanja prema roditelju koji je nasilan.„ – rekla je Nada Padejski Šekerović, za Bebac.

Konfliktna osećanja prema roditelju koji vrši nasilje izazivaju napetost u detetu koje ne zna kako da se izbori sa tim. U maloj glavi deteta javljaju se zbunjujuća pitanja i emocije koje ta pitanja prate: Da li treba da volim oca koji tuče moju majku? Šta treba da osećam i da li su moja osećanja u redu?

Deca koja su žrtve porodičnog nasilja često i sama postaju nasilna

Pored posledica na emocionalnom planu deca koja su žrtve nasilja u porodici ispoljavaju brojne promene u ponašanju. Reaguju tako što se povlače u sebe, ne uspostavljaju dobre socijalne odnose, ne veruju ljudima ili ispoljavaju izrazito agresivno ponašanje.

Prema rečima naše sagovornice, u kontekstu vršnjačkog nasilja, često su nasilna upravo ona deca koja su bila izložena nasilju u porodici.

Kod dece, žrtava porodičnog nasilja primećuje se pad kognitivne efikasnosti odnosno posledice po intelektualni razvoj ukoliko je dete dugo izloženo nasilju.

„Deca izložena nasilju su često dekoncentrisana, nepažljiva, nemaju podršku ni adekvatnu stimulaciju tokom razvoja. Nasilje narušava kapacitete čitave porodice! Treba imati u vidu da je svaki slučaj nasilja uvek individualan i porodičan i društveni problem jer pogađa čitavo društvo, a naročito individue koje trpe“ – ističe Padejski, Šekerović.

Kako porodično nasilje utiče na bebe?

Nasuprot mišljenju da beba ne razume ono što se oko nje dešava i da partnersko nasilje u porodici neće uticati na tako malo dete, bebe i mala deca takođe trpe posledice porodičnog nasilja i to čak u prenatalnom periodu.

Trudnica koja je izložena nasilju oseća strah, pod stalnim je stresom, a sve to ostavlja posledice na plod. Mamina osećanja i hormoni koji se tom prilikom luče dopiru do bebe.

Za razliku od svakodnevnih stresnih događaja kojim je gotovo svaka trudnica izložena (posao, nedostatak vremena, žurba, puno informacija i sl), nasilje je traumatski događaj koji sa sobom nosi dalekosežnije posledice, posebno u situacijama kada je buduća majka pod stalnim strahom i pritiskom.

Beba tako trpi nasilje pre nego što i ugleda ovaj svet, što će ostaviti posledice na celokupan budući razvoj deteta.

„Pre svega, nasilje negativno utiče na roditeljske kompetencije. U situaciji kad postoji nasilje, majka nije responzivna, ne prepoznaje i ne odgovara na bebine potrebe, a da ne pričamo o zvukovima i ostalim neprijatnim senzacijama kojima je beba izložena. Beba tako ne dobija ono osnovno što treba da dobije kao temelj budućeg razvoja. Zato je važno da majka što pre izađe iz nasilja kako bi svojoj bebi pružila ono što joj je potrebno. Majke se često plaše da neće uspeti same, a najčeše ostaju u nasilju iz finansijskih razloga, što je pogrešno. Siromaštvo nikada ne ostavlja ni blizu iste posledice po razvoj kao što je to slučaj sa nasiljem.“ – rekla je Padejski, Šekerović

Kako da pomognemo deci, žrtvama nasilja?

Kao što je naša sagovornica napomenula, nasilje je problem ne samo pojedinca i porodice već i čitavog društva. A jedini način da se pomogne, jeste da se izađe iz nasilja. Žene i muškarci koji su prošli kroz pakao nasilja znaju da to nije lako ali je uvek jedino ispravno rešenje. Žrtva treba da napusti nasilnika, a mi kao društvo smo dužni da je u tome podržimo i da joj pomognemo.

U domovima u kojima se nasilje dešava, pored roditelja koji je žrtva nasilja, stradaju i deca. A prvi korak u oslobađanju deteta iz takve situacije jeste da se nasilje prijavi. Svako od nas ko ima inofmaciju da nasilje postoji, nosi breme odgovornosti i moralnu obavezu da to nasilje prijavi.

Sigurne kuće obezbeđuju sigurnost, bezbedan i besplatan smeštaj i hranu, psihosocijalnu podršku (savetovanje, psihoterapija) i pravnu pomoć ženama koje se osećaju ugroženo, nemaju podršku okruženja ili finansijska sredstva zbog čega se veliki broj žene ne usuđuje da potraži pomoć.

Svakako da je za dete jedino ispravno da se iz nasilja izađe, a potom da se osnaži roditelj koji nije nasilan, a to je najčešće majka.

Kako razgovarati sa detetom o nasilju?

Sa detetom treba razgovarati otvoreno i predstaviti mu situaciju onakvu kakva jeste. Usmeriti ih da nikoga ne optužuju. Deca nisu sposobna da obrade na adekvatan način optužujuća osećanja prema nasilniku, ističe psiholog Nada Padejski Šekerović i dodaje:

"Važno pomoći detetu da iskaže svoja osećanja i pre svega razumeti stanje u kojem se dete nalazi. Pomoći detetu ali i osnažiti majku koja je žrtva nasilja. Jer, majka je najznačajniji agens detetovog razvoja."

Šta posle nasilja?

Nakon izlaska iz nasilja, ako je reč o roditeljima, priča sa detetom se na žalost ne završava. Najpre, postoji velika odgovornost suda da razmotri najbolje interese deteta u vezi sa slučajevima nasilja u porodici u predmetima starateljstva nad decom. To znači da sud mora doneti odluku koja je u najvećem interesu deteta.

Detetu, u zavisnosti od uzrasta treba predstaviti stvari što realističnije bez pozivanja deteta na optuživanje ili mržnju prema roditelju koji je vršio nasilje prema drugom roditelju. Treba mu sa druge strane objasniti da je nasilje zabranjeno, kažnjivo i da je to razlog zbog kojeg su se mama i tata razišli.

Dete u susretu sa roditeljem nasilnikom razvijaće konfliktna osećanja, možda neće želeti da ga vidi, osećanja da će izneveriti majku ako uprkos svemu ima pozitivna osećanja prema ocu.

Zato je važno da i nakon izlaska iz nasilja postoji dobar sistem podrške, da se roditelj koji je trpeo nasilje ne ustručava da potraži pomoć Centra za socijalni rad, da se porodica i dalje prati kako bi dete sa što manje posledica izašlo iz začaranog kruga nasilja.

Po rečima naše sagovornice, u 29% slučajeva se žene čak i po izlasku iz Sigurne kuće, na žalost vraćaju nasilniku. Postavlja se pitanje, ko je kompetentan roditelj u situaciji kad je jedan nasilan, a drugi svesno dete izlaže nasilju tako što se vraća nasilniku?

"Potrebno je obratiti se za pomoć, znati da pomoć postoji, verovati institucijama, ali je važno i da te institucije sinhronizovano i integrisano rade u najboljem interesu deteta. Jako je važno da se promeni naša svest. Da se ne bojimo da prijavimo nasilje i da prijavimo svaki slučaj nasilja. Građani to uvek mogu da urade anonimno. Odatle sve počinje." - Nada Padejski Šekerović, psihološkinja Sigurne ženske kuće.

Dok se mama i tata svađaju, vređaju, udaraju, tuku... ne treba da zaboravimo da postoje neki mali ljudi koji sve to gledaju, osećaju i pate.

Važno je da u vrtlogu nasilja, koje poprima sve veće razmere, ne zaboravimo na našu decu koja su u svemu tome najveće i potpuno nevine žrtve!

izvor:bitiroditelj.com

Gradsko veće grada Sombora danas je održalo 104. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 26 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće dalo je saglasnost na program manifestacije „Somborsko leto 2022. godine“, u okviru koje nas 17. juna očekuje festival Multikulturalnosti; 18. juna koncerti grupa „The Kat Matters“ i „Ortodox Celts“; 19. juna biciklistička tura, Kasačka trka za pehar Grada Sombora i Godišnji koncert GKUD „Ravangrad“, 20. juna nastup somborskih horova; 21. juna koncert Muzičke škole „Petar Konjović“; 22. i 23. juna nastup somborskih plesnih grupa; 23-24. juna „Green town Jazz Fest“; 24. juna koncerti Dečijeg hora „Šareni vokali“ i Tamburaškog sastava „Đuvegije“;  24-25. juna „Ulica starih zanata“; 25. juna XXV „Somborski kotlić“, koncert Miroslava Ilića i grupe „Kal“; a  od 30. juna do 2. jula festival „Regeneracija dunava“.

Na 104. sednici Gradsko veće odobrilo je raspisivanje javnih poziva kojim će se sufinansirati unapređenje i razvoj starih i umetničkih zanata i unapređenje i razvoj ženskog preduzetništva putem kojih će Grad Sombor i ove godine podržati projektne aktivnosti udruženja i privrednih subjekata koja obavljaju delatnosti starih i umetničkih zanata, za šta su u gradskom budžetu izdvojena sredstva u ukupnom iznosu od 1.000.000,00 dinara, a takođe su opredeljena sredstva u iznosu od 1.000.000,00 dinara za sufinansiranje projektnih aktivnosti usmerenih ka unapređenju u razvoju ženskog preduzetništva.

Članovi Gradskog veća prihvatili su i predlog Odluke o usvajanju sporazuma između grada Sombora i opštine Apatin o ustupanju obavljanja poslova saobraćajne inspekcije, koji će se naći pred odbornicima na nekoj od narednih sednica Skupštine grada, a na današnjoj sednici Gradsko veće odobrilo je da će se i tokom školske 2022/2023. godine regresirati troškovi prevoza učenika srednjih škola. Grad će pokriti troškove prevoza učenika u iznosu od 40% ili 50% u zavisnosti od zone prevoza, a za učenike koji su iz porodica koje su korisnici novčane socijalne pomoći, imaju smetnje u razvoju ili su bez roditeljskog staranja troškovi će biti regresirani u potpunosti. Pravo na regres troškova putovanja imaće učenici koji imaju prebivalište na teritoriji Grada Sombora i putuju u srednju školu sa sedištem u Somboru, ili putuju u srednju školu sa sedištem na teritoriji koja se graniči sa teritorijom grada Sombora (Kula, Apatin, Odžaci, Subotica i Bačka Topola).

SOMBOR - Ansambl harmonika Muzičke škole "Petar Konjović" iz Sombora postoji tek dve godine, a za to vreme kažu da se trude da imaju što više nastupa kako bi što široj publici ova talentovana deca predstavila klasičnu muziku izvedenu na harmonici. U ovoj školi kažu da se broj đaka povećava iz godine u godinu, jer su sebi postavili cilj da ovaj instrument, kada je reč o klasičnoj muzici, podižu na viši nivo.
Muzika harmonike ima put do svačijeg srca, kažu đaci Muzičke škole „Petar Konjović“ iz Sombora i dodaju da ih na nastupima najviše bodri aplauz, jer svirajući i klasičnu muziku svaki put uspeju da probude kod publike najdublja osećanja.

Aleksej Mitrović, učenik Muzičke škole „Petar Konjović“ iz Sombora: „Planiram da upišem srednju Muzičku školu i da se nastavim baviti muzikom. Želim da mi to bude hobi, možda kasnije i zarada, ali kada završim školu imaću posao i hobi“.

Stefan Bikar, učenik Muzičke škole „Petar Konjović“ iz Sombora: „Sviranje harmonike me ispunjava i volim muziku, pa zato i sviram harmoniku. Najviše volim narodne pesme da sviram, kao i razna kola“.

Marko Brdar, učenik Muzičke škole „Petar Konjović“ iz Sombora: „Volim harmoniku zbog zvuka, a to mi ispunjava i slobodno vreme, jer imam mnogo slobodnog vremena, pa me zaokupira“.

Nekima je od mladih harmonikaša ovaj instrument porodična tradicija, koju su nastavili, a primetno je da harmoniku svira sve više devojčica.

Sara Stanimirović, učenica Muzičke škole „Petar Konjović“ iz Sombora: „Mene harmonika i muzika čine srećnom i ispunjavaju me i jako volim da sviram. Mislim da je harmonika pravi instrument za devojčice.Upisala sam srednju muzičku školu, a želim da idem na Akademiju“.

Kosta Ogrizović, učenik Muzičke škole „Petar Konjović“ iz Sombora: „Moj deda svira harmonika i jako mi se sviđa taj njen zvuk. Zabavno i volim harmoniku“.

U ansamblu harmonika Muzičke škole „Petar Konjović“ iz Sombora trenutno ima deset đaka, a već od sledeće godine biće ih četrnaest.

izvor:rtv.rs

SOMBOR - Predstavnici Dobrovoljnih vatrogasnih društava Vojvodine borave u Danskoj u Kopenhagenu, gde su u poseti vatrogasnoj stanici Roskild. Poseta je organizovana s ciljem dogovora međusobne saradnje između dobrovoljnih vatrogasaca Srbije i Danske.
Milisav Galić, predsednik DVD Stapar navodi “Učestvovali smo na treningu da bismo videli kako funkcioniše njihova jedinica".

Razgovarali smo o dobrovoljnom vatrogastvu u Danskoj i uverili se da kod njih ne postoji takva praksa kao što je kod nas, kaže Milisav i dodaje "Na primer, oni nemaju organizovana Dobrovoljno vatrogasna društva koja funkcionišu na takav način kao kod nas".

Oni imaju volontere koji dolaze na poziv i nemaju svoju stanicu DVD-a u selu, kakvu na primer imamo mi u Staparu ili u drugim selima po Vojvodini, pa bi se mogli ugledati na našu praksu, jer za brzinu gašenja vatrene stihije ili bilo kakve druge intervencije presudna je brzina i blizina požaru.

Sa nama u delagaciji je i Siniša Šavija, predsednik Vatrogasnog saveza Vojvodine koji nam daje nesebičnu podršku, ističe za RTV Milisav Galić, predsednik DVD Stapar.

izvor:rtv.rs

Pozorišnim maratonom stavljena je tačka na još jednu sezonu u somborskom teatru. Publika je tokom pet dana, koliko je maraton trajao, imala priliku da pogleda 15 predstava, od čega su tri bile za najmlađe.

Gromoglasan aplauz praćen tradicionalnim cvetnim udarom obeležio je 30. pozorišni maraton u Somboru. Zavese su se spustile nakom izvođenja predstave "Ibi the great", u režiji Andraša Urbana, a glumci Narodnog pozorišta Sombor još jednom su oduševili publiku. Pozorišni maraton završio se proglašenjem glumice i glumca sezone.

- Svih 30 godina sam aktivni učesnik, mnogo sam srećna, ali sam i zatečena. Mislim da ova nagrada pripada mlađim glumcima, ali šta da kažem, moraju da se dokazuju u ovom pozorištu - rekla je Biljana Keskenović, glumica sezone u NP Sombor.

- Mislim da sam nagrađen za ovu ulogu za koju sam stvarno mnogo dao i mnogo uživao i pronašao se sasvim u tome, trebalo je da prođu neke godine da steknem neku sigurnost i u ovoj predstavi sam dobio priliku da sve to pokažem - kaže Nemanja Bakić, glumac sezone u NP Sombor.

Maraton je i ovoga puta potvrdio da je jedinstven festival.

- Ovo pozorište ima najlepšu scenu u Srbiji, publika koja je tu tako ceo prostor čini intimnim, sala je bila prepuna i stvarno mi na sceni osetimo tu publiku - rekla je glumica Jelena Stupljanin, a prenosi RTV.

Tokom pet dana neprekidnog izvođenja publika je bila u prilici da pogleda 13 predstava kao što su "Pristanak" Ateljea 212, "Kako misliš mene nema" Exit teatra iz Zagreba, "Moj muž" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, "Sumljivo lice" Narodnog pozorišta iz Prištine, tri promocije knjige, kao i tri dečje predstave.

izvor:blic.rs

Osnovna škola "Žarko Zrenjanin" i Sportski savez opštine Apatin organizuju zajedničku radnu akciju bojanja tribina u dvorištu škole sa sportskim terenima, u sredu 15.06.2022. godine od 17.00 do 20.00 časova.

Osnovna škola je kupila sav potreban materijal: drvene fosne, farbu, šmirgl papir, rukavice... te će u dogovoru sa Sprtskim savezom, uz pomoć predstavnika klubova, trenera i sportista, zajedno sa učenicima dobrovoljcima sa sekcija crtanje, slikanje i vajanje, kao i “Čuvara prirode”, zajednčkim snagama i vrednim rukama, ulepšati sve postojeće tribine na otvorenom, koje će biti na rasplaganju učenicima, tj.školi, a takođe i klubovima i gledaocima-navijačima.

Ukoliko želite da nam se pridružite i pomognete u realizaciji ove lepe akcije - dobrodošli ste. Sa sobom ponesite, dobru volju i osmeh, dok će potreban pribor, materijal kao i osveženje biti obezbeđeni, poručuju direktorica OŠ “Žarko Zrenjanin” Apatin Sanja Šijan i sekretar Sportskog saveza opštine Apatin Radomir Radujko.

izvor:soapatin.org

U sklopu projekta Evropske unije, “Amazing AoE””, u Apatinu je 10. juna održan novi krug radionica, kojima se osmišljava strategija za dalji razvoj “Amazon of Europe” destinacije, a ujedno je održan i trening o odgovornoj zelenoj politici na istom lokalitetu.

Događaj je otvoren uvodnim izlaganjem projektne menadžerke navedenog projekta, Renate Kuruc, o projektima koji se implementiraju u apatinskoj opštini, a imaju veze sa brendom i zajedničkom turističkom destinacijom 5 zemalja – “Amazon of Europe”.

Radionice su bile veoma sadržajne, a vodio ih je predstavnik firme “Resna igra” iz Slovenije. Učesnici radionice bili su predstavnici javnih i privatnih preduzeća, kao i preduzetnici koji pružaju usluge Booking-a, a nalaze se na Booking centru biciklističke rute “Amazon of Europe Bike Trail”

izvor:025info.rs

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije raspisali su javni konkurs za prijem 100 podoficira u profesionalnu vojnu službu u jedinice Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO).

Pravo prijavljivanja imaju punoletni građani Srbije do 27 godina, koji su završili četvorogodišnju srednju školu i "zadovoljavaju psihofizičke, bezbednosne i ostale kriterijume predviđene konkursom".
"Mladići i devojke koji prođu proces selekcije biće upućeni na šestomesečni Kurs za podoficire nakon čega će dobiti činove i stupiti u profesionalnu vojnu službu. Tokom trajanja kursa za podoficire kandidati će biti smešteni u centrima za obuku Vojske Srbije gde će imati obezbeđenu besplatnu ishranu, zdravstvenu zaštitu kao i redovna mesečna primanja", stoji u saopštenju.

Konkurs je otvoren za formacijska mesta tehničara za avione, helikoptere, radare, računare, naoružanje, elektro i radio opremu, zatim za pozicije radio-relejaca, radio-teleprinterista i telefonista, kao i za pozicije operatora i vozača zbog čega je jedan od uslova za konkurisanje na više od polovine formacijskih mesta posedovanje vozačke dozvole B kategorije.

Potencijalnim kandidatima nudi se zaposlenje u 204. i 98. vazduhoplovnoj brigadi, 250. raketnoj brigadi za protivvazduhoplovna dejstva, 126. brigadi vazdušnog osmatranja javljanja i navođenja i 210. bataljonu veze a mesta službovanja budućih vodnika biće Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Pančevo, Sombor, Mladenovac, Batajnica, Stari Banovci, Jakovo, Kačarevo, Lađevci i Zuce.

izvor:021.rs

SOMBOR - U petak, 17. juna, u Somboru, održava se peto po redu izdanje Festivala multikulturalnosti pod nazivom "MultiKulti 2022. - Iz naše stare škrinje".
Festival će početi otvaranjem izložbe "Ovo je naše najlepše", autora SKUD "Izvor", u ulici Laze Kostića, u 11.00 časova.

U 18 časova na Trgu Svetog Đorđa, posetioce očekuje Bazar rukotvorina i tradicionalnih proizvoda AP Vojvodine, a u 19 časova na istom mestu, nakon čina svečanog otvaranja biće održana revija na temu "Lepota narodne nošnje" u okviru koje će se predstaviti Kulturno umetnička društva grada Sombora.

Po završetku revije, svi učesnici prodefilovaće ulicom Kralja Petra I, da bi po povratku na Trg Svetog Đorđa izveli kulturno – umetnički program koji uključuje igru i pesmu.

Festival završava koncertom Etno grupe "Iskon" čiji je početak planiran za 21h.

Festival multikulturalnosti nastao je 2017. godine, s ciljem da se promovišu vrednosti koje stvara i neguje 21 nacionalnost koja živi u Somboru, kao i da se očuva njihovo kulturno nasleđe.

Svoje običaje i tradiciju uvek predstavljaju i gosti koji nisu sa teritorije našeg Grada.

izvor:rtv.rs

Da li smem da pijem alkohol dok dojim?

Naravno. Ukoliko govorimo o jednom piću (čaša vina, jedno pivo, čašica žestokog alkoholnog pića ili jedan koktel), malo je verovatno da će ostaviti traga na dojenje. Ipak, uzimanje jednog pića svakodnevno može dovesti do smanjenja količine mleka koja se luči. Neke studije su pokazale da već manje količine alkohola mogu izazvati usporen motorni razvoj deteta, mada postoje studije koje to opovrgavaju.

Svakako uzimanje veće količine alkohola, bilo jednokratno, bilo redovno, čini bebu uspavanom, ometa njen refleks sisanja, ponekad čak i ometa spavanje bebe.

Alkohol prelazi u mleko. Značajno manje nego u cirkulaciji majke, ali ipak prelazi. Najveća koncentracija je oko 30-90 minuta nakon uzimanja. Ukoliko Vam prija čaša vina ili piva nedeljno, sačekajte da završite podoj, tada popijte piće, da bude malo više vremena da se alkohol razgradi.

Mogu li da jedem sve?

Konačno ste se porodili, i sve što je doktor koji je vodio trudnoću zabranjivao sada može da se jede! Na žalost, nije baš tako. Dosta namirnica može da utiče na mleko, čak da se nađe u mleku, i da izazove razne poremećaje kod bebe. Najčešće su to stomačni problemi (popularno: »beba ima grčeve«), proliv, ili crvenilo po koži, što može biti znak alergijske reakcije.

Luk, beli luk, brokoli, kupus, paprika, krastavac – mogu da izazovu napetost trbuha i gasove kod bebe, obično tegobe prestaju posle 24 sata.

Kravlje mleko, sirevi, jogurt ili puter – mogu da izazovu alergijsku reakciju.

Narandže, limun, grejpfrut – mogu biti iritantni za bebin stomak, te se mogu javiti grčevi, povraćanje, proliv, osip po koži.

Jaja, pšenica, kukuruz, riba, kikiriki, lešnici – mogu se ponašati kao alergeni i izazivati osip po koži.

Smem li da pijem kafu dok dojim?

Kofein (kafa, energetska pića, čokolada, koka kola, čajevi) prelazi u mleko već nakon tri šoljice kafe dnevno (300 mg). Izaziva i kod vas i kod bebe nervozu, nesanicu, uznemirenost.

Kofein takođe izaziva pojačano izlučivanje tečnosti, tako da morate obratiti pažnju da dnevno uneste bar 7-8 čaša vode ili druge tečnosti. Kofein se teško izbacuje iz bebinog organizma, pa zato umereno konzumirajte takva pića.

A da li je dozvoljeno pušenje tokom dojenja?

Ne, naravno! Nikotin prelazi u mleko i dokazano je da može izazvati povraćanje, dijareju, ubrzan rad srca, uznemirenost. Opet, mama koja u jednoj ruci drži cigaretu a u drugoj bebu baš i nije neka slika!

Mogu li da uzimam tablete za mršavljenje posle porođaja?

Ne, nije bezbedno. Lekovi (tablete) za mršavljenje često imaju opasne nus-pojave i nisu sigurni za majke posle porođaja. Gubitak težine je proces koji traje dugo, i potrebno je posvetiti se načinu ishrane uz prilagođavanje potrebama deteta.

Šta je sa pikantnom i ljutom hranom, da li smem to da jedem?

Neke namirnice daju ukus mleku. Svaka beba već kroz amnionsku tečnost može da oseti različite ukuse hrane koju vi unosite tokom trudnoće. Zato kada se ponovo javi taj ukus u mleku, beba je već upoznata sa njim.

Najčešće bebe reaguju na čokoladu, začine, limun, narandžu, kivi, jagode, luk, beli luk, krastavac itd. Izbegavajte veće količine kafe, čajeva. Svakako, ako primetite da beba reaguje na nešto što ste pojeli, to je nešto što ste uneli u organizam u poslednjih 2-6 sati pre dojenja.

Smem li da pijem sok od narandže?

Sok od narandže (đus) je odličan za nadoknadu tečnosti i vitamina za vreme perioda dojenja. Međutim, neke majke se žale da ukoliko popiju nekoliko čaša đusa dnevno, primećuju da bebe imaju grčeve, ili bljuckaju za vreme dojenja. U ovakvim slučajevima treba izbegavati đus, jer nezreo digestivni trakt bebe još ne može da ga prihvati i obradi.

Da li mogu da pijem gazirane sokove?

Bolje ne. Najbolji su sveže ceđeni voćni sokovi. Kako nemamo uvek priliku da sebi priuštimo to zadovoljstvo, gotovi gusti sokovi su takođe dobri, naročito bez dodatka šećera. Mlečni napici su odlični za nadoknadu tečnosti i energije (čokoladno mleko, frapei, mlečni kokteli bez alkohola). Izbegavajte gazirane sokove od aromatičnih baza, pijte vodu umesto mineralne vode.

Da li je bezbedno da koristim pozajmljenu pumpicu za izmlazavanje?

Ukoliko želite da pozajmite pumpicu za izmlazavanje, morate biti svesni rizika koji to nosi:

Bakterije i virusi, uključujući i HIV mogu da prežive u majčinom mleku – tako da ukoliko koristite pumpicu gde se zadržavalo mleko i verovatno ostalo u samom motoru, vi i vaša beba ćete rizikovati da se zarazite.

Kako je moguće da se to desi? Većina pumpica za individualnu upotrebu poseduje sistem sa otvorenom cevi, gde motor pumpa vazduh kroz cev koja sa druge strane izmlazava mleko iz vaše dojke.

Veoma je retko, ali je moguće da se mleko povuče u cev i dalje u motor. Možete da sterilišete cev ali ne i motor!

Električne pumpice vremenom gube jačinu izmlazavanja i tada zadržavaju deo mleka, a ukoliko ne ispraznite odmah pumpicu može doći do zadržavanja mleka u pumpici.

Koju god opciju da odaberete, pumpica za izmlazavanje nije stvar koja se pozajmljuje. Možete pozajmiti od sestre ili najbolje prijateljice, ali čak i ako je dobro poznajete nikada ne možete sigurni da li je njen partner potpuno zdrav.

Ukoliko ste spremni na takav rizik, pozajmite pumpicu, ali jedini način da budete 100% sigurni je da kupite novu pumpicu.

izvor:bitiroditelj.com