Ne možete da spavate, imate slab apetit ili suprotno, jedete prekomerno, ljuti ste na sve, razdražljivi ste, imate napade besa, vi sve znate i ne treba vam ničija pomoć, sve možete sami, ali ste istovremeno nezadovoljni jer je sve na vama, pritisak raste, non-stop ste pod stresom, sve češće posežete za čašicom neke „žestine“...

Ako imate izražen bar neki od ovih simptoma, onda ste na putu da obolite od depresije. Ne, nije depresija „rezervisana“ samo za „slabiji pol“, naprotiv, od nje sve češće obolevaju i muškarci. Prema podacima koji su trenutno dostupni, svaka peta žena i svaki deseti muškarac u toku života bar jednom upadne u depresiju.

Za razliku od depresivnih žena, koje se povlače u sebe, muškarci glume snagu, ne dozvoljavaju da priznaju ni sebi ni drugima da sa njima „nešto nije u redu“, depresiju i ne pominju kao mogućnost. Tek kada i oni dođu u fazu da se izoluju, da tvrde kako im niko ne treba, istovremeno omalovažavajući sebe, počinju da strahuju od neuspeha, postaju sve nesigurniji i na kraju izgube i volju za vođenjem ljubavi, obrate se lekaru. Po pravilu, prvo urologu, jer njima ne pada na pamet da mogu da obole od depresije.

Tek kada lekari prepoznaju bolest i upute ih kod stručnjaka, muškarci polako počinju da se „otvaraju“. Uzrok pojave bolesti može biti različit, od prevelikih očekivanja, pritiska, stresa tokom studiranja, bolnog raskida, gubitka voljene osobe do saznanja da su oboleli od neke teške bolesti poput kancera. Od depresije mogu oboleti mladi, muškarci srednjeg doba, pa i stariji, nema pravila. Važno je samo prepoznati bolest i otpočeti lečenje.

U slučaju da se depresija ne prepozna, muškarci obično „zaglave“ u alkoholizmu, postanu zavisnici od nikotina, televizije ili se okrenu nekoj drugoj vrsti zavisnosti. Zato je i najbitnije prepoznati depresiju kod muškaraca.

Okrenite se oko sebe, pogledajte svoje rođake i prijatelje, iako deluju jako, možda je ta njihova snaga na staklenim nogama. Analizirajte i sebe, priznajte sebi neku slabost, potražite pomoć. Ako primetite kod nekog drugog ili kod sebe tugu bez „pokrića', loše raspoloženje, iznenadni bes, neke nepromišljene postupke, premor, smanjen libido, zavisnost od alkohola ili drugih opijata, ne oklevajte, potražite pomoć. Lečenje možda neće biti kratkotrajno, ali može da bude uspešno. Uz stručnu pomoć naučićete da prevaziđete sve prepreke koje su vam ranije izgledale nepremostive. Pomozite sebi i drugima – brinite o svom zdravlju, jer koliko god da ste jaki i vama je nekada potrebna pomoć.

izvor:blic.rs

Somborska policija uhapsila je D. D. (21) iz okoline tog mesta zbog serije teških krađa, krađa i pokušaja krađa.
Iz kuća kod Sombora ukrao novac i golubove, napravio štetu od 500.000 dinara Foto: Pixabay
Sumnja se da je on, u protekla dva meseca, u selima u okolini Sombora, provalio u četiri kuće i mesaru i ukrao novac i garderobu.

Takođe se sumnja da je u istom periodu, koristeći nepažnju vlasnika, iz tri kuće uzeo novac, dok je iz jednog golubarnika odneo 10 golubova.

Isti mladić se sumnjiči i da je ušao u dve kuće iz kojih ništa nije ukrao.

Materijalna šteta pričinjena meštanima procenjuje se na više od 500.000 dinara.

Policija je kod njega pronašla 180.000 dinara i golubove i vratila ih vlasnicima.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on je, uz krivičnu prijavu, priveden tužiocu Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru. Sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana.

izvor:021.rs

Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 18. novembra  2021. godine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Pozivamo sugrađane da se odazovu na akciju jer su zalihe krvi na minimumu.

Podsećamo da krv mogu da daju sve punoletne osobe (od 18 do 65 godina), koje su zdrave i dobro se osećaju i ukoliko zadovoljavaju granične vrednosti hemoglobina (proverava se na licu mesta). Osobe ženskog pola krv mogu dati svaka četiri meseca, dok osobe muškog pola krv mogu da daju svaka tri meseca.

Krv mogu dati i vakcinisane i nevakcinisane osobe ukoliko ispunjavaju gore navedene uslove. Lica koja su primila vakcinu Fajzer, Sinofarm ili Moderna, krv mogu dati odmah, dok lica koja su primila vakcinu Sputnik, ili Astra Zeneka krv mogu dati dve nedelje nakon primanja iste.

Danas, simbolično na Dan opštine Kula, postavljen je kamen temeljac za izgradnju fabrike za preradu paradajza u Industrijskoj zoni. Predsednik opštine Kula, Damjan Miljanić i Zoran Račić, vođa projekta i suvlasnik kompanije BFV-PROCESSING OF TOMATO AND FRUITS DOO KULA u prisustvu svojih sinova i saradnika položili su kamen temeljac i time zvanično označili početak radova na izgradnji fabrike, čiji rok završetka je planiran za 1. maj naredne godine, a 15. avgusta 2022. godine kreću sa redovnom proizvodnjom. 

Predsednik Miljanić je rekao da izgradnja nove fabrike podrazumeva i zapošljavanje 100 novih radnika, a prema planu investitora sledeće godine će se ovde prerađivati 50.000 tona paradajza. 

„Ovo je veoma značajna priča za opštinu Kula. Sa ovom investicijom praktično cela Industrijska zona je rasprodata i već su polako počeli da se grade objekti, a jedna od njih upravo danas, na Dan opštine Kula započinje gradnju“, rekao je Miljanić i dodao da je opština pripremila projektnu dokumentaciju za opremanje ostatka Industrijske zone, a sve u cilju dodatnog zapošljavanja, povećanja plata i povećanja standarda svih građana opštine Kula.

Zoran Račić, suvlasnik kompanije rekao je da se radi jedan pogon za preradu paradajza kapaciteta oko 30.000 tona svežeg paradajza, gde se kao gotov proizvod dobija tomato masa, odnosno paradajz pire, te da je predviđena proizvodnja oko 5.000 tona. Takođe,  Račić je istakao da je ovo jedinstven projekat koji ne radi niko u Srbiji i da u tome vidi njihovu šansu, a predviđeno je da se projekat širi po fazama u kojima će biti pet vrsta proizvoda, kao i da se u sam projekat uključio i „Tetra Pak“ sa 3 miliona evra, kako bi pomogao proizvodnju. Vrednost projekta je 11 miliona evra. 

Podsetimo, predsednik opštine Kula Damjan Miljanić i Zoran Račić, suvlasnik kompanije BFV-PROCESSING OF TOMATO AND FRUITS DOO KULA, potpisali su u julu mesecu ove godine Ugovor o otuđenju građevinskog zemljišta iz javne svojine. Predmet ugovora je otuđenje nepokretnosti iz javne svojine opštine Kula i to građevinsko neizgrađeno zemljište u Kuli, potez Industrijska zona, ukupne površine 3ha 41ara 24m2. Pomenuto građevinsko zemljište je otuđeno za cenu od 22.521.840,00 dinara.

izvor:025info.rs

Savet stranih investitora (FIC) u publikaciji Bela knjiga za 2021. godinu između ostalog preporučuje da se izmeni Zakon o porezu na imovinu i vrednovanje imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit, kao i da se olakša korišćenje digitalnog potpisa tako da postane dostupan najširem krugu ljudi. U Beloj knjizi analizirano je devet oblasti koje su izabrane kao prioritetne i date su preporuke usmerene na njihov razvoj kako bi se podržao privredni rast i poboljšao životni standard građana Srbije.

Devet oblasti za koje su analizirana poboljšanja od novembra prošle do oktobra ove godine i date glavne preporuke za budućnost su porezi, radno-pravni propisi, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, borba protiv nedozvoljene trgovine i inspekcijski nadzor, hrana i poljoprivreda, stečaj, devizno poslovanje i farmaceutska industrija.

U oblasti poreza se kao poboljšanje navode izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost i usvajanje jedinstvenog Pravilnika za PDV, kao i činjenica da je Zakona o porezu na dobit pravnih lica usaglašen sa zakonima kojima se uređuju alternativni investicioni fondovi.

Glavna preporuka Saveta jeste da se o svim novim propisima javne rasprave organizuju na vreme kao i da se izmeni Zakon o poreza na imovinu. Takođe preporučuje vrednovanje imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit i drugo.

FIC ocenjuje da je u oblasti radno-pravnih odnosa boljitak ostvaren novim rešenjima kojima su olakšane procedure za podnošenje zahteva za dozvole koje regulišu status stranaca u Srbiji.

Kada je o preporukama reč, one se odnose na rešenja koja bi trebalo da obuhvate digitalizaciju radno-pravnih dokumenata, fleksibilnije uslove rada od kuće, kao i fleksibilnije uslove i procedure prestanka radnog odnosa.

Labus: Srbija će imati veći privredni rast nego mnoge zemlje

Glavni urednik Bele knjige Miroljub Labus izjavio je danas da je ova godina za Srbiju u oblasti privrede bolja nego što se očekivalo, kao i da će naša zemlja ostvariti veći privredni rast nego mnoge zemlje u Evropi i svetu, ali da će se već iduće godine te stope vratiti na one pre krize.

Govoreći na predstavljanju Bele knjige, Labus je rekao da su na privredni rast uticale dve stvari – velika finansijska podrška države za privredu i građane i dobri prinosi u poljoprivredi čije su cene bile veće nego ranije zbog inflacije.

– Ova godina je bila dobra godina, bolja nego što smo očekivali. Srbija je ostvarila dobar rast iz dva razloga, prvi je ogromna finansijska podrška koju je država obezbedila privredi i građanima, a drugi je odlični prinosi u poljoprivrednom sektoru. Ove godine će stopa privrednog rasta u Srbiji biti veća nego u mnogim zemljama, ali već će se sledeće godine privredni rast vratiti na dobre i srednje vrednosti – rekao je Labus.

Istakao je da je 2019. godine stopa privrednog rasta u Srbiji bila zasnovana na investicijama i građevinskom sektoru, dok su ove godine pokretači potrošnja i trgovina.

Labus je ukazao da su Srbiji potrebne nove investicije one koje su baziraju na proizvodnji i da je potrebna reindustrijalizacija.

– Moramo da proizvodimo, zato su nam potrebne veće investicije – rekao je Labus i dodao da je potrebno da kompanije više zarađenog novca ulažu nazad u proizvodnju.

Ukazao je da su porasle javne investicije, ali da one moraju biti limitirane kako ne bi ugrozile fiskalnu stabilnost.

Govoreći o rizicima u narednoj godini, Labus je naveo da bi to mogli biti inflacija, javni dug koji ne sme da pređe granicu od 60 odsto BDP-a i fiskalni deficit.

Labus je istakao da je stopa inflacije u Srbiji u oktobru bila 6,6%, najviše zbog skoka cena u oblasti energetike, dodajući da SAD imaju stopu inflacije od 6,2% što je više nego što su imali prethodnih nekoliko godina, a u EU je stopa inflacije 4,5%, te da toliko visoku stopu inflacije nije imala u poslednjih 20 godina.

Istakao je da naša vlada mora da nađe načina kako da se izbori sa inflacijom.

Zbog toga je naveo da su preporuke Saveta stranih investitora da se zadrži fiskalna stabilnost, odnosno da se postavi gornja granica javnog duga u BDP-u, jer se očekuje povećanje kamatnih stopa, druga preporuka je da se kontroliše bolje fiskalni deficit, treća da se javna potrošnja u infrastrukturu kontorliše tako da ne ugrozi fisklanu stabilnost.

Takođe, Labus navodi da članice Saveta žele da imaju iste uslove kao i na nekom drugom tržištu.

– Evidentno je da u ovim sektorima postignut napredak, ali naše kompanije smatraju da poslovno okruženje može biti još bolje zaključio je Labus.

Mišel: Srpska privreda se vraca relativno stabilnom rastu

Predsednik Saveta stranih investitora (FIC) i generalni direktor Telenora Majkl Mišel izjavio je da je Savet stranih investitora prepoznao rešenost Vlade Srbije da poboljša poslovno okruženje u izazovnim vremenima, kakva su sadašnja izazvana pandemijom korona virusa.

Prema njegovim rečima, pandemija je postala nova realnost i ona će i u narednoj godini diktirati pravac kretanja.

– Bela knjiga je ozbiljna analiza 54 sektora srpske privrede uz 346 preporuka koje je dalo više od 50 kompanija. Srpska privreda se oporavlja od šoka i vraća reklativno stabilnom rastu, ali ostaju posledice, dok će na investicije značajno uticati izlazak iz recesije – rekao je Mišel.

Dodao je da nas čeka još mnogo posla i da će zajednička misija biti povećanje produktivnosti i održivih investicija koje stimulišu ekonomski rast.

Žiofre: EU podržava evropski put Srbije

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je na današnjem predstvaljanju Bele knjige Saveta stranih investitira da 68 odsto firmi u ovom Savetu dolazi iz EU i istakao da je EU posvećena evropskoj perspektivi Srbije.

– Odlučni smo za podršku njenom evropskom putu, EU neće biti potpuna bez Zapadnog Balkana, i on je prioritet za EU, što je u proteklom periodu bilo više puta podvučeno od strane predstavnika EU – rekao je on.

Naglasio je da Srbija ima veoma pozitivne makroekonomske rezultate uprkos teškoj situaciji zbog kovida i čestitao Srbiji na tome.

– Lane se srpska ekonomija suočila sa problemima, a ove godine je već zabeležen rast. Brzo je došao oporavak ove godine – rekao je on.

Naglasio je da je Srbija sve bliža EU i da je više od 60 odsto trgovinske aktivnsoti naše zemlje je vezano za EU, odakle stiže i najviše stranih direktnih investicija, oko 68%.

Ukazao je da je neophodno dodatno reformisati javnu upravu i kao problematične naveo vladavinu prava, korupcijuju i nedovojnu delotvornost sistema.

Kao pozitivno je istakao i brže izdavanje građevinskih dozvola, ali zamerio što je Zakon o deviznim transakcijama restriktivan.

Zamerio je i što se dosta podzakonkish akata usvaja bez nedovoljno konsultacija sa privredom.

– Nadamo se još povoljnjijoj klimi za ulaganja – rekao je Žiofre.

Naveo je da EU dosta ulaže u Srbiji, kroz 200 miliona grantova i kreditna sredstva Evropske investricione banke za infrastrukltirne projekte u Srbiji, naglasio je on.

Dodao je da EU želi više inovativnih proizvoda i sprovođenje zelene agende, kao novog modela rasta u budućnosti.

Brnabić: Privreda u teškim okolnostima pokazala žilavost

Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da je srpska privreda pod teškim okolnostima pandemije virusa korona 2020. i 2021. godine pokazala izuuzetnu žilavost i otpornost i istakla da je to zajednički rezultat privrede, privrednika i države.

Brnabić je obraćajući se na predstavljanju Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC) kazala da je njena impresija i utisak da je uprkos pandemiji pronađen najbolji način da država sarađuje sa Savetom.

– Uprkos pandemiji uspeli smo da nađemo način da nam privreda ne pada, već da raste, ali i da nađemo balans između zdravlja nacije, zaštite zdravstvenog sistema i zaštite ekonomije. Uspeli smo da postignemo napredak koji je lošiji od onog postignutog 2019. godine, ali bolji od mnogo godina pre toga – kazala je Brnabić.

Dodaje da su to uspeli iako je bilo mnogo manje vremena da se usredsrede na preporuke Saveta jer su se bavili drugim stvarima da bi srpska privreda rasla i borili se protiv pandemiji.

– Pod ovako teškim okolnostima privreda pokazala je vanrednu žilvost, vanrednu otpornost i pokazali smo da smo kao zemlja spremni da se suočimo sa ovakvim okolnostima, najtežom krizom nakon Drugog svetskog rata, da nastavimo da rastemo, da naša privreda, a najveći broj predstavnika je u ovoj sali, da nastavi da raste i da pokažemo efikasnost u donošenju odluku i sposobnost da te odluke budu dovoljne dobre da imamo neke od najboljih rezultata u Evropi – kazala je.

Mali: Najvažnije je da smo sačuvali makroekonomsku stabilnost

Posledice krize kao što je ova sa kovidom najbolje se ublažavaju brzom reakcijom a Srbija je to uspela I uspela je da da održi makroekonomsku stabilnost što je za privredu veoma važno, ocenio je ministar finansija Siniša Mali.

On je naglasio da sada postoji potencijalna kriza izazvana inflacijom, koja prema njegovim rečima, ima dva aspekta, pri čemu je jedan, velika količina novca u opticaju, globalno gledano a sa druge su poremećaji u lancima snabdevanja.

– Inflacija će se stabilizovati u drugom kvartalu sledeće godine – istakao je Mali i naveo da država kada jer reč o aktuelnoj krizi u energetici, sluša privredu i građane i da će kao kao što je reagovala na kovid krizu odgvorno i pravovremeno reagovati i sa svakom drugom krizom.

Govoreći o buddzetu za narednu godinu istakao je da Srbija ne odustaje od svojih ekonomskih ciljeva a jedan od važnijih među njima su velike kapitalne investcije, kao jedan od stubova našeg razvoja.

Naveo je da je predviđeno 486 milijardi dinara iz budžeta za 2022, godinu za kapitalne invesricije a njima se, kako je naveo minister uposljava građevinska industrija i celo okruženje čini attraktivnijim za ulaganja.

izvor:025info.rs

Za mog današnjeg sagovornika, Nenada Ugarkovića, mogu reći da je veliki ljubitelj svakog sporta. Kao mlađi trenirao je fudbal, tenis, kuglanje i u tim sportovima se odlično pokazao, odnosno bio poprilično uspešan. Ipak, Nenad je izrazio je želju da se oproba u trenerskom poslu u kojem je i danas. Više o Nenadovoj sportskoj priči i njegovim planovima u svetu sporta pročitajte u nastavku.

*Kada i gde ste položili za košarkaškog trenera, zašto ste od svih zanimanja izabrali baš to i koliko ste već u tom poslu?

-Sa trenerskim poslom sam počeo da se bavim 1997. godine u košarkaškom klubu “Aluplast” Apatin, kod gospodina Radivoja Sekulića. Krenuo sam da radim sa grupom dečaka rođenih 1988. godine, sa kojom sam posle tri godine rada postao pionirski prvak Vojvodine i plasirao se na finalni turnir pionira, koji se u aprilu 2000. godine održao u Kraljevu, gde smo u velikom finalu poraženi od domaćina Sloge sa 74:72, pa tako zauzeli 2. mesto u državi, što je za tako kratko vreme postojanja kluba bio ogroman uspeh. Godine 1998. sam upisao i uspešno završio višu košarkašku školu u Beogradu i postao licencirani košarkaški trener. Sledeće godine ću proslaviti “srebrni” jubilej, 25 godina trenerskog rada. Košarkaški trenerski posao sam zavoleo i odlučio se za njega zbog dinamičnosti i brzine same igre, kao i mogućnosti trenera da je kreira u punoj meri, pa samim tim da se vidi njegov rukopis.

*Da li imate neku utakmicu koju ste vodili sa klupe, a da je pamtite?

-Ima mnogo tih tzv. “velikih utakmica” koje sam imao sreću da vodim i mogu slobodno reći da sam na moje veliko zadovoljstvo izlazio kao pobednik (pobeđivao sam sa generacijom 1998. a i sa generacojom 1993. Partizan, Crvenu Zvezdu, Hemofarm, Vojvodinu, Spartak, kao i neke klubove iz inostranstva), ali mi u sećanju ostaje utakmica koju smo nažalost izgubili. Naime, u prepunoj hali u Apatinu su 2006. godine igrali tada juniori Apatina protiv FMP-a, za koje su nastupali tadašnji i budući reprezentativci Srbije i današnji uspešni košarkaši kao Raduljica, Radetić, Mačvan, Jeremić, Čović, Lazić itd. U veoma kvalitetnoj i neizvesnoj utakmici, na dve sekunde do kraja smo vodili 94:92, ali na našu veliku žalost gosti su uspeli da šutem preko 3/4 terena postignu neverovatan pogodak i na kraju slave 94:95. Fenomenalna utakmica pošto smo uspeli da tadašnjeg juniorskog prvaka Evrope zamalo dobijemo u Apatinu. Sjajno iskustvo i prilika da igraš sa najboljima.

*Trenutni skor Vaše ekipe iznosi četiri pobede i dva poraza. Recite mi da li ste zadovoljni dosadašnjim izdanjem ekipe?

-Tako je, trenutni skor nam je 4:2 i moram reći da sam izuzetno zadovoljan, jer ni na jednoj utakmici nismo nastupili kompletni, falilo nam je uvek 3-4 i  to vrlo bitna igrača, ali nekako smo to borbenošću i zalaganjem kompenzovali i  uspeli da pobedimo objektivno kvalitetnije ekipe kao što su “Spartak” u Subotici i lidera tabele “I came to play” u Apatinu. Moram priznati da bih bio mnogo sretniji da imam na raspolaganju petorku Pajović, Sladić, Smiljanić, Pavković, Laketa, ali nažalost primorani su da odsustvuju. Mlađi poput Marića, Počuče, Cetojevića, Delića su preuzeli odgovornost i uz pomoć iskusnijih kolega Miljesića, Maljkovića,Ćopića, Radakovića uspeli da neporaženoj ekipi iz Novog Sada nanesu prvi poraz, čini mi se da je to bila naša najbolja utakmica ove sezone.

*Da li ste nekada imali ponuda da napustite Apatin i pređete u neki drugi klub?

-Nekada, možda i sada davno, bilo je ponuda za prelazak u veće klubove, ali jednostavno košarka nije toliko profitabilna kao fudbal recimo, pa moraš dobro sve da izvagaš i izračunaš. Da li bi se od toga moglo normalno živeti u tom trenutku? Uz to i tzv. trenerska vrteška “danas jesi, sutra ko zna gde si”, glavni su razlozi što se nisam prihvatio odlaska u veće gradove. Imao sam zadovoljstvo da radim i učestvujem u kreiranju igrača i odrastanju mnogo momaka koji su igrali profesionalnu košarku u Srbiji i inostranstvu, i sa kojima sam i dan danas u izvanrednim odnosima. Mislim da su ta poznanstva i prijateljstva najveći benefit ovoga posla.

*Rekreativno se bavite sportovima kao što su kuglanje, fudbal, tenis i u njima se pokazujete prilično dobro. Recite mi malo više o tome:

-Da, izuzetno volim sve sportove i sa mnogima sam se izuzetno uspešno bavio. Prvo sa fudbalom koji sam za vreme osnovne i srednje škole trenirao u Fudbalskom klubu “Mladost”, a kasnije i u Vojnoj gimnaziji u Zagrebu, odnosno u nogometnom klubu “Dinamo”, pa onda u Vojnoj akademiji u Beogradu, gde sam imao zadovoljstvo da igram protiv Partizana, a takođe i protiv Crvene Zvezde na turnirima u malom fudbalu, kao i da postignem koji pogodak na tim utakmicama. Kuriozitet je pobeda nad Crvenom Zvezdom u finalu turnira gde sam postigao dva pogotka, a ta generacija Zvezde je tri dana pre toga odigrala sa slavnom Barselonom na Marakani 1:1. Predivno iskustvo i uspomene. Kasnije u Apatinu sam izuzetno uspešno igrao i tenis, i u njemu bio prvak na otvorenom prvenstvu grada 2007. godine, u organizaciji teniskog kluba “Apatin”. Takođe, mnogo puta sam bio prvak sa svojom ekipom u kuglanju na svim tamičenjima u opštini Apatin. Od kuglane MSP Elkop, gde smo rekorderi kuglane, do kuglane Banje Junaković. U globalu moram reći, mnogo sam vremena posvetio sportu i stekao neprocenjiva prijateljsva i doživeo predivne trenutke.

*Koji su Vam planovi za budućnost, da li ostajete verni Apatinu?

-Pa da, za sada definitivno mogu reći da su mi svi planovi vezani za grad Apatin i košarkaški klub u kojem se trenutno nalazim. Tu sam, maksimalno posvećen radu sa dečacima, a od pre nekoliko i sa devojčicama kojima pružam osnove korake ove predivne košarkaške igre, i da im pripomognem da zavole ovaj sport, ali najpre da postanu što bolji ljudi. Nama trenerima u bilo kom sportu je baš to glavni zadatak, da od dece napravimo bolje ljude.

Nenade, hvala puno na izdvojenom vremenu i puno sreće u nastavku sezone, nadamo se svi nastavku odličnih partija, nalik onima koje su do sad pružene!

izvor:025info.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 10 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške i šest osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osam vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške i četiri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Odžaci nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Napisana 33 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdat 301 prekršajni nalog.

Najčešći uzroksaobraćajnih nezgoda je neustupanje prava prvenstva prolaza.

izvor:apatinskenovine.rs

U subotu, 20.novembra sa početkom u 11 časova biće odigrana predstava za decu "Pobuna lutaka" u Velikoj sali Kulturnog centra. Cena ulaznice je 150 dinara.

O predstavi:

Devojčica Maja po čitav dan igra igrice na telefonu, ne sluša mamu ne sređuje sobu i ne radi školske obaveze.

Sve to posmatraju njeni drugari iz detinjstva dva medveda Miki i Tomi, koji ožive kada ona izađe iz sobe i komuniciraju sa decom. Kroz razne situacije otkrivamo da je glavni problem što se Maja ne igra sa igračkama te one odluče da beže. Da li će ona uspeti da ih vrati i povrati njihovo poverenje kada uvidi da je pogrešila otkrijmo zajedno u ovoj uzbudljivoj i edukativnoj predstavi za decu predškolce i za decu od 1-4 razreda.

U predstavi igraju: Sonja Isailović, Ružica Bojović.

Izrada lutaka: Roko Radovniković

Scenografija: Duško Art, Aleksandra Kuđeljić

Adaptacija teksta: Ružica Bojović

izvor:apatinskenovine.rs

Popularna glumica Lidija Vukićević ističe da sebe ne smatra delom estrade, jer njoj, kako je rekla, pripadaju isključivo pevači.

Lidija smatra da su glumci i "estradnjaci" dva različita sveta i da ona ne pripada estradi jer ima druge sisteme vrednosti.

- Ja sam jedna školovana žena, ne mogu da se mere glumci i estrada, po mom mišljenju, estrada su samo pevači. Ovoj zemlji trebaju rijalitiji, to je kulturna politika, ja sam glumica, tako da imam druge sisteme vrednosti - rekla je glumica za "Republiku".

Podsetimo, Lidija je nadavno pričala da period nakon razvoda od nekadašnjeg fudbalera Mitra Mrkele, sa kojim ima dva sina, za nju nije bio lak.

- Nikada nisam gubila sebe. Gluma nije moj život, ona je deo mog života. Najbitnije mi je ono što mi je u kući. Verovatno sam zato i opstala, nisam imala velike uspone i padove, nisam deset godina radila nakon što sam se razvela, ali mi to nije bilo važno - rekal je glumica.

- Igrala sam u pozorištu, zarađivala od predstava i bilo mi je važno da sa svojom decom mogu pristojno da živim. Nisam se osećala manje vrednom što se nedeljom uveče ne pojavljujem na televiziji - dodala je Lidija.

izvor:telegraf.rs

Grad Sombor, uz podršku USAID-a, a u saradnji sa učeničkim parlamentima, i ove godine sprovodi participativno budžetiranje u svim somborskim srednjim školama.

Svaka škola je odabrala nekoliko predloga, pripremljeni su glasački listići, a narednih dana organizuje se glasanje. Ovo je treća godina zaredom kako Grad Sombor finansira realizaciju po projekta koji dobije najviše učeničkih glasova. Ovogodišnji budžet za svaku školu je po milion dinara, a pored opremanja škola sa onim za šta učenici smatraju da im je potrebno, na ovaj način oni imaju mogućnost da se upoznaju i uključe u sistem donošenja odluka na lokalu.