Sombor.info

U Velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije danas je održana deveta sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao predsednik Skupštine Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 26 tačaka dnevnog reda.

Između ostalog, Skupština grada usvojila je Strategiju razvoja kulture grada Sombora za period od 2021. do 2025. godine, Lokalni akcioni plan za decu grada Sombora za period od 2021. do 2023. godine, kao i Program korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine za 2021. godinu.

Odbornici su na današnjoj sednici prihvatili izveštaje o radu Gradske uprave i Pravobranilaštva grada Sombora, kao i izveštaje o radu i finansijskom poslovanju, Galerije „Milan Konjović“, Gradske biblikoteke „Karlo Bijelicki“, Kulturnog centra „Laza Kostić“, Gradskog muzeja Sombor, Narodnog pozorišta Sombor, Istorijskog arhiva Sombor, Sportskog centra „Soko“, Turističke organizacije grada Sombora, Apotekarske ustanove Sombor, Centra za socijalni rad i Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju za 2020. godinu

Na devetoj sednici za novog člana Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja izabran je Srđan Savić, a na mesto vršioca dužnosti direktora Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ imenovan je Đorđe Zorić.

Aktuelnom epidemiološkom situacijom, kao i prethodnih nedelja, bavili smo se i ovog utorka. Evidentan je manji broj građana koji su se javljali na preglede prethodnih sedam dana, a o konkretnim brojkama je govorila pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin Branka Bajić.

Na teritoriji opštine Apatin trenutno imamo 184 sugrađana koji su imali pozitivan nalaz na virus Kovid 19. Broj građana koji se dnevno javlja na pregled bude do 20, dok broj pozitivnih oscilira i u proseku bude desetak, rekla je Branka Bajić

Pomoćnica direktora Doma zdravlja nam je rekla i da vakcinacija teče po planu, te da imamo ukupno 3351 revakcinisanog građanina naše opštine.

Poziv na vakcinaciju građana po selima je naišao na odlične reakcije. Imamo, mimo spiskova koje dobijamo iz ministarstva, preko 500 prijavljenih građana za masovnu vakcinaciju koju ćemo organizovati po selima. Očekujemo uskoro isporuku kineske vakcine Sinofarm, nakon čega ćemo sve prijavljene obavestiti o mestu i terminu vakcinacije, poručila je Branka Bajić.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je 12 osoba zadobilo lake telesne povrede.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima je osam osoba zadobilo lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj su dve osobe zadobile lake telesne povrede.

Napisan 61 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i izdat 301 prekršajni nalog.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neustupanje prava prvenstva prolaza.

Grad Sombor je jedan od 14 projektnih partnera sa područja UNESKO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav na projektu „Responsible Green Destination Amazon of Europe” (akronim „Amazing Amazon of Europe“) čiji je cilj da postavi temelje održivog turizma na ovom području.

Projektni partneri iz prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav (TBR MDD) iz 12 zaštićenih područja i 5 država duž 3 reke udružili su snage u julu 2020. godine u projektu koji finansira EU kroz Dunavski Transnacionalni Program. Ovako uspostavljena mreža povezuje visoko kvalifikovane pojedince i organizacije, formira poboljšano okruženje za funkcionisanje prekogranične saradnje i sprovođenje zajedničke strategije i nudi visokokvalitetne usluge međunarodnim posetiocima kao i poslove za stanovnike u uglavnom seoskim sredinama.
Svrha projekta „Amazing Amazon of Europe“ je nadogradnja biciklističke staze „Amazon of Europe“ i poboljšanje područja u smislu održivog turizma, razvijanjem zajedničkih strategija, IT rešenja i interakcija u učenju na znatno širem nivou od posmatrane destinacije. „Amazing Amazon of Europe“ doneće mogućnost održivog razvoja prilikom upravljanja raznolikošću prirodnog i kulturnog nasleđa ovog područja, istovremeno omogućavajući jedinstvena iskustva međunarodnim posetiocima.

Destinacija Amazonija Evrope biće zajedničko i integrisano rešenje za održivi turizam, uključujući “Responsible Green Destination Amazon of Europe“ model, koji kombinuje društvene i tehnološke inovacije, zajedničku strategiju i model upravljanja destinacijom, te kroz zajedničke turističke proizvode omogućava vrhunska iskustva duž reka, uključujući rečne, pešačke i biciklističke staze.

Predstavnici partnera, regiona i institucija sastali su se 18. februara na Javnoj početnoj konferenciji koju je otvorila izvršna direktorka vodećeg partnera Iskriva ( Institut za razvoj lokalnih potencijala) Urška Dolinar koja je i predstavila projekat „Responsible Green Destination Amazon of Europe”. Osim nje, konferencija je okupila i 5 gostujućih predavača koji su predstavili najzanimljivije atrakcije i iskustva iz prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav (TBR MDD). Na konferenciji su govorili dr Volfgang Veber iz kompanije Geosis Virtschafts- und Regionalentvicklungs Gmbh (Austrija), Helga Lukač iz Razvojnog centra Murska Sobota (Slovenija), Miran Bojanić Morandini iz Turističke zajednice Varaždinske županije (Hrvatska), Gabor Benovic iz kompanije Helian NaTour Ltd. (Mađarska) kao i dr Vladimir Marković sa Univerziteta u Novom Sadu (Srbija).

Ukupno trajanje projekta je 30 meseci, od 1.7.2020. do 31.12.2022. Ukupna vrednost projekta je 2.411.290,00 evra, a budžet Grada Sombora u ovom projektu iznosi 106.480,00 evra

Policija u Somboru uhapsila je troje osumnjičenih za krađu stoke – krava i bikova, sa jedne farme u okolini tog grada tokom 2019. i dva puta tokom 2020. godine.
Ukradenu stoku su prodali ili sakrili na salašu u neposrednoj blizini svoje kuće.

Policija je prilikom pretresa salaša osumnjičenih pronašla 22 grla čija se vrednost procenjuje na oko 4.350.000 dinara i vratila ih vlasniku.

Uhapšeni su M. T. (50) i njegova dva sina V. T. (28) i N. T. (31) iz okoline Sombora, zbog sumnje da su izvršili ova krivična dela teške krađe.

Oni će u roku od 48 sati uz krivičnu prijavu biti privedeni u Osnovno javno tužilaštvo u Somboru.

U SOMBORU vlada veliko interesovanje građana za masovnu imunizaciju, koju sprovodi ovdašnji Dom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ u saradnji sa Crvenim krstom Sombora i Štabom za vanredne situacije.
Ovde već treći dan traje vakcinacija građana bez zakazivanja u okviru akcije “Otvorena vrata”, a građani ovu akciju ocenjuju više nego pozitivnu, jer je dostupana onima koji nisu u mogućnosti da se prijave na portal E–uprava,naročito starijim stanovnicima.

Na punktu za masovnu imunizaciju, u sportskoj hali “Mostonga” odziv je, kažu, više nego dobar, a prvu dozu u okviru ove akcije primilo je 1.116 osoba. Bez prijave će se građani moći vakcinisati i u selima, a imunizacija se obavlja i za radnike u preduzećima.

- Već smo odradili vakcinaciju za radnike Fabrike akumulatora i zaposlenih u firmi ženskog veša „Fiorano“. Uporedo idemo i sa ostalim vakcinacijama prioritetnih grupa. Na teritoriji grada Sombora podeljeno je 30.858 doza, pri tome je ukupan broj građana koji su primili prvu dozu 17.810, što predstavlja 25 odsto ukupno odraslog stanovništva na području grada. Obe doze je primilo 13.053 ljudi, što je 19 odsto- kaže Dr Zdravko Hlodik, koordinator masovne imunizacije u Somboru.

U somborskoj bolnici se od korone leče 43 pacijenta od kojih su dva na respiratoru.

Izvor: novosti.rs

U Muzeju podunavskih Nemaca u Somboru čuva se i deo istorijske građe vezan za gradnju Velikog bačkog kanala. Mape iz tog perioda, maketa bagera koji je korišten pri prokopavanju kanala deo su priče o značajnom poduhvatu XVIII veka.

Zanimljivo je da je okolina Bezdana čvorište tri značajna vojvođanska kanala.

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, Veliki bački kanal i Bajski kanal-ova tri kanala značajna su ne samo za područje Bačke već i cele Vojvodine, a zajednička tačka im je okolina Bezdan.

Dunav-Tisa-Dunav počinje na Dunavu kod Bezdana.

Nekoliko stotina metara dalje je početak Velikog bačkog kanala, a još nekoliko stotina metara dalje Bajski kanal uliva se u Veliki bački.

Bajski kanal nekadašnji je deo toka Dunava, a prvi prokopani kanal u ovom delu je Veliki bački kanal.

"Bio je to jedan od najznačajnijih projekata u to vreme za Vojvodinu. On je izmenio izgled same Vojvodine, posebno Bačke koja je bila močvarno područje. Nakon prokopavanja kanala došlo je do isušivanja močvara i stvaranja plodnog zemljišta. To je svakako vezano za starosedelačko stanovništvo, ali isto tako i za kolonizovane Nemce, koji su došli na ovo područje", kaže Miroslava Ćaćić, kustoskinja-istoričarka Muzeja podunavskih Nemaca.

U Muzeju podunavskih Nemaca čuva se i maketa bagera koji je korišten prilikom prokopavanja Velikog bačkog kanala.

"Braća Kiš prokopavanje kanala počela su 1793. godine. Tadašnji inženjeri osmislili su bager za prokopavanja kanala. On je imao četiri točka, a taj bager pokretali su zarobljenici iz austrijsko-francuskih ratova", kaže Ćaćić.

Početak Velikog bačkog kanala do 1830. godine bio je kod Bačkog Monoštora. Kada je prevodnica uništena austrijski graditelji kanal su produžili do Bezdana gde je danas početak Velikog bačkog kanala.

Gradnja je počela 1793. godine, a polovinom 20. veka, nekoliko stotina metara dalje od ovog kanala, počela je gradnja Hidrostistema Dunav – Tisa - Dunav.

Izvor: RTV

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija Miroslav Kovačić obišli su danas radove na izgradnji fabrike za preradu vode u Bačkom Monoštoru.

Postrojenje za preradu vode za piće radiće po principu zatvorenog sistema, gde je celokupan proces zaokružen i gde se ni jedna kap vode ne odbacuje već ponovo vraća u sistem na preradu, a ovakav sistem se prema rečima direktora JKP „ Vodovod“ Bezdan Dejana Kubatova po prvi put primenjuje u Srbiji.

„Fabrika za preradu vode u Bačkom Monoštoru je u samom finišu posla. Ostalo nam je još nekih realno mesec – mesec i po dana ozbiljnog posla, nakon toga ćemo ulaziti u finiš gde ćemo vršiti ostale pripreme za puštanje u rad. Završetak radova, što se mehanike tiče i što se tehnologije tiče, očekujemo krajem aprila ili početkom maja, nakon toga ćemo početi sa tehničkim pripremama za puštanje u rad i sa probama rada“ rekao je Kubatov.

Gradonačelnik Antonio Ratković istakao je da radovi idu dobro i da će svi rokovi koji su zadati biti ispoštovani.

„Mi iskreno očekujemo da bi početkom juna meseca trebalo da krene da se ova prečišćena voda pušta u sistem i da konačno stanovnici Bačkog Monoštora dobiju pijaću vodu. Ove godine dobili smo i sredstva za buster stanicu u Staparu od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i očekujemo da će krenuti radovi na izgradnji ove buster stanice, te da će, pored građana Monoštora, i građani Stapara i Doroslova konačno dobiti pijaću vodu u svojim naseljenim mestima“ poručio je gradonačelnik Ratković.

Sportski i rekretativni ribolovci iz Zapadnobačkog okruga i okoline pokrenuli su peticiju kojom traže ukidanje privrednog ribolova na Dunavu u Specijalnom rezervatu prirode "Gornje Podunavlje". Kao važan razlog navode da privredni ribolov ima katastrofalne posledice po riblji fond, jer se izlovljava bez ikakve kontrole. Sa druge strane privredni ribari tvrde da iza peticije stoji uništavanje legalnog izlova ribe kako bi procvatao ilegalni. U odgovoru na obe strane, upravljač "Vojvodinašume" kaže da je Zakon jasan, te peticija ne može biti iznad poštovanja državnog Zakona i da izveštaji o privrednom ribolovu u proteklih 15 godina ni na koji način ne idu u korist peticiji rekreativaca, te da su njihovi zahtevi neutemeljeni. Pojedini stručnjaci akademske struke stava su da su sportski ribolovci glasniji, jer ih u Srbiji ima oko 80.000, dok je daleko manje, ispod 400 privrednih ribara, koji žive od tog posla, da mesta za kritiku ima i za jednu i za drugu stranu, ali da peticija nije bazirana na argumetima za one koji se iz razonode bave ribolovom.video icon
Višedecenijska netrepeljivost između sportskih ribolovaca i privrednih ribara eskalirala je novom peticojom kojom se traži potpuno ukidanje privrednog izlova ribe na Dunavu kod Apatina, u delu Specijalnog rezervata. Ribolovci tvrde da privredni ribari ne podležu kontroli, da je izlov bez kvote i u zonama zabranjenim za ribolov, što kako kažu, ima loš uticaj i na turizam.

Milan Ćopić, sportski ribolovac USR Apatin kaže: "Ovde godišnje gravitira oko 10.000 sportskih ribolovaca onih što se ponavljaju i novih koji dolaze. I kada pogledamo da je samo naša obala u pitanju, a to je oko 60 kilometara od granice sa Mađarskom do mosta kod Bogojeva, govorimo o Gornjem Podunavlju, onda možete zamisliti koliki je pritisak ribolovaca na ovaj teren, a uz to imamo i sedam privrednih ribara na ovom terenu. Mi smo krenuli u akciju da se od ove godine krene sa prikupljanjem peticije da se privredni ribolov ukine i trajno zabrani zato što je ovo prirodno područje prve kategorije Park prirode gde je najveće mrestilište u ovom delu Dunava i tražimo da se iskontroliše kako sportski ribolov i da se trajno zabrani privredni ribolov".

Nemanja Jović, direktor TO Apatin ističe: "Podržali smo peticiju, jer su brojna svedočenja da privredni ribolov značajno utiče na kretanje sportskih ribolovaca. Generalni zaključak je da mnogo veći broj stanovništva iz Apatina, ugostiteljskih objekata I smeštajnih kapaciteta može da ima direktnije benefite i prihode ukoliko se ribolovni turizam podigne na jedan viši nivo".

U odgovoru na peticiju, privredni ribari ističu da ukidanje legalnog poslovanja otvara pozicije za ilegalne radnje, dok u preduzeću Vojvodinašume, koje je upravljač ocenjuju da je Zakon jasan.

Dušan Medić, privredni ribar : “Tehnike sportskog ribolova u poslednjih deset godina su toliko uznapredovale das u postal ozbiljna pretnja po kvalitetnu ribu u Dunavu. Ulov jednog privrednog ribolova 90 odsto sačinjava bela riba, a ono ostalo je plemenita ili crna riba kako je mi zovemo. Kod sportskih ribolovaca je ulov preko 90 odsto plemenita riba. Verovatno da možemo postići dogovor, ali i sportski ribolov mora da se pozabavi sobom. Nisam primetio da su do sada pokušali da malo očiste svoje redove”.

Velimir Češljević, samostalni referent za ribarstvo ŠG Sombor Vojvodinašume kaže: "Zakon o ribarstvu jasno kaže da privredni ribolov postoji na teritoriji Republike Srbije. Sedam privrednih ribara imamo evidenciju u poslednjih petnaest godina po ribaru je godišnje između 8 i 10 tona. To nisu alarmantne cifre, već su cifre po planu tačno postoje kvote i kategorije po vrstama koliko može da se izlovi”.

Prof. dr. Zoran Marković, Profesor ribarstva, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu napominje: “Sigurno da ova peticija nije način da se taj njihov među - sukob reši tako što će biti zabranjena delatnost nekome. Kada pogledate, privredni ribari su ljudi koji žive od tog posla i izdržavaju svoje porodice, a sportsko – rekreativni ribolovci su, kao što i sama reč kaže neko ko se bavi sportom ili rekreacijom. Svakako mislim da ne bi trebalo uslišiti takav zahtev bilo kome da je upućen da se izađe u susret nekome ko zbog sporta, razonode i rekreacije lovi ribu na uštrb nekoga ko živi od tog posla”.

Činioci ove priče ukrstili su argumente, ostaje da se vidi domet peticije. Prema procenama, u Srbiji ima oko 80.000 rekreativnih ribolovaca, dok privrednih ribara posluje oko 400.

Izvor: RTV

U odloženoj utakmici 16. kola Druge lige Sever, u konkurenciji žena, koja se održala danas sa početkom u 19h, domaća ekipa omladinskog rukometnog kluba „Apatin“ savladala je rukometni klub „Obilić“ iz Novog Kneževca rezultatom 15:11.

Domaće igračice su od starta prikazale bolju igru, i zasluženo slavile. Već u osmoj minuti, trener gošći bio je primoran da zatraži tajm aut, jer su Apatinke fantastično otvorile meč. Na poluvreme su domaće rukometašice otišle sa četiri gola prednosti. Drugo poluvreme je mnogo bolje otvorila ekipa iz Novog Kneževca, koja je sa -4 došla na – 1. Apatinke punih dvanaest minuta nisu postigle pogodak. Jedino svetlo u tim trenutcima je bila mlada Anja Bajagić na golu domaćih, koja je fenomenalno branila ceo meč, i s razlogom je proglašena za igrača utakmice. Posle tajm auta domaćih, ekipa Apatina je konsolidovala redove i posle dužeg vremena pogodak postiže Danijela Latas, svoj treći, i podiže domaći tim iz agonije. Posle tog gola, Apatinke su zaigrale mnogo bolje u nastavku meča, pa su na kraju zasluženo pobedile sa 15:11. Najbolji strelac u redovima domaćih bila je Danijela Latas (4 pogotka), dok je u redovima gošći najefikasnija bila Milica Stojanović (5 golova).

Viđeno je dosta promašaja i dosta tehničkih grešaka na obe strane, utakmica nije baš bila kvalitetna, ali su treneri domaćih zadovoljni sa osvajanjem dva nova boda, mada im se po licu moglo videti nezadovoljstvo. Već u subotu Apatinke putuju u Zrenjanin, gde će odmeriti snage sa ekipom „Naftagas“ iz Elemira, i pokušati nastaviti niz pobeda, pa i napasti peto mesto na tabeli.

Izvor: apa-press.info