Sombor.info

Stanovnici Kljajićeva i Telečke koji su iskazali interesovanje za vakcinaciju protiv zarazne bolesti kovid 19, a zbog određenih problema nisu mogli da dođu na punkt u Gradskoj hali „Mostonga“ danas su imali priliku da se vakcinišu u svojim naseljenim mestima.

Na vakcinaciju Fajzer vakcinom u Kljajićevu javilo se oko 60, a u Telečkoj 50 građana. Revakcinacija će biti organizovana nakon tri nedelje.

Masovnu imunizaciju u naseljenim mestima ispratila je član Gradskog veća za oblast sporta, omladine, dece i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, koja je ovom prilikom poručila da će Grad Sombor svaki put kada dobije veću količinu vakcina organizovati vakcinaciju u nekom od naseljenih mesta kako bi vakcine bile lako dostupne svim gađanima.

Stanovnici sela koji su zainteresovani za vakcinaciju mogu da se prijave u svojim mesnim zajednicama.

Jednokratnu novčanu pomoć od 60 evra, koja u okviru paketa Vlade Srbije pripada nezaposlenima, neće primiti veliki broj nezaposlenih koji se ne vode na evidenciji Zavoda za zapošljavanje.

Reč je osobama koje su bile angažovane na privremeno-povremenim poslovima, od mesec, dva i tri meseca, i koje po završenom angažovanju moraju da čekaju šest meseci da bi se ponovo prijavili na Zavod. Dakle, iako su trenutno nezaposleni, oni ne mogu da se prijave za pomoć. Među onima koji su oštećeni ima i onih koji su propustili da se uredno jave određenog datuma, pa su takođe "kažnjeni" šest meseci i na Zavod mogu da se prijave tek posle tog perioda, pišu.

- Teško je proceniti koliko je takvih osoba, ali mislim da je to od 15 do 20 procenata. Iako je to kategorija kojoj je ova jednokratna pomoć najpotrebnija, zbog papirologije će ostati bez nje. Pošto mi se požalilo mnogo ljudi, otišao sam do Zavoda za zapošljavanje u Jagodini, koji pokriva Pomoravski okrug. Rekli su mi da postupaju po zakonu i da novac mogu da dobiju samo oni koji su na evidenciji u propisanom roku - kaže Tomislav Tanić, grafički inženjer u penziji iz Ćuprije, osnivač NVO "Savez građana Srbije", a sada njen član.

Sagovornik moli sve nadležne institucije, pogotovo Vladu Republike Srbije, da se reši ovaj tehnički problem.

- Uz dobru volju rešenje je veoma jednostavno. Samo treba dozvoliti nezaposlenima koji čekaju da prođe šest meseci da se prijave pre isticanja tog roka i malo prolongirati period u kome oni mogu da se prijave, kako bi im se dala šansa da i oni ostvare pravo na ovu pomoć - savetuje Tanić, nekadašnji predsednik Unije manjinskih akcionara Srbije, koji je štitio prava nekoliko miliona ljudi, ali i imovinu Republike Srbije i bio saradnik Saveta za borbu protiv korupcije.

Podsetimo, na 60 evra pomoći imaju svi punoletni građani, a na dodatnih 60 i građani koji su na birou.

Novosti.rs

Dom zdravlja Apatin se pridružio akciji „Otvorena vrata“ za sve naše nezakazane sugrađane koji žele da prime Sputnik V vakcinu.

Građani koji se do sad nisu prijavili na vakcinaciju, a žele da se vakcinišu, mogu to da učine počevši od danas (petak) u periodu od 12č do 18č, kao i u subotu i nedelju od 8č do 14č. U ova tri dana građani će moći primiti Sputnik V vakcinu, a vakcinacija će se vršiti na previjalištu u službi opšte prakse.

Najudaljenije somborsko selo je Riđica, koja je od grada udaljena oko 30 kilometara. Toliko ih deli i od profesionalne vatrogasne jedinice u Somboru kojoj je za izlazak na intervenciju potrebno oko pola sata. Razlog je to što su posle 12 godina mladi iz ovog sela obnovili rad dobrovoljnog vatrogasnog društva.
U Riđici i okolnom ataru požare ponovo gase vatrogasci dobrovoljci iz ovog sela koji su posle pauze duže od jedne decenije pokrenuli dobrovoljno vatrogasno društvo.

"Već smo imali tri interevencije i to je uglavnom bila trska koja je gorela. Poslednja je baš bila ozbiljna. Gorela je trska na starom ribnjaku od oko 40 hektara.Brzo smo interevenisali uz pomoć kolega iz Vatrogasno-spasilačke jedinice Sombora i DVD-a Stanišić", kaže Dušan Veselinović, komandir DVD-a Riđica.

"Profesionalcima treba pola sata, a nam 10 do 15 minuta da se pojavimo na požaru. Tih 15 minuta puno znači", kaže Aleksandar Milanko, predsednik DVD-a Riđica.

Vatrogasno društvo ima svoj prostor, zatekli su ovi mladi Riđičani i vatrogasno vozilo. Istina staro skoro 60 godina, ali oni su se potrudili da ga osposobe za rad.

"Remontovali smo pumpu vode koje bila u katastrofalnom stanju. Nije remontovana od 1964. godine, koliko je star i kamion. Kamion je za svoje godine u dosta dobrom stanju. Najveći problem je održavanje jer nema rezervnih delova, više se ne proizvode" kaže Nemanja Marinković, zamenik komandira DVD Riđica.

Kada su odlučili da pokrenu dobrovoljno vatrogasno društvo ovi mladi Riđičani nisu imali iskustva u protiv požarnoj zaštiti, ali su uz pomoć kolega iz drugih društava obučeni za interevencije.

"U početku su dolazile kolege iz Stapara i tu smo imali osnovnu obuku. U narednom preiodu planiramo u dogovoru sa profesionalcima dužu obuku. Da znamo kako teče intervencija, šta svaki čovek radi, jer mladi smo, nemamo iskustva, samo dobru volju, volimo vatrogastvo i naše selo", kaže Veselinović.

"Prvo se okupilo desetak momaka, onda nas je bilo 15. Očekujemo da će odaziv biti sve veći. Za sada operativna jedinica ima 10 do 12 momaka koji se mogu pojaviti u svakom trenutku na intervenciji", kaže Milanko.

Kao i u drugim selima i u Riđici dobrovoljno vatrogastvo ima dugu tradiciju, podseća sekretar Nebojša Badža.

"Tradicija koja je nastala između dva svetska rata, dok su ovde još živeli Nemci. Nakon toga dolaskom kolonista iz Dalmacije društvo je nastavilo rad, napravljen je novi dom",, kaže Badža.

Iako postoje tek tri meseca članovi DVD-a Riđica obezbedili su na konkuzesima oko miliona dinara što će biti uloženo u opremu odela i kupovinu goriva. Ono što ih čeka je rad sa mladim kako se opet ne bi desilo da zamre vatrogasna priča u Riđici.

Izvor: RTV

Sastanak Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ održan je danas u Somboru, u okviru kog je održana redovna sednica skupštine udruženja na kojoj je učestvovalo 19 predstavnika pijačnih uprava gradova iz cele Srbije.

Učesnici sastanka razmatrali su izveštaj o radu za prošlu godinu, program rada za ovu godinu, a održana je i tematska rasprava o postignutim i očekivanim rezultatima.

Izvršni direktor Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ Savo Duvnjak istakao je da je jedan od glavnih ciljeva današnjeg sastanka dogovor o prioritetima na kojima će raditi sve pijačne uprave.

„Radili smo jedno veliko istraživanje, to je sad već drugo od početka pandemije, o poslovanju preduzeća koja se bave pijačnom delatnošću u Srbiji, na poprilično velikom uzorku od oko 40 pijačnih uprava koje imaju više od 50% tržišnog udela u Srbiji. Što se nekih statističkih pokazatelja tiče, mogu da kažem da je promet na pijacama prošle godine pao za 6,3% što je nesumnjivo neposredna posledica pandemije, jer kao što znate pijace u proseku u Srbiji prošle godine nisu radile najmanje 30 dana. Imamo i nekih evidentiranih padova kada je u pitanju iskorišćenost kapaciteta i kada je u pitanju procenat naplate jednog dela pijačnih uprava, koji naravno osciliraju u zavisnosti od grada do grada i to su pokazatelji o kojima ćemo svakako razgovarati analizirati ih i pokušati da se pripremimo za ono što nas u budućnosti očekuje“ rekao je Duvnjak.

Domaćin današnjeg susreta bilo je Javno komunalno preduzeće „Prostor“ Sombor. Prisutne je ispred Grada Sombora pozdravio član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Miroslav Kovačić.

Nakon sastanka koji je održan u zgradi Županije, predstavnici pijačnih uprava obišli su somborsku pijacu „U lancima“ čija rekonstrukcija je završena početkom 2021. godine.

Otvaranje izložbe "Varijacije 2.0" Bojane Bojović Milošević biće realizovano u utorak, 27. 4. 2021. godine u 19 časova u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor.

Posetioci će biti u prilici da, uz poštovanje mera prevencije, posete izložbu neposredno nakon zvaničnog obraćanja koje će biti dostupno na Facebook stranici Kulturnog centra putem prenosa uživo. Postavka izložbe će trajati do 15. 5. 2021. godine.

Reč o izložbi:
Kolekcija digitalnih radova pod nazivom "Varijacije 2.0" nastala je tokom 2020. i 2021. godine. Istraživanje u ovoj oblasti, autorka je započela kao odgovor na stanje izolacije tokom 2020. godine, kada je život stavljen u egzistencijalnu matricu ponavljanja lišenu društvenih potreba pojedinca. Motivi su lišeni atmosfere i prisustva čoveka, svedeni na osnovne geometrijske oblike koji grade sliku. U ovom konceptu sudaraju se dve sfere interesovanja - fotografija i dizajn, kao spoj dva pravca autorkine karijere; profesionalne i umetničke. U umetničkom postupku autorka kombinuje grafiku, fotografiju, dizajn i kompjuterski generisanu sliku. Radovi predstavljaju vizuelnu igru pozadina na kojima se repetitivno nižu geometrijski oblici, sagledani kroz staklene, providne objekte različitih formi i debljina, čime se kreiraju zanimljive zakrivljene forme, poigravajući se motivima optičke umetnosti.

Biografija:
Bojana Bojović Milošević (1978. Bor), diplomirala 2001. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na grupi za Primenjenu grafiku, katedra za Fotografiju u klasi profesora Branimira Karanovića. Magistrirala 2010. godine na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu na grupi za Digitalnu umetnost. Doktorske umetničke studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu upisuje 2019. godine. Član je ULUPUDS-a od 2008. godine.
Profesionalni rad započinje po završetku osnovnih studija u Srednjoj školi za dizajn u Beogradu, gde predaje Fotografiju i Grafiku knjige. U periodu od 2007. do 2017. godine je zaposlena u marketinškim agencijama BCA Mosaic i NewOne advertising na poziciji grafičkog dizajnera i art direktora. Od oktobra 2017. godine zaposlena je u Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu u zvanju predavača za oblasti Fotografija i Grafički dizajn. Stalni je saradnik agencije Fabrika Snova, Magazina za umetnost i kulturu Zenit i SAE Instituta. Paralelno sa profesionalnom praksom, bavi se umetničkom fotografijom. Iza sebe ima mnoge samostalne izložbe, takođe je izlagala na brojnim kolektivnim izložbama i festivalima u zemlji i inostranstvu.

SOMBOR oduvek slovi za grad bogate kulture, rodno mesto Milana Konjovića i večita inspiracija Laze Kostića, Save i Dragana Stojkova, Pavla Blesića i drugih poznatih umetnika.

Kako bi se kulturni život i dalje unapređivao, na minuloj sednici Skupštine grada usvojena je Strategije razvoja kulture za period 2021-2025. godine.

Reč je o dokumentu kojim se izdvajaju prioriteti i ciljevi ka kojima bi trebalo da stremi kultura i koji bi doprineli njenom razvoju.

- Ovo je prva strategija razvoja kulture nekog grada u našoj zemlji koja je rađena u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, usvojenom 2018. - naglasila je prilikom javne rasprave Bogdana Opačić, iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kome je poverena izrada ovog akta.

- Strategija donosi promene koje se tiču infrakstruktura ustanova kulture, prvenstveno završetak renoviranja Grašalković palate, rešenje problema Istorijskog arhiva, pristupačnost kulturnih događaja svim osobama koje žive na teritoriji grada - dodaje Opačić. - Oformiće se Savet za kulturu i Savet amatera u kulturi, a veoma važan cilj je kultura za mlade.

NEDOSTATAK KADRA
U GOTOVO svim ustanovama kulture problem je nedostatak stručnih kadrova. Kako je objašnjeno, uradiće se detaljna analiza koji kadrovi gde nedostaju, a Strategija omogućava da svi nezaposleni koji dobiju odobrenje od reprezentativnih udruženja u kulturi mogu da dobiju status samostalnih umetnika, ali i stručnjaka. Time će Sombor biti prvi grad u Srbiji koji će podržati status samostalnih stručnjaka.

Izvor: novosti.rs

Svojevremeno, u doba vlasti Habzburške monarhije, potonje Austrougarske, somborsku okolinu su krasili brojni kašteli odnosno raskošni letnjikovci spahija i ostalih imućnih žitelja ove, tada prosperitetne i ekonomski moćne varoši.

Moć latifundista je vremenom kopnela, periodom posle Drugog svetskog rata i potpuno slomljena, pa su i njihovi dvorci pretvoreni u sedišta zemljoradničkih zadruga, domove kulture i škole, što je sudbina koju je podelio i kaštel plemićke porodice Kovač u Riđici, od Sombora najudaljenijem selu gradskog područja.

Privatizacioni period je doveo do potpune devastacije ovog objekta, sazdanog na samom početku 19. veka, da bi pre nekoliko godina, kupovinom u posed došla somborska Kompanija „Meteor komerc“, koja ga je kao društveno odgovorna firma, pre tačno tri godine, bez ikakve naknade poklonila selu Riđici, odnosno, zbog zakonskih ograničenja vezanih za vlasništvo mesnih zajednica, samom Gradu Somboru.

Ideja za namenu ovog objekta je bilo puno, a sa predlozima su prednjačili iz seoskog Udruženja vinara i vinogradara „Riđički vinogradi“, pa je, ne bi li se kaštel sačuvao od potpunog propadanja, Gradska uprava prošle godine raspisala javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju ovog nekada raskošnog objekta. Ugovor vredan 2.236.000 dinara dodeljen je zajedničkoj ponudi preduzeća „N-Martin Projekt” iz Novog Sada i „Antiplam” iz Beograda, a jedan od projektnih zadataka je bio i da se kaštelu vrati originalni izgled, pošto je ovaj objekat ne samo ruiniran, već su bile očigledne i posledice ne tako davnog požara.

Prema projektnom zadatku u javnoj nabavci navedeno je da pri izradi dokumentacije treba voditi računa i o nameni prostorije, jer je u podrumu predviđena sala za degustaciju vina, u prizemlju svečana sala, kuhinja sa ostavom, sanitarni čvor i garderoba, na prvom spratu kancelarija, a preostale površine sprata i potkrovlja treba predvideti za sobe sa kupatilima. Koliko će projektant uspeti da verno isplanira rekonstrukciju i prilagodi je novovremenim zahtevima, videće se, kako je najavio somborski gradonačelnik Antonio Ratković, već krajem juna, do kada bi projekat trebao da bude završen.

- Kako je već sada izvesno da će sredstva potrebna za rekonstrukciju riđičkog kaštela biti jako velika, odnosno da će prevazilaziti mogućnosti samog grada, pokušaćemo da ih obezbedimo kroz projekat prekogranične saradnje sa mađarskim partnerima, u čemu Sombor ima velikog iskustva i uspeha – kaže Ratković, koji rekonstruisani kaštel vidi kao jednu od uzdanica somborskog turizma.

Buduća funkcija obnovljenog zdanja neizostavno se vezuje za rad sve većeg broja vinogradara i vinara iz Riđice, koji su se u poslednjih nekoliko godina učvrstili ne samo na srpskoj, već i na evropskoj enološkoj mapi. Jedan od onih koji je vlastitom inicijativom dosta učinio na povratku negdanje vinarske slave Riđice je i Radoslav Tripković, koji je pre nekoliko godina ne samo začeo nove vinograde na peskovitoj zemlji ovdašnjeg područja koje po broju sunčanih dana nadmašuje i jadranska dalmatinska ostrva, već je i kupio kuću koja je pre stotinak godina pripadala njegovom pradedi iz glasovite porodice srpskih kolenovića, Tanurdžića, koju ovih dana renovira i dograđuje prostor vinarije „Vrt“.
- U ovom momentu naša vinarija ima preko tri hektara pod lozom, a u skladu sa mogućnostima namera je da se proširujemo, dok bi završetkom samih novih pogona vinarije i degustacionom salom bili u prilici da privučemo turiste iz zemlje i inostranstva, pošto je takozvani vinski turizam sve omiljeniji među ljudima koji žele da uživaju u autohtonoj hrani i pićima, a to je ono što Riđica može da ponudi – veli Tripković.

Kao još jednu od prednosti pradedovskog sela, Tripković dodaje i Kiđoš, odnosno rečicu Plazović, dugu 129 kilometara koja se uliva iz Mađarske i protiče kroz dobar deo severnog dela somborskog atara, pitoreskno meandrirajući kroz samu Riđicu.
- Rekonstrukcijom kaštela i njegovim privođenjem turističkoj nameni, ubeđen sam, preporodilo bi se samo selo, u koje je već počeo povratak mladih ljudi koji ne gledaju na trenutno stanje, već na potencijale koje položaj, priroda i istorijsko nasleđe ovog kraja pruža – optimista je Radoslav Tripković, vlasnik vinarije „Vrt“, koji optimizam potkrepljuje i činjenicom da je u samo nekoliko proteklih godina na obodu Riđice posađeno 25 hektara novih vinograda.

Riđica u plemićkom predikatu
Sam dvorac u Riđici je sagradio Imre Kovač, koji je kao i njegovi potomci, kupovinom vlastelinstva u ovom selu, dobio i odgovarajući nasledni plemićki predikat „od Riđice“. Gradnja je počela 1801. godine, a bila je poverena neimaru Bišofu iz obližnje Baje, dok je radnu snagu obezbedilo kulučenje žitelja samog sela, naseljenih na vlastelinstvu. Radovi su potrajali pet godina, pa je 1806. godine kaštel iza kojeg je bio i park u engleskom stilu kroz koji je proticala rečica Plazović, konačno i useljen.

Izvor: dnevnik.rs

Pavlu H. (68) iz Odžaka, koji se tereti da je 19. maja prošle godine nožem usmrtio prijatelja Zorana Tomića (60), produžen je pritvor rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru i po tom rešenju može trajati najduže do 14. juna.

Njemu je, kako „Dnevnik“ saznaje, produžen pritvor zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo za koje se u konkretnom slučaju tereti.

Podsetimo, protiv Pavla. H. je podignuta optužnica Višeg javnog tužioca u Somboru od 14. oktobra prošle godine, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo. Optužnica je potvrđena pravosnažnim rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 2. novembra prošle godine.Pr

ipremno ročište, u ovom predmetu, održano je 21. januara ove godine, na kojem je određeno DNK veštačenje bioloških tragova.

Kao što smo pisali, zločin se dogodio 19. maja prošle godine oko 20 časova u Knez Mihailovoj ulici, u kući u kojoj je pokojni Zoran Tomić stanovao. Prema rečima komšija, Tomić i Pavle H. su se kobne večeri družili i pili alkohol, da bi u jednom trenutku došlo do svađe, nakon čega je Pavle zgrabio nož i nasrnuo na prijatelja.

Do eskalacije sukoba došlo je u dvorištu, kada je Pavle, najverovatnije, zadao smrtonosan udarac Zoranu, nakon čega je nesrećni čovek preminuo.

Kako nam je dan nakon tragedije ispričala komšinica Dušanka Č., koja stanuje u dvorišnom stanu iza kuće u kojoj je živeo nastradali, negde između 20 i 21 čas čula se galama i vika. Kada je izašla u dvorište, ugledala je Zorana i Paliku, kako zovu Pavla, kako se tuku.

- Pretpostavljam da su se Zoki i Palika posvađali u kući, a onda nastavili svađu u ajnfortu. Palika je u ruci držao nož. Bez razmišljanja sam potrčala ka njima, a prijateljica Marija, koja je bila kod mene na kafi, pozvala je policiju. Umešala sam se i pokušala da ih razdvojim. Udarila sam Paliku u ruku i izbila mu nož, ali ga je on ponovo dohvatio. Dok su se njih dvojica rvali, pokušala sam da stanem na ruku u kojoj je Palika držao nož i nekako sam uspela, još jednom, da mu ga izbijem. Ne znam kada i kako je ubo Zorana, jer nigde nije bilo krvi. Zoki je ležao na zemlji, a ja sam pokušavala da mu pomognem. Okrenula sam ga na stranu, dala mu vode… Došli su Hitna pomoć i policija, ali Zokiju nije bilo spasa – rekla je tada vidno potresena komšinica stradalog Tomića.

Pavle H. je uhapšen odmah nakon zločina i od tada se nalazi iza rešetaka. Inače, za ovo krivično delo, koje mu se stavlja na teret, propisana je kazna više od deset godina zatvora.

Često pili zajedno?
Žitelji Odžaka, dan nakon stravičnog zločina, ispričali su za “Dnevnik” da su pokojni Zoran Tomić i Pavle H., nekoliko meseci pre tragedije, često pili zajedno. U alkoholisanom stanju su, kako kažu, umeli i da se posvađaju, pobiju, a potom i pomire.
- Zoran je bio poznat kao čovek koji je često tražio pomoć za lečenje, jer je bio psihički bolesnik, ali nije bio nasilan. Živeo je sam u jednoj sobi bez struje i vode - ispričao je za “Dnevnik” jedan od komšija i dodao da je za razliku od Zorana, Pavle je bio problematičan. Voleo je da popije i gotovo svakodnevno je bio u alkoholisanom stanju. Većinu vremena provodio je na ulici, gde je faktički i živeo. Niko nije znao da kaže da li ima porodicu i dom. On je, prema rečima žitelja Odžaka, višestruko osuđivano lice.

Izvor: dnevnik.rs

Mada je i na ovogodišnji proces evidentiranja dece za upis u novu školsku godinu u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ pala senka aktuelne pandemije koronavirusa, putem portala E-uprave se svakodnevno odvija evidentiranje dece za polazak u vrtiće.

Iz ove ustanove su saopštili da će roditelji od 26. aprila pa sve do 7. maja imati mogućnost da prijave svoje dete u vrtić i lično, dolaskom u u objekat „Bubamara“ koji se nalazi u Sportskoj ulici, svakog radnog dana od 16 do 18 časova.
Detaljnije informacije u evidentiranju deteta za upis u novu školsku, kao i raspored slobodnih mesta u vrtićima po uzrastu, roditelji dece mogu pronaći na zvaničnom sajtu PU „Vera Gucunja“. Podsećanja radi u pripremnu predškolsku grupu, odnosno pripremni predškolski program za novu školsku godinu, koji je zakonom obavezan, upisuju se deca koja na dan početka školske godine, odnosno 1. septembar imaju pet i po do šest i po godina, odnosno deca koja su rođena od 1. marta 2015. do istog datuma 2016. godine.

Da mališani, po povratku u vrtiće, naiđu na što bolje uslove, brinu se i ovdašnji privrednici, pa je tako kompanija „Pan Harvest“ iz Gakova upravo Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ donirala sredstva kojima je rekonstruisan vrtić „Andrej“ u obližnjem selu Stanišić, u kojem ova firma obavlja svoju osnovnu delatnost. Zahvljujući donaciji ovog preduzeća koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno ratarstvom, voćarstvom, povrtarstvom, i uslugama obrade zemlje, na objektu vrtića u Stanišiću su preduzeti krovopokrivački, limarski, podopolagački i molersko-farbarski radovi, a kompletna dotrajala stolarija je zamenjena novom od PVC-a. Radovima vrednim oko 25.000 evra znatno je poboljšan kvalitet boravka dece u ovom vrtiću koji prima 58 mališana. Vrtić „Andrej“ u Stanišiću pruža usluge celodnevnog boravka za jednu meštovitu grupu, a u dve vaspitno-obrazovne grupe se realizuje pripremni predškolski program.
Aleksandra Perović, direktorka Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ se u ime zaposlenih, dece i roditelja zahvalila firmi „Pan Harvest“ na vrednoj donaciji.

- Zadovoljstvo je videti na ovom primeru, dobrovoljnu primenu etičkih i principa društevene odgovornosti u poslovnoj praksi, koji u našem slučaju ima direktan pozitivan uticaj na uslove života naše dece – naglasila je, uz izraze zahvalnosti Aleksandra Perović.

Izvor: Dnevnik.rs