Sombor.info

Elektroprivreda Srbije šalje opomene korisnicima koji su imali dug za struju koji je zastareo, a koji žele da se ponovo priključe na mrežu, i to bez ikakvog zakonskog pokrića. Jovan Ristić, pravnik u Udruženju za zaštitu potrošača "Efektiva" objašnjava za Nova.rs šta sve, osim dugova za struju, može da zastari i šta to znači za dužnike. Naš sagovornik ističe i da je preveliki rizik da sebe uopšte dovedete u situaciju da vas preduzeća opominju zbog nagomilanih dugova. To nije dobar način za izbegavanje plaćanja računa.

„Svaki račun koji plaćate, odnosno svaki dug je podložan zastarevanju, a ono što pavi razliku jesu rokovi“, objašnjava Ristić za Nova.rs.

Kako naš sagovornik objašnjava, postoji opšti rok zastarelosti, koji se primenjuje u svim slučajevima, osim kada zakon izričito predviđa kraći rok, što se događa kada su u pitanju posebna potraživanja.

To znači da je najduži period zastarelosti 10 godina, a kraći rokovi su od godinu dana, tri i pet.

Kraći rok ne može se, kako navodi Ristić, naknadno "preimenovati" u duži.

Jednostavnim rečima objašnjeno, to znači da, ukoliko za određeni dug važi period zastarelosti od godinu, tri ili pet, ne može se jednostavno prebaciti na duži period, od 10 godina, osim u retkim situacijama kada se to utvrdi pravosnažnom sudskom presudom.

"To da se kraći rok može prebaciti u duži je mit koji važi u našem narodu, jedna urbana legenda koja nema veze sa realnošću", kaže on.

Šta građani treba da znaju o zastarevanju?

Kako dalje objašnjava, ono što je najbitnije za potrošače jesu usluge od opšteg ekonomskog interesa. To su zapravo sve one usluge koje vam se naplaćuju jednom mesečno – struja, infostan i druge komunalne usluge.

"Postoje potpravila i razlike za fizička i pravna lica, ali građane treba da interesuje stav jedan člana 378. Zakona o obligacionim odnosima. U tom stavu, svako zastarivanje vezano je za period od godinu dana, a odnosi se na klasične potrošače koji, na primer, električnu energiju koriste da namire svoje sopstvene potrebe potrebe svojih domaćinstava", kaže Ristić.

Drugačiji rok, od tri godine, odnosi se na pravna lica.

Kada može da se produži roka zastarevanja?

"Rok za zastarevanje za potrošače graniči se sa nemogućim, izutetno su retke situacije u kojima zapravo dođe do zastarivanja duga. I to je regulisano Zakonom. Tako, nezavisno od roka zastarevanja, taj period će se produžiti na 10 godina ukoliko se to odluči pravosnažnom sudskom presudom. Dakle – rok se produžuje jedino ako to utvrde izvršitelj i sud", kaže Ristić za portal Nova.rs

I zaista, Zakon o obligacionim odnosima kaže da sva potraživanja koja su utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom, odlukom drugog nadležnog organa ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za 10 godina, pa čak i ako zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.

Ristić ističe da do ovoga ne dolazi često, već jedino ukoliko izvršitelj i sud utvrde je potrošač vrlo nesavestan i nemaran.

"Treba naglasiti da je zastarelost sankcija za izvršitelje, a ne nagrada za dužnike", kaže Ristić, objašnjavajući da jednom kada se dug utvrdi kao zastareo, ne može se prinudno naplatiti, već se zasniva na dobroj volji dužnika.

Ipak, ovo nikako ne znači da potrošači treba na ovaj način da pokušaju da izbegnu plaćanje računa.

Kada postajete dužnik?

Dužnik postajete onog dana kada istekne rok za isplatu računa, a vi to još uvek niste uradili. Rok za naplatu zapravo počinje od onog trenutka kada je račun dospeo na naplatu, a ovaj datum je jasno istaknut na računu. Čim taj rok prođe, u riziku ste od utuženja, a upravo tada počinje da "teče" kamata koja vam se dodaje na dug I koju ćete, u jednom trenutku, morati da platite.

Kada izvršitelji pokreću postupak?

Iako dug za, primera radi, struju, zastareva posle godinu dana, izvršitelji dužnike utužuju ranije. U praksi zapravo vrlo teško dolazi do zastarivanja.

"Ne može se precizirati kada će izvršitelj utužiti dužnika, neko će, što nije dobro, to uraditi nakon 10 ili 11 meseci, a nije dobro ni da se to radi nakon dva meseca. Tačnije, tako brzo utuživanje može biti dobro jedino za advokate komunalinih preduzeća kojem dugujete", kaže Ristić, ali ističe da se utuživanje gotovo uvek vrši u tih godinu dana roka.

Kada nastupa zastarelost?

Kako objašnjava Ristić, na zastarelost može da se pozove samo dužnik, ne i izvršitelj. Kada poverenik podnese predlog za izvršenje u izvršnom postupku, u narednih osam dana možete da uložite prigovor, ukoliko je između dospelosti računa na naplatu i utužbe prošlo više od godinu dana.

"Međutim, moramo naglasiti da zastarelost nije nešto na šta treba da se oslanjate na taj način pokušate da izbegnete plaćanje računa", naglašava naš sagovornik.

Izvor: nova.rs

Na inicijativu gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića, 11. avgusta u prostorijama Gradske uprave u Somboru, održan je sastanak na temu planova za deonicu pruge Sombor – Vrbas, na kom su učestvovali pomoćnica ministra za železnice i intermodalni transport Anita Dimoska, predstavnici „Infrastukture železnice Srbije“, „Srbija Kargo“ i „Srbija Voza“, kao i predstavnici privrede koji u svom poslovanju za transport koriste teretni železnički saobraćaj.
Tokom sastanka predstavlјen je veliki investicioni ciklus razvoja železničkog saobraćaja u Srbiji koji obuhvata modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju železničkih pruga, a učesnici sastanka izrazili su posebno interesovanje za modernizaciju deonice pruge Sombor – Vrbas.

Na sastanku je zaklјučeno da će se u narednom periodu izvršiti tehnički pregled ove pruge i sačiniti izveštaj o stanju i potrebama rekonstrukcije pružnog pravca, kako bi se mogle planirati finansijske potrebe i vremenski rokovi za realizaciju rekonstrukcije, imajući u vidu velike potrebe izahteve za teretnim saobraćajem.

Ovom prilikom prezentovan je i projekat nove železničke stanice „Vrbas Nova“ koja će se nalaziti na trasi pruge Novi Sad – Subotica – državna granica.

U Prigrevici će u petak, 19. avgusta biti održano takmičenje u kuvanju cubok paprikaša.

Manifestacija koja nosi naziv “Cubok parti” će biti održana ispred restorana u Prigrevici a početak je zakazan za 17 časova.

Dodatne informacije o učešću na događaju mogu se dobiti putem telefona 064/209-72-44.

Svečani prijem đaka prvaka koji su upisali OŠ “ Isa Bajić“ u Kuli biće održan 31. avgusta sa početkom u 10 časova u školskom dvorištu ove škole. Dobrodišlicu prvacima poželeće učitelјice i direktorica škole. Prijem đaka prvaka koji će pohađati OŠ “Petefi brigada“ biti održan 30. avgusta u 10 časova.

Prema rečima Bojane Dević, rukovodioca Odelјenja za društvene delatnosti školsku godinu 2022/2023 326 dece iz naše opštine upisalo je prvi razred osnovne škole.

Brucoši koji žele da konkurišu za smeštaj u domovima Studentskog centra Novi Sad u Novom Sadu, Zrenjaninu i Somboru mogu to učiniti na konkursu koji traje od 1. do 15. septembra. Za studente ostalih godina, konkurs počinje od 16. septembra i trajaće do 1. novembra 2022. godine.

Studentima je na raspolaganju 2.653 slobodnih mesta u domovima u Novom Sadu, kao i 208 mesta u Studentskom domu u Zrenjaninu i 143 mesta u Somboru, dok je 10 odsto smeštajnih kapaciteta namenski opredeljeno za smeštaj studenata iz osetljivih društvenih grupa.

U domovima u Novom Sadu iz raspodele je izdvojeno 60 mesta, za međunarodnu razmenu je rezervisano 40 mesta, a 20 mesta će biti ekonomska.

Brucošima su potrebna četiri dokumenta. Prijava na konkurs, uverenje da su o trošku budžeta upisali prvu godinu studija, overene kopije svedočanstava za sve razrede srednje škole i uverenje o prihodima po članu porodice.

Studenti iz osetljivih grupa koji prema redosledu na Konačnoj rang listi nisu dobili smeštaj u prvoj raspodeli imaju pravo da podnesu zahtev Studentskom centru, odnosno Službi smeštaja, da se posebno rangiraju u okviru namenski opredeljenih kapaciteta ustanove.

Prijave se predaju u u Službi smeštaja Studentskog centra Novi Sad koja se nalazi u prizemlju studentskog doma „Slobodan Bajić”, na adresi dr Sime Miloševića 10, dok studenti koji konkurišu za smeštaj u Somboru i Zrenjaninu prijave mogu predati u tamošnjim studentskim domovima.

Izvor: danas.rs

Medix Technologie, Sombor

Puno radno vreme

Osmočasovno radno vreme / vikendi slobodni

Putuje sa komercijalistom i obavlja poslove koji obuhvataju pomoć pri izvođenju prezentacija
Radi preglede na kvantnom analizatoru
Razgovor sa klijentima, komunikacija, ljubaznost
Terenski posao
Potrebna vozačka B kategorije, aktivni vozači.

Kandidati iz Sombora samo.

Telefon za prijave 066 490418

Potrebni radnici za branje malina u Somboru. Cena 150 dinara.

Telefon: 061 134 11 91

Menstrualni proizvodi biće besplatni u državnim ustanovama u Škotskoj, kada krajem avgusta stupi na snagu prvi ovakav zakon u svetu, objavio je CNN.

Zakon o proizvodima za menstrualni ciklus je predložila laburistkinja Monika Lenon i jednoglasno ga je podržao škotski parlament 2020.

Zakon podrazumeva da će u javnim objektima, kao što su škole i univerziteti širom Škotske, biti dostupni proizvodi za menstruaciju, a obaveza je lokalnih vlasti i školskih uprava da te proizvode obezbede za besplatnu upotrebu.

„Ponosna sam što sam bila pionir Zakona o periodičnim proizvodima koji već utiče na pozitivne promene u Škotskoj i širom sveta. Lokalne vlasti i partnerske organizacije su naporno radile kako bi zakonsko pravo na pristup besplatnim proizvodima postalo stvarnost. Zahvalna sam njima i hiljadama ljudi koji su se uključili širom zemlje“, kaže Lenonova.

Navodi da dok kriza troškova života postaje sve veća, Zakon je „svetionik nade koji pokazuje šta se može postići kada se političari udruže za dobrobit ljudi kojima služimo“.

Sekretarka za socijalnu pravdu Šona Robison izjavila je da je obezbeđivanje pristupa besplatnim proizvodima od suštinskog značaja za jednakost i dostojanstvo i uklanja finansijske prepreke za pristup njima.

„Ovo je važnije nego ikada u vreme kada ljudi donose teške odluke zbog krize troškova života i nikada ne želimo da bilo ko bude u poziciji u kojoj ne može da pristupi proizvodima za menstruaciju“, dodaje Robinsonova - prenosi N1.

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić posetio je danas naselјeno mesto Riđica, gde je zajedno sa direktorom „Imperijal“ doo Draganom Šušom i Marijom Jerković iz Odelјenja za društvene delatnosti Gradske uprave, na terenu obišao uslugu „pomoći u kući“.

U pitanju je usluga socijalne zaštite zahvalјujući kojoj oko 250 korisnika starije životne dobi dobija pomoć negovatelјica za obavlјanje kućnih poslova. „Pomoć u kući“ jednako je dostupna kako u gradu, tako i u svim naselјenim mestima, a trenutno je veći broj korisnika na selima.

Smilјanić je ovom prilikom razgovarao sa korisnicima o tome koliko su zadovolјni uslugom i mogućnostima za njeno unapređenje.

Uslugu „pomoć u kući“ finansira Grad Sombor, a sprovodi je kompanija „Imperijal“ doo, sa 25 negovatelјica koje u proseku rade sa 10 korisnika. Za sprovođenje ove usluge socijalne zaštite u gradskom budžetu je izdvojeno 13,4 miliona dinara.