Danas i sutra bi trebalo da na račune oko 4,8 miliona građana Srbije koji su svojevremeno ostvarili pravo na besplatne akcije Telekoma Srbije legne dividenda od 8,4 dinara po akciji u bruto iznosu.

U neto iznosu, to je 220 dinara za 31 akciju koliko je svaki građanin svojevremeno dobio.
Građani su pored akcija Telekoma, dobili i po pet akcija NIS-a i jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla.

Naftna industrija Srbije je poslednji put u avgustu isplatila dividendu od po 35,5 dinara bruto po akciji, odnosno oko 30 dinara neto.

Građani koji nisu prodali svoje akcije, i koji do sada nikad nisu podizali novac od dividendi, na svojim računima bi od do sada isplaćenih dividendi trebalo da imaju ukupno 5.030 dinara.

Vrednost jedne akcije NIS-a iznosi 674 dinara, pa u ovom trenutku paket od pet besplatnih akcija koje poseduju građani koji ih nisu prodali vrede 3.370 dinara.

Pored toga jedna akcija Aerodroma vredi 1.500 dinara.

Vrednost akcija Telekoma ne znamo pošto ova kompanija nije listirana na berzi.
Takođe je ranijih godina, svakom vlasniku besplatnih akcija uplaćeno po 1.700 dinara od Akcionarskog fonda.

Sveukupno građani, bar oni koji su dobili besplatne akcije i nisu ih prodali do sada, pojedinačno su poslednjih 13 godina od privatizacije nekih od najvrednijih državnih kompanija inkasirali po oko 11.600 dinara ili nešto manje od 100 evra, kada se sabere i tržišna vrednost akcija i ukupno do sada isplaćen iznos dividendi.

Izvor: danas.rs

J. M. (50) direktorka Osnovne škole "Branko Radičević" u Staparu, jedna je od uhapšenih 35 osoba koje su pale u velikoj akciji pripadnika MUP-a, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal pri VJT Beograd i policijskim upravama u Novom Sadu i Somboru, a otkrivena je zbog velikih računa za struju koji su dolazili.

- Ona je stavila opremu koja vredi više desetina hiljada evra u napuštenu učionicu, što se vidi na priloženoj fotografiji. To su vredne kartice, kompijuteri... Zaposlila je osobu da prima platu samo za to. Pare je trošila iz budžeta škole, zakidala je od đaka bukvalno, pčiše Telegraf

Počeli su da stižu veliki računi za struju, jer ta oprema za rudarenje inače "sisa" i struju i te kartice, pa je to sve bilo sumnjivo. Daljom istragom će se utvrditi detalji. Ona je praćena neko vreme, kao i još 34 osobe koje su uhapšene u ovoj akciji - rekao je sagovornik iz istrage ovog slučaja.

Podsetimo, uhapšeno je 35 lica, i to: B.E. (27) iz Odžaka, S.M. (32) iz Ratkova, A.E. (19) iz Ratkova, M.B. (29) iz Ratkova, Lj.B. (33) iz Ratkova, GB (32) iz Odžaka, M.B. (20) iz Ratkova, D.D. (33) iz Odžaka, N.I. (30) iz Apatina, T.I. (25) iz Ratkova, D.J. (22) iz Prigrevice – Apatin, S.M. (29) iz Ratkova, M.M. (22) iz Turije, N.K. (33) iz Ratkova,N.L. (33) iz Novog Sada, S.O. (23) iz Ratkova, L.P. (33) iz Srbobrana, VR (36) iz Ratkova, N.R. (27) iz Ratkova, AŠ (37) iz Bačke Palanke – Mladenovo, I.Š. (23) iz Bačke Palanke – Mladenovo,J.S. (29) iz Odžaka, D.S. (43) iz Odžaka, S.T. (29) iz Ratkova, S.T. (29) iz Ratkova, A.S. (67) iz Ratkova, V.J. (40) iz Ratkova, J.D. (42) iz Ratkova, S.G. (55) iz Odžaka, R.M. (32) iz Stapara – Bačka Palanka, NK (29) iz Odžaka, NK (30) iz Odžaka, BD (62) iz Ratkova, J.D. (36) iz Novog Sada, I.I. (39) iz Ratkova i J.M. (50) iz Stapara zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili sledeća krivična dela: Udruživanje radi vršenja krivičnih dela neovlašćenog pristupa zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, prevaru,iznudu i ugrožavanje sigurnosti

Pomenuta dela su izvršena u nameri da se lažnim prikazivanjem oštećenima, tj. žrtvama prevare, da okrivljeni poseduju informacije o ishodima takozvanih „nameštenih utakmica“, tj. sportskih događaja, čijim korišćenjem bi oštećeni tokom klađenja navodno ostvarili značajnu novčanu dobit, od žrtava tražene uplate značajnih novčanih iznosa na ime naknade za takvu informaciju ili drugu uslugu u vezi sa njom, da bi se nakon navodne utakmice ispostavilo da nikakvih posebnih informacija i nameštenih utakmica nije bilo, već da su svi oštećeni dovedeni u zabludu i prevareni radi ostvarivanja protivpravne zarade od strane okrivljenih.

Konkretnije, višestruka krivična dela su izvršena na štetu više hiljada osoba tako što su navedena lica kreirala različite profilne stranice na društvenoj mreži „Facebook“, na kojima su nuđene razne pogodnosti licima iz Republike Srbije kao što su zaposlenje u inostranstvu, poklon vaučeri za boravak u hotelima i slično. Lica, tj. buduće žrtve krivičnog dela koja bi pokazala interesovanje za ponude, bi tehnički bila reusmerena na takozvanu „phishing“ Internet stranicu sa lažnim i prevarnim sadržajem, gde su okrivljeni tražili da oštećeni unesu svoje važeće korisničke podatke u vidu korisničkog imena i lozinke za pristup svojim nalozima na društvenim mrežama „Facebook“ ili "Instagram", nakon čega bi okrivljeni momentalno sami pristupali tim nalozima i protivpravno ih oduzimali od oštećenih radi daljeg vršenja krivičnih dela.

Tako preuzeti nalozi su dalje korišćeni za promovisanje i hvaljenje drugih naloga na društvenim mrežama koji su kreairani od strane okrivljenih samo radi vršenja prevarnih krivičnih dela u vidu lažnog obećanja ostvarivanja velikih novčanih dobitaka u kladionicima sportskih događaja. Time su svi drugi korisnici društvenih mreža koji su pratili objave na prevarno oduzetim originalnim nalozima dovođeni u zabludu da su pravi vlasnici, a ne kriminalci, ostvarili značajnu kladioničarski dobit i time stvarali dodatno uverenje da je tako nešto moguće i za njih.

Nakon takvog stvaranja ubeđenja okrivljeni su podsticali druge žrtve da i sami ostvare lažnu zaradu na isti način izdajući im uputstva kako da dođu u posed navodnih podataka o budućim ishodima sportskih događaja, za koju informaciju je bilo potrebno uplatiti značajne novčane iznose putem servisa za transfer novca „WesternUnion“-a, da bi se vrlo brzo pokazalo da ne samo da informacija o budućem ishodu ne postoji, već ni da sam sporstki događaj, tj. utakmica, uopšte nije organizovana.

Okrivljeni su pokazivali posebnu upornost u izvršenju krivičnih dela s obzirom da su tražili dalje uplate novca od strane žrtava na ime različitih navodnih troškova u nepostojećem procesu klađenja, čime su, pored prvobitno uzetog novca, nastavljali da finansijski dalje iscrpljuju svoje žrtve do momenta kada ista ne bi ostala bez novca ili shvatila da je prevarena. U tim momentima upornost se posebno iskazivala na taj način što su okrivljeni upućivali pretnje fizičkim i drugim zlom žrtvama a sve radi njihove uplate još novca na njihove račune.

Prema saznanjima policije i raspoloživim dokazima tužilaštva, takvim izvršenjem krivičnih dela za koja su zaprećene kazne i do petnaest godina zatvora, okrivljeni su kupovali skupocene automobile, stambene objekte, zemljište i druge izuetno vredne stvari, koje su im sve oduzete u skladu sa zakonom i trenutnom fazom krivičnog postupka.

S obzirom da policija sumnja da ima još oštećenih, iste poziva da podnesu krivične prijave u policijskim stanicama u mestu svog prebivališta ili elektronskim putem na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: kurir.rs

Više osoba povređeno je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila večeras oko 19.30 sati na Apatinskom putu kod Sombora.

Prema pisanju portala 025.rs, u nezgodi kod skretanja za Bukovac učestvovala su četiri putnička vozila, i saobraćaj je na toj deonici trenutno zatvoren.

Za sada nije poznato kako je došlo do nesreće pošto su vozila raštrkana na različitim stranama, a delovi vozila rasuti su na dužini od otprilike stotinu metara.

Jedan od vozača koji je učestvovao u nesreći imao je 1,8 promila alkohola u krvi, saznaje SOinfo. Trenutno se prema Apatinu automobilom može putovati jedino od skretanja prema Čičovima na Staparskom putu, pe preko prevodnice i atarskim putem do Bukovca i dalje do Apatina i obratno.

Uviđaj je u toku.

Izvor: blic.rs

Praznik za mnoge životinje predstavlјa veliki stres, a mnoge ga i ne prežive. Krivac za ovo je zvuk petardi i vatrometa, kojima se svuda proslavlјa dolazak Nove godine. Većina lјubimaca je u šoku, mnogima su potrebne medicinske pripreme da se smire, drugi znaju da otkinu povodac vlasnika i panično pobegnu. Svemu tome treba dodati i životinje koje žive oko nas: mačke, ptice, glodare... Mnogi od njih ne stignu do prvog dana Nove godine, jer im srce stane od straha.

Mnogi ne znaju tačno kako izgleda kada se psi plaše petardi. Zbog toga su volonteri jednog prihvatilišta za pse objavili video koji to pokazuje.

- Kad pucate petarde i vatromete, ovako to izgleda ovde... Ovo je naša bakica Gipsy koja se jako plaši - stoji ispod snimka. a u pozadini čujemo kako uznemireno laju psi.

Brojna udruženja apeluju da se ne puca. Nekoliko trgovinskih lanaca povuklo je petarde iz prodaje, a nekoliko gradova odlučilo je da ne organizuje vatromet u ponoć, već svetlosni šou. 

Bitno je napomenuti da je svaki početak težak, ali su rezultati početnog rada kasnije oku vrlo prijatni i ne iziskuju "previše posla" oko samog akvarijuma.

Prvi korak je odluka kakav akvarijum želite imati. Na tržištu se nude gotovi (komplet) akvarijumi koji sadrže osnovnu opremu (nešto skuplja, ali, po meni, jednostavnija i praktičnija opcija), kao i različite opcije staklenih akvarijuma, u kombinaciji s opremom koja se kupuje posebno (jeftinija opcija, primerenija za akvariste sa iskustvom koji znaju štoaim je potrebno). Pri kupnovini akvarijuma treba voditi računa o tome da je neuporedivo lakše održavati i brinuti se za veći akvarijum. To je potrebno uzeti u obzir kada se planira mesto u stanu na kojem želite smestiti akvarijum. Moja preporuka je da se u startu odlučite za što je moguće veći akvarijum, u skladu s Vašim mogućnostima (prostor, finansije...).

Gde staviti akvarijum u stanu?

Akvarijum je potrebno smestiti u mirni deo stana koji nije izložen direktnom uticaju sunčevih zraka. Sunčevi zraci deluju na pojačano stvaranje algi, a osim toga, u letnim mesecima mogu dovesti do pregrevanja vode u akvarijunu što može biti pogubno za ribe. Akvarijum se smešta na za to predviđene stalke/ormariće na visinu od cca 60-70 cm od poda. Na tržištu postoji veliki broj gotovih stalaka/ormarića rađenih po meri za određene akvarijume, ali se isti mogu i improvizovati, bitno je da se akvarijum ne postavlja direktno na "krutu" podlogu poput kamena ili metala. Kamen, metal i slični materijali jako prenose vibracije, što može dovesti do pucanja akvarijuma. Gotovi (komplet) akvarijimi uglavnom imaju plastične okvire sa donje strane, čime je samo dno podignuto od podloge, dok je improvizovanim staklenim akvarijumima potrebno na podlogu staviti akvaristički podmetač, stiropor ili nešto slično, kako bi se smanjilo prenošenje vibracija ili neutralisale eventualne neravnine na podlozi.

Nakon izbora pozicije na koju želite smestiti akvarijum, morate se odlučiti koje ribe i kakvu vrstu akvarija želite imati. Glavna podela u akvaristici je ona na slatkovodne i morske akvarijume. S obzirom na to da su morski akvarijumi nešto zahtevniji za održavanje, a po pitanju opreme i organizama neuporedivo skuplji, preporučio bih izbor slatkovodnog akvarijuma. Slatkovodni akvarijumi se dele u dve osnovne grupe: hladnovodni i toplovodni. Oni se nadalje dele na podvrste, kao što su npr. akvarijumi sa ciklidima, živorotkama, geografski biotopi i sl. Za koju god opciju da se odlučite, ukoliko se držite nekih osnovnih pravila, držanje riba ne bi smelo biti problematično. Za početak Vam možemo preporučiti nekoliko kombinacija tropskih riba, kao što su npr. živorotke: gupy, platy, švert i moly (južna i srednja Amerika) ili npr. kombinacija ciprinida: barbusi, rasbore, aymoneri, botie, zebrice (Azija). Kapacitet akvarijuma možete lako izračunati na način da za svaki centimetar ribe (odrasle) osigurate 1-2 litre vode. Akvarijum za držanje tropskih riba mora imati filter, grejač, pumpu za vazduh i rasvetu. Navedena oprema (osim pumpe za vazduh) je uglavnom uključena u kompletne akvarijume.

Filteri mogu biti unutrašnji i spoljašnji (nešto skuplji, ali neuporedivo kvalitetniji po pitanju filtracije). Postoje različite kombinacije filter materijala, ali za početak je dovoljno znati da se dele na biološke, hemijske i mehaničke materijale, a kombinuju se u zavisnosti od Vaših zahteva i potreba. Zavvisno od vrste i količine riba, protok u filteru (snaga) bi trebao biti od 2-7 puta kapacitet akvarijuma na sat. Uobičajeno je to 3-4 kapaciteta akvarijuma na sat, znači za akvarijum od 100 l potreban protok u filteru je cca 300-400 l/h. Grejač osigurava konstantnu temperaturu vode koja se kreće od oko 25 stepeni C za većinu tropskih riba. Snaga grejača se određuje opet u zavisnosti od litraže akvarijuma, 1 W za 1 l vode, s time da je zbog sigurnosti potrebno imati nešto jači grejač, npr. za 50 l vode grejač snage 75 W. Pumpa za vazduh osigurava dovoljnu količinu kiseonika u vodi. Ukoliko je akvarijum gusto zasađen biljem nije nužna, a osim funkcionalne uloge ima i dekorativnu ulogu te je, po meni, potrebna kao sastavni deo svakog akvarijuma. Rasveta je često zanemarena prilikom "formiranja akvarijuma". Svetlo je potrebno za rast biljaka, životni ciklus riba kao i "vizuelni identitet" akvarijuma. Na tržištu postoji veliki broj specijalnih lampi (fluo cevi), a izbor i kombinaciju svetla u opciji"uradi sam" je bolje prepustiti iskusnim akvaristima koji mogu pomoći savetom. Komplet-akvarijumi dolaze sa kompatibilnom rasvetom. Specijalne lampe emituju odgovarajući spektar svetla. Svetlo mora raditi 8-12 sati dnevno, a vek trajanja fluo cevi je 9-12 meseci, nakon čega je potrebno zameniti je, bez obzira da li još uvek "radi" ili ne. Režim rasvete se jednostavno može regulisti pomoću timera. Svetlo je jedan od ključnih činilaca za razvoj algi (koje su uglavnom nepoželjne) pa je potrebno obratiti pažnju kako bi se izbegli problemi sa algama. Budući da je voda medij u kojem ribe (i akvarističko bilje) borave, samim time je i najvažniji faktor za život istih. Osobine vode se dele na fizičke i hemijske osobine. Fizička svojstva vode su između ostalog temperatura, boja, miris i slično. Hemijski parametri su npr. kiselost (pH), količina gasova (kiseonik, CO2,...), tvrdoća (karbonatna - sačinjavaju je karbonati i ukupna - uz karbonate, silikati i sl.) sadržaj nitrita, nitrata, ostalih mikro i makro elemenata i sl. Fizikalni činioci su u relaciji sa kemijskim i obrnuto. Fizikalno-hemijski parametri se mogu kontrolisati testerima koji se mogu pronaći na tržištu. Osim navedenog, za kvalitet života riba bitna je i podloga. Zavisno o vrste riba za koje se eventualno odlučite možete koristiti pesak ili šljunak (različite granulacije). Pri izboru šljunka treba paziti da nije krešnjalkog poretla zbog toga što se krešnjak lako otapa u vodi, čime utiče na karbonatnu i ukupnu tvrdoću vode (što, npr., odgovara ciklidima, dok većini uobičajenih vrsta akvarističkih riba to ne odgovara). Zbog navedenog preporučujem kupovinu specijalnog šljunka, a ne uzimanje šljunka iz prirode. Podloga služi i za sadnju bilja te je poželjno da se između dva sloja šljunka postavi sloj supstrata (đubriva) za bilje. Podloga mora biti u visini od nekoliko centimetara, s time da na prednjoj strani akvarijuma mora biti nešto niža (2-4 cm) nego na zadnjoj (5,7 do 10 ili više cm). Na taj način se postiže i bolji vizealni efekat "dubine" akvarijuma.

"Ukrašavanje" akvarijuma

Za vizuelni utisak, ali i za prirodno ponašanje riba, bitan je i dekor. On služi kao eventualno skrovište za ribe, a može uticati i na hemijske parametre vode (npr., panj mangrova otpušta tanine u vodu te na taj način snižava pH vode i zatamjuje je što odgovara, npr. guppyjima, a pH istovremeno utiče i na tvrdoću vode). U dekor ubrajamo panjeve, kamenje, veštačke stene, pozadinske tapete, kupljene keramičke ukrase i sve što nam još tržište nudi. Za pozadinu je bolje koristiti tapete sa jednom bojom (crna, plava, smeđa, tamnocrvena...) ili neki uzorak prirode, kao što je kamenje, stene i slično. Na tržištu postoji i velik izbor foto tapeta, 3D pozadina i različitih ukrasa. Akvarijsko bilje ima jako važnu ulogu u akvarijskom svitu. Zbog toga preporučujem akvarijume sa biljem. Biljke iz vode uklanjaju nitrate, koji su u velikoj količini štetni, ne samo biljkama nego i ribama, a uz to i pospješuje rast algi. Biljke su zaslužne i za proizvodnju kiseonika, bez kojeg ne bi bilo života (na zemlji, pa tako ni u vodi). Prilikom sadnje akvarijumskih biljaka, preporučujem visoke biljke u zadnjem delu akvarijuma, a na prednjoj strani akvarijuma one nižeg rasta (aquascaping). Bolje je kombinovati više vrsta biljaka. Kod sadnje biljaka treba uzeti u obzir da neke biljke rastu jako brzo i zauzimaju veliku površinu pa ne treba preterivati. Svakako se savetujte sa iskusnim akvaristima i oko izbora biljnih vrsta. Od otpornijih biljaka pogodnih za početnike mogu preporučiti cryptocorine, anubiase, javansku paprat , javansku mahovinu, echinodoruse, elodeu i sl.

Nakon što pripremite mesto za akvarijum, odaberete isti, nabavite opremu i sve to očistite i sterilišete, možete pristupiti punjenju akvarijuma. Akvarijum možete dezinfikovati akvarističkim pH minusom ili, npr., solnom kiselinom (treba ih dobro isprati), a nikako se ne smeju koristiti različiti deterdženti poput Domestosa, Cilita i sl. Šljunak i dekor možete sterilisati prokuvavanjem, a bilje umakanjem u blagi rastvor hipermangana (korenov sistem se ne sme tretirati). Sterilisanu opremu i dekor posložite u akvarijum. Prvo se stavlja šljunak i eventualno supstrat. Na njih se poslaži dekor. Pre punjenja vode treba dobro promisliti i zamisliti kako će akvarijum izgledati.

Zbog toga je potrebno i nekoliko puta premestiti dekor unutar akvarijuma dok ne postavite sve na "svoje mesto".

Nakon što ste zadovoljni kako je posložen dekor u akvarijum ulijete nekoliko centimetara vode te pristupite sađenju bilja na gore opisani način, a kada zasadite bilje napunite akvarijum vodom (kod kompletnih akvarijuma do oznake, a kod običnih staklenih akvarijuma do nekoliko cm ispod gornjeg kraja / ivice stakla. Kada je akvarijum napunjen vodom možete uključiti uređaje (grejač ni u kom slučaju ne sme biti uključen izvan vode). Nakon što ste izvršili pripremne radnje i pustili akvarijum u "pogon", potrebno je pričekati barem 14 dana pre naseljavanja riba. To se zove period biološkog dozrevanja akvarijuma ili cikliranje (traje i do dva meseca). To je vreme potrebno kako bi se na filter materijalima (i šljunku) razvio dovoljan broj kolonija pozitivnih bakterija potrebnih za filtraciju. Nakon tog perioda preporučujem postepeno naseljavanje riba, kako bi se filter bakterije mogle prilagoditi na pojačano stvaranje organskog otpada i njegovih nusprodukata. Nakon što se akvarijum naseli ribama, biljem i ostalim stanovnicima, nakon nekog vremena javlja se i potreba za čišćenjem. Pri tome se treba držati jednostavnih pravila. Najvažnija je redovna izmena vode. To je npr. 30% vode jednom u dve nedelje ili 10% vode nedeljno, zavisno od potrebei Vaših afiniteta, vremena, vrsti i broju riba, količini hrane i slično. Ne postoji pravilo koje kaže da se mora menjati određena količina vode u određenom periodu. To je individualno za svaki akvarijum i svakog akvaristu. Bitno je da su zamene vode redovne. Zamenu vode možete vršiti pomoću običnog gumenog creva, isisavanjem vode na principu pod pritiska. Bitno je da se voda iz akvarijuma isisava sa dna jer su toksični spojevi, poput amonijaka, teži od vode te se u akvarijumu nalaze na dnu. Na tržištu postoji veliki broj "uređaja kojima se možete služiti prilikom zamene vode (različiti usisavači za dno i sl). Nakon što se iz akvarijuma izvadi željena količina vode, u toj vodi, koja je neposredno izvađena iz akvarijuma, potrebno je isprati filter materijale. Filter materijali se ne smeju ispirati vodom iz slavine zbog toga što ona sadži khor koji je poguban za filter bakterije. Zatim je potrebno ostrugati alge sa stakla (pomoću specijalnih magneta, žileta i sl.), podšišati bilje i obaviti sve radove u akvarijumu (premeštanje dekora, sadnja novog bilja i sl). Filter materijali imaju svoj vek trajanja pa ih je potrebno s vremena na vreme zameniti. Bitno je napomenuti kako se nikada ne menja kompletan filter materijal odjednom, već se to radi postepeno. Vodu za izmenu je potrebno pripremiti unapred i to na način da je se ostavi u otvorenoj posudi (kanti), kako bi ispario hlor, čime se osigurava da vodom ne pobijemo pozitivne bakterije. U istu eventualno možete dodati i deo destilisane vode kako bi "omekšala", ali to zaovisi od vrste ribe koja je u akvarijumute nije obavezno. Opremu (grejač, rotor filtera i slično) je potrebno povremeno operati pH minusom, kako bi se uklonio kamenac, čime se osigurava dugovečnost uređaja.

Za kraj je potrebno napomenuti kako se nakon naseljavanja riba u akvarijmu treba osigurati manji karantinski akvarijum(sa potrebnom opremom), koji služi za prihvat novih riba. To može biti obični stakleni akvarijum od cca 20 l sa grejačem i filterom. Prilikom kupovine i naseljavanja novih riba uvek postoji opasnost od unosa bolesti u "glavni" akvarijum. Korišćenjem karantinskog akvarijuma, u kojem nove ribe borave dve nedelje, smanjuje se mogućnost unosa bolesti, a time i smanjuje opasnost od mogućih problema, koji se na taj način mogu izbeći. Dakle, ukoliko se pridržavate gore navedenog, sve su ribe "otporne", iako postoje neke vrste koje su prihvatljivije za početnike, bilo da se radi o živorotkama, ciprinidima ili hladnovodnim (zlatnim) ribama. Kako je izbor opreme, ribica , hrana i preparata veoma šitok, pozivamo Vas da nas posetite u i dogovru sa našim akvaristima napravite najadekvatnijii izbor.

Planirate zimovanje i odlučili ste da ove sezone naučite da skijate? Skijanje je zabavan, ali kompleksan sport čije tehnike i najspremniji usavršavaju godinama. Možda nije realno očekivati da ćete postati profesionalac na skijama nakon nekoliko dana obuke. Međutim, dobra vest je da vam uz dobrog instruktora zaista nije potrebno mnogo vremena da savladate osnove. 

Kao početnik želećete da zimujete na planini koja ima veliki izbor plavih (lakih) staza i na kojoj postoji kvalitetna škola skijanja. Srećom, u Srbiji i regionu možete naći nekoliko izuzetno opremljenih skijališta, gde vas čeka vrhunski odmor i uzbudljiv provod na snegu. Istraživali smo koji ski centri na Balkanu su odlični za početnike, šta mogu da ponude i kako da dođete do njih. Pročitajte.

Bansko, Bugarska

Bugarski gradić Bansko na planini Pirin poslednjih decenija doživeo je rapidan progres. Od malog mesta sa nekoliko hotela razvio se u prvoklasni centar za rekreaciju i odmor. Kao idealan spoj starog grada i moderne arhitekture, Bansko je sve popularnije mesto među turistima koji žele da skijaju. Skijalište je opremljeno savremenim sistemom staza i ski liftova, među kojima ima mnogo lakih i dugih staza savršenih za početnike.

Bugarska je jedan od najboljih izbora za zimovanje, pogotovo ako po prvi put želite da stanete na skije. Ski centar se unapređuje iz godine u godinu i dostiže rang vodećih evropskih skijališta. Profesionalni instruktori vode obuku kako za decu, tako i za odrasle, pa već za par dana možete skijati niz snežne padine Pirina. Početnike će obradovati informacija da postoji 6 plavih, odnosno lakih staza.

Kako doći do Banskog: Bansko se nalazi u jugozapadnom delu Bugarske, na 160 km udaljenosti od bugarske prestonice Sofije. Ako putujete iz Novog Sada i Beograda, vozite se autoputem E-75 do Niša, odakle se isključujete na put E-80 ka Pirotu i Sofiji. Pošto se pređe bugarska granica, prati se magistralni put do glavnog grada. Kod Sofije postoji uključenje na autoput – vozite oko 90 km do Blagoevgrada. Odavde se prati tabla za Kulatu i Sandanski, vozite oko 40 km prema gradiću Smitliju i Banskom. Ski centar Bansko je otprilike udaljen tri sata vožnje od srpsko-bugarske granice.

Zlatibor, Srbija

Zlatibor je postao pravi urbani planinski centar, koji se iz godine u godinu sve više gradi i razvija. Investitori su uvideli turističke potencijale ovog kraja, pa se u infrastrukturu mnogo ulaže. Pored hotela i vila na planini, mnogo „infrastrukturnih noviteta“ postoji i u okviru ski-centra Tornik. Skijalište poseduje 5 ski staza (sve su pokrivene sistemom za osnežavanje), ski liftove i žičare,  poslednja inovacija je Grand gondola – najduža gondola na svetu (9 kilometara).

Kako raspolaže sa oko 10 kilometara ski staza svih kategorija, Tornik je odlično mesto za skijaše početnike. Jedna staza ima status plave – Ribnica, međutim i ostali spustovi nisu preterano zahtevni. Ako želite da naučite da skijate, u okviru skijališta postoji nekoliko škola gde vrlo brzo možete da savladate vožnju na snegu.

Kako do Zlatibora: Za turiste iz Beograda i Vojvodine, put do Zlatibora značajno je ubrzan izgradnjom autoputa „Miloš Veliki“. Od prestonice do planine moguće je doći iz dva pravca. Preko Preljine, Čačka i Užica do Zlatibora prelazi se put od 230 kilometara. Druga, nešto skoro 30 kilometara kraća varijanta podrazumeva vožnju istim autoputem na potezu  Lajkovac - Valjevo - Kosjerić - Užice – Zlatibor.

Iz pravca Niša takođe postoje dve maršrute. Jedna vodi preko autoputa E-75 do Batočine, odakle se dalje sledi pravac Kragujevac – Čačak – Zlatibor (285 kilometara). Moguće je takođe i krenuti iz Niša prema Prokuplju, pa preko Novog Pazara, Sjenice i Kokinog broda stići do odredišta. Ova ruta je nešto duža – 303 km.

Jahorina, Bosna i Hercegovina

Kao najveći ski centar u Bosni i Hercegovini, Jahorina je sve poželjnije mesto za zimovanje. Turisti iz celog regiona rado biraju ovu destinaciju, što ne treba da iznenadi s obzirom na njene smeštajne kapacitete i opremljenost staza. Poslednjih godina se naročito ulaže u infrastrukturu skijališta, pa Jahorina sada može da se pohvali najmodernijim sistemom za veštačko osnežavanje, velikim brojem modernih ski liftova i sa čak 20 km staza. Dakle, i kada nema snega, sezona skijanja se na olimpijskoj planini ne prekida.

Na Jahorini zvanično postoji jedna plava staza – “Šator”, dugačka je 1.750 metara, počinnje na 1.880 metara nadmorske visine, a cilj joj je na 1.520 m. Međutim, ono što je zanimljivo za ovaj ski centar jeste činjenica da svaka crvena i crna staza imaju svoju „plavu varijantu“, te je početnicima ipak više opcija na raspolaganju.

Kako do Jahorine: Jahorina se nalazi u jugoistočnom delu Bosne i Hercegovine, a od glavnog grada Sarajeva udaljena je oko 30 km. Turisti koji dolaze iz Srbije, iz Beograda treba da pređu put od nekih 320 km. Putuje se preko Šapca, Loznice i Zvornika, odakle se dalje prati pravac Han-Pijesak, Sokolac ka Sarajevu i Palama.

Kopaonik, Srbija

Kopaonik je najveći ski centar u Srbiji, a verovatno i najelitniji u čitavom regionu. Jet set Balkana rado bira ovu destinaciju za svoje zimovanje, zbog vrhunskih sadržaja, brojnih opcija za provod i otmenog smeštaja. Samo skijalište je izuzetno opremljeno i karakterišu ga staze i ski-sistemi najviše klase. Početnici mogu da se uzdaju u instruktore nekoliko ski-škola koje postoje na Sunčanoj planini. Prve spustove moguće je napraviti na čak 11 plavih staza.

Bela reka, Karaman greben, Karaman, Mali Karaman i Marine vode samo su neke od lakih staza na kojima možete savladati vožnju na skijama. Obuku skijanja verovatno ćete proći na stazi Krst, dugačkoj 671 metar. Zanimljivo je da je visinska razlika 171 metar, pa će vam trebati i do 7 minuta da se spusite od starta do cilja.

Kako do Kopaonika: Ako putujete iz Vojvodine i Beograda, postoji nekoliko maršruta do skijališta. Možete da pratite autoput E-75 do Pojata, odakle se isključujete za Kruševac i vozite ka Brusu, Brzeću i Kopaoniku (277 km). Druga opcija je da se na autoputu isključite kod Batočine i sledite pravac Kragujevac-Kraljevo-Biljanovac-Jošanička banja-Kopaonik (288 km). Ako želite da se vozite autoputem Miloš Veliki, kod Preljine se isključite ka Kraljevu, odakle ponovo sledite pravac Biljanovac-Jošanička banja-Kopaonik (274 km).

Na kraju, ako putujete iz pravca Niša, do Kopaonika vas čeka put dužine oko 125 km preko Prokuplja, Blaca, Brusa i Brzeća.

 U regionu postoji još nekoliko izuzetno opremljenih ski-centara, gde možete naučiti da skijate. Dobru obuku možete očekivati na Staroj planini, Borovecu, Goliji, ali je sasvim izvesno da su velika skijališta koja smo predstavili verovatno najbolje destinacije za skijaše početnike.

Prema dužini životnog veka, smrtnosti odojčadi, broju lekara u odnosu na broj stanovnika, a pre svega po prevenciji i lečenju od kancera, Kuba se nalazi u samom svetskom vrhu. Tajna je, kažu, u drugačijem pristupu lečenju.

Kubanski zdravstveni sistem, kako kaže ministarka zdravlja Srbije dr Danica Grujičić, trebalo bi uvesti i kod nas, a porodični lekari bili bi ti koji bi povratili poverenje građana u zdravstveni sistem i rešili mnogo više zdravstvenih problema na lokalnom nivou.

Prevencija je temelj kubanskog modela lečenja, a karakterišu ga još jedan lekar na 200 pacijenata, besplatno zdravstvo za sve, obavezan rad od tri godine u Opštoj praksi u lokalnoj ambulanti za završene studente medicine, brojna medicinska dostignuća, jeftino i pouzdano lečenje.

Porodični lekari osnova sistema

„Zamislite da imate doktora koji svake nedelje dođe kod vas kući da vas pregleda. Ima mladih ljudi koje ti lekari zamaraju, pa beže od njih, jer ne shvataju koliko su važni, a znaju tu decu od kako su se rodila. Na Kubi su porodični lekari ujedno i patronažne sestre za novorođenčad, ali i doktori za najstarije, kao i palijativna služba i sve što je potrebno. Oni su savršeno obučeni za svoj posao. Svi građani imaju kartone kod njih, a kad se neko novi doseli u kvart, donosi im svoj karton“, naveo je za Nova.rs Goran Puljezević, vlasnik firme, koja upućuje pacijente iz Srbije na Kubu na lečenje.

Porodični lekari, kako tvrdi Puljezević, svaku porodicu prate, ali ne samo istorije bolesti, već kompletnu prevenciju, kontrole, obaveznu vakcinaciju, pa čak i to da li deca imaju vaške, da li se ljudi pravilno hrane, rade fizičke vežbe, šalju ih redovno kod stomatologa, žene u kasnijem dobu na mamografiju, a muškarce na pregled prostate.

 Prevencija bitnija od lečenja

„Prevencija je kod njih najvažnija medicinska grana i na samom je vrhu, a pored toga postoji i ogromno poverenje u lekare i zdravstveni sistem“, dodaje on.

Prema njegovim rečima, na Kubi nema mnogo troškova na lečenje teških oboljenja, jer porodični lekar na vreme upućuje ljude kod specijaliste, ako je potrebno.

„Takođe, stranci se masovno leče na Kubi, jer su terapije kvalitetne, a cene niske“, dodaje Puljezević.

Ocenjuje da bi uvođenje kubanskog zdravstvenog modela u Srbiju, bilo bi fenomenalno, naglašava on.

„Kada bi se kubanski model sproveo u Srbiji, bili bismo na 30 odsto bolesti koje sad imamo, a možda ni toliko, to je sigurno. Mi bismo kao narod progledali. Shvatili bismo konačno važnost prevencije, a sa promenom sistema zdravstva, promenio bi se i mentalitet ljudi, koji bi se naučili disciplini i vođenju računa o svom organizmu. Tako bi se bolnice ispraznile, jer bi se u daleko manjoj meri stizalo do komplikacija u oboljenjima“, dodaje Puljezević.

 Kubanski model dobar u teoriji, ali sumnjiv u praksi

Stručnjaci su raspravljali o zaslugama (ili ne) nasleđa Fidela Kastra i o efikasnosti kubanskog modela godinama unazad.

Steven G. Ullmann, stručnjak za menadžment i politiku zdravstvene zaštite na Univerzitetu u Majamiju rekao je u jednom intervuju da je kubanski dobar model u teoriji, ali da nedostaje u praksi.

„Globalno gledano, kubanski sistem zdravstvene zaštite je teoretski model kako sistem treba da pruža zdravstvenu zaštitu. Zamislite obrnuti tok sa najširim delom koji nudi usluge kao podršku snažnom sistemu primarne zdravstvene zaštite fokusiranom na prevenciju. U svakoj zajednici, model sadrži lekara, medicinsku sestru i farmaceuta koji žive u blizini i opslužuju 400 porodica. Ova prisna veza omogućava medicinskom timu da se fokusira na prevenciju. I, pažljivim praćenjem zdravstvenih potreba pojedinačnih članova zajednice, specifične bolesti – kao što je HIV/AIDS – se prate i obuzdavaju pre nego što utiču na druge koji žive na ostrvu. Ako je nekome potreban viši nivo nege, postoji niz nege od nižeg nivoa hospitalizacije do viših nivoa sekundarne i tercijarne nege“, naveo je on.

Ističe da bi tako sustem trebalo da funkcioniše, ali da je nažalost, stvarnost drugačija zbog nedostatka resursa u infrastrukturi Kube.

„Sada lekari i medicinske sestre imaju vrlo malo zaliha, uključujući antibiotike, kojima leče pacijente, pa prevencija i lečenje postaju problematični, pored nedostatka vode za piće. U najnaseljenijim ruralnim područjima postoji značajan nedostatak zaliha. Na primer, klinike sada zahtevaju od pacijenata da donesu sopstvenu posteljinu i hranu. Došlo je do pogoršanja procesa sterilizacije, ponovne upotrebe špriceva, problema povezanih sa starim rendgenskim aparatima, nedostupan film. Sa ovim slomom, raspao se i teorijski koncept“, rekao je ovaj stručnjak.

 Kubanski lekari bez osnovne opreme

Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, kao neko ko se školovao za doktora na Kubi preneo je svoja iskustva, ističući da je to „model za sve zemlje„.

„Da li je sve ovo samo propaganda? Moj odgovor bi bio ne. Imao sam priliku da provedem sedam godina u ovoj zemlji kao student medicine i iz prve ruke uverio se u pozitivne i negativne strane ove zdravstvene službe. Kao američki državljanin, uvek sam bio impresioniran koliko su Kubanci mogli da postignu sa tako malo. Profesionalizam i poniznost zdravstvenih radnika bili su bez sumnje za svaku pohvalu. Upravo ovi ljudi, iako primaju male plate, u mnogim slučajevima su prezaposleni jer su hiljade njihovih kolega poslate u druge zemlje kao što su Venecuela i Brazil da učestvuju u zdravstvenim misijama“, naveo je Ban KI Mun prilikom jedne posete Kubi.

Prema njegovim rečima, kubanski lekari to rade bez pristupa najnovijoj dijagnostičkoj tehnologiji ili moraju da čekaju nedeljama da osnovna oprema stigne u bolnice za obavljanje procedura, čak i povremeno bez struje ili tekuće vode.

„Oni i dalje nalaze snage da proguraju sve ove prepreke i izazove kako bi pružili uslugu dostojnu hvale. Kubanski lekari uglavnom primećuju da postati lekar u njihovoj zemlji nije zbog novca, već zbog potrebe da se pomogne drugima. Ovo je bila jedna od prvih stvari koje su mi učili u medicinskoj školi. Iako plemenito osećanje, ovo je glavno pitanje za kubanski model“, naglasio je Ban Ki Mun.

Izvor: danas.rs

Donosimo savete o očuvanju zdravlja od ljudi kod kojih ne želite ići na pregled, a to su onkolozi.

- Jako sam oprezna i uvek idem na preventivne preglede - izjavila je dr. Ejmi Tirsten Amy Tiersten, onkološkinja. Kasna dijagnoza može dovesti do rane smrti zbog karcinoma, a preglede koje ona savetuje su:

Kolonoskopija
Papa test
Mamografija

CEPITE SE PROTIV HPV-A

Deset godina nakon što je napravljeno cepivo protiv HPV-a, stvari se menjaju i sve više ljudi pristupa cepljenju. Preporuka stručnjaka je da se vakcinišu dečaci i devojčice stari od 11-12 godina.

NE PRESKAČITE VEŽBANJE

Vežbajte svaki dan, napominje doktor Ketrin Šmit.

- Mi onkolozi svaki dan trčimo ili hodamo kako bi prevenirali rak. Pokušavam da vežbam svaki dan 30 minuta kako bi ostala u formi. Svi znamo da će redovno vežbanje pomoći u mnogim situacijama, a ako izgubite i samo nekoliko kilograma, činite veliku stvar za zdravlje - dodala je.

ČOVEK JE DRUŠTVENO BIĆE

- Prepoznajte ko vas voli i pustite ga u svoj život - naglašava dr. Don Dizon, šef onkologije sa univerziteta "Brown". Bilo da se radi o partneru, deci, prijatelju ili crkvi, te su veze vrlo važne za dobro zdravlje, a socijalna izolacija je povezana s većim šansama za razvoj teških bolesti.

IZBEGAVAJTE CRVENO MESO

Onkološkinja Alison Beksli neke stvari nikada ne bi napravila kako bi zaštitila zdravlje.

- S obzirom na moj svakodnevni rad, jako sam svesna veze između raka creva i konzumacije crvenog mesa. Jedem ga vrlo malo, a još ređe ću pojesti procesuirano crveno meso - istakla je ona.

Vlada Srbije, uz podršku NALED-a, organizuje novi ciklus nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“, a zahvaljujući uvođenju novog sistema fiskalizacije, sve učesnike nagradne igre očekuje velika promena.

Umesto slanja fiskalnih računa u kovertama, građani će pravo učešća ostvariti registrovanjem računa putem mobilne aplikacije „Uzmi račun i pobedi“, koju je razvila Poreska uprava Srbije, saopšteno je danas.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da je novi nagradni ciklus usaglašen sa novim Zakonom o e-fiskalizaciji koji je počeo da se primenjuje od 1. maja ove godine, što znači da je nagradna igra u potpunosti digitalna.

On je rekao da će u nagradnoj igri važiti svi fiskalni računi koji su izdati u novom sistemu e-fiskalizacije, a da sama nagradna igra startuje večeras u ponoć.

Ministar je objasnio da će prvo izvlačenje nagrada biti u subotu, 28. januara, a poslednje 25. februara 2023. godine. Nagradni fond je 1.682.424 evra i biće izvučeno deset stanova, odnosno dva po izvlačenju, koje će biti emitovano na RTS-u.

„Na svakom od tih računa postoji QR kod i skeniranje QR koda biće tiket i ulaznica za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“. Ovo radimo kako bismo podigli svest građana koliko je važno da se uzimaju fiskalni računi i da se zajedno sa nama bore protiv sive ekonomije“, rekao je Mali na predstavljanju nove nagradne igre u Palati Srbija.

„Na aplikaciji će svako moći da otvori nalog. Preko jednog uređaja moći će da se napravi najviše pet različitih naloga, znači sa pet imena i brojeva telefona, a sa ciljem da mladi mogu da prijave starije, koji nemaju odgovarajuće mobilne telefone, a sve kako niko ne bi bio diskriminisan“, rekao je Mali.

Dodao je da će aplikacija biti dostupna na Gugl i Epl prodavnicama, a moći će da učestvuju i platforme Ajfona (Ajfona (IOS), Android telofona i Huavei. Naglasio je i da se račun nakon skeniranja ne mora čuvati.

U igri mogu da učestvuju samo računi koji sadrže QR kod, a druga važna novina jeste da svaki račun može da bude dobitni – nije propisana minimalna vrednost i svaki učesnik može da registruje neograničeni broj računa.

„Dakle, procedura je jednostavna. U Gugl i Epl prodavnici ukucate u pretraživaču reči „Uzmi račun i pobedi“. Skinete aplikaciju i registrujete se: ime, prezime, adresa, broj lične karte i broj telefona. Ono što je novina je što je svaki račun, tiket. Ako se sećate prethodnih nagradnih igara, imali ste obavezu da u kovertu spakujete deset računa i da oni budu tiket u nagradnoj igri. Promena je da je sada samo jedan fiskalni račun tiket za učešće u nagradnoj igri. Za razliku od prethodnih ciklusa sada nemamo minimalni iznos. U prethodnim igrama bio je neophodan minimalan iznos od sto dinara kao iznos na fiskalnom računu. Dakle, bilo koji iznos je u mogućnosti da učestvuje u nagradnoj igri“, precizirao je Mali.

Pravo učešća imaju svi punoletni građani sa prebivalištem ili boravištem u Srbiji. Ukoliko iz nekog razloga račun ne može da se skenira, biće omogućen unos potrebnih podataka sa računa, čime će račun biti unet u aplikaciju i ravnopravno će učestvovati u nagradnoj igri.

Mali je rekao da će biti organizovano i drugo kolo, na proleće ili jesen naredne godine, i da će se u nagradnom fondu naći još deset stanova.

Šta se krije iza popularnih estetskih procedura?

Oko sebe sve češće viđamo srednjoškolke koje izgledaju kao da imaju 25 godina ili više. Trend „popravke“ lica sve više obuhvata generacije u ranim dvadesetim i zato se već ustalio termin year zero – lice kome se ne mogu odrediti godine.

Dr Dalibor Kovačević, anesteziolog i sertifikovani estetski lekar iz Novog Sada, kaže da se ispostavlja da u Srbiji svaka druga mlada devojka želi da ima prćast nos, zategnuto lice bez bora, mačkaste oči, da poveća usne i jagodice. Nažalost, sve je više slučajeva da se i tinejdžerke podvrgavaju esteskim korekcijama, a neretko se dešava da roditelji za to čak podužu kredite.

On za Zadovoljnu govori kako je estestka medicina krenula ovim putem i šta je uzrok svemu.

„Svedoci smo estetike koja ide u pravcu gde se pomeraju granice što se tiče godina, izraza lica ili, pre bih rekao, kloniranja istih oblika lica. Tempo života, novi stilovi, upotreba filtera i nerealno prikazivanje kroz filtere ljudi koji diktiraju današnji trend mode, stila, umetnosti, pa i svakodnevice su nametnuli želju kod sve više mladih devojaka za različitim estetskim neinvazivnim i invazivnim procedurama. Čini se da devojke i pre završetka srednje škole žele promenu na svom telu i licu jer njihove influenserke izgledaju tako.“

Primer kako ne bi trebalo da izgleda rezultat estetske procedure; Foto: Privatna arhiva
Iskustvo pokazuje i da, recimo, devojke od 19 godina ubrizgavaju botoks u lice „preventivno“, da bi „na vreme“ sprečile pojavu bora. Otuda pitanje koje su godine prave za estetske korekcije.

„Moje mišljenje je da je osobi sa 19 godina prerano za botoks, pa i bilo kakvu antiejdž proceduru. Amerikanci su prvi krenuli sa preventivnim tretmanima botoksa još pre 20. godine starosti, ali ja se ne slažem sa tom činjenicom jer šta će ta devojka raditi kada bude imala 35-40 godina? A tačna definicija koje su godine prave ne postoji jer neko neće imati potrebu ni sa 35 da radi neke procedure, dok će neko zbog genetske promene na licu to uraditi značajno ranije. Stil i tempo života, noćni rad, loše spavanje, genetika nam svakako ubrzavaju proces starenja i iz tog razloga možemo osetiti potrebu da radimo estetske procedure i mnogo ranije.“

Naš sagovornik otkriva i kako mlada osoba zapravo može da koriguje svoj izgled, a da to nisu invazivne hiruške intervencije.

Primer kako bi trebalo da izgleda rezultat estetske procedure; Foto: Privatna arhiva
„Osoba koja ima 20 godina eventualno može da uradi usnice i da radi na održavanju kvaliteta kože, poput redovnog čišćenja lica, mezoterapije, skin bustera, bez bilo kakve potrebe za hirurgijom. Osobama mlađim od 20 godina nisu potrebne estetske procedure, pogotovo invazivne. To je doba u kom je lice mlado, zategnuto, bez pada gornje, srednje ili donje trećine lica. S druge strane, pristalica sam estetskih korekcija za sve osobe kojima će interevencija pomoći da izgledaju lepše i da podignu njihovo samopouzdanje, što je jako bitno u tom uzrastu, poput, recimo, operacija nosa, uha, urođene anomalije lica…“

Doktor Kovačević priča i šta zapravo traže mlade pacijentikinje, ali i koliko to sve može da bude opasno po njihovo zdravlje.

„Imao sam nekoliko mladih pacijentkinja koje su došle isključivo zbog usana, ali kada se urade usne, onda one traže sledeći detalj koji bi mogle da promene na svom licu. Tad lekar ne treba da preteruje i neopavdano radi neku regiju. Smatram da moramo uzeti u obzir godine, anatomiju i oblik lica, kvalitet kože, te šta će pristajati toj osobi. Cilj je da sve bude prirodno i da neko ko je najbliži tom pacijentu ne može da primeti šta je rađeno, već da kaže – nešto si svežija ili odmornija. Pritom, fileri i botoks mogu ostaviti ozbiljne posledice na licu kada su komplikacije u pitanju. Neinvazivne estetske korekcije u koju spadaju fileri, botoks, laseri i drugi tretmani su vrlo zahtevna i ozbiljna stvar i potrebno je jako dobro poznavanje anatomije i svih opasnih zona na licu i velikog broja aplikacija. Zato je vrlo važno birati stručnjaka.“

A taj stručnjak ponekad mora da kaže „ne“.

„Zaista sam mišljenja da lekar u određenim situacijama mora da kaže – vi niste kandidat za tu proceduru, vama to ne treba ili ne treba vam ta količina, to ne ide uz vaše lice, bolje je da uradimo nešto drugo što će popraviti vaše stanje lic… Nikada nisam uradio proceduru za koji smatram da nije opravdana, a svakodnevno ima različitih zahteva.“

Naš sagovornik otkriva i koje su okvirne cene estetskih procedura, ali i šta se neretko krije iza raznih zahteva.

„Cene su različite za različite materijale i procedure, a kreću se od 130 evra, pa naviše. Ali dobar deo žena traži psihičko rasterećenje u estetskoj korekciji. Često su to problemi sa partnerom ili supružnikom. Kada uradi estetsku korekciju, ona bude srećna, zadovoljna – do nekog sledećeg puta.“

Doktor Kovačević zbog svega toga za kraj daje savet mladim devojkama koje razmišljaju o estetskim procedurama.

„Moj savet je da devojke ne gledaju lažne oblike lica i savršenosti linija, kože bez bora, ispeglanog čela, kosih obrva, malog nosa, velikih jagodica, velikih usana, uske brade i savršeno iscrtanih linija donje vilice. To ne postoji u meri koja je plasirana. U estetici je dosta toga moguće, ali zapamtite, u estetici sve što je veliko ne znači automatski i da je lepo.“

Izvor: nova.rs