Bitno je napomenuti da je svaki početak težak, ali su rezultati početnog rada kasnije oku vrlo prijatni i ne iziskuju "previše posla" oko samog akvarijuma.
Prvi korak je odluka kakav akvarijum želite imati. Na tržištu se nude gotovi (komplet) akvarijumi koji sadrže osnovnu opremu (nešto skuplja, ali, po meni, jednostavnija i praktičnija opcija), kao i različite opcije staklenih akvarijuma, u kombinaciji s opremom koja se kupuje posebno (jeftinija opcija, primerenija za akvariste sa iskustvom koji znaju štoaim je potrebno). Pri kupnovini akvarijuma treba voditi računa o tome da je neuporedivo lakše održavati i brinuti se za veći akvarijum. To je potrebno uzeti u obzir kada se planira mesto u stanu na kojem želite smestiti akvarijum. Moja preporuka je da se u startu odlučite za što je moguće veći akvarijum, u skladu s Vašim mogućnostima (prostor, finansije...).
Gde staviti akvarijum u stanu?
Akvarijum je potrebno smestiti u mirni deo stana koji nije izložen direktnom uticaju sunčevih zraka. Sunčevi zraci deluju na pojačano stvaranje algi, a osim toga, u letnim mesecima mogu dovesti do pregrevanja vode u akvarijunu što može biti pogubno za ribe. Akvarijum se smešta na za to predviđene stalke/ormariće na visinu od cca 60-70 cm od poda. Na tržištu postoji veliki broj gotovih stalaka/ormarića rađenih po meri za određene akvarijume, ali se isti mogu i improvizovati, bitno je da se akvarijum ne postavlja direktno na "krutu" podlogu poput kamena ili metala. Kamen, metal i slični materijali jako prenose vibracije, što može dovesti do pucanja akvarijuma. Gotovi (komplet) akvarijimi uglavnom imaju plastične okvire sa donje strane, čime je samo dno podignuto od podloge, dok je improvizovanim staklenim akvarijumima potrebno na podlogu staviti akvaristički podmetač, stiropor ili nešto slično, kako bi se smanjilo prenošenje vibracija ili neutralisale eventualne neravnine na podlozi.
Nakon izbora pozicije na koju želite smestiti akvarijum, morate se odlučiti koje ribe i kakvu vrstu akvarija želite imati. Glavna podela u akvaristici je ona na slatkovodne i morske akvarijume. S obzirom na to da su morski akvarijumi nešto zahtevniji za održavanje, a po pitanju opreme i organizama neuporedivo skuplji, preporučio bih izbor slatkovodnog akvarijuma. Slatkovodni akvarijumi se dele u dve osnovne grupe: hladnovodni i toplovodni. Oni se nadalje dele na podvrste, kao što su npr. akvarijumi sa ciklidima, živorotkama, geografski biotopi i sl. Za koju god opciju da se odlučite, ukoliko se držite nekih osnovnih pravila, držanje riba ne bi smelo biti problematično. Za početak Vam možemo preporučiti nekoliko kombinacija tropskih riba, kao što su npr. živorotke: gupy, platy, švert i moly (južna i srednja Amerika) ili npr. kombinacija ciprinida: barbusi, rasbore, aymoneri, botie, zebrice (Azija). Kapacitet akvarijuma možete lako izračunati na način da za svaki centimetar ribe (odrasle) osigurate 1-2 litre vode. Akvarijum za držanje tropskih riba mora imati filter, grejač, pumpu za vazduh i rasvetu. Navedena oprema (osim pumpe za vazduh) je uglavnom uključena u kompletne akvarijume.
Filteri mogu biti unutrašnji i spoljašnji (nešto skuplji, ali neuporedivo kvalitetniji po pitanju filtracije). Postoje različite kombinacije filter materijala, ali za početak je dovoljno znati da se dele na biološke, hemijske i mehaničke materijale, a kombinuju se u zavisnosti od Vaših zahteva i potreba. Zavvisno od vrste i količine riba, protok u filteru (snaga) bi trebao biti od 2-7 puta kapacitet akvarijuma na sat. Uobičajeno je to 3-4 kapaciteta akvarijuma na sat, znači za akvarijum od 100 l potreban protok u filteru je cca 300-400 l/h. Grejač osigurava konstantnu temperaturu vode koja se kreće od oko 25 stepeni C za većinu tropskih riba. Snaga grejača se određuje opet u zavisnosti od litraže akvarijuma, 1 W za 1 l vode, s time da je zbog sigurnosti potrebno imati nešto jači grejač, npr. za 50 l vode grejač snage 75 W. Pumpa za vazduh osigurava dovoljnu količinu kiseonika u vodi. Ukoliko je akvarijum gusto zasađen biljem nije nužna, a osim funkcionalne uloge ima i dekorativnu ulogu te je, po meni, potrebna kao sastavni deo svakog akvarijuma. Rasveta je često zanemarena prilikom "formiranja akvarijuma". Svetlo je potrebno za rast biljaka, životni ciklus riba kao i "vizuelni identitet" akvarijuma. Na tržištu postoji veliki broj specijalnih lampi (fluo cevi), a izbor i kombinaciju svetla u opciji"uradi sam" je bolje prepustiti iskusnim akvaristima koji mogu pomoći savetom. Komplet-akvarijumi dolaze sa kompatibilnom rasvetom. Specijalne lampe emituju odgovarajući spektar svetla. Svetlo mora raditi 8-12 sati dnevno, a vek trajanja fluo cevi je 9-12 meseci, nakon čega je potrebno zameniti je, bez obzira da li još uvek "radi" ili ne. Režim rasvete se jednostavno može regulisti pomoću timera. Svetlo je jedan od ključnih činilaca za razvoj algi (koje su uglavnom nepoželjne) pa je potrebno obratiti pažnju kako bi se izbegli problemi sa algama. Budući da je voda medij u kojem ribe (i akvarističko bilje) borave, samim time je i najvažniji faktor za život istih. Osobine vode se dele na fizičke i hemijske osobine. Fizička svojstva vode su između ostalog temperatura, boja, miris i slično. Hemijski parametri su npr. kiselost (pH), količina gasova (kiseonik, CO2,...), tvrdoća (karbonatna - sačinjavaju je karbonati i ukupna - uz karbonate, silikati i sl.) sadržaj nitrita, nitrata, ostalih mikro i makro elemenata i sl. Fizikalni činioci su u relaciji sa kemijskim i obrnuto. Fizikalno-hemijski parametri se mogu kontrolisati testerima koji se mogu pronaći na tržištu. Osim navedenog, za kvalitet života riba bitna je i podloga. Zavisno o vrste riba za koje se eventualno odlučite možete koristiti pesak ili šljunak (različite granulacije). Pri izboru šljunka treba paziti da nije krešnjalkog poretla zbog toga što se krešnjak lako otapa u vodi, čime utiče na karbonatnu i ukupnu tvrdoću vode (što, npr., odgovara ciklidima, dok većini uobičajenih vrsta akvarističkih riba to ne odgovara). Zbog navedenog preporučujem kupovinu specijalnog šljunka, a ne uzimanje šljunka iz prirode. Podloga služi i za sadnju bilja te je poželjno da se između dva sloja šljunka postavi sloj supstrata (đubriva) za bilje. Podloga mora biti u visini od nekoliko centimetara, s time da na prednjoj strani akvarijuma mora biti nešto niža (2-4 cm) nego na zadnjoj (5,7 do 10 ili više cm). Na taj način se postiže i bolji vizealni efekat "dubine" akvarijuma.
"Ukrašavanje" akvarijuma
Za vizuelni utisak, ali i za prirodno ponašanje riba, bitan je i dekor. On služi kao eventualno skrovište za ribe, a može uticati i na hemijske parametre vode (npr., panj mangrova otpušta tanine u vodu te na taj način snižava pH vode i zatamjuje je što odgovara, npr. guppyjima, a pH istovremeno utiče i na tvrdoću vode). U dekor ubrajamo panjeve, kamenje, veštačke stene, pozadinske tapete, kupljene keramičke ukrase i sve što nam još tržište nudi. Za pozadinu je bolje koristiti tapete sa jednom bojom (crna, plava, smeđa, tamnocrvena...) ili neki uzorak prirode, kao što je kamenje, stene i slično. Na tržištu postoji i velik izbor foto tapeta, 3D pozadina i različitih ukrasa. Akvarijsko bilje ima jako važnu ulogu u akvarijskom svitu. Zbog toga preporučujem akvarijume sa biljem. Biljke iz vode uklanjaju nitrate, koji su u velikoj količini štetni, ne samo biljkama nego i ribama, a uz to i pospješuje rast algi. Biljke su zaslužne i za proizvodnju kiseonika, bez kojeg ne bi bilo života (na zemlji, pa tako ni u vodi). Prilikom sadnje akvarijumskih biljaka, preporučujem visoke biljke u zadnjem delu akvarijuma, a na prednjoj strani akvarijuma one nižeg rasta (aquascaping). Bolje je kombinovati više vrsta biljaka. Kod sadnje biljaka treba uzeti u obzir da neke biljke rastu jako brzo i zauzimaju veliku površinu pa ne treba preterivati. Svakako se savetujte sa iskusnim akvaristima i oko izbora biljnih vrsta. Od otpornijih biljaka pogodnih za početnike mogu preporučiti cryptocorine, anubiase, javansku paprat , javansku mahovinu, echinodoruse, elodeu i sl.
Nakon što pripremite mesto za akvarijum, odaberete isti, nabavite opremu i sve to očistite i sterilišete, možete pristupiti punjenju akvarijuma. Akvarijum možete dezinfikovati akvarističkim pH minusom ili, npr., solnom kiselinom (treba ih dobro isprati), a nikako se ne smeju koristiti različiti deterdženti poput Domestosa, Cilita i sl. Šljunak i dekor možete sterilisati prokuvavanjem, a bilje umakanjem u blagi rastvor hipermangana (korenov sistem se ne sme tretirati). Sterilisanu opremu i dekor posložite u akvarijum. Prvo se stavlja šljunak i eventualno supstrat. Na njih se poslaži dekor. Pre punjenja vode treba dobro promisliti i zamisliti kako će akvarijum izgledati.
Zbog toga je potrebno i nekoliko puta premestiti dekor unutar akvarijuma dok ne postavite sve na "svoje mesto".
Nakon što ste zadovoljni kako je posložen dekor u akvarijum ulijete nekoliko centimetara vode te pristupite sađenju bilja na gore opisani način, a kada zasadite bilje napunite akvarijum vodom (kod kompletnih akvarijuma do oznake, a kod običnih staklenih akvarijuma do nekoliko cm ispod gornjeg kraja / ivice stakla. Kada je akvarijum napunjen vodom možete uključiti uređaje (grejač ni u kom slučaju ne sme biti uključen izvan vode). Nakon što ste izvršili pripremne radnje i pustili akvarijum u "pogon", potrebno je pričekati barem 14 dana pre naseljavanja riba. To se zove period biološkog dozrevanja akvarijuma ili cikliranje (traje i do dva meseca). To je vreme potrebno kako bi se na filter materijalima (i šljunku) razvio dovoljan broj kolonija pozitivnih bakterija potrebnih za filtraciju. Nakon tog perioda preporučujem postepeno naseljavanje riba, kako bi se filter bakterije mogle prilagoditi na pojačano stvaranje organskog otpada i njegovih nusprodukata. Nakon što se akvarijum naseli ribama, biljem i ostalim stanovnicima, nakon nekog vremena javlja se i potreba za čišćenjem. Pri tome se treba držati jednostavnih pravila. Najvažnija je redovna izmena vode. To je npr. 30% vode jednom u dve nedelje ili 10% vode nedeljno, zavisno od potrebei Vaših afiniteta, vremena, vrsti i broju riba, količini hrane i slično. Ne postoji pravilo koje kaže da se mora menjati određena količina vode u određenom periodu. To je individualno za svaki akvarijum i svakog akvaristu. Bitno je da su zamene vode redovne. Zamenu vode možete vršiti pomoću običnog gumenog creva, isisavanjem vode na principu pod pritiska. Bitno je da se voda iz akvarijuma isisava sa dna jer su toksični spojevi, poput amonijaka, teži od vode te se u akvarijumu nalaze na dnu. Na tržištu postoji veliki broj "uređaja kojima se možete služiti prilikom zamene vode (različiti usisavači za dno i sl). Nakon što se iz akvarijuma izvadi željena količina vode, u toj vodi, koja je neposredno izvađena iz akvarijuma, potrebno je isprati filter materijale. Filter materijali se ne smeju ispirati vodom iz slavine zbog toga što ona sadži khor koji je poguban za filter bakterije. Zatim je potrebno ostrugati alge sa stakla (pomoću specijalnih magneta, žileta i sl.), podšišati bilje i obaviti sve radove u akvarijumu (premeštanje dekora, sadnja novog bilja i sl). Filter materijali imaju svoj vek trajanja pa ih je potrebno s vremena na vreme zameniti. Bitno je napomenuti kako se nikada ne menja kompletan filter materijal odjednom, već se to radi postepeno. Vodu za izmenu je potrebno pripremiti unapred i to na način da je se ostavi u otvorenoj posudi (kanti), kako bi ispario hlor, čime se osigurava da vodom ne pobijemo pozitivne bakterije. U istu eventualno možete dodati i deo destilisane vode kako bi "omekšala", ali to zaovisi od vrste ribe koja je u akvarijumute nije obavezno. Opremu (grejač, rotor filtera i slično) je potrebno povremeno operati pH minusom, kako bi se uklonio kamenac, čime se osigurava dugovečnost uređaja.
Za kraj je potrebno napomenuti kako se nakon naseljavanja riba u akvarijmu treba osigurati manji karantinski akvarijum(sa potrebnom opremom), koji služi za prihvat novih riba. To može biti obični stakleni akvarijum od cca 20 l sa grejačem i filterom. Prilikom kupovine i naseljavanja novih riba uvek postoji opasnost od unosa bolesti u "glavni" akvarijum. Korišćenjem karantinskog akvarijuma, u kojem nove ribe borave dve nedelje, smanjuje se mogućnost unosa bolesti, a time i smanjuje opasnost od mogućih problema, koji se na taj način mogu izbeći. Dakle, ukoliko se pridržavate gore navedenog, sve su ribe "otporne", iako postoje neke vrste koje su prihvatljivije za početnike, bilo da se radi o živorotkama, ciprinidima ili hladnovodnim (zlatnim) ribama. Kako je izbor opreme, ribica , hrana i preparata veoma šitok, pozivamo Vas da nas posetite u i dogovru sa našim akvaristima napravite najadekvatnijii izbor.